Afrika
Skoro je neverovatno da ovi njamu nisu nikada okusili ljudskoga mesa. Oni su ga morali okusiti i zato što inicijiranja koje ih stvara zahteva takvu žrtvu, i to, izgleda, baš žrtvu
Ljudožerstvo kod njih nije način ishrane, niti postoje kasapnice ljudskoga mesa, kao nekada i ponegde, ali je svakodnevno skriveno, fetišersko i običajno, uprkos ogorčene borbe od strane
Teodosije - ŽITIJA
ili ljudi koji se boje Boga, obilažahu onu reku, tražeći ga da li ga je voda gde izbacila, da ga uhvativši udostoje ljudskoga pogreba. A ako bi se zaustavio negde u dubini, postajao je hrana ribama.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zadovoljstvo im čine organske radosti ljudskoga života: da su siti, da im je toplo oko vatre, da se žene i udaju i da dobijaju decu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
). U igrama duha „mesto telesnih pokreta dolazi radnja duha ljudskoga“ (to su: „poleće-poleće“, „ukradene jabuke“). Hazardne igre u kojima je glavni cilj dobit jesu „na novac s orasima“,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
sudbi Slovena, tumači postanje monarhije i republike, raspravlja o istorijskim zakonima, ima izvesno organsko shvatanje ljudskoga društva i trudi se da svojoj istoriji dâ izvestan naučan karakter. Glavna ideja Jovana Rajića je srpsko rodoljublje.
prolaznost svega na zemlji i večitost ljudskog bola, plitkoću ljudskih strasti i dubinu ljudske nesreće, taštinu svega ljudskoga, urođenu i neizlečivu rđavštinu ljudi, prazninu reči, obmane ideja, izlišnost nade, pobedu zla nad dobrim kod čoveka,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Purnja zemlja, razlama se vazduh, lete komadi zemlje izmešani sa delovima ljudskoga tela. Ali ipak, niko od vojnika ne uzmiče od topova. Posmatramo jednoga dana agoniju susedne baterije.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
mogaše reći sam sebi, opruživ umorne svoje krake ispod gubera, kao ono rimski imperator Titus, nazvan »ljubimac roda ljudskoga«, što bi obično rekao kad bi koga dana učinio dobro delo, pa uveče pregledao račun šta je toga dana učinio: »I ovaj
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
O Stambole, zemaljsko veselje, kupo meda, goro od šećera, banjo slatka ljudskoga života, đe se vile u šerbet kupaju; o Stambole, svečeva palato, istočniče sile i svetinje, — Bog iz tebe samo
Vreme zemno i sudbina ljudska, dva obraza najviše ludosti, bez poretka najdublja nauka, sna ljudskoga đeca al' očevi, — je li ovo prѝčinâ uprava kojoj tajnu postić ne možemo?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Il' bolje reći, ja verujem sve... Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za mene život otrovan je cvet. Trpi i živi!...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Pramatero ljudskoga plemena, otrovnoga dara te prihvati, kupaćeš ga gorkijem suzama, osipat ga plačnim pokajanjem, al' badava - zavjet
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dabogme. Nivo ljudskoga duha peo se. I kad je hrišćanstvo objavilo jedinstvo božanstva, uništilo njegov nacionalni karakter, onaj razlog
Na licu mu se čitao čemer u duši, najveća dubina ljudskoga bola. On korača, a vri oko njega šum ulice. Utom, iznenada, sasvim neočekivano, podiže glavu, raširi oči.
U tom strašnom zamahu za Pobedom poznade on najveće visine ljudskoga bola. I pregažen, satrven, iscrpen, ispijen, u dubokom užasu svih razočarenja, on je cedio poslednje žilice, on je
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nigdje dokle gođ oko topire ni brda, ni ptice, niti se čuje ljudskoga ni živoga glasa — samo njegova mirna prilika stoji na hridi pred nemirnim, razbuđenim morem što se nadimlje, odbljeskuje
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
osobitu upotrebu osobitih, emocionalnoekspresivnih jezičkih sredstava, a sada poezija počinje da zadire u same temelje ljudskoga govora uopšte, da dezautomatizuje i onu krajnje automatizovanu oblast ljudskoga jezika.
poezija počinje da zadire u same temelje ljudskoga govora uopšte, da dezautomatizuje i onu krajnje automatizovanu oblast ljudskoga jezika. Zabuna, izvestan, da tako kažem, komunikacioni šok i male eksplozije čuđenja ovde su bili neminovni.
ruka, tako se i osnovno jezgro metaforičkih prenošenja u prirodnome jeziku može da nasluti u izomorfičnome projektovanju ljudskoga tela u okolnu prirodu i u vaseljenu.
značenja, ali i kao mrtvi svedoče – i svoje svedočenje u jezičkoj memoriji pohranjuju – o samome mehanizmu projektovanja ljudskoga tela u čovekove tehničke tvorevine.
Uzmimo, na primer, već isticanu71 i toliko karakterističnu ulogu ljudskoga tela u Popinoj poeziji. Ona se lako konstatuje i srazmerno lako opisuje, ali se ne može tako lako objasniti.
S druge strane, sam nas prirodni jezik vodi do onoga metaforičkog projektovanja ljudskoga tela u svet oruđa i mašina: delovi oruđa i mašina nose imena ljudskih telesnih organa.
Time se sami jezički pojmovi izdvajaju i ocrtavaju u svoj punoći i modelativnokulturnoj dimenziji ljudskoga govora. Tako su u Popinoj poeziji razasuta ona izomorfična projektovanja ljudskoga tela u vaseljenu, ali ona ne bi bila
Tako su u Popinoj poeziji razasuta ona izomorfična projektovanja ljudskoga tela u vaseljenu, ali ona ne bi bila moguća, niti bi bila poetska da ih pesnik nije iz modelativnoga jezičkog nasleđa
Nadneseni nad ogledalo ljudskoga duha koje nam ova poezija potura razvezujući neke čvorove jezičkoga, književnoga i kulturnoga pamćenja, mi nužno tražimo
Od nje se očekuje da ponese individualan doživljaj u kome bi se saučestvovalo; ona nudi modele, modele ljudskoga razumevanja sveta koji se jedan u drugome ogledaju.
Mišić je, međutim, negirao posebno izdvajanje zvučnoga efekta reči bojeći se, verovatno, onoga temeljnog raskola ljudskoga govora (koji on, doduše, nigde izričito ne spominje, ali ga gotovo svuda podrazumeva) na čijem ukidanju niču moderni
u svom pesništvu, ali je sada na nama da taj jezik postepeno, mukotrpno i razložno odgonetamo iz različitih uglova ljudskoga govora, poezije i kulture.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Skoro je neverovatno da ovi njamu nisu nikada okusili ljudskoga mesa. Oni su ga morali okusiti i zato što inicijiranja koje ih stvara zahteva takvu žrtvu, i to, izgleda, baš žrtvu
Ljudožerstvo kod njih nije način ishrane, niti postoje kasapnice ljudskoga mesa, kao nekada i ponegde, ali je svakodnevno skriveno, fetišersko i običajno, uprkos ogorčene borbe od strane
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
bitke ostaviše na bojnome polju, još su ce gde gde pušile, a jutrenji povetarac donosio je do nas težak zadah od ljudskoga pečenja. Kraj jedne dogorele vatre leži potrbuške jedan arapski trup.
razorenja, pa kad pogleda kako je cela priroda: i polje, i šuma, pa rekao bi i samo ono plavo nebo klonulo od ljudskoga zora i besa, onda se u njemu budi nemoćan gnev i srdžba protiv opustošavajućih ratova.
Celj čitave ljudske civilizacije, svega ljudskoga delanja to je čovekovo blagostanje; ali čovek — on je sam sebi celj. Rat uništava čoveka i po tome je logični apsurd.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Il' bolje reći: ja verujem sve. Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za mene život otrovan je cvet. Trpi i živi!...
spram svetlosti sjajne, I sve što se kosne našeg budnog sluha, To je spoljni dodir ove večne tajne, I opštenje njeno i ljudskoga duha. Nije glavno, dakle, ono što me goni Da plačem il' pevam u časima lepim, No suština toga.
Crni domino 22. januara 1887. g. Ali slabo bogami da ću kazati gde sam. TELEGRAMI Akademiji nauka Pariz Genije ljudskoga roda, Naš Bogdan Popović mladi, Javite, je li već stigô I šta međ vama radi?
veselo cveta, On je, u gorkoj tuzi, trajao sumorna leta, Jer ga je prokleo Gospod da večno po svetu bludi, Svu tugu ljudskoga roda primajuć u svoje grudi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nadživele su one geološka doba, a o povesnici ljudskoga roda šume već gorostasna drveta. Koritnik i Paštrik, Koprivnik i Paklen... Žleb...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
odlažahu, poklanjajući se onde Bogu, jerno i pri Mojseju crkovno od šatora njina senka toliko stopa nasamo (osvem ljudskoga stojišta) odvojena stajaše.
od velikoga talasa, iz svoga predela, te i ono u to dobi razli se u polje, te tolike varoši i sela potopi rad velikoga ljudskoga bezakonja.
svoje od grabljenja i bijenja, noge od trke na zurnice, šale i šamate, oči od gledanja krasna i maskarljiva, od pregleda ljudskoga, jerno očima je hrana pogled a ušima slušanje.
Ja sveštenomu redu koji su se ljudskoga meteža odrekli i Bogu su se na službu sami od svoje im volje obrekli, krošto da šaraju dvostruka se puta držeći Bogu i
Al' zazora radi ljudskoga, mogu se prosvestiti. A ima i paraca, te valja žegnuti žigom za proznanje. Jedni na slobodu pak pušteni na prazno
Smuća se s pameću, kaje se za svoje carovanje i za namet ljudskoga mnoga danka, najpače za krvoprolivanje, čudeći se gde carska dika prohodi i u ništo se staje, kamo li gospodi