Dučić, Jovan - PESME
Zavapi suza: vaj, da kanem Iz bola koji grca! Doneću na svet, kada panem, Prvu vest ljudskog srca. ŠUM Pođe šum s gore jasenova, Dade ga šumi jelâ, I bukvi bukva, zovi zova, Prenu se priroda cela.
Afrika
Pretpostavka je čak da ga sâm njamu pojede. Zvuci koje njamu pušta krešteći isuviše su čudni i jaki da bi mogli biti iz ljudskog grla. Pokazivali su mi maske njamua pod čijim otvorom za usta postoji kao neka vrsta klarineta od izbušenoga meteorita.
Oni su samo ljudskim mesom spremali čari i otrove, i bilo sa kim da ulaze u razgovor, pitali su ga: „Imaš li ljudskog mesa?“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti.
zato što nisam ni kod jednoga pisca našao da se zadržao na njemu (kao da to nije jedna od najvažnijih manifestacija ljudskog življenja). Daleko sam od toga da smem da garantujem za apsolutnu tačnost onoga što navodim.
I, ako ni za šta drugo, treba poći u Afriku da bi se razumelo mnogo šta u evoluciji ljudskog duha. Obično se zamišlja da je krajnja divljina tamo gde je krajnja primitivnost.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
RAJEVKA JE BILA PUNA BAGRENjA I ZUJANjA PČELA 542 XXV TROFIM ISAKOVIČ TRAŽI U KIJEVU SVOJU DECU 574 XXVI ČUDA PRIRODE I LjUDSKOG ŽIVOTA 582 XXVII ČESTNjEJŠI ISAKOVIČ KOD IMPERATRICE 616 XXIII SEOBE SE NASTAVLjAJU VEČNO 657 DRUGA KNjIGA SEOBA I ALI
Žive do trideset godina, ali su trideset godina, u životu konja, možda, duže od ljudskog veka. Prema mišljenju franceskih filosofa, dužina života čak nije ni važna. Nego bezbrižnost u životu.
Uplašene od ljudskog bata, nepoznatih putnika, i tupog udara kopita pred kućama, kučke su se sakrivale pod kola, među točkovima.
A gospoža će to, veli, jedva dočekati! XXVI ČUDA PRIRODE I LjUDSKOG ŽIVOTA Čestnjejši Pavel Isakovič – sada već Volkovič – ostade, posle odlaska Trifunovog u Mirgorod, sam, samcit, u
Mikailo protumačio, utešno, kao sitnicu, kao zrno peska u moru – ima toliku cenu, i kad je samo smert jednog, jedinog, ljudskog, bića, zar je to toliki događaj, da ga zvezde obeležavaju na nebu?
U drugoj polovini života ljudskog, volja i misli bili su jači. Trebali su svi da se pomire sa svojom sudbinom. U jednom svom pismu, Pavle je pisao, Isaku
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
podacima, naročito onima koji se mogu izvesti iz nošnje i dijalekata, pa i iz narodnih shvatanja o smislu i o vrednosti ljudskog života.
Možda će se u tome uspeti razvijajući fiziološke i hemijske metode u ispitivanju ljudskog organizma. Izgleda ipak da bi rezultati ovih ispitivanja bili u stanju dati obaveštenja o nekim dubljim razlikama između
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
paprika), zatim predmeti koji se koriste za tkanje i predenje (vreteno, vratilo, motovilo, grebeni), zatim delovi ljudskog tela koji mogu zameniti celu osobu (krv, nokti, mleko, dlake itd.).
Rađanje novog ljudskog bića u takvim zajednicama praćeno je prvenstveno osećanjima radosti i sreće, ali i nekim drugim, negativnim osećanjima,
¹⁸² Izvesni delovi ljudskog tela: nokti i vlasi roditelja, „košuljica“, pupak, nokat i posteljica od kopilčeta isto tako su efikasna sredstva odbrane
Za njega poslovica nije moralistička, već pre empiristička; ona ona je svođenje bilansa izvesnog ljudskog iskustva (nešto kao „empirijska generalizacija“).
usmerava našu pažnju tamo gde bi valjalo tražiti pravi odgovor na pitanje: Ko je i kakva je priroda tog sićušnoj ljudskog bića? Takođe, ove zagonetke otkrivaju ogromnu i višestruku važnost dojenja.
“⁷ Orijentacija na zajednicu ogleda se i u snažnom (pritisku javnog mnjenja, koji je moćan regulator ljudskog ponašanja u patrijarhalnoj kulturi.
Kako su mala deca i deo prirode i deo ljudskog sveta, ona su istovremeno „i ovde i onde“, van uobičajenog sistema klasifikacije; ona su, dakle, kao osobe „van svog
i magijski potpomognu važne promene u dečjem razvoju, naročito onda kada dete dobija neke bitne atribute odraslog ljudskog stvorenja (uspravan hod, govor, polna zrelost).
Izrazito fatalističko shvatanje ljudskog života vidljivo je ne samo u mnogim narodnim poslovicama („Muka duše ne vadi, no suđeni dan“; „Daj mi sreću, pa me
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
lepota koju mu oči vide, nastaje kad on je na svet nastô, da niko nije voleo slično, da velika svetkovina ljudskog života tek s tim posta. Za svačije mišljenje detinjasto i jeretično.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ispunjenu isto tako plastičnim i privremenim predmetima što se troše pa bacaju, umesto da traju duže od ljudskog veka. U čoveku se budi neka čudna, dotad nepoznata ljubav njegovih predaka za posedovanjem zemlje, za posedovanjem uopšte.
oči, ili bi svezana pojurila ka prvom zidu i razmrskala lobanju o njega — bilo šta bi učinila samo da pruži dokaz ljudskog dostojanstva, da će sve dok bude živa pružati otpor zlu, nikada ne pristajući na nasilje.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U ovoj argumentaciji glavno i sporedno, ozbiljno i neozbiljno, više i niže javljaju se kao odjeci društvenog vrednovanja ljudskog stvaralaštva.
dečjem uzrastu, pa će deci, s planom, otkrivati i objašnjavati tajne sveta u kojem žive: prirode, geografije, oblika ljudskog rada, društvenih odnosa, istorije, itd.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
će dati izraza tim svojim osećanjima: u ozbiljnim, hladnim stihovima on će pevati prolaznost svega na zemlji i večitost ljudskog bola, plitkoću ljudskih strasti i dubinu ljudske nesreće, taštinu svega ljudskoga, urođenu i neizlečivu rđavštinu ljudi,
Kod Šekspira on nije video onaj silni realizam, onu intenzivnu poeziju, onu kao more duboku psihologiju ljudskog srca i gvozdenu logičnost englesku, no ono što je najniže i najslabije kod njega: emfazu, kalambure, titranje rečima,
je opšte primljeno shvatanje da je književni jezik jedan živ organizam, prirodan i spontan proizvod vazda usavršljivog ljudskog duha, i da se kao takav mora razvijati, popunjujući se pozajmicama svake vrste, i oživljenim zgodnim arhaizmima i
ima mnogo originalnoga, osobenih duševnih stanja, suptilnih osećaja, dubokog i bolnog prodiranja u najtamnije dubine ljudskog srca, naročito mnogo ličnoga akcenta, pored toga lepih stihova, vanredno prilagođenih svojim temama.
tipova, predmeta i osećanja, no se sve izdiže nad Vranjem i našim dobom, i daje jak utisak velike, večite drame ljudskog života. Svojim prvim pripovetkama Stanković je osvojio sebi jedno od najvećih mesta u suvremenoj srpskoj književnosti.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
A za njim opet ćutanje. Ćutanje, ćutanje. U njemu ima ipak nečega strahovito bolnog, ljudskog, čovečanskog i vapijućeg: u tome kriku, električnom i mehaničkom koji dolazi iz ljudskog grla.
ipak nečega strahovito bolnog, ljudskog, čovečanskog i vapijućeg: u tome kriku, električnom i mehaničkom koji dolazi iz ljudskog grla. Neko ko je u ropcu, čije je telo rascepano, koji gubi krv. Neko koji umire, koga ubijaju.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja ću o tome reći samo nekoliko kurioziteta. Široka reka ljudskog zaborava, koja protiče bolno, neprestano, u istoriji čovečanstva, odnela je sve drugo.
* Osetih, jednog dana, svu nemoć ljudskog života i zamršenost sudbine naše. Video sam da niko ne ide kuda hoće i primetio sam veze, dosad neposmatrane.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sad to više nikog i ne potresa: Psi plaćaju cenu ljudskog progresa, A on, Progres, gazi svakog, bez reči Ako mu se nasred puta prepreči.
Pandurović, Sima - PESME
Noći i bola vidim gde svetluca Očiju bezbroj upravljenih na me; Očiju bezbroj zlokobno se svetli — Mistike bića ljudskog slika bleda. Neko je sa mnom! Srce burno kuca...
Jer svirepo bi bilo da kraj groba Odigra se jedan prizor ljudskog gada: Da na njinu tugu nasmeje se zloba, Dok grudva za grudvom na moj sanduk pada.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— preko pretil (o), -la, -lo — debeo, -la, -lo prosulja — tiganj prosura — proskura psoglavi — natprirodna bića, ljudskog oblika a pseće glave pura — ćurka puto — gvozden lanac, sastavni deo kola do lotre; negve, bukagije pušćenica —
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
bilo nejasno to muklo sporazumevanje između ljudi i svetiljki; sad se navikao iako mu, ne retko, izgleda da zavisnost ljudskog ponašanja od boje upaljene svetiljke skriva naboj neke netrpeljivosti između čoveka i ulice.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
A kako je Demokritos došao do svojih stavova? - Posmatranjem i razmišljanjem. On je crpeo iz oba izvora ljudskog saznanja. On nije pobegao kao Platon iz materijalnog sveta, već se oštro zagledao u njega.
Ali kad se, protreseni od Muhameda, krenuše odande, oni preplaviše, za kratko vreme jednog ljudskog života, pola sveta, staro carstvo Persijanaca, celu severnu Afriku, veći deo Iberijskog Poluostrva i iskrcaše se i na
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da će uniforme one što su ga mučile ipak biti stvorenja što ne mogu biti bez kajanja i neke milosti, što imaju ipak ljudskog nečeg u sebi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ako se ta jasna i nedvojbena istina sadržana u morskoj bolesti i u zubobolji rado ne priznaje, to je samo zbog poštede ljudskog dostojanstva.
Pa se tako, sve za ljubav ljudskog dostojanstva onog običnog prosječnog čovjeka, na drugu stranu i drugim načinom, opet poriče i umanjuje to isto
A za njega, vjerovatno, samo uspomena na jednu beskrajno tužnu večer i noć provedenu na krajnjoj granici ljudskog naseljivog pojasa.
I to nešto kao da ne leži samo u ljudima, u kretanju i migoljenju živog ljudskog stvora, već i u prirodi, u čitavom njenom ritmu, pa i u takozvanim mrtvim stvarima.
velikih talenata, u krug velikih pjesnika, velikih slikara, velikih duhova, i uopće izuzetnih i izabranih primjeraka ljudskog soja!” Istina, takve izuzetne fizičke ljepote veoma su rijetke. Kao što su inače rijetke velike nadarenosti.
Je li to izrođena bolećivost ljudskog stvora, jedan repić nezdravlja — ili je to žica koju sučemo u sebi od samog prapočetka, iskonski poriv prema ploditelju
namaštali, načuvstvovali, najadili, nastrahovali, — kakvim li se on zaogrne dostojanstvom, tradicijom ljudske misli i ljudskog čuvstvovanja, vrednotama ljudskog zanosa i ljudske patnje! Koliko li se oko njega namota ljudske slave i bola!
nastrahovali, — kakvim li se on zaogrne dostojanstvom, tradicijom ljudske misli i ljudskog čuvstvovanja, vrednotama ljudskog zanosa i ljudske patnje! Koliko li se oko njega namota ljudske slave i bola!
Koliko li se oko njega namota ljudske slave i bola! Koliko li se živog ljudskog istrapljenog tkiva za nj zalijepi! Kao, uostalom, i za tolike druge ljudske riječi i fantome.
U tom je dvorištu vladala užurbanost i vreva ljudskog rada kao oko gradnje katedrala. Samo, jedna nam je bojazan zasjenjivala zadovoljstvo.
potvrdila: ne izmicati se uzaludno neizbježivoj patnji: gaziti dalje kroz nju, do one mrtve tačke na kojoj iznurenost ljudskog stroja potpuno izbalansira patnju.
Danas, naravno, to više nije moguće. Takva izuzetna sreća privilegija je samo doba djetinjstva čovječanstva, proljeća ljudskog roda, zlatnog doba kad je mlado čovječanstvo živjelo u zemaljskom raju fantazije, u carstvu mitosa.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ispričah sve Jednom čičici: oči mu sive. “Ne boj se, reče, za snove zle. Kada mru u snu, na danu žive.” Od ljudskog srca da l' ima slabosti veće? Otad čekam crne snove, ali nemam sreće.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Sve ovo je otkriće koje ja smatram najvećim trenutkom ljudskog društva i na čemu ću se kratko zadržati. Prvi nagoveštaj ove zaprepašćujuće istine rodio se u meni kada sam bio vrlo
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Srpski horovi nisu ništa manje vredniji. Nijedna muzika nema takav uticaj na naša srca kao zvuk ljudskog glasa. Svaki pevač u toj velikoj povorci u Karlovcima osećao je da daje svoj udeo u poslednjem oproštaju od velikog
Srpski horovi nisu ništa manje vredniji. Nijedna muzika nema takav uticaj na naša srca kao zvuk ljudskog glasa. Svaki pevač u toj velikoj povorci u Karlovcima osećao je da daje svoj udeo u poslednjem oproštaju od velikog
luta kao ”guska po magli”, već mora držati uspravno svoju glavu kao labud, njegovo telo mora plivati po bistrim vodama ljudskog saznanja, a njegov pogled, visoko uzdignut, mora tragati za novim kontaktima sa ”duhom večne istine”, kako je lepo rekla
tvorevine smrtnih ljudi i da na njih, iako nam one izgledaju kao nešto normalno, moramo gledati kao na velike tvorevine ljudskog uma. Njih čeka sudbina da postanu, manje-više, opšte poznate, svakidašnje stvari.
Ovo me je podsetilo na harmonike kod muzičkih instrumenata i kod ljudskog glasa. Helmholc je prvi analizirao ljudski glas pri izgovaranju samoglasnika i ispitivao harmonike koje oni sadrže.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Istina prikriveno, ona i danas vlada jednim delom ljudskog ponašanja. Sem toga, ona je na jedan osoben i zasad nedovoljno ispitan način protkala – u simbiozi s oficijelnim
prilici da konkretno vrednujemo pojedine njene pojave iz jezičke, književne ili obredne oblasti, odnosno iz svakidašnjeg ljudskog ponašanja ili kulture ophođenja.
naslutimo kako bi izgledao jedan iznutra sačinjen opis balkanske kulture, koji je po pravilu neodvojiv od konkretnoga ljudskog opažanja i doživljavanja. U tome je uloga književnosti, i umetnosti uopšte, u stvari neprocenjiva.
Svrhoviti poredak stoji nasuprot neredu svakovrsnih rušilačkih sila, bilo da dolaze iz prirode, iz nekontrolisanog ljudskog nagona i razuzdane strasti, bilo iz nerazumnih odnosa u društvu.
potpuno nova vrsta pesničkih slika, višeznačnih i zato što su podrazumevale uzajamno mitološko preslikavanje zemaljskog (ljudskog) i nebeskog (vasionskog): Udarcem, čvrstinu neba zahvativši rukom, Komad plavetnila odvuče sa sobom: Sada je njegov
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Čarnojević doslućuje novi smisao ljudskog postojanja: „Osećao je: da je njegov život samo rumene jedne biljke radi, na Sumatri. I smešio se mirno”.
