Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sumnjao je na pop-Miloja, ali nije bio siguran... A on, zaista, beše rđav čovek, čovek koji je u kavzi živ, U nesreći ljudskoj — srećan. Jednoga dana uputi se u selo, koje mu ne beše daleko.
Afrika
“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti. Obesvećenje grobova i krađa leševa bili su svakodnevni. Anketa koju je Pruto vodio neverovatna je.
“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti. Obesvećenje grobova i krađa leševa bili su svakodnevni. Anketa koju je Pruto vodio neverovatna je.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
visoka čela, plemenitih crta, video njegov stas, tako prav, pa mu se činilo i da ga čuje, kako govori o svom životu i ljudskoj sreći. I eto, takav čovek, pa jarac, pas, kurvar.
Teodosije - ŽITIJA
njene krvi neizrecivo ovaplotivši se i rodivši se sugubo na zemlji — kao Bog i kao čovek sa nama poživeo jesi; ti i po ljudskoj prirodi zaplakavši nad Lazarom, po prirodi božastva sa vlašću adu iz utrobe ovog istrgavši i četvorodnevna podigavši
I ispriča im sve o životu svome. Posle toga, groznicom obuzet i po prirodi ljudskoj malo pobolevši, pričesti se božastvenim i životvornim svetim Hristovim tajnama, i reče: „Slava Bogu za sve“.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U dokolici, na vrhovima visokih planina, često se povećava navika da se razmišlja o svetu i o ljudskoj sudbini; stvaralačka mašta se razvija.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Da je Polaček poslao bio „tej” natrag, da nije dobar, i purgeri bi to isto učinili. Ima u ljudskoj naravi nešto ukorenjeno: da jedan od drugoga misli, nauke prima.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
) svedoče o pridavanju velikog značaja ovoj specifičnoj ljudskoj sposobnosti u narodnom modelu razvoja deteta. Mitsko-magijski model (posebno kako se on ispoljava u obredima prelaza,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
rđavštinu ljudi, prazninu reči, obmane ideja, izlišnost nade, pobedu zla nad dobrim kod čoveka, koji je sin blata, i u ljudskoj istoriji, gde mržnja i nasilje uvek imaju poslednju reč.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Drevna reč il nova sveta reč il hulna koja je bliža ljudskoj puti da li ona što se oglasi iznutra kao vodoskok ili druga što spolja obilazi oko stuba Nađu se reči sa raznih
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Bili ste na pogrešnom putu. — Lepo, a šta će vam škole, kad one ne doprinose ništa ljudskoj sreći, — onakvoj, kakvu vi određujete ? — Samo zbog državnih potreba, inače, razume se, nisu nužne.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
i proveriti neka tvrđenja ihtiologa teoretičara, koji ponešto vide onako kako bi po njihovom nahođenju i možda po zdravoj ljudskoj logici trebalo da bude, ali se ponekad stvari dešavaju i drugojače.
Rakić, Milan - PESME
Kao san iskonski prohujale sreće Utisnute davno u ljudskoj pameti, On se svako veče kroz prostore kreće, Večna opomena onog što se sveti! Hladni mrtvi svete, daleko od mene!
Pandurović, Sima - PESME
Ona čini tačno sve ono što hoće: Za nas možda rano, na vreme, il’ kasno, U ljudskoj vrevi il’ času samoće; Ali uvek hladno, neumitno, jasno.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad sjutradan svane, a to imaš šta viđeti: mi svi u jednoj ljudskoj glavi koja stajaše između nekakijeh vinograda. Dok se mi tome još čuđasmo i konje tovarasmo, ne lezi vraže!
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Ps. 7, 9) A ovo od vