Radičević, Branko - PESME
Oj davori, učitelji kleti, Da čudne ste i divne aveti! Pola mačke, a pola ste ljudi, Lika ljucka, a mačije ćudi, A te izbe i za knjigu klupe Ništa drugo neg' mišije rupe, Pa po vazdan srce vam uzdiše Da iz đaka
Kad vas vidim, nošnjo lepa, Odmila mi srce skače, Jer vi čojku daste repa; Što udelit Bog ne može, Ljucka mudrost tu pomože. 18.
XIV Jadna li je ljucka duša, Kad sve na nju nagne spolja, Kad s' odbranit zaman kuša, Kudgod gledne, svud nevolja; Zaman traži da odane,
polje, Tuđin rujno vince pije, Bele ovce tuđin kolje, Tuđin, tuđin, njega nije, Jedva ga se kogod seća E takva je ljucka sreća! 24/10 49.
Ko te mladu dognao ovamo Gde živuju divlje zverke samo? Kaži bratu, ako si devojka I ljucka te odojila dojka; Kaži bratu, ol' devojka bila, Oli čarne ove gore vila.