Upotreba reči ljudima u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— veli kapetanova senka. — Drugi niko nije pred vratima?... — Tu je i kmet Radovan iz Planinca, sa još nekim ljudima. Doveli jedno momče. Vele da je zapalio kuću svome tutoru. — Tu će biti ćara i za lebe, ćato! Samo na protokol pazi...

Obradović, Dositej - BASNE

53 Mačak divji i petao Divji mačak uhvati petla i kaže mu da hoće zato da ga ubije što on u noći viče i ne dâ ljudima s smirom počivati.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

I dok me je dželat u konopce pleo šta sam to u tvome sjaju razumeo, pa ćutim pred ljudima što me hlebom goste i pred sudijama spremnim da oproste?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja sam bio podalje od te skupštine, i kad čujem najedanput tu viku, i vidim ono komešanje među ljudima, pomislim da ga ubiše, no kad dotrčim bliže čujem da svi viču: „Srećno, srećno! Aleksa je opet knez!

u turske kuće, onda neće se znati ni rz (čest), ni din, ni srpski ni turski, sve će biti brbat, a to neće ni Bogu ni ljudima biti milo. A malo je zar što smo se s carem zavadili, pak sada hoćemo i s Bosnom?

nemoj me beščesnom smrću moriti, no sabljom kojom se junaci gube; a znaj, Fočiću, da će moja krv i pred Bogom i pred ljudima tebi dosaditi!” — On je hteo skupljenom narodu govoriti, no Fočić poviče: „Vodite i̓ dalje”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Kmet Stevan seo s odabranijim ljudima, pa srče kavu, i uza svaki gutljaj tek rekne: — Ih, baš sâm ječam!... A oni uz njega dodadu: — Pogani Cincari!...

— Imam ja još trista poslova... Sutra ćemo! — Ama potra je najpreča, Stevane... Reci ljudima nek iziđu sad. — E baš da ti ne iziđu sad! Neće se do sutra svet prevrnuti. — Dobro, dobro, Stevane!

« Sad skidoh i tu bedu s vrata! — Da bog sačuva! Najgore mi je osecati te potre! Ali šta ćeš?... Jednako govorim ljudima: čuvajte stoku, ne dajte u štetu, pa ništa! Nego odsad ću i ja drukčije...

Petli učestaše. U samu zoru stigao je kući. Bogami, ja ne znam šta su ti jadni kapetani toliko natrunili tim ljudima što pišu u novine i knjige!...

Milo mi je videti valjana čoveka — odgovori Milun. — E, to je onda drugo! — reče Vidak i prikuči se malo dale drugim ljudima, te se pusti s njima u razgovor. Igra i veselje trajalo je do pred mrak.

— Ama jes', gazda, tako je! — prihvati Sreja — samo ja bih najvoleo da nije to ni pisano. Dosta je pogodba pred ljudima. — Ono istina... ali sad već ne možemo kvariti — reče Milun.

raditi svoj zanat; da gazda Milun mora opraviti Sretenu bubanj ili mu nov nabaviti; da je dužan platiti Sretenu da onim ljudima što su se žalili opravi sudove ili, ako to neće, da im mora u novcu dati naknadu.

Milun nije naknadio štetu po rešenju ni Sreji ni onim ljudima. Sreja se nije više pogađao pod najam, nego je započeo svoj zanat i kojekako životario.

— Odmah se tu poče svirka, igra, razgovor. — Gazda Nikola, opet, odvojio se u pobočnu sobu sa svojim ljudima pa uz čašu lepa vina bistre politiku, oglašujući da je svaki »buntovnik, izdajica, izrod« itd...

i kako se pop na nj žalio i molio ga da ga ukloni odatle, jer deca ništa ne napreduju, a osem toga — još se zavađa s ljudima. Učitelju se okrete ona škola od čuda! A toli je. Sad već zna sve!...

Prevrtao se, mislio. Sećao se svega što je u svom veku čuo i čitao o čudnovatim zverkama i divljim ljudima. Smišljao je kako će postupiti kad iziđe na lice mesta.

— Legoh malo, pa ova vraška žega... aaa! A odakle ti, kume? — Pa ozgo iz sela — odgovori Purko i sede. — Idoh s ljudima Do Mirjanića — nekim poslom... — Znam, da pitate babu Mirjanu... — reče Živan, pa se nasmeja i zenu.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

On nije smatrao svoju dužnost kao breme, nego kao počast. Dičio se što je glava tim čestitim ljudima, koji ne učiniše nikad ništa što bi bio greh pred bogom, a stid pred svetom.

I ode s ljudima kyći, miran kao jagnje. Nego i knjige su mu bile!... Nije kao ove jako što ništa ne pomažu, nego one stare, „kosovske”

U svakom su poslu prednjačili. Ne bi kmet Jova ništa uradio bez sporazuma s popom, a popa opet htede sve s ljudima. Zato ih je češće i prizivao i dogovarao se. A bilo je i ljudi pametnih!...

— Ja neću krvi!... Ja hoću da ovi narod vidi da mu ja nijesam dušmanin!... Ja hoću da se bratski razumem sa ovijem ljudima!... Marinko je žalio Turčina. Obojica dugo ćutahu.

— Kuda ću?... Tamo, majko, tamo!... Idem tamo kud i svi nesrećnici kojima obest ili sila ljudska ne daju živeti među ljudima — u goru, majko!... — Nemoj, sine! — reče očajno majka i pruži ruke da ga zadrži. — Moram, nano!

I sama pomisao pa Lazara opomenu ga na dužnost i njegovu zakletvu. On se seti na šta se zakleo pred bogom, ljudima i pred sobom... Pa priteže šaru uza se i uputi se lugom. Premišljao je: — Sad idem Devi... On će me uputiti...

Čudan beše to čovek. On je bio... vodeničar. Živeo je sam u svojoj vodenici, iako je imao kuću i imanje u selu. Sa ljudima se vrlo retko viđao; pa i ako dođe katkad na sastanak, on ćuti, ili, ako zbori, on kao da sa vetrom zbori...

Aleksi je osvrtao jedan dan kao i drugi... Gotovo izvećao od tuge, više se nije ni obraćao ljudima. Nije išao na sastanke ni crkvi; sklanjao se i od malog deteta. Već se zajesenilo. Sitna jesenja kiša sipila je...

— Braćo! — poče kmet. — Je li nama opet suđeno da se brukamo... Opet se desila krađa... Žubor prođe ljudima. Sve se oči okretoše na Aleksu, a on sagao glavu i ćuti. — Jeste, braćo!... Opet Ivanu učinjena pokrađa.

Idi, idi!... Taj čovek bio je Deva. 2. JELICA Mi se divimo ljudima iz toga doba. Nama se čini da je nemogućno učiniti ono što su oni učinili.

I još se jadno spremam! Velim: bog zna hoću li dočekati još koje veselje, daj da se bar sad proveselim sa dobrim ljudima. A kad ono, eto... — A šta je? — Devojka neće. — Neka je nagnaju! — Ko? — Otac. — Kaki otac?... Zar je ono otac?

Čuo sam šta su govorili... Marinko će ga mučiti.. — Pa?... — Javljam ti da znaš, pa se razgovori s ljudima šta nam treba raditi... Jer što je danas bilo s njim, biće sutra s tobom... s Jovom... i drugim ludima...

Dučić, Jovan - PESME

kao ja nekad u danima ovim, U večernjoj nemoj agoniji mora, Da donese, mračnu, kao pesmu bora, Staru pesmu tuge međ ljudima novim?

Jer je radost u kosmosu preča nego sreća među ljudima. SVETLOST Taj čovek je čekao u zvezdari da u zodijaku blisne jedna zvezda koju će on uhvatiti u svoja ogledala, i

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Pa dobro! Pa šta je to, vraga, što mi je tako strašno naselo na grudi? Ta ovima je ljudima dobro! Oni su u čistom, jedu dobro, usluženi su, imaju valjanog lekara! Pa onda, eto ja sam tu, ja sve to gledam.

Gledao ga je on dugo. Onda obrisa oči i uđe u narod. Svi poustajaše. — Imao bih nešto da progovorim sa starijim ljudima — reče pop. Žene, jedna po jedna, njega u ruku pa kao guske jedna za drugom na kapiju. I mlađi svijet ode.

Ali sjutra se promijeni kod crkve sve. Istom pop ispriča i kmetovima i starijim ljudima, svi pristaše, i kum-Ninkova domaćica, vesela, uzela dijete za ruku, a tek učitelj kao iz mrtvih: — Molim vas, braćo,

Pored nas svaki čas protrčavaju deca s onim čegrtaljkama u rukama i ljudima od hartije, koji, kad ih povučeš za konac, šire ruke i noge i klimaju glavom.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

poznato, njihova hrana; a to video nekad neki Temišvarac, pa, k’o čovek, ispripovedao, i sad ne dadu nikako mira ljudima, nego ih diraju jednako za proždrljivost njihovih krava. Ali je zato i bilo svašta.

Tako se eto nekad, još kad je car bio kaplar, pisalo i natezalo s učenim ljudima, jer tek je po jedan Aća bio u selu. Ali, boga mi, od ovo trideset i nešto malo više godina, sve je bolje, tako da

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I to najviše prosjacima i drugim ubogim ljudima. Jer vele: da što se tad njima, za u pokoj duša mrtvih, dâ, da oni pojedu, popiju, kao da se samim mrtvima dalo, kao da

Vidari, gatari na sve strane počeli da niču. Takođe sveci počeli pojedinim ljudima u snu da dolaze, proriču im... Pre, ovi prosjaci i svi drugi božjaci većinom neki od njih se razilazili i gubili po

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Nemecke i francuske knjige sve pišu o šarmant ljudima, galant damama, pa kakvi’ lepi’ abentajera ima u njima. — Šta su ti abentajeri? — Šta, još ni to ne znate?

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Živim ja neprestano s ljudima zajedno i svi mi ovde trebamo jedan drugom i preči smo od najrođenijeg. I gledam ja njih godinama: svi su oni rđavi.

vidim ljudi, koje sam pre rata poznavao, pa ih od onda nisam video, kako se ka grobu na jednom raskrečili, a na onim ljudima, sa kojima sam zajedno bio, nikakve promene nema. Pa i babin mali unuk gimnazist koraknuo podobro u život.

I tu ti se vazdan priča o nekim kmetovima, o izborima, o našim ljudima; o tome kako ćemo imati uspeha, kako se neko kompromitovao (dostavili ga iz ministarstva) i kako ga treba terati do

Imao je, kažu, samo jednu, čudnu i stalnu, osobinu. Po ceo bogovetni dan rukovao bi se s ljudima, pušio ili pisao Nataši. KRAJ.

Afrika

Češljanje traje ceo dan a frizura će trajati i više meseci. Grupa oko berbera koji nasred ulice briju glave ljudima. Dva-tri sasvim bela crnca (albinosa), crveni, izboreni, kao skuvani, jezivi, omrznuti od svojih sunarodnika.

Odmah od sela, nadnoseći se nad njim, počinje gusto zelenilo banana i kakaoa. Sve to bogatstvo pripada mladim ljudima velike Monge, koji su se pre četiri godine odvojili od svoga rodnog sela, poženili se i osnovali ovo novo naselje.

Deca nose propletene između nogu i oko pasa crvene đerdane. Ljudi ne prabacuju više ništa preko ramena. Sa takvim ljudima stigao sam u prestonicu rase Baulja.

Dobro ste rekli da sam sad ,belac međ crncima', ali ne onako kako vi mislite. Ja sam uvek još čovek međ ljudima. Svi su isti za mene, i ja sam kao svi drugi za ostale.

i najmanja ljubaznost dira do suza, i moj život nije bio tako apstraktan da ja nisam imao apsolutno patetičnih dodira sa ljudima.

Prolazi dva sata u čekanju da se šef sela vrati sa prikupljenim ljudima. Očigledno da je uzaludno čekati ga, utoliko pre što ne želimo zanoćiti usred savane. Za jedan sat počeće noć.

Tropska klima je takva da i najjačim ljudima odnosi prekost i naprasitost čulnosti. Ponekad, tek posle cele noći igranja, čulna želja crnčeva dolazi do svog izražaja.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Engelshofen, koji je sve krečio – i kuće, i štale, i latrine – odgovarao je da se tako ne upravlja ljudima i da će te drakonske mere oterati te verne vojnike ćesara, u carstvo rosijske imperatorke.

Ljudi su oboleli, osiromašili, pobenavili, od čekanja nagrada i isplata. Šta im je trebalo da šalju ovog škopca da ljudima tumači da je lepo izići iz carevine i preći u kameralnu zemlju, gde se struže strnjika.

Veli, on nikada ne zaboravlja da se radi o ljudima koji su, za Ćesarevinu, stekli puno rana. Tako je, dok se Garsuli šetao, oko topovskih đuladi i duž bedema, profoz

Garsuli je imao naređenje da se reskript iz Beča ima da pročita ljudima, i, na srpskom, protumači. A da li će oni, posle, slušati, ili će ih vešati, to nije bila njegova briga.

Stalo mu je bilo samo do toga da se svoje, siromašne, rođake otarasi. Pavla su tako oženili – kao što se često dešava ljudima koji su dugo bili samci – iznenada, na brzu ruku, kao što se sparuju konji.

A kad je, sa svojim ljudima, doveden u Temišvar, hapšen, štrapaciran, njegovo ime u Generalkomandi nije se više ni pominjalo.

Zašto i među ljudima, kaže, u životu to tako, često, biva? Umire neko naročito lepo devojče, neka lepotica, dobra, čista, a ostaju tolike

Među ljudima, među životinjama, ribama, insektima. A bira najlepša stvorenja. Najlepše leptirove među leptirovima. Tog dana, u domu

po njenoj volji, čak i protiv njegove volje, Isakovič je osećao da su oni, sad, vezani, i teški pred Bogom, ako ne pred ljudima, kao da su lancima vezani. Ta tuđa žena će, mislio je, kroz devet meseci, njegovo dete roditi.

Tako se san, koji liči na smrt, igra sa ljudima. Tako se iz jedne stvarnosti, i jave, koja je luda i besmislena, kroz ljudske bede i suze, prelazi, svake noći, u svet

i decu olovom zasuti, i ona dreknu – da se Peji rušila kuća, a ne može biti carski befel, da se ruši kuća nad živim ljudima. Garčula je Peju udario bičem po vratu. A Peja je tek onda potegao iz štuca. Tek onda, tek onda!

Volkov mu reče na to da je Crkva razborita! Isakovič, međutim, povika da je lako crkvenim ljudima, poniznim i laskavim, a bez porodica.

Teodosije - ŽITIJA

Kao što je svetskim ljudima običaj, tugovanjem oplakaše mladića, i svi koji su pod vlašću njihove države noseći crninu saosećahu sa svojim vladarem.

dade mnoga i najbolja sela, koja se i do sada čuvaju neizmenjeno pod vlašću manastira zvanoga Hilandar, obogativši ga ljudima i priplodnim konjima i svakakvom stokom, kao što su mu i bili zapovedili prepodobni.

sve više i više dobrim delima u duši nazidava, i stepenice ka Bogu onim viđenjem u svome srcu polagaše, i sa duhovnim ljudima razgovaraše, obilazeći i deleći milostinju onima koji po pustinji teskobno žive, i nište obasipajući milosrđem.

nebesima pred anđelima sluzi tvome, ocu mojemu, milost tvoju podario, proslavićeš ga čudesno, Gospode, i na zemlji pred ljudima, da i ja, nedostojni sluga tvoj, dobijem pouzdaniju smelost, da si poslušao molitvu moju, pa ću ti ubuduće u životu

u delima svojim i divan u milosrđu, dovoljna je nama grešnima ova vest tvoje milosti, koliku božastva ljubav imaš prema ljudima koji čuvaju tvoje zapovesti. Ko je kadar da opiše sile tvoje, ili ko će stići da iskaže tvoju milost?

I tako svi blagodarivši Boga, utehu a ujedno i počinak dobiše. Divan beše videti od Boga ljudima, a mislim i anđelima, prenos svetih moštiju svoga prepodobnoga oca našega, divniji od prenosa staroga Izrailja, jer ne

nepokornom narodu istočio vodu, na veće proslavljenje i počast prepodobnoga, štaviše na udivljenje i utehu blagopokornim ljudima, deci njegovoj i narodu njegovu, novom Izrailju, učini svojom silom da i ova od suhoga kreča mirom izvire, jer su

A svetima, sa zemlje uzetima, zemaljska propadljiva slava nije potrebna, niti od ljudi počasti ištu, pošto i nisu sa ljudima.

O, ko da iskaže sile tvoje, Hriste, ili ko da izbroji mnoštvo milosrđa tvojih, kojima si ljudima darovao vlast da čine čudesna dela verom u ime tvoje!

Jer prvi, molitvom skinuvši oganj sa neba, dva pedesetnika s ljudima sažeže, i tri stotine sramnih proroka kao bogoprotivnih sam nožem zakla, i pre toga rečju zatvori nebesa i mnoge glađu

vere i ljubavi prema njemu, svetim jevanđeljem udostoji toga nedostojnoga sebi za brata, obogativši ga mnogim konjima i ljudima i svačim potrebnim.

I dogovorivši se da će jedan drugome pružiti svaku pomoć, i druge gradove zauze i ljudima se umnoži. Znađahu ga zagorski ljudi i k njemu mnogi dolažahu.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Njihovi postupci, skoro revolucionarni, ulivali su ozbiljna strahovanja našim miroljubivim ljudima, jer je Srbija želela zaslužen odmor, pre nego što iskrsnu novi sukobi.

Obraćajući se ljudima svog naroda, čak i ako su im sasvim nepoznati, dinarski seljaci ih oslovljavaju sa brate, rođače ili striče, sestro ili

Kod njega se konstatuju jedino premeštanja iz jednog planinskog predela u drugi, ali je to bilo među ljudima istog psihičkog varijeteta.

On je Kosovac Jovane, vitez Božje pravde, koji se često prerušava i dopušta lakoumnim i silnim ljudima da čine zlo da bi ih zatim kaznio „sekući im glave po Kosovu“.

Nepismeni su retki. Što im škola nije dala teže da sami postignu. Naročito se dive učenim ljudima. Odavno se poštuju porodice koje „daju popove od pre 300 godina“.

Mnoge je od hajduka narod smatrao svetim, jer im je život ugodan Bogu i ljudima. Kad poginu, devojke su ih u kolu opevale.

Trpeli su ih, ali se njihov karakter i njihovi skriveni načini nisu dopadali ovim viteškim i velikodušnim ljudima. Pesma opominje da valja uvek biti na oprezi, jer su Mlečići „stare varalice“.

Ove promene, koje nisu samo spoljne, mogle su se zapaziti naročito na mladim ljudima na Kosovu, u Metohiji i u zapadnoj Makedoniji.

Čuje se kritika srpske uprave i često s razlogom. Osobito je na one u vojsci povoljno uticao dodir sa ljudima iz starih granica, i od njih su brzo počeli primati viteške načine i viša osećanja.

Kao dragocenost čuvaju ono svoje staro i čeznu da se vrate svome seoskom životu. Žene koje su sa ljudima išle u pečalbu smatraju za greh da slušaju nove pesme koje ih bune i uzrujavaju.

Već su ranije mnogi od njih bili po odelu, i po životu jednaki sa svetovnim ljudima. Oni su bili ne samo najpametniji, nego često i najjunačniji.

Gotovo svakog leta oni dolaze na kraće vreme u svoja sela. U Beogradu imaju posla sa ljudima srednjih društvenih redova i sa svojim mnogobrojnim zemljacima, koji su istih ili sličnih zanimanja.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Svi smo mi slabi, ali ne dotle da tim ljudima žrtvujemo i svoju sudbinu. To samo malodušnici čine, a mi to ne smemo biti.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

dovoljno sam lud za to. Na tim ostrvima čitavo je čudo zlatnog peska, palmi i majmuna. Izdresiraću jednoga da ljudima zavlači šapu u džepove i dovesti ga u Karanovo, ako se vratim, mada mislim da se neću vratiti. A zašto bih?

Da nije za vreme rata odletela u nebo, poslala bi svoj izveštaj ljudima, anđelima i đavolima i jevrejska sinagoga. Ćutanje sinagoge pogodi me kao udarac pesnice u želudac i, ne znam zbog

Neke od njih biće devojčice, ali on neće imati komplekse, iako je prešao pedesetu. Upitah se šta je to s ljudima oko pedesete.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Onda se još sve na svetu o Buniparti, Aleksandru, Kutuzovu, Miloradoviću i drugim znamenitim ljudima govorilo, ali sve o ratu. — Al’ vraški je čovek taj Buniparta, taj će još načiniti posla, moj Sofro!

— Dajete i vi! — Al’ ne svakom gogi, kartašu, nego sigurnim ljudima. Pa vidiš li se kako žalosno izgledaš? — Kad noću moram na nogama biti! — Ne moraš baš cele noći.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Seobe mu behu dosadile i nemir koji se ni u njemu, kao ni u svim tim njegovim ljudima koje je vodio, nije stišavao. Bio je prošao sa porodicom, duž Dunava i duž Tise, skoro sva veća mesta, trgujući

Osećala je da je sama. Nikakve izvesnosti, da će joj se muž vratiti. Sa svojim divljim ljudima, konjima i psima, sa svojim velikim trbuhom, bio je otišao daleko, tako daleko.

bedan stvor, igračka, stvar u kući i gledala svoj život sasvim prazan, ali joj se nikad nije činilo sve ono što Bog sa ljudima radi, tako strašno, kao u kući njenog devera, toga dana.

I PROLAZNIMA, KAO DIM, POSLE BITAKA Dok je gospoža Dafina pala šaka svome deveru, dotle je Vuk Isakovič, sa svojim ljudima, bio počeo da se penje u Štajersku.

Čist sjaj plavog neba ukočio mu je oči, tako da je ostajao dugo, nepomično, zagledan. Tad, kao i njegovim ljudima, prvi put mu dođe misao i neka nejasna žudnja da se više ne vrati.

zidove stena, nad kojima se sjalo nebo sasvim bistro i sasvim bledoplavo, Vuk Isakovič se beše smirio, zajedno sa ljudima svoga Slavonsko‑podunavskog polka. Oni su spavali.

O oficirima, ljudima, naoružanju, rezervama, spomenuvši osobito pitanje pravoslavlja, tih šizmatika i njinu vernost i odanost Carici, sa

Zašto je hteo sad da sve prizna tuđim ljudima, zašto je očekivao da će mu ti popovi moći nešto pomoći, kad je, pre, bio uveren da je ispovedati se besmisleno i

su skoro svi već bili sreli, samo je dopunila nesreću koja naselje beše snašla, otkada je Vuk Isakovič bio, sa najboljim ljudima, otišao na vojnu. Oko zvonika se više nije skupljalo na molitvu. Po kućama snahe počeše da pate.

Tih dana Isakovič je, sa svojim ljudima, prelazio Dravu kod Oseka, vukući za sobom sva kola, pa i čunove, da ih pokaže i preda.

Seobe mu behu dosadile i nemir koji se ni u njemu, kao ni u svim njegovim ljudima koje je vodio, nije stišavao. Predviđao je da će opet, ako napusti vojsku, sa decom i bratom, proći skoro sva veća

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

), pa je ovaj zato prokune.⁵⁵ Misli se takođe da je za trudnicu opasno i ako dođe u dodir sa duševno bolesnim ljudima, pijanicama, svađalicama i sl., jer će joj i dete biti takvo kada ga rodi.

⁹⁷ Pravo, kršteno ime i u našem narodu se često krije. Naročito stranim ljudima nerado se kazuje ime deteta. U Vojvodini, prema privatnom saznanju Tihomira R.

Zato u mnogim srpskim krajevima roditelji decu niti hvale niti miluju, a nerado dopuštaju i drugim ljudima da to čine, strahujući da im oni i nehotice ne „nabace urok“.

(U Crnoj Gori) (Vuk, br. 3413) — Što mora biti, bit će. (Vuk, br. 6310) Nasleđe i sredina — Ako će kurjače i među ljudima odrasti, opet će kurjak biti. (LMS, 1858, knj. 98, bs. 8) — Krsti vuka, a vuk u goru. (Vuk, br.

(Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s. 41) — Šale se rađalo, zbilja plakalo, bogu u ljudima valjalo. (Novaković, S., SNZ, s.

³⁵ Na Kosovu za ženu je „ime muževljevo tabu, i nije ga smela pomenuti ni pred ljudima, ni pred ženama“.³⁶ U mnogim krajevima žena za muža kaže „moj čovek“ ili „on“, a muž za svoju ženu „ona“ ili „žena mi“.

), sudbinom i zlim ljudima (to često mogu biti rođena braća, car-tast itd.). Njega uvek očekuje „težak zadatak“ koji zahteva nadljudske fizičke i

⁷ S obzirom da su ispitanici, posebno oni sa sela, bili prilično nepoverljivi prema „stranim“ ljudima koji dolaze iz njima „tuđe“ sredine i da su se uzdržavali da iznesu svoja intimna uverenja i verovanja (za koja

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ZA VRLINE U MANE PROMETNUTE Za one što se zbog vrline preterane, među ljudima nedozvoljene, izopače, za čoveka koga anđeo začne, a đavo dotka, za isposnice koje priroda, hiljadurotka, ljuto

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ako budem sedeo još samo dva i po sata, grad će se ponovo napuniti ljudima. Pozajmiću cigarete; neko će mi platiti limunadu. Ništa se nije dogodilo...

Ko bi u tim ljudima uvaljanim u zelenkasti mulj mogao da prepozna domaločas ledena, sigurna u sebe i svoj uspeh, lica vozača koji su se

Naj češće su slušali svađe. One bi buknule gotovo bez ikakvog razloga, zbog sitnice. Ljudima bi dojadila neudobna vožnja u mračno jutro kad ih trolejbus odvozi na posao, pa bi bes provalio branu zbog jedne jedine

Matavulj, Simo - USKOK

— Moj materinski jezik dosta je sličan vašemu, a vaš sam prilično naučio za ove dvije godine otkad sam s vašim ljudima, Graničarima. Samo se ne mogu odmah sjetiti svake riječi! Knez ga gledaše i slušaše.

Gojača, žena popa Marka Punišina, rodom iz Primorja, najduševnija, veli, žena u brastvu, prava zadušna majka, a i među ljudima cijenjena kao pametna. Ali je, veli veoma nesretna, jer je nerotkinja... Međutijem se izmijeniše pjevidruzi.

Čim se čuje da je slobodna, navaliće prosioci... Među ljudima bješe se zavrzla žestoka raspa oko nječega. Zovnuše Janka. Krcun mu reče: — Evo da ti presudiš!

“ — „E, valaj, ako ti to basta, daću ti tvrdu pletu! Hoćeš?“ — „Hoću!“ — „Ma, nećeš.“ — „Ma, hoću evo pred ljudima!“ — Onaj pravo pred vladiku, skine kapu i poljubi ga u ruku. Ostali se primakoše da sve čuju: „Koje dobro, sinko?

Odmah se trijem pred crkvom ispuni ljudima, a samo glavari uđoše unutra. Bjehu većinom Cetinjani, a to nije značilo što i danas, nego ljude iz okolnijeh sela, što

? — A to, što postaje tuđa! Ono, istina je, krv ostaje krv, ali od toga trenutka tuđim ljudima postaje pokorna!... Onda dolazi peta zdravica, koja se zove „dobre molitve“.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Svako umetničko delo je projekat određenog saobraćanja sa ljudima, pa ne treba videti preveliku nesreću u sklopu posebnih odnosa koji su se između valjane dečje literature i dečje

bavili (Mileta Jakšić, na primer), ostavili su brda neuporedivo boljih deskriptivnih strofa o prirodi, godišnjim dobima, ljudima, stvarima, itd., i na te se strofe danas niko ne obazire.

osetljivošću, slobodom, smislom za igru i humor predstavlja raznovrsne životne pojave, dešavanja u prirodi, odnose među ljudima, radost zbog golog prisustva na svetu.

Tu sam loše sreće, buha i muha prepričavaju svoja sitna, svakodnevna nevaljalstva Koliko me vidiš malu, Ja s ljudima zbijam šalu; Ja im zujim oko uha, Čovek maše, trepće, duha, Ljutit skoči da me smlati, Ja odletim, pa se

O selu, o ljudima na selu, o njihovim mukama i radostima, o deci, o prirodi, o životu i smrti, on zna samo ono što je na početku pojmio;

sliku, da ugleda ponovno vraćene dane i nepoznata zaštitnika iz detinjstva koji se rasplinuo na drumovima i među ljudima.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

I oni su magarci bili koji su ga izabrali. SMRDIĆ: Ta znate, što je načinio crkvu o svom trošku, pa ljudima ostalo to u glavi. ŠERBULIĆ: Ta bom’, lako je praviti crkve kad mu se presipa.

SMRDIĆ: Pa gdi su ti doktori? Zašto ne kazuju ljudima da je to nezdravo? GAVRILOVIĆ: Jest, ali treba imati što drugo. Ajdete da nakupimo između nas jedno sto forinti, pak

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

podsetnik i memorandum uz mnogobrojne molbe koje je vladika upućivao ruskoj carici i ruskim državnicima, kao i svima ljudima od uticaja, sa ciljem da zainteresuje ruske krugove o dalekim i tako malo poznatim rođacima na jugozapadu i da uveri

Orfelin proslavlja novo doba i »ščastljivu Evropu«, tako bogatu učenim, naprednim ljudima koji traže »ščastije sadašnjemu čelovječeskomu rodu«, novo doba kada se Evropa prekrilila mnogobrojnim naučnim

Zato se piše tako da svaki može razumeti, narodnim jezikom koji je pristupačan i najprostijim ljudima. Naročito je potrebno da se nauka i prosveta tako shvate kod jednog tako zapuštenog i zaostalog naroda kao što je

Između pisca i dela postoji puna saglasnost. Krotak, pitom, nežan, sažaljiv, pun simpatija prema ljudima, vrlo socijalan po svojoj prirodi, on je lako primio čovekoljubivu i idealističku filozofiju XVIII veka.

ideje, koje su vređale mnoge predrasude i interese, on, pitom, ljubazan i prilagodljiv, nije imao velikih sukoba sa ljudima i dosta dobro prošao je kroza život.

Skroman i blag, sa filozofskom blagošću prema ljudima, on je rado praštao i umeo biti zahvalan. Jedan takav čovek bio je predodređen za optimističku, altruističku i

ne traži toliko istinu radi istine, u njegovim očima oka ne vredi sama po sebi, no od praktične koristi koju ona pruža ljudima.

elementi u srpskom narodu i pre Dositeja Obradovića vršili su kritiku crkvenih zloupotreba, vodili borbu sa crkvenim ljudima i tražili crkvene reforme, i Dositej Obradović je došao da tim njihovim osećanjima i željama da suvremen i književan izraz.

« Crkva treba da sjedinjuje ljude, a ne da ih mržnjama razdeljuje. Verske mržnje među ljudima, sinovima jednog istog nebeskog oca, raspiruju oni za koje je vera postala zanat od koga žive: magi, bramini, bonze,

« U stvari, to nije veliki ep no niz istorijsko-epskih pesama o pojedinim ljudima i događajima iz ustanka. On često samo suvo i opširno izlaže istorijske događaje.

U stvari, on je na književnost gledao uvek kao na sredstvo za širenje istine i dobra među ljudima, bio moralizator, u tom duhu uređivao Šumadinku, pisao poučne spise kao Sveštenstvo i ratarstvo, i u starosti napisao

o prolaznosti svega na zemlji, o ništavilu života, o pravdi, o slozi, o slobodi, o narodnosti, o ljubavi prema ljudima, o bezmernosti prostora, i tako dalje. Sve je to kazivano da pouči i da uputi. To je pouka u okviru poezije.

Milićević, Vuk - Bespuće

njegovoj blizini, vraćao se sav zaduvan na staro mjesto, potičući rad sve življe svojim oštrim, reskim glasom, ne dajući ljudima da dahnu, da se odmore, da se napiju ugrijane vode, ne videći u njima ljude nego radnike koji moraju da ga slušaju i da

dok se više njih, kod radnika, javljalo življe raspoloženje: viđale se žene i djevojke koje su bile donijele jelo svojim ljudima, braći i rođacima; razlijegao se podalje iz hladovine veseo vrisak devojaka i lijeno, bezbojno smijanje žena; gore

Gavre Đaković odbijaše uvijek njegove pozive, jer nije volio da se upoznaje s novim ljudima i da odgovara na njihova radoznala pitanja.

Sremac, Stevan - PROZA

Dok je Jova napolju pozdravljao Božić, oni su unutra, po božićnoj pesmi, manifestovali mir među ljudima i blagovoljenije. — More, ti se ne šališ, — veli mu Paja.

omileo predmet, da se spolja ne ču glas medenice Pujine, a to je bio znak, kao što je poznato svima školovanim i učenim ljudima, da je već vreme da se deca puste kućama. Učitelj reče još nekoliko reči, pa završi.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Prije nego me odvedu, žurim da ispričam zlatnu bajku o ljudima. Njeno su mi sjeme posijali u srce još u djetinjstvu i ono bez prestanka niče, cvjeta i obnavlja se.

Taj ti je čitave godine lutao ispod Grmeča, od sela do sela, i ljudima pravio i popravljao samare, propijajući svoju zaradu često već i na licu mjesta, uz domaćina kod koga je radio.

djedova baba, Milica, potišteni starac duže vremena nalazio je sebi razne poslove sve negdje podalje od kuće, da je ljudima s očiju. Krio je, u stvari, svoju tugu, a već na stranu to što je malo i prisramotno da ozbiljan čovjek žali za ženom.

sa crkvenog sabora, sa kakve svadbe, slave, krštenja ili neke druge radosne dogodovštine, obavljene čestito, od srca, ljudima na korist i veselje, a sebi za dušu, da mu se vidi i pripozna pred strogim isposničkim licem slave njegove Kirijaka

veliki putnik i zaštitnik sviju potukača, ali, ipak, i pored svega toga, neće ti se, vala, taj zimski svetac prikazati ljudima ovako rano u jesen, pa makar se pila i bolja rakija nego što je ova, birtaška, triput krštena.

Ajme meni, ko je sad ovo? — trže se neka od žena, isprepadana svakakvim u boga ljudima, koje je minuli rat još uvijek izbacivao, kao zamuljene naplavke, na obale i najzabačenijih drumova.

Nije još ni ujaho u gospodstvo, a već udara po nama, ovim, da kažemo, prostim ljudima. Čitav rat mu seljak nadura i na svojim leđima iznese, a kad sve bude gotovo, opet po nama tarapana i klepet.

Sad se počešće izvlačio i iza šanka, kratkonog i sitna koraka, i gubio se s ljudima nekud iza birtije. Džorlava tetka Marta uznemiri se i poče da zanovijeta: — Marko, budi miran i ne traži Jazbeca.

Što da smetam ljudima kad me već u knjigama nema. MAGARAC S ČELjADEĆIM NOGAMA Istutnja se rat u grdnom tresku gvožđarije, vatre i dima, a

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

MAJKA PINTOROVIĆA: Moraćeš da se otrgneš. Ovako nećeš valjati ni sebi, ni Bogu, ni ljudima. Treba malo da se pritrpiš. Vreme je najveći lekar. Danas mi izgledaš mirnija.

Nisam ni ja od juče. Ima ih koji se i u nesreći ponesu! Pa im se čini da su svojom nesrećom naročiti među ljudima! Pa, kao, oni znaju ono što niko živi ne zna! Mogla bi ti da budeš malo skromnija, i da prestaneš da se zanosiš.

To je položaj s velikim uticajem... HASANAGA: Ja ja... četvore oči i uši. Ti š malo više da se krećeš međ ljudima. Nikad se ne zna gde se šta može doznati. Odvoj i nešto bistrijih vojnika, da paze i da slušaju.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Najzad popa, u sporazumu sa viđenijim ljudima iz komšiluka, dogovori se, te mu odredi kao neku platu, kojom mu se kupovaše odelo.

I čim ona tu naiđe, jače povuče k sebi dete, još više se skupi, smerno, uplašeno. Ljudima oko kasapnice nazove Boga prema kasapnici.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

u odžaku svome razapeti i tu ga sušiti za devet godina, a kad prođe devet godina onda će mu kožu iz odžaka skinuti i ljudima na opanke raskrojiti, pa će ji u tim opancima poslati u svet da mu traže i dovedu verenicu, za cara caricu, sa kojom

bog magarca i reče mu: — Ti ćeš se hraniti najgorom hranom, pa i nje nećeš svakad biti sit; ime tvoje biće rug među ljudima, kojima ćeš ti vući najgore terete, i činiti dobre usluge koje im niko drugi ne bi učinio, a kao nagradu za to

Kad pop s ostalim ljudima pođe iz crkve, pobratim kaže da on pobratima svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo, nipošto neće

otidu, onda reče harambaša: — O braćo, zaboga, mi hodismo po gori i po svakim mestima i danju i noću, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, a ni od šta se ne poplašismo do noćas od mrtvih ljudi!

Al' za mal, što se ne nasmija. Utom Mujo dođe do svojih vrata, otvori vrata, pa se okrene ljudima: — Šta je, ljudi, što ste se iskupili ovdi pred mojim vratima, šta hoćete?

Čudno bilo to ljudima, pa će ga naposletku jedan prijatelj jednoga dana zapitati: — A zašto tako radiš, efendija; najpre istučeš đaka, pa mu

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Zatim objasnite ljudima koliko puta treba da se maze nedeljno — i sve obrazovanije porodice počinju da vode duplo seksualno knjigovodstvo.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

A među ruljom, među ljudima, čini mi naklon ruža Budima. Hvata se inje po rubu teksta, pa pršti, veje, dok ne obveje domove šumne, strofine

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Tu su mnoge otkrivene tajne, kretalo se u dalji beskrajne. Tamo prve ispreo sam bajke o ljudima svoga rodnog kraja, zatreptaše u čudesnom sjaju ostavljene staze zavičaja.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Možda mržnja koja nastaje između ljudi neće nikada biti izbrisana. Svakako je glupo govoriti o tome sa ovim dobrim ljudima koje zbunjuje što treba da imaju o tome svoje mišljenje. Želim da promenim razgovor.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Al' on se tužnim glasom Otpoče moliti: — Ah — brate, dobri brale! Nemo me lomiti. — Ja mirom vazduh pojim, Mirišem ljudima; A onako bi sveo Na tvojim grudima!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

ovce u glavu, sa psima razgovara, po ceo dan sluša melodične zvuke medenica, i misli valjda da je tako i dole među ljudima. On sleže ramenima i čudno mu je što se ja toliko uzbuđujem. A i da je štogod, šta se to njega tiče.

I zato one više saosećaju nego što je to slučaj sa ljudima. A uz to, čovek se rastrže u neprekidnoj borbi, u kojoj očvrsne, ogrubi, dok je žena vezana više za kuću, decu, koju

Baterija se pritajila, kao da je ljudima krivo što je zbog njih komandir dobio prekor. Ili se plaše gneva komandira baterije.

Kao da iščeznu ono kolebljivo stanje... Neka tako bude. I biće. A posle ovoga kao da nastade neki prelom u dušama; ljudima ovlada novo raspoloženje I rešenost... začu se komanda... — Zdesna, u topovsku kolonu!

Već je treći dan kako ne primaju hranu, a šljivara u blizini nigde ne beše. Konji su vruštali zob, a ljudima je voda udarala na usta gledajući kako konji halapljivo jedu. U daljini se povremeno čuju puške.

— Ja, čuvaju nas kao „inštitutke“. Dok je učitelj Milutin razmišljao: — Naprotiv... Ljudima sada treba pružiti malo razonode. Dojadilo mi je da gledam uvek ista lica.

Još malo pa smo na kraju, Sava je blizu, a ni sa koje strane ne dopiru pucnji... Narediše da se konji nahrane. O ljudima i ne misle. Ali iskustvo poslednjih dana naučilo je vojnike da pripremaju sami rezervnu hranu.

A neka crna slutnja i nespokojstvo ovlada ljudima. Gospodari su oni na suvu... Ali neugodno je imati posla sa vodom... Bojažljivo se raspituju koji ume dobro da pliva...

Gde se ko zatekao, legao je na tvrdu zemlju i zaspao. Kada smo sutradan ustali, ljudima se sve pričinjavalo kao da su usnili neki težak san.

Nekako oko ponoći, na istoku zarude i ogroman mesec rasu svoju svetlost nad zavađenim ljudima. U ovoj crnoj i strašnoj noći ta svetla kugla liči nam na neko ogromno živo oko, koje nas u početku posmatra

A ovaj — pa pokaza rukom u pravcu zemunice komandira čete — umesto da objasni, da razjasni, kako je ljudima potreban odmor, jer smo i onako po cele noći na oprezu, on samo veli: „Razumem, razumem!“... pa Radojku na nadležnost.

Prozebli i prokisli, pribili se uza zemlju i čekali... Bilo je nečeg velikog u ovim malim ljudima. Zora se teško rađala. Pritisli su oblaci zemlju kao da je dave, a kiša lije u krupnim kapima.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Reći će joj se da hoće naročito da se pokaže pred ljudima. Neka, ima vremena i za to, kad ona ostane sama sa svojim mališanima.

Pa eto, dali su nas na milost i nemilost nesavesnim, besnim ljudima... da nam beščaste porodice, drugove... A mi da ćutimo kao ribe, da se ne smemo mrdnuti, uzviknu on sa teškim bolom,

I posao veliki u početku... Njegova obična zbunjenost, kad se sastaje s nepoznatim ljudima, obuze ga sad u velikoj meri. I popa i učitelj zgledaše se posle njegova odgovora.

Gle, i to se ispunja, i ta želja !... Ali ne valja tako... kako će on pred svima ljudima pričati o svojoj bruci ?... I Gojko se odjednom seti svojih ranijih snova i bi mu čudno kako se to sve redom ispunjava

I on mišljaše da je samo takvo postupanje u redu, a drugo su sve bapska posla, koja ne dolikuju ozbiljnim ljudima... Ljubica se prenerazi od ovako oštrih reči. Nikad joj nije tako podviknuo. Šta je ovo ?...

Tvoj je posao u školi i u kući, a moj među ljudima. Ona se trže i opet pocrvene. Obuze je nekakva studen oko srca, i ona bi se rado digla od stola, ali zna da bi to

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Želim da pomognem ljudima da razumeju život! FILIP: I šta još? VASILIJE: I želim da im pomognem da ga zaborave! FILIP: I šta još?

VASILIJE: Šta se sad pravite ludi, kakvu dozvolu! Dozvolu za predstave, koju sam vam dao pred ovim ljudima! MILUN: Ti meni dao? VASILIJE: A vi ste je pocepali i pojeli! MILUN: Ja? Šta ti to govoriš?

DROBAC: Ne mogu! SOFIJA: Ne možeš, ili ne smeš, ili nećeš? DROBAC: Ja i ova žila smo ti kao vjenčani! I pred ljudima, i pred ikonama! Ne vredi ni kad bi ruku sa njom osjeko! SOFIJA: Kakav je to mrak, gospode Bože!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Pa i na tebi nije više svila, sa ljudima radiš ceo dan, za ljubav ne čekaš da cveta jorgovan, ne gledaš sa tornja za mnom.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Po šumama su lutali lavovi, tigrovi i druge zveri. Među ljudima i zverinjem bila je onda ljubav, sloga i mir. Lav i tigar dolazili su Adamu i Evi i umiljavali se, a oni ih milovali.

Beše to čovek prznica, ljut, naprasit, sklon poroku gneva. S ljudima se rđavo slagao, često se svađao s njima. Mnogo bi puta planuo i dolazio u jarost za ma kakvu sitnicu i naposletku je

U njemu planu gnev svom žestinom. I on se opet ljutio kao i pre, dok je bio u svetu, među ljudima; psovao je krčag, kao da je krčag bio kriv.

“ I Agaton ostavi pustinju i vrati se u svoje mesto. Ali to sada beše sasvim drugi čovek. Družeći se s ljudima, on postade toliko blag, tih, dobar i svet da su se svi divili koji su ga pre poznavali.

kad pritisne polja, napale su jedanput na takvu vojsku, nagonile je u bekstvo, naterale je u more, te se cela vojska s ljudima, slonovima i konjima utopila u pučini morskoj...

I đavo se odupre, pa izgura kravu na obalu. A kad seljak s ljudima dođe pa vide kravu na suvu, reče: — A, gle! izvukla se — hvala Bogu!...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

On, siromah, ima dosta dece, ali se ipak država stara o svojim zaslužnim ljudima. Njegova se muška deca, znate, vrlo rđavo uče; i šta se moglo drugo uraditi, već da se izberu za državne pitomce?

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Sazivanje i skupljanje mora se vršiti u najvećoj tajnosti. Kmet s ljudima neka bude sutra, pre zore, kod velikog rasta u Grbićevoj livadi« — tako je glasila kapetanova naredba.

Kapetan ode, a kmet uze da razdaje ljudima barut i olovo koje mu dade pandur. Čim svanu, ljudi postadoše slobodniji i veseliji, počeše neki da se šale, neki drže

sam se sa »patarice« jednog svog kolege, namestio se na krevetu i počelo je ono poznato okretanje, koje se dešava ljudima kad malo više povuku.

On ćuti i gleda, a u oku mu se ogleda ona sumorna ravnodušnost, koja je svojstvena nekim ljudima pri poslednjim časovima života im.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: To je već drugo, sasvim drugo. Samo, otac je otišao dalje od toga, on se upustio sa poslednjim ljudima koji izmišljaju, klevetaju i podmeću. Hvataju čak i one koje ja poslovno gonim. Eto, sećate li se onoga...

DANICA: Jesam. JEVREM: E, dobro, s tim smo gotovi. (Misli.) Sad bi trebalo nešto i da se kaže ljudima. Ne može samo „Braćo!” (Opet misli.) Napiši... E, pa de sad; kad oni to tako iznenada... Napiši... napiši...

IVKOVIĆ: Hvala! Piši ti sa tvojim ljudima paškvile. JEVREM: Drugom to da kažeš, jesi čuo... IVKOVIĆ: Ja tebi kažem, a ti reci onom kome treba!

Potrošio tolike pare, zavadio se s tolikim ljudima, izgrdili ga, izrezilili ga preko novina, dućan mu zatvoren, a i poharali ga i, preko svega još, oterao zeta i to zeta

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— Moram odmah učiniti jedan poklič svima mislenim ljudima! Neću da budem dželat ove jadne dečice. Savest mi ne dopušta to! A naš Sreta beše svojski i istinski odan svome poslu.

Morala je, dakle, da bega, jer se i sam rođeni otac poveo za maćijom. U svetu dopadne bezdušnim ljudima u ruke koji se koriste njenom mladošću, naivnošću i lepotom, a sve na njenu grdnu štetu.

poznatu »Mehanu bez svedoka« da kao čovek izmenja misli sa Mićom »Oficirom« i drugim tamo otresitijim i progresivnijim ljudima toga sela.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Rastao bi se Žuća s glavom, Ili bi u nogu ostao ranjen; Jer van obeleženog mesta psima Kao i ljudima Prelaz je najstrože zabranjen!

I nije ga sramota, uveče, kod kuće, Kad se oslobodi uniforme, pištolja i obuće, Da rukom, koja ljudima udarce nanosi, Pomiluje ženu po obrazu i sinčića po kosi!

Tamo hoću da živim, ništa bolje ne tražim, Tamo, gde se ulice zovu po ljudima nevažnim, Gde dvojica, opkoračivši klupu, i zadržana daha Od podneva do večeri igraju partiju šaha, A malo dalje —

Ma... šta se s ovim starcem događa? Pa... nije valjda... dotle došlo?” „Gde sam to, međ zverima ili ljudima? Istorijo, zar ti je unazad potekla reka? Ko nož da mi je sad u grudima: To je nasrtaj na osnovna prava čoveka!

Ko nož da mi je sad u grudima: To je nasrtaj na osnovna prava čoveka! Vi ne znate da je trgovina ljudima Ukinuta još pre pola veka!

Gde god pristanemo, ja se raspitam Kakva je na pijaci ljudima cena...” I odlazi veseli sinak luke, Oluji brat, galebu drug! ...

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Kad je brod stigao do jednor ostrva blizu severnog kraja Nove Gvineje, gde je Šmit hteo da se sa svojim ljudima iskrca da bi dobio obaveštenja o jeguljama kojih ima u masama po slatkim vodama na ostrvu, zatekao je tu jednu

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Malo ljudstvo, što si zasl'jepilo? Ne poznaješ čistog raja slasti, a boriš se s Bogom i s ljudima, bez nadanja živiš i umireš. Krstu služiš, a Milošem živiš!

A ti više u njima proričeš no koji mu drago desetinja. Ne daš nigda pleća oglodati, no ih grabiš iz ustah ljudima; meni si ih stotinu uzeo da đavola priđe u njih vidiš. U to ti je prošlo po vijeka!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

da dremaju, jer je on, taj Sofkin pramded, hadži Trifun, trgujući po najvećim gradovima i mešajući se sa najviđenijim ljudima, mogao, usled toga poznanstva a najviše zbog svoga bogatstva, ne samo zaptije, kajmakame, nego i same paše da menja i u

Sirotinji | i ljudima po zatvorima, za vreme Uskrsa, Božića ili slave, tri dana moralo se slati jelo i piće. Bio je strog i prek.

u ono doba, kada je, kao dečko, tamo sa ocem po tim hanovima sedeo i živeo sa Ciganima, raznim propalim i mračnim ljudima.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

lomila i premetala stihije njine, ama se održaše na skupu — održaše se, božija ti vjera, održaše, usprkos zlim ljudima i zlim vremenima, noseći na tjemenu krst časni a na grudma Dušanova orla! No da nastavimo naše pričanje.

Ele, razgranao im se razgovor, kao što obično biva među našijem ljudima, a kako svaki govoraše lagano i redom, zahvatilo to bješe komad vremena. Cura je, međutim, imala pune šake posla.

Dobar si i meni i ostalim grešnim ljudima. Dobar i predobar, a mi kakvi smo prema tebi?“ reče đakon i te riječi poprati snažnim uzdahom.

— Kakve kavge? Zar s tobom da se kavga zameće, balava pogani? S ljudima se boj bije, a s takima se ovako čini! — Pa dohvati onu motku, te meni po šiji, nekolika puta...

Bješe lijepi Crnogorac, bog da ga prosti!“ reče Vladika. „Bješe dobar, Gospodaru. Mio dobrim ljudima i oni njemu... Baš s jednim te dobrim Njegušem bijaše veliki prijatelj.“ „A s kojim, to?“ „Sa serdarom Pejom!

„Sjedajte ljuđi! Kamo vi ženske? Joke, ostavi pričanje sad, namjesti ovim ljudima da posijedaju! Petre ovdje ti! Luka, Marko, ti Čevljanine sjedi, sjedajte. Što ću vam ja, kuća mala, a vas mnogo.

“ reče serdar, uzvrćući mu jednako kosu. Medik mu sad razdrlji grudi, skide meleme sa rana, pa ih stade pokazivati ljudima i objašnjivati im. Svi se nagoše da ga vide.

,,Ne srči se, čoče! Bog zna što je za bolje!... Pusti neka on zapođene. Ako ćeš ja ću ga baš navesti da zapođene pred ljudima... Pa pošto iskaže sve, lako ćemo se mi izvaditi, i s obrazom ćemo izići!“ Serdar se malo promisli.

Ajtemo sokolovi!“ reče serdar i prvi se diže. Serdar, pred svojim zvanicama i mnogijem ljudima iz svoga brastva, iđaše noseći punje i proskure.

Ele, čitahu slavu kao što je u srbuljama, staru srpsku slavu. A kad to obredi, zasjedi pop, pa se pričaj s ljudima podugo, inače bi se domaćin uvrijedio.

Odite amo!“ reče im serdar, i oni pođoše. „Namjestite tamo da sjednem, i naredite što za večeru ovijem ljudima!“ reče serdar, pokazujući glavom na odaju, u kojoj je Janko prijed ranjen ležao i koja sad bješe prazna.

Mali Milun stade uz njegovo koljeno svijetleći mu i piljeći i on očima u pismo. Ženske se zbiše u ćošak, prema ljudima. Milica je plela, Stana je nešto vezla. Joka je sjedila, naslonivši glavu na ruku. Svi pogledi bjehu uprti u Janka.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

BILjU 169 O ŽIVOTINjAMA 170 O NASRADIN-HODžI 173 O TURCIMA 174 O CIGANIMA 176 O SVEŠTENIM LICIMA 178 O ŽENAMA 180 O NAŠIM LjUDIMA 184 O RAZNOM 188 III PITALICE 191 1. O BILjU 192 2. O ŽIVOTINjAMA 193 3. O TURCIMA 197 4. O RAJI 200 5.

O BILjU 192 2. O ŽIVOTINjAMA 193 3. O TURCIMA 197 4. O RAJI 200 5. O KRALjEVIĆU MARKU 204 6. O NAŠIM LjUDIMA I KRAJEVIMA 206 7. O CIGANIMA 210 8. O BABI 213 9. O SVEŠTENICIMA 215 10.

“1 Bajanja mogu da budu raznovrsna po nameni. Naročito se mnogo baje: a) ljudima: od uroka, vetra, podljuti, nicine, zloga (čira), izdati, poganice (padavice), od kostobolje, nesanice i ujeda zmije; b)

— To je, aga, šatra patra, — vilajetska zatra! — „Bunca baba“ — reče Turčin — i ode u drugo selo. O NAŠIM LjUDIMA Ako sahat laže, sunce ne laže. — Kazao je nekakov (čovek) te je bio ogladnio. Adže Ramo, dobar ti si!

— Kraljević Marko. — Pa posle? — Posle opet Kraljević Marko. 6. O NAŠIM LjUDIMA I KRAJEVIMA 1 Gonio Hero u vrećama lonce na kobili, pa ga upitali: — Šta to goniš? — Ako prevali, ništa.

Sveti Dimitrije doznavši to, da konjma pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže da svaki svojim petlovima povade jezike, da ne bi pevanjem objavili Trojanu zoru.

“ 2. LjUDIMA Rđavoj tkalji Nova tkalja, nova natra, Caka! caka! tri din lakat! „Pravičnom“ kadiji U našega kade Dva tega imade:

Bili ti klasovi ka nakovi, snopovi ka popovi! Vazda ljudima dava, koji ti za čast znali, a za zdravlje boga molili, a zlija ti bog ne dao!

odili, pravoslavnu leturđiju služili, žive pominjali a mrtvijem spomen činili; četvoro posta rišćanski prepostili; ljudima se ne omrazili i spram nji’ svijetla obraza nosili, da bog da!

Boga se bojali, duše ne ogriješili, u crkvu hodili, srpsku službu slušali, žive spominjali, mrtvijem spomen činili. Ljudima se ne omrazili, a obraza ne ocrnili. Dušmaninu se pomolili.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kuda ću ovaki?” | A mati i žena salete ga: „Pa bolje da si taki, i bolje da si među ljudima.” I tako ga jedva utišaju. Kad to čuje tast njegov, odmah mu još za svoga života preda carstvo, i tako on postane car,

Kad pop s ostalim ljudima pođe iz crkve, pobratim kaže da on pobratima svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo, ni po što ne

mi hodismo po gori i po svakim mestima i danju i noću, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, i ni oda šta se ne poplašismo do noćas od mrtvih ljudi!

Sveti Sava - SABRANA DELA

SVETOG MANASTIRA OVOG PREPODOBNIM OCEM NAŠIM i KTITOROM GOSPODINOM SIMEONOM I O ŽITIJU NjEGOVOM KAKVO BI PRED BOGOM I LjUDIMA Oče, blagoslovi! Naš sveti manastir ovaj, kao što znate, kao pusto mesto beše — lovišta zverova behu.

Jer, ovog triblaženog, i uistinu gospodina nam i oca, da znano bude svima nama, a i drugima, Bog, čineći na bolje ljudima, ne želeći ljudske propasti, postavi ovog samodržnog gospodina, nazvanog Stefana Nemanju, carstvovati svom Srpskom

i jereje da poštuje, i nad crnoriscima da bdi, „da bi se molili za tebe, i da ni u čemu ne budeš zazoran pred Bogom i ljudima“.

I pomišljajte dobro pred Bogom i ljudima. Uzdajte se svim srcem u Boga, a svojom premudrošću ne veličajte se. Na svim putevima svojim znajte da pravi budu

Pesma deveta Zadivi se, dakle, nebo i zemlja i užasnuše se svi krajevi što se Bog ljudima javi u telu i utroba tvoja šira je od nebesa, stoga te, Bogorodice, činonačelstva anđela i ljudi veličaju!

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

PROSJAK: Šta će mrtvacu žensko i podvarak? TANASKO: To sam ja osto gladan u životu! Drugi put prvo nauči nešto o ljudima, pa tek onda... More, ajdemo, goskapetane! Ako nam je pedeset godina trebalo dovde, trebaće nam i pedeset natrag!

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

jer po župama svetog Frane, kad se napija učenu čovjeku ili kad se u kakvoj pretežnijoj prilici govori pred učenijem ljudima, treba govoriti da drugi ne razumiju.

— pitaju seljaci. — Jest, braćo! Bog uvik čini čudesa nad dobrim ljudima. Evo našeg fra-Brne zdrava. Sad će s namikarci u crkvu. Ajdemo, brate Brne. Nije mu bilo druge, no pođe.

Kušmelj i Krkota švrljahu cijeloga dana po vinogradima, upoznajući se sa ljudima. Knez je svuda lijepo priman bio, te se svak čuđaše njegovoj neobičnoj snazi, kad bi kao iz šale dizao badnjeve sa

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Al nosili su crno srce u grudima. Tvoj sin i tvoj muž kao bor i bor Nestvarni behu: tek senke među ljudima. Minuše kraj njih ko trun: dvor po dvor I vrt Alhambre sa vodama i klupama.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Kratki rezovi vetra donose daleku i nejasnu opomenu. Odande odakle polaze vetrovi, dolaze i kazne ljudima. Drhti i nejasno oseća: mora nešto. Seti se Tole: „Muški“, viknula je.

Noć mu zgazila zenice, vetar vrišti pod strehama, pa skače na jasenove što i postoje da bi pokazivali ljudima gde je bila pusta kuća Đorđa Katića.

Od mraza, ljudima puckaju nozdrve i oni ljuto psuju vojsku, vladu, krala i svaku vlast na zemlji. ...Sva su mu sećanja bistra i sva izviru

ne boji vešala, pozavideo mu je tada i počeo da ga mrzi zbog snage koja postoji da bi izazivala protivljenje i otpor u ljudima.

kuću i njive nasledi, i nakoti decu što će sva da se prezivaju Katići, pa i treće Adamovo koleno da se hvali pred ljudima da mu je pradeda bio Aćim Katić, onaj koga su obesili kad je kralj Milan ubijen.

Kučići su joj i hleb jeli i vodu lokali. Kad krdžalije pobacaše kole s ljudima negde da niko nije znao gde, ona je dva dana lunjala za grobom, pa, kako ga nije našla, vratila se i sela kraj rupe što

Grešne žene koje bi nagazile na zlatne žiške ostajale bi bez poroda. Ljudima bi se sušile ruke i oduzimale noge. Deca bi se okamenila i iz njihovih usta vruća voda bi tekla.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Da je vetar, pojurila bi ulicama, zamrsila grane drveća, poskidala ljudima šešire. Da je oblak, spustila bi se na vrh Srebrne gore, okupala u moru, potrčala za zvezdama i pticama.

Zar je malo u paklu đavolisao? Ali, Đavolku se nije ostavljalo društvo u kome se tako lepo zabavljao. Šta će on među ljudima? Prepoznaće ga po repiću i rogovima, odraće mu kožu s leđa i vratiti ga u pakao. Neka neko drugi ide!

— Rogatih i repatih će nestati i ti ćeš morati da bežiš. Ali, ne brini: i među ljudima, kao i među đavolima svakom je svoja koža najbliža!

Davno, još kad se grad zidao, živeo je pustinjak koji je drugovao sa zverima, ali i ljudima pomagao pronalazeći lekovite trave. Ipak bi odlučeno da se ispita Tatagino kretanje.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

“ Kada se, posle ugušene bune, vratio u Beograd okružen svojim ljudima a sa pristalicama kneza Miloša bačenim u okove, već je držao svu vlast.

Bilo je važno još samo to što je Miloš daleko, izgnan, i što, uz Vučića, pobeđuje zlo koje se sve luđe rasplamsava u ljudima: uživali su u smrti neprijatelja a neprijatelji im, već odavno, nisu bili toliko Turci koliko prijatelji od nekada.

3akoni koji vladaju rečima postali su mu zanimljiviji od zakona koji vladaju ljudima i činilo mu se da što bolje poznaje ponašanje reči, to više zna i o ponašanju ljudi.

Najgori od svih zuluma, zulum očaja, hara među ljudima a u Vasi, možda i stoga što je više sa drvećem nego sa ljudima, raste san o Baš-Čeliku koji nestaje.

Najgori od svih zuluma, zulum očaja, hara među ljudima a u Vasi, možda i stoga što je više sa drvećem nego sa ljudima, raste san o Baš-Čeliku koji nestaje.

Istina, Zerek je bio samo jedno od tri mesta na kojima su, istog dana i istim ljudima, udarane batine, ukupno tri puta po stotinu udaraca po čoveku.

Umeo je sa ljudima, umeo sa marvom, čak i sa vremenom. Oni koji su putovali sa Dobračom brzo bi se uverili da on zna da čita iz oblaka i

Imetak mu se smanjivao a i među ljudima kao da je bilo sve manje onih koji su ga prepoznavali. Slava je polako čilila, godine su prolazile a on je gledao kako

Shvatio je da to može a shvatao i da mora jer je, gde god se zaustavljao, prvo prepoznavao, u ljudima, te dve sile. Uvek u putu a sluha izoštrenog za promenu, očekivao je da će, bar negde, otkriti preimućstvo drukčijih

Otada je postao gotovo bezbrižan: kao da je do kraja naslutio zašto se obreo, bez vida, među ljudima. Buna je započinjala pa trajala a on je išao ka njoj, privučen jezom što se rasplamsavala.

Jednog je dana, bio je još u Hoćajy, kod Zmaja, dugo slušao o tome kako su bitke sve teže a nepoverenje među ljudima sve dublje i odmah shvatio da je dobro što nije progovorio.

To beznađe kao da se spusti, iz pakla, sa mo onda kad zlo u ljudima potpuno pomahnita. Tada na sve prolaze stane da ulazi i smrt, čovek više ne može ništa a Bog se ne odziva.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Kud god sam došao, govorio sam sa najučenijim ljudima, poučavao se kod egipatskih geometara i haldejskih astronoma i punih dvadeset leta prikupljao znanja gde god sam ih

No, Bože moj, taj makedonski dvor! Ne beše li to divlja, neprosvećena družina u poređenju sa onim ljudima koji su stvorili sve ovo što je sad oko sebe sagledao?

opat je patio od bolova u nogama, pa često pitao lekare za savet, a i uživao je da se razgovara i zabavlja sa učenim ljudima, da u samoći manastirskoj dozna šta se u svetu dešava, da se razonodi i pouči.

Na tom polju nije bio izložen burama revolucije. Novi upravljači države obraćali su se u mnogim pitanjima ljudima nauke za savet i pomoć i pokazivali se kao njihovi zaštitnici.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

padali pramenovi njegove crne kose, pa sam mislio: koliko ovaj starešina, pun snage i prostote, mora ulivati poverenja ljudima koje vodi. — Ti znaš — nastavljao je on — svi smo danas nervozni.

u teškim ratnim čizmama i dugačkom postavljenom šinjelu, pa zamišljeno siđe niz kamene stepenice i priđe uzbuđenim ljudima, koji se ukočiše po žustroj komandi, kao smrznuti.

Tada pruži ona buket momku, otkopča svilenu torbicu, pa bolećivo pristupi ubogim ljudima. — ...Molimo gospoju, vašim... slepim a... a... a... ratnicima. Ona priđe slepom. — Kad si ranjen, junače?

Ali je ideja o nacionalnom načelu prouzrokovala novu podvojenost među ljudima i nove i krvavije raspre, koje bi svako drugo stanje stvari teško moglo izazvati.

pred čovekom, ta nesreća, kao bela avet, koja tamni jutrom kad je on gleda s prikupljenom snagom, odmoren i okružen ljudima, na svetlosti koja otkriva nove nade, kad je lakše podneti svaki bol.

Udata sam, ali ljudi danas... — Gospođo, nisu svi jednaki. — Skoro svi nestali su. — O, o ljudima mislim ja gore od vas, mnogo gore, gospođo. A vi ste rekli skoro svi... — To mi se ne dopada, brutalno je.

bićem, ako bi tako mogao bar donekle da ublaži one njene muke, te da ih zaboravi i ponova počne lepo i dobro misliti o ljudima i o životu. — Da vam nešto kažem, gospođice Tanja. Vi nemate baš nikog ovde? — O da, o ne! — Znate li šta?