Miljković, Branko - PESME
To čemu se molite je Žalosni Slavuj. Ljubav nikada nije završena. Čega ima ljudskog u patnji? O čuj Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Trešnjo neverice bez oblika srca Ljudskog, zvezdane padavice vruće, U poljupcu se ništavnost koprca, A put je samo upoznato bespuće.
Krakov, Stanislav - KRILA
Duboko u noć patrola se krenula iz plitkih rovova i vukući se lagano došla do već ugašenog ljudskog ognjišta. Telo je bilo gomila ugljena.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pretpostavka je čak da ga sâm njamu pojede. Zvuci koje njamu pušta krešteći isuviše su čudni i jaki da bi mogli biti iz ljudskog grla. Pokazivali su mi maske njamua pod čijim otvorom za usta postoji kao neka vrsta klarineta od izbušenoga meteorita.
Oni su samo ljudskim mesom spremali čari i otrove, i bilo sa kim da ulaze u razgovor, pitali su ga: „Imaš li ljudskog mesa?“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti.
zato što nisam ni kod jednoga pisca našao da se zadržao na njemu (kao da to nije jedna od najvažnijih manifestacija ljudskog življenja). Daleko sam od toga da smem da garantujem za apsolutnu tačnost onoga što navodim.
I, ako ni za šta drugo, treba poći u Afriku da bi se razumelo mnogo šta u evoluciji ljudskog duha. Obično se zamišlja da je krajnja divljina tamo gde je krajnja primitivnost.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Iznutra je dopirao težak zadah masti, kože, ljudskog znoja, sve izmešano sa mirisom zemlje. Moje su se oči jedva privikle na polutamu.
Bojić, Milutin - PESME
požudno bije, Reč čas zapovest, čas poniznost sluge, Cilj si kom vode svi puti, sve pruge, Pred kim se ništi gordost ljudskog uma. Stvarajmo sobom vidike i boje, Svetove nove, no svetove svoje! Noćas za tebe samo želim znati.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Predanja predstavljaju osobenu usmenu istoriju ljudskog i nacionalnog duha. Razjašnjavaju i tumače sve što je nastalo i opstalo i na duhovnom i na materijalnom planu, i težeći
Pesnikovo ja u stanju je stalne zaraćenosti sa svetom, između njega i drugih nema pravog ljudskog dodira, nema dijaloga. Taj stav izražava se u raznim vidovima, u gordom odbacivanju sveta, prometejskom prkosu,
Jakšić, Đura - PESME
puška tanka, Duga puška belgijanka, A gotova da zapara, Da zarije sa tanetom Il’ sa ljutim bajonetom, Kroz redove ljudskog blata — U kolove Azijata; Pa da onda u neredu Crnu cevku, pušku bledu, Turskom krvi obojadi, Njenom parom da okadi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
kada u jednoj kući ubrzo dvoje jedno za drugim umru, sa onim drugim sahranjuje petao ili kokoš, kao zamena za trećeg ljudskog mrtvaca (ibid., 13; upor. i D.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Da li su i tvoji miljenici otporni ili su slabi kao i ja na nepravde i na njezahvalnost? Ima li ljudskog srca koje može da otrpi? Dimitrije Pre dve godine u Vratimlje je doskitao neki Jevđenije, probisvet i varalica.
Delovi udova, krpe, drob, polomljeno oružje, krvava, zdruzgana gomila ljudskog mesa. Nedostajale su glave i srca. Glave i srca! Bože moj, kakve si ti to ljude nastanio na ovaj svet!
Psar Jovan Krebulja i štalar Jakov Bosiljčić, ta dva ništaka, nastavili su da vade krvavim šakama komade ljudskog mesa i da ih ređaju po težinovom platnu. Radili su to sasvim smireno, kao i svaki drugi posao.
Strela je odapeta na bludnoga sina koji je zbunjen i pokoleban, kome bi valjalo uputiti malo ljudskog razumevanja i saosećanja, a ne strelu. Vratiti ga kao zalutalu ovcu natrag u stado, a ne ubiti.
To jednostavno nije bilo pošteno, najpre sa ljudskog stanovišta a onda valjda i sa stanovišta vere. Postoje ponekad takve okolnosti u kojima se čovek ne može snaći, ne
Slabo mesto svakog ljudskog podviga je nesavršenost čovekovog sastava. Ovom čudnom božijem stvorenju nije dovoljno da ide po zemlji i da u miru traje
Napusti zakratko svoje plavetne dveri i siđi u ovu našu jazbinu. Ako ti se nos odvikao od ljudskog vonja pa će ti se u trbuhu uzburkati muka od oštrih mirisa Dorotejevog bilja i rakije, Matijinog svežeg maltera i boja i
Ako ne mirišeš, Prohore, otpadniče od ljudskog roda na grč ljudski, na uzaludnost, na glupost, na nemoć, na nemoguće, ne dolazi, ne pomaljaj ovde svoju prokletu rajsku
Može i obratno, prijatelju, može i obratno. Slika je velika zato što mami na svađu, ima u njoj ljudskog zadaha, Prohore: vatruštine, bunila, groznice, sva je neumerena i prljava, ona je za božanski nazor o lepoti sasvim
Zar nisam s nadmoćnim osmehom gledao njihov jalovi trud? Zar nisam ja bio taj koji je otkrio uzaludnost svakog ljudskog napora? Ko je drugi ako ne ja od nepokretnosti stvorio svoje jedino vjeruju? Ćutim i dremam. Ne galamim.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' burne težnje ljudskog samoljubla Stvoriše papu - i stvoriše s njim Čitave vojske groznih Torkvemada, I Rim je opet onaj stari Rim!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
da su se ta ledena doba ponovila u različitoj snazi i dužini nekoliko puta u Evropi i Severnoj Americi, a ostatci ljudskog oruđa i njegove vlastite kosti svedoče da je čovečji rod preživeo nekoliko ovakvih vekova hladnoće, od kojih je svaki
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Večnost palanke, to je važna, i možda ne dosta uočena stvar. Palanka je večna forma ljudskog društva, večna i svugde prisutna.
propovedaju, uče, prete, ispovedaju palanku o stvarima koje su svi smatrali da su davno likvidirane bez suda ljudskog i Božjeg.
A kad se vratio na selo, uzeo je pero i napisao na listu hartije ovo: „Zapisnik s jednog ljudskog zbora... Svi bili prisutni... Deca se vukla uz zidove i ograde dok sunce nije zašlo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Slabi zakloni leteli su u vazduh. Delovi ljudskog tela razbacivani su na sve strane. Od zaglušne huke, rike i lomljave nije se čuo ni jauk ranjenika.
Neka to potomstvu posluži kao primer ljudskog napora... Potporučnik Reljić upade: — Ljudi, pristao bih da ratujem još dve godine, samo da ne vučem više topove preko
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
U tim maramama je njihova snaga! — ne htede orao da se oprašta. Bio je gladan ljudskog mesa, a jedan dobar zalogaj je izmicao. — Sad idi! — reče. — Dok ne stigneš, trave će biti u kotlu. »Da me ne prevari?
Tako dođe i do prvoga ljudskog naselja, ali ga niko i ne pogleda. Na pitanja o Zaboravljenom Gradu, Zamku i Ključu — ljudi su samo slegali ramenima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tokom vremena, postepeno, uporedo sa čitavim razvitkom ljudskog društva, sve više se izdvajaju tri osnovna književna roda: lirika, epika i drama.
Njegovo mladalačko junaštvo je kroz vekove pozivalo ljude na herojske poduhvate, na borbu za odbranu ljudskog dostojanstva. O Senjaninu Tadiji istorija ne zna mnogo.
Birati se ne može, bolji je grob od sramote. I Pejo zove u borbu za odbranu ljudskog dostojanstva, zove u „planine i krševe ljute“ i u „pećine, kuće zazidane, što su njini stari zazidali od velika straha i
to živom, toplom, neposrednom i slobodnom narodnom rečju, naš epski pesnik je podigao veličanstveni spomenik veličini ljudskog srca — našu junačku poeziju.