Obično, pričao bi joj on tada ponešto od novosti, i to čisto poslovnih, pošto se slabo mešao sa ljudima i kafane nije posećivao, jer to ona nije marila.

se nije to jedanput desilo da je on nju pakosnicom i zlom ženom nazivao i prebacivao joj što je zbog nje i razgovora sa ljudima željan ostajao.

“ — „Milo mi je“, kaže Mitar, „vidim, veli, svi smo naši, a ja sam ti društven čovek, i kad vidim da sam među ljudima, gotov sam sit da se isplačem.

Možda se odred nalazio blizu cilja, kad sam se ja sa svojim ljudima krenuo, i bez ikakvog uznemiravanja maršovao lagano po tamnoj noći, koja je nastupila.

Unaokolo svud mrak, dubok, tajanstven mrak. Konji se izmešali sa ljudima, topovi s pešacima, redovi s oficirima. Sve se odmara, jer je svemu odmor potreban, ne toliko zbog onoga, što je

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Nimalo neobičan osjećaj, poznat i sasvim priprostim, jednostavnim ljudima, zanatlijama, praljama. U očekivanju prinove, oni mogu priželjkivati ko zna kakvo dijete.

Jer uistinu više ne mogu da gledam lica spavajućih. Zapažao sam, kod slučajnog noćnog drugarstva s nepoznatim ljudima, u kakvom trećerazrednom hotelu, na kakvom skupnom noćištu, kako brižljivo kriju jedan pred drugim lice.

Ćubio sam među tim starim ljudima slušajući često sami zvuk njihovih glasova i primajući u sebe samu koru njihovih razgovora.

I to nešto kao da ne leži samo u ljudima, u kretanju i migoljenju živog ljudskog stvora, već i u prirodi, u čitavom njenom ritmu, pa i u takozvanim mrtvim stvarima.

Odatle nam postaje jasno kako jedna takva fizička lepota višeg reda, pa i samo jedanput i letimično viđena, može da ljudima postane jedna doživotna vrijednost. Ideal i osmišljenje čitavog njihovog života i djela.

Ideal i osmišljenje čitavog njihovog života i djela. I to ne bilo kakvim, sitnim, neznačajnim ljudima, sentimentalnim dušicama, nego baš onim najvećima i najjačima, i možda baš samo njima: velikim pjesnicima, velikim

U tim mojim religijsko-historijskim ekskurzima nekad sam negdje čitao da je bog u ljudima nastao otprilike ovako: prasnuo je grom; unezvjereni ljudožder pao je ničice — i bog je bio rođen.

Snagu za sve velike podvige i čudesna djela davale su oduvijek ljudima i narodima baš te Mama-Jumbe, te šimere i te ludosti, više nego „objektivne istine ”.

Ne, tamo mu se nije sviđalo. Ovdje, na uličnom balkonu, ipak je nekako bolje; živahnije je, da rečemo veselije — među ljudima je!

I stvar gotova. Napučio je svoje knjige ljudima-amebama, svojim knjigama napučio je svijet. Možda će dobiti ne samo nagradu za književnost nego i nagradu za mir.

Eto, do te mjere ljudima sve do konca ostaje ona težnja iz djetinjstva da budu „odrasli”! A zašto — neka bog zna. Ja nikad nisam sasvim razumio u

preko svake mjere sa mnom ponosio, neprestano, isticao da sam njegov đak, i, već ishlapio, po brijačnicama turao ljudima pod nos one moje programe, čist od osjećaja za smiješno, slijep za podmigivanje besposlenjaka.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Beše to tako samovoljna i ćudljiva narav, kakva se i među ljudima retko nalazi. Još iz detinjstva ona beše čudnovata i osobita i ne nalikovaše na drugu decu Marka Radonjića, niti na

— Ja moram sad znati na čemu smo, treba do zore da posvršavam sa ljudima. — Pa... kad nije drukče, ono... neka bude tako! — prošapta Đurica zbunjeno. — Neću tako, no kaži odsečno, da znam!

— Evo ti deset dukata. Moramo uskoro opet na posao, jer nisam još svima našim ljudima dao, a ljudi traže. Samo iz tvoga sela traže pet kuća: Stojići, Ilija, Nikola, Jovo...

« XII Đurica i Stanka se sastajahu svakoga dana. Krili su se veoma oprezno, ali šta može među ljudima ostati tajno ! I njegove veze počeše da izbijaju na vidik. Posle tri nedelje opazi ih prvo Stankina mati.

— Gde god ja danjujem, i ona će sa mnom. Naći ću u nekoliko sela po dve tri pouzdane kuće, platiću ljudima dobro, pa će nas čuvati. — E, moj sokole, nije žensko srce kao tvoje.

— Pet stotina dukata. — Ništa ne možemo učiniti... Ja jesam pozaimao gotovo svima Vujovim ljudima, i oni su mi pošteno vraćali, ali tolike pare niti sam imao odjednom, niti sam ih davao.

— Vidim i sam, ali treba još da promislim i da se dogovorim s ljudima... — Baš ti gledaj kako bilo, te je još danas prekri kod koga u selu.

— Hajde da se nađemo s tvojim ljudima, pa da gledamo nekako sa njima, nećemo li se dogovoriti — reče mu ona. — Ama kažem ti, veli mi pop da niko to ne sme

I meni je pravije da ja i pobratim sami razdajemo našim ljudima, a bogme i za sebe da ostavljamo. — Ama što vi, ljudi, ne udesite sa njim, pa da se zna šta je njegovo, a šta vaše.

Šta li je sa njim, jadnikom?... Vujo bi me još bolje naučio, ali neću k njemu, dok god ne razdam ove novce ljudima ...« Opet se začu zviždanje. — Šta je sad? — reče Đurica, zaklanjajući se i odgovarajući na znak.

Ali ti onaj pakosnik neće dati mira. — Zar Vujo ?... Šta on radi? — Sastajala sam se sa tvojim ljudima, išla sam i do njega. Zvao me da mu kažem gde si...

Ne boj se, ona te ne poznaje, a zna da ja imam posla s takim ljudima... — Ne bojim se kod tebe ničega. Budi snahu! — viknu Đurica, pa ustade i pođe za Novicom. — Maro!... o Maro!....

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Sad znaš zašto su svi jaukali pod višnjovcom i znaš di je pravda, pa sad možeš otić i ocu kazati. Nego, da bi i drugim ljudima mogô sve to pokazati, uzmi te dvi tikve sa suzama, i nek te bog živi! Kako to stari izustio, njeg nestade.

Među ljudima uvik ide pravda sa nepravdom, dobro sa rđavim. — Kako to, sine? — onaj još ne razumi. — Ta tako lipo! Eto, čovik ima

— E pa dobro, al̓ šta ćemo onda raditi? — sad se opet poplašio otac. — To da ću ići po svitu s ove dvi tikve i ljudima pokazivati šta je i kako je, nek se uče, — na to će sin, i oprosti se s babom, pa u svit.

— Jesi junak, ali ne tako veliki, nego kad si došao, eto sada je jedan delija oteo starcu što veje žito kćer, a ovim ljudima sestru, pojuri za njim, pa ako otmeš devojku, uzmi je za ženu.

bog magarca i reče mu: — Ti ćeš se hraniti najgorom hranom, pa i nje nećeš svakad biti sit; ime tvoje biće rug među ljudima, kojima ćeš ti vući najgore terete i činiti dobre usluge, koje im niko drugi ne bi učinio, a kao nagradu za to

Kad pop s ostalim ljudima pođe iz crkve, pobratim kaže da on pobratima svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo, nipošto neće

otidu, onda reče harambaša: — O braćo, zaboga, mi hodismo po gori i po svakim mestima i danju i noću, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, a ni od šta se ne poplašismo do noćas od mrtvih ljudi!

Petković, Vladislav Dis - PESME

ONA, I NjOJ Tamo gde zima i leto, proleće i jesen vlada, Gde čovek živi u borbi sa ljudima i samim sobom, Gde bezazlena nevinost večito pati i strada, Vetar potresa ogolele grane nad tvojim grobom.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

kada sam bio sam, ja bih se otisnuo na put - video bih nova mesta, gradove i zemlje, živeo bih tamo, susretao se sa ljudima, sklapao prijateljstva i poznanstva i ma koliko to bilo neverovatno, činjenica je da su oni bili za mene isto tako dragi

Imao sam energije napretek. Kada sam prihvatao neki zadatak, nisam to činio sa rešenošću koja je svojstvena običnim ljudima. Za mene je to bio sveti zavet, pitanje života i smrti. Znao sam da ću stradati ako ne uspem.

Tu sam upoznao nekolicinu Amerikanaca, koji su me zavoleli zbog moje veštine u igranju bilijara. Ovim ljudima sam objasnio svoj izum i jedan od njih, gospodin D. Kaningem (D.

putnika i robe i prenosa energije, jednoga dana će se stvoriti uslovi koji će obezbediti trajno prijateljstvo među ljudima.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

, pa je tako došlo i do pobede Austrije kod Kustoce. Austrijski car je isto tako bio poštovan među ljudima kao i Kraljević Marko, Karađorđe, Linkoln i Garibaldi. Ova su se imena nalazila u domu slavnih u Idvoru.

I dok sam razmišljao o Rigerovom savetu da se okanem nacionalizma i ostavim ga iskusnijim ljudima, a sam se posvetim svom školovanju, desio se jedan događaj koji je izmenio tok moga života.

Saznanje o našim tradicijama i naša duboka vera u njih, stvarala je u nama osećanje nadmoćnosti nad onim ljudima koji su lutali unaokolo bez tradicije i bez ičega što bi ih čvrsto vezalo za jedno određeno mesto.

za danom u mračnim podrumima i podzemnim prostorijama, a noći u neudobnoj spavaonici u Norfolk strit ulici, okružen ljudima koji su bili većinom stranci-doseljenici i veoma neprijatni, bilo je suviše turobno za srpskog mladića koji je poznavao

Pomišljao sam da je Prinston, sa svojim zgradama u obliku manastira, jedno takvo mesto, gde se mladim ljudima pruža prilika da uče i postanu ljudi od nauke, i da tako pripremljeni mogu da posvete svoje živote radu sa sličnim

Ta se prepreka nije mogla ukloniti mešanjem sa ljudima istočno od Baueria, a ja sam se uputio baš tamo. Što se voz više bližio Njujorku, sve manje sam želeo da se nađem u

Ova je zemlja, mladiću,” - uzviknuo je Džim nekim neobičnim naglaskom ”spomenik umnim, karakternim i radnim ljudima koji su je u stvari i stvorili!

On je bio taj drugi razlog koji me je gonio da ostanem ovde. Inače je bio sušta suprotnost Džimu, a i svim ljudima koje sam u životu sreo. O praktičnim stvarima nije znao ništa, a nisu ga ni interesovale!

Misli su mu stalno lutale u vreme pre tri hiljade godina, kada je Homer pevao, a bogovi upravljali ljudima i narodima. Inače ga ništa drugo nije zanimalo.

Oni su potpuno odobravali Džimovo mišljenje, da je ova zemlja spomenik onim velikim ljudima koji su je stvorili, a ne jednoj jedinoj porodici kao što je na primer Habzburška norodica u Austro-ugarskoj.

Ali, ukoliko sam se više družio sa ovim ljudima koji su živeli u skromnoj Prins strit ulici, nedaleko od Baueria, utoliko sam više uviđao svoje nedostatke koje bih, u

Savu i pravoslavlje moje majke, jer Bičer nije pričao samo ljudima jedne vere nego celom čovečanstvu. Njegove reči su bile kao sunčevi zraci koji ulivaju život u sve one koje obasjavaju.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

I htjede da svoju misao ljudima izreče, no pogledavši na mrca, zastidje se i ne progovori. Međutim, čeljad se oprema da se povrati, a zavlače, jer

Časom pogleda u njih a časom napolje, i sjeti se pa naredi službenici da ljudima vino donese. Gledajući kroz prozor u zalazak sunca i na morsku pučinu uskoga zatona, u čijem se moru ljuljuškaju brodice

— Briga te za nju.... — Nije, boga mi, da se ljutim radi nje, ali što me na mome kruhu sramoti pred ljudima, to mi je žao... A da nije toga, neka đavo nosi nju i njenu poganu krv!... — Govori ti što hoćeš, kad si odumio!

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ali je odnos i među njima i sa ljudima po pravilu odnos među zasebnim bićima, i nigde se nebeska tela ne pojavljuju svedena na sastavni deo, ili na

Kultura, međutim, živi u ljudima, u njihovoj percepciji i doživljajima, a ne samo u običajima. Književnost tu može imati naročiti značaj.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

te za nas nemerljive, ali za Stankovićevog pripovedača i merljive i znane razlike između onoga što likovi pred bliskim ljudima žele pokazati i što im se nehotično otima, zapravo i dolazi ona osobena, osetno napregnuta, nekim neodređenim

Nisu to objektivni opisi onoga što se dešava među ljudima i u njihovoj okolini (prirodnoj, istorijskoj, socijalnoj i dr.

posle venčanja, nađe među samim Markovim seljacima, ona će jednako zapažati ne druge, nego čudnovate navike, odnose među ljudima, ponašanje i odevanje. Kao da je sve što je s lica poznavala preokrenuto na naličje.

Konstrastiranje između spoljnjeg mraka i unutra, u sobi, osvetljenog prostora, sa raskomoćenim, međusobno bliskim ljudima, svakako dolazi iz ranog dečjeg doživljaja.

Zapravo se nigde Stankovićev junak ne može tako opustiti, „raskomotiti”, ni osetiti srećnim kao ovde, među bliskim ljudima koji ga razumeju, u toplome kućnom prostoru.

Oslobađanje tela u zatvorenom prostoru, puštanje na volju svome čulno-čuvstvenom životu među bliskim ljudima u porodično-rodbinskom krugu, oponirano je s izvesnim - čas jačim čas slabijim - strahom od otvorenog prostora.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Ćuti, kučko! — planu prvak. — Vidi se da si šenula od pameti! — Ali ne i od obraza, gospodaru! Rekoh ti pred ljudima. Moja je besa tvrda a ne kao tvoja, viteže. Zbogom!.. Ona pođe put sela. Arnauti odmah vešto okružiše domaćina.

Za jedno zrno u ovoj ljutnji za njome pušteno ne bi odgovarao ni običaju ni njenom rodu: teško među ljudima progovorila žena mužu. Zato ga brzo uvedoše u mlin, da se I To zlo ne bi dogodilo.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Bl.“) Ljubavne tajne tvoje Nek’ čuje samo cveće. Cveće je dobro, pa te Ismejati bar neće. Ljudima nemoj pričat’ O moru tvojih tuga: Mesecu reci blagom — On ne zna da se ruga.

Krakov, Stanislav - KRILA

Kao da ugleda nešto strašno pred sobom. Ciknu prestravljeno, i pojuri ponovo uz nagib ka rovovima, ka živim ljudima. A u visoko podignutoj ruci, koja je grčevito stiskala poverene stvari, vila se kao zastava krvava maramica mrtvog

Valjda kakvog pijanog mornara. Pod ljudima je škripao šljunak aleje. Ležali su svi mirni i čekali. Poneko je ipak plašljivo stenjao.

aIl rіght... sve su te životinje iste... — Mitforde, vi mislite suviše rđavo o ženama... — O ženama i o ljudima... ipak se treba veseliti... ni život se ne žali u ratu... žene?... parenje to je knock-out...

Petrović, Rastko - AFRIKA

Češljanje traje ceo dan a frizura će trajati i više meseci. Grupa oko berbera koji nasred ulice briju glave ljudima. Dva-tri sasvim bela crnca (albinosa), crveni, izboreni, kao skuvani, jezivi, omrznuti od svojih sunarodnika.

Odmah od sela, nadnoseći se nad njim, počinje gusto zelenilo banana i kakaoa. Sve to bogatstvo pripada mladim ljudima velike Monge, koji su se pre četiri godine odvojili od svoga rodnog sela, poženili se i osnovali ovo novo naselje.

Deca nose propletene između nogu i oko pasa crvene đerdane. Ljudi ne prabacuju više ništa preko ramena. Sa takvim ljudima stigao sam u prestonicu rase Baulja.

Dobro ste rekli da sam sad ,belac međ crncima', ali ne onako kako vi mislite. Ja sam uvek još čovek međ ljudima. Svi su isti za mene, i ja sam kao svi drugi za ostale.

i najmanja ljubaznost dira do suza, i moj život nije bio tako apstraktan da ja nisam imao apsolutno patetičnih dodira sa ljudima.

Prolazi dva sata u čekanju da se šef sela vrati sa prikupljenim ljudima. Očigledno da je uzaludno čekati ga, utoliko pre što ne želimo zanoćiti usred savane. Za jedan sat počeće noć.

Tropska klima je takva da i najjačim ljudima odnosi prekost i naprasitost čulnosti. Ponekad, tek posle cele noći igranja, čulna želja crnčeva dolazi do svog izražaja.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Kad ga čuješ u crkvi kako iznemaže, mislio bi taj će se sutra posvetiti, a kad izađe u selo, on se svađa i grdi s ljudima kao ciganka, kaišari, panjka seljake kod kapetana. E nema nigde našega popa Jove. Taj je ginuo za sirotinju.

Noć uoči 9 avgusta bila je i mirna i opet vrlo burna; u prirodi je vladao svečan noćni pokoj, u ljudima i ljudskim delima (a i nedelima) bura i urnebes.

j. opravdanja svojim postupcima bar pred sobom samim), eto ta osobina, velim, jako smeta ljudima sa privilegisanim položajem u društvu, da razumeju izvesne ideje koje se protivu njih okreću.

Hristovu propoved opšte slobode i ravnopravnosti među ljudima pre su razumeli prosti ribari i bludnice, no tadašnji učevni svet rimski... — Ali...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Svi su oni rešeni da umru. A verujte, gospodo, nema ničeg strašnijeg od čoveka koji prezire svoj život. Pred takvim ljudima padaju svi ratni izumi, sva tehnika oruđa.

— Hoću da objasnim ovim ljudima kako izgleda tamo. A sad, da zapitam tebe nešto, o čemu sigurno pojma nemaš. Da li ti je poznato kako je glasila

Nešto me davi. Sećam se reči: „San je laža...“ Aja!... I bez ovakvih snova ljudima se u ratu događaju svakojaka čuda, a tek neće meni, koji sam još sanjao.

Cela padina bila je pokrivena mrtvim ljudima. Ja mislim da u svetskom ratu nije bilo strašnijeg pokolja za tako kratko vreme i na tako uzanom prostoru.

Jedan od mojih jeknu, i slomata se niz kamenje. Skočio je verovatno u besvesnom stanju. Taman htedoh da naredim ljudima da se tiho spuštaju, kad se diže jedan kaplar i razmahnu bombom u pravcu bugarskih rovova. Vazduh kao da se prolomi.

Nad našim glavama zvizne poneki kuršum, kao da mušice proleću pored nas. Sitno i beznačajno. Objasnio sam ljudima: — Jedan za drugim u pravcu onoga ćuvika.

Bilo ih je lako poznati. Živeći stalno u rovu sa vojnicima, odvikli su se od raznih smicalica pozadine, prilazili su ljudima naivno, i verovali da je sve istina što im se govori. A potporučnik „Kica“ objašnjavao im je.

Onda se obratila tiho Peri: — Ah, što je dosadno govoriti sa gluvim ljudima. Jedva su se nekako objasnili. Ali Pera je morao dva dana da beži od poručnika, jer mu je ovaj stalno pretio.

— Ima čitavih pukova koji su se iz osnova obnavljali ljudima po tri, četiri puta. U svesti našoj pojavljuje se vizija te beskrajne kolone ubijenih ljudi.

— Kao biološku pojavu. — Po tvome, dakle, rat je među ljudima neizbežan. — Po svemu izgleda da je tako. — Ja se sa time ne slažem.

ja... Dobro, kad je tako... Zdravo. Potpukovnik Petar vratio se ljut. — Prosto ne može čovek da razgovara sa tim ljudima iz štaba. Njima jedno nedostaje: poznavanje tehničke strane borbe, i psihologija onih koji treba da poginu.

A ovde je život stalno u smrtnoj opasnosti. Čudim se ovim ljudima kako oni ne zaziru mnogo od smrti. Da li je kod njih urođena hrabrost, ili visoka svest o dužnosti?... — Lezite!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Pazi-de se!... David (nastavlja mirno): Da sam ja lud, ja bi' bio u ludoj kući, a ne bi se danas razgovarô s carskim ljudima. Ama, zar nije tako? Nego vi njega osudite. Ako ga ne osudite, skočiću u Vrbas, jer ženi ne smijem na oči.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

verovanja u natprirodna bića (iz međunarodnog ili nacionalnog kataloga), dajući njihov portret i ponašanje u susretu s ljudima; u okviru internacionalnih shema ta predanja konkretizuju ambijent.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Da se sad, tako uveče, uz put kući, s viđenijim, prvim ljudima koji su tu, u svojim trgovinama, porazgovara, pripita. Ako je kakav namet, porez, kuluk, pa ako ima da se otkaže, kako

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Kada su seljaci, bežeći od Turaka, stvorili novo naselje, izabrali su i nov zapis, a ovaj brest prodali su nekolikim ljudima, ali ga niko nije mogao preseći »Jedan je krešući grane presekao sekirom nogu i jedva ostao živ; drugi je pao glavačke

(grob; izvor ili reka; raskršće; bunjište; drvljanik; krov od kuće); ili se dotura precima na taj način što se daje ljudima ili životinjama u kojima su oni inkarnirani (kokoši; tice; vuk; polaženik). V.

U srezu boljevačkom, p. se sipa u temelje (ib., 60): to je, svakako, žrtva demonskim čuvarima kuće, ljudima ili životinjama koji su tu ritualno zaklani i zakopani; ili opet dušama predaka, koji su nekada mogli biti u kući

malo crven: Srbi pripovedaju da je ono crveno od pre veće bilo, pa onda svakoga dana biva manje, jer nestaje stida među ljudima (Vuk, Rječn., ѕ. v.). SUNCOKRET Sonnenblume (helіanthuѕ annuuѕ).

za sveto drvo, i o tome pričaju jednu etiološku legendu: Kad je Nimrod sa svojim ljudima hteo da spali Avrama, jasika je dala svoje drvo, a zelembać je vatru potpirivao. Samo trešnja ne htede nikako goreti.

Da zli demoni ne bi mogli ući u zgradu i napakostiti ljudima i stoci, osiguravaju se vrata na taj način što se više njih meće trn ili trnje (ZNŽOJS, 23, 56); to se, pre svega, radi

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Vele, — prihvati Petar — a ni lijepo o tome pri ljudima ni govoriti. Ali, eto, ja govorim što sam čuo ... —Što vele? — prekide ga nekolicina njih.

— Što i od ostalih, odgovori plemeštak. — Kijamet! . —Kazuj, bolan! —Kazivao sam ovim dobrim ljudima što znadoh... Ali, evo nikako — prevrnu razgovor — da mi se ugriju ova dva prsta na ruci!

Rade šalabaza, zabacuje, ali mu ne pomaže. Gazda veli: —Ti od poštena soja, pa da te ono bodulče popa sramoti pred ljudima! Rade u neprilici sjeti se: — Teško je, gospodaru, s njima parbiti se! ... Bojim se navaliće na me troškove...

—Šta govoriš! — čudio se Ivo. —Tako je, i to je na pošteni način, a bilo je i gore... Nu ja se ljudima ne čudim, nisu nikoga silili... —I uzimalo se? — prekide Ivo.

— Ne dajte ništa! — viknu iza njega Rogo i nasmija se, kao da govori u šali, pa, ozbiljno zastrignuvši po ljudima jasnim živim zjenicama, nadoda: — Zar njima ko mukte daje?... — Mukte, da! — podiže trgovac glavu s knjige.

Nikada još u životu nije vidio kao sada svu nevolju što je nanaša ljudima društveni način i poredak. Sjeti se namrgođena očeva lica, svojih nedovršenih nauka, tuđe volje i svega onoga što ga je

Jednoga dana uručiše Juri ček od četrdeset zlatnih lira, i on se odmah, pošto se je posavjetovao sa ljudima iz svijeta, preveze preko mora u grad da primi novac. S njime je pošao i stari Grle.

— odlučno odvrati on. — Nikada neću! — očito izjavi Ivo. — Već, dobar ti put i sretno se povratio! Mladim ljudima ovlažiše se oči. Jure od silna ganuća nije mogao ni da zahvali. Izljubiše se i rastadoše.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

jedno tako zgodno stvorenje, takva jedna retkost da je čovek morao verovati kako je Dadara u stvari opkolio sa svojim ljudima neko vilinsko kolo o kojem je Jevđenije onako živopisno pričao, i da je otud oteo najlepšu među vilama.

Čim je Lauš odjahao sa svojim ljudima protiv Brzana i njegovih usorskih razbojnika, Jelena ju je oterala. Jevđenije je potom otišao od nas.

Da, ja sada mogu tražiti opravdanje, govoriti kako sam bio protiv Prohorove mržnje prema ljudima, njegove sebičnosti i žudnje za slavom, ali ostaje tu nešto što svako opravdanje čini odvratnim: ja sam ipak, zajedno sa

Tako sam i postupio. Naredio sam ljudima da tih desetak ispijenih i izmrcvarenih crnorizaca izvade iz njihovih raspadnutih postelja i da ih natovare na konje.

Upašće, veli, da pljačka i da se sveti za poraz od pre dve godine. Među svojim ljudima ne vidi nikoga ko bi mu ulivao poverenje.

“ O Dadari ništa nije hteo određenije da mi kaže. Ima tu nešto što tek valja naslutiti. Zaista, među svim Lauševim ljudima, Dadara se izdvaja svojom bistrom glavom, trezvenošću i postojanošću, ali bije ga taj nesretni glas da je kurvar.

Srećom, među mojim ljudima nema nijednog koji navaljuje na mene da odemo odavde. Svi odreda su se lepo snašli. Izležavaju se kao vašci, žderu sa

Produžio sam mirno. Trudio sam se da pokažem svojim ljudima kako sam potpuno ravnodušan prema onome što se događa. Nekog mladića, novajliju među strelcima, zahvatila je panika

gledam ovoga kenjkavca kako drhturi od staračke iznemoćalosti i kako, škripeći dok diše, drži propovedi o bratstvu među ljudima, o uzajamnoj potpori o oslanjanju čoveka na čoveka. Popeo sam se gore.

naše lenje guzice, da nešto tobož metanišemo i čatimo, dok drugi za nas rintaju, da se zalažemo za neku jednakost među ljudima ne razlikujući dobre od zlih, da pomažemo i neprijatelje kao i prijatelje, smućujemo bistri um ljudi lažnim pričama i

Otišao je tiho i dostojanstveno, kao mudrac, ne kao kukavni očajnik. Iza sebe nije ostavio nikakav most. Ni prema ljudima, ni prema bogu. Bogdan Danas sam brzopleto uleteo u Dadarine čeljusti.

Možda će jednoga dana Dorotej biti slavljen kao svetac, a Nikanor kuđen kao zlobnik. Sve je moguće među ljudima. Dimitrije Najzad! Kiša! Plahi blagotvorni dažd spustio se na Vratimlje.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

j. poslao ih besplatno recenzentima, onda se ostala njegova deca razmile po širokom svetu i idu stranim ljudima da ih uče i zabavljaju. To se od njih traži - jadna siročadi!

Sa velikim ljudima je slično kao i sa starim mavarskim građevinama: spolja neugledne, otkrivaju Vam one svoju lepotu, bogatstvo i raskoš

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Seka se utrkuje s psima i sa ždrebetom. Ali su u osnovi deca bila dobra, nisu činila štete ni pakosti ni ljudima ni životinjama. Majstorica se ponekad ipak potuži na urnebes i tutanj.

Ali se i majstor Kosta vratio preobražen. Dok je tamo bio, u razgovoru s ljudima, na malim izletima, njegovi se balkanski pojmovi prilično rasvetliše, mnoga njegova znanja iz čitaonice se kako treba

To je bio čas pred noć, čas kad se u mnogim ljudima, pa i u gospa Noli, po knjiški govoreći, menja ritam. Crno u zenicama joj se suzi u dve oštrice, i pogled nekuda utekne.

Ali baš danas se čuje opet o slično kombinovanim razbojništvima. Predaju se pokorno svote novca maskiranim ljudima, odvode se deca, promašen zločin se ponavlja novim pokušajem, na istom mestu, na istim ljudima.

svote novca maskiranim ljudima, odvode se deca, promašen zločin se ponavlja novim pokušajem, na istom mestu, na istim ljudima. I vlasti i danas nemoćne, često i netražene.

Dosta šege i parade s Nolom Perčinovom!... Donesi, Julice, novine, da vidim šta me čeka u svetu i međ živim ljudima. — Julica se vrati s novinama i s tri pisma u rukama. — Nisam htela da ti govorim dok si bila bolesna.

— Učim, ali kao dopunu uz istoriju. Vi znate, ja volim istoriju nada sve, jer volim nauku o ljudima. I grčki jezik učim tako i zato. Grčka književnost, grčka filosofija, to je sam Božji čovek i čovekov život.

— Odmah ću biti gotova; sedi! U Talmudu stoji: da nema siromaha koji ne učini godišnje bar četiri dobra dela ljudima i životinjama, četiri dobra u četiri godišnja vremena, po reči Božjoj...

U prošlost ne može niko. U budućnost, koliko njih odabranih će svega ući! Svima ostalim ljudima ostaje, od svet ljudstva, samo šaka savremenika!...

Branku je objasnio: — Da budem s mamom koliko još mogu, ali i da ne izgubim veze s ovim krajem i ljudima, ni poslovne veze, ni prijateljske veze. Najviše mogu ostati dva meseca; zatim moram putovati bezuslovno.

Pavle sedi pre podne u birou; ima zavoj oko glave; viđa se s ljudima i otaljava poslove. Posle podne skine zavoj, čita, piše, čeka Branka.

Polako polako, s početka neprimetno, prodao je Stefan dosta zemlje, razdao ljudima bez dobre podloge dosta novca. I odjedared za dosta veliki gotov novac kupio šumu, naravno, podalje od njegova sela i

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ono se smejalo nepravdi kao i pravdi, jer pravda je često puta teža ljudima od nepravde. Ono se smejalo istini kao i zabludi, jer istina je često puta nepostojanija od zablude.

— A jesi li bar iskupio ljudske bolove? — Ne, bolovi su i dalje ostali među ljudima, jer, vele, život je bol i bez bola nema života. — A jesi li bar poznao i video život taj?

Uze reč i onaj treći, što se smejao: — Razglavio sam vilice smejući se, jer toliko je smešnoga među ljudima i u životu ljudi. Sve što sam više upoznavao život, što sam bliže upoznavao ljude, sve sam se slađe smejao.

ja sam postao najodaniji poštovalac medicinske nauke, očaran njenim napretkom, koji joj je dao mogućnosti da pruži ljudima tako obilnu moralnu satisfakciju.

korak istorije, čijoj se mudrosti gomile klanjaju i koji masama zamenjuju olimpijske bogove koji su živeli meću ljudima.

odgovori nisu nas nimalo približili rešenju pitanja, te bi možda opravdanije bilo da se okanemo nauke i da se obratimo ljudima.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

A tada galop... pa šta kome Bog dâ. — Dobro! — prihvati odmah poručnik Kosta. — Objasnite ljudima, da se ovo obavi bez ijedne reči — sa naglaskom je izgovorio komandir poslednju rečenicu. — Čekajte...

Ali priroda je podarila ljudima samo jedan život, a svakoga časa hiljade su ostajale na bojnim poljima. Pomoći ni sa koje strane.

— Doktore... mnogo si plašljiv... I još se sramotiš pred ovim ljudima. — Vaše Veličanstvo, nama nije mesto ovde. Ja nikada konja nisam uzjahao, a sad pod stare dane se lomim.

Odgovornost naša velika. A klisura zagušena od iznurene stoke, od polomljenih i pretovarenih kola. Kao da je u ljudima zastao dah, pa im je, u samrtnoj agoniji, svejedno da li će naša artiljerija moći da prođe, ili će je zarobiti.

Mnoge žene koje beže sa svojim muževima obukle vojničke šinjele, glave uvezale šalovima, pa se izmešale sa ljudima, te se izgubila svaka razlika. A i kome bi padalo na pamet sada, u ovom jadu...

I da je leto, bilo bi nam hladno. Nozdrve se pri disanju lepe. Ljudima bi se povratila snaga kada bi popili samo gutljaj nečega toplog.

Razdelili smo ih i njima. Posle jela ovladao je neki težak umor ljudima. Jedva su se kretali. Neki su se grčili od bolova u stomaku i žurno zalazili u obližnje šiprage.

Hladovita mesta su posednuta, a u kabinama je zapara. Ljudima je skrenuta pažnja da štede vodu, ali mi smo po ceo dan žedni. Vojnici neprestano promiču sa čuturicama.

Tek izvan varoši pošli smo „voljnim“ korakom. Vazduh se pritajio. Iz zemlje drhće treptava jara. Na ljudima puna ratna sprema, i sa njih kaplju graške znoja. Mnoge od njih žulje cokule, te naramkuju...

Kome?... Sigurno ljudima, koji su došli da poremete iskonsku tišinu. Još više levo je kočoperni Katunac, koji se iz ravnice naglo izvija i

U ovom momentu, ja ne mogu ničim da vam se odužim do time, da vam, kao časnim ljudima, pružim ruku, i kažem: hvala, gospodo!

Požalio sam se šoferu. Ali šta mi on može pomoći, kad mu je preča briga volan... A Solun je daleko. Iako sam među ljudima, osetio sam samoću i bilo mi je žao što sam napustio osmatračnicu. Tamo su bar moji dobri drugovi...

Petrović, Rastko - PESME

Pa šta? Ko da to nije samo ponor, a u ljudima ljubav! O vi, što sitniji ste no skakavci upregnuti u kola cara, No varnice, ipak ste za mene boljka i željka stara.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Sav zbunjen dođe Drvoseča do svoje kuće, još sa ulice viknu: — Šta je ovim ljudima, ženo? Žena odškrinu vrata, zatim ih brzo zalupi. — Šta ti je, ženo? — viknu Drvoseča. — Gledaj!

Ko zna: možda je tako i bilo, možda se ljudima samo pričinilo. Jedno je sigurno: nigde na svetu makovi nisu bili tako crveni, tako krupni, niti je iko bolje od

Već je i Car nekako mutno osetio da nešto nije u redu, pa za doručkom upita svog Prvog Doglavnika: — Šta je ovim ljudima, za ime sveta? Doglavnik samo reče: — Mikiki-Miki-No! Doglavnik Prvog Doglavnika reče, takođe: — Mikiki-Miki-No!

Bled i zbunjen posrtao je među ljudima, dok ne uspravi glavu i reče: — Moja će biti Zlatokosa! Rekao je to samo jednom, ali glas ljudskome uhu poveren i od

Šta se sve nije pokušavalo da se on očisti, bez uspeha: ostaci krompirovih ljuski, papira, prašine i čađi ulazili su ljudima u oči i u uši, zatrpavali ulice. Domaćice nisu ni otvarale prozore, ali vetar je, svejedno, unosio prljavštinu u kuće.

— Ah-hah, hah-ah! smejala se sada čitava ulica, čitav grad, a đubre i prljavština su rasli. Već su do kolena ljudima dopirali, mada su čelične metle i creva puna vode stupala u oštru, odlučujuću bitku.

Zvono je tutnjalo i danju i noću, mukale krave, pištala deca, zlokobno kreštale ptice zalećući se ljudima u lica. Nisu znali kako da se odbrane, dok neko ne predloži da pucaju: kad neke pobiju — ostale će pobeći!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Otkud bi onda proisticali oni strasni tonovi bola i radosti, onaj vatreni odnos prema ljudima i događajima, prema životu uopšte? To bi bilo nemoguće ako pevač u svoje delo ne bi unosio svu svoju dušu, samoga sebe.

Kantakuzin pripoveda kako se u tom trenutku Momčilo sa svojim ljudima desio pri gradu Periteoriju. Smotrivši silnu savezničku vojsku, Momčilo navali da uđe u grad, ali mu građani zatvoriše

Nekih pedesetak godina zatim već se govori o ljudima koji su „gledali kroz prste“, o „neveri, zavisti i neslozi nevernih I nevaljalih ljudi“.

Ali nesreću nisu donosili samo stranci. Ona je ležala i u našim ljudima, u njihovoj zakrvljenosti. Kako se tu mogla iskoreniti?

Narodni pevač je sačuvao istinu o tome kako su Turci skupljali harač, kako su udarali na ženski obraz, kako su ljudima otimali imovinu, kako su izmišljali svakojake strašne muke da bi raju naterali na poslušnost.

I zato su ove pesme slobodnim ljudima drage isto toliko koliko i njihova sloboda, i u svakoj svojoj reči sadrže opomenu da nema napora koji ne bi trebalo

Otuda u našoj epici — i ne samo u njoj — vode se razgovori ne samo među ljudima nego i među ljudima i životinjama i stvarima. Govore sokoli, gavrani, konji, pa čak n mrtve ljudske glave.

Otuda u našoj epici — i ne samo u njoj — vode se razgovori ne samo među ljudima nego i među ljudima i životinjama i stvarima. Govore sokoli, gavrani, konji, pa čak n mrtve ljudske glave.

8 Reč pobratim označava veoma važan i u narodnim pesmama često pominjan odnos među ljudima. Čovek ili žena pobratimi nekoga kad mu u kakvoj nevolji (u snu ili na javi) kaže: „Da si mi po bogu brat!

Gdjekojijem su ljudima Turci osijecali otkup, pa ih na jemce ili zalogu puštali da prose i otkup da sastavljaju. Ovakovi je rob imao oko vrata

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

to niko nije znao Mislili su da je zao Imao je divne želje Divno srce u grudima Želeo je prijatelje Među psima i ljudima Za to niko nije znao Mislili su da je zao Voleo je čak i ovce Pa i one jarce muške Nije znao ni za lovce Ni za

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

U nekoj knjizi, dobijenoj od učiteljice Lane, on je čitao o patuljcima, malecnim dobrodušnim ljudima, koji lutaju šumom. Ovo je možda jedan od njih. Izgubio se u mraku i sad zove u pomoć. Zašto da ga se dječak boji.

Hajde, pokažite se i sada kad je tuđin zemlju poklopio, kad glave ljudima skida. Nećete se valjda danas uplašiti. — Nećemo!

— javi se Stric. — Oni nek paze na raskršće i neka gledaju u koji će zaselak ustaše skrenuti, pa nek trče da jave ljudima. Za taj posao uzećemo trojicu najbržih. — Mene prvog! — povika Potrk. — I Strica, on je dugonog! — dočeka Mačak.

Dim je sve više rastao u visinu i dizao se nad Golim brdom kao moćan crn stub, koji nadaleko i naširoko javlja ljudima da se selu primiče strašna opasnost.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

je njemu, nego muka je nama — meni i tebi, i onome tamo bratu, — i pokaza na zajmodavca Ljubisava — muka je poštenim ljudima!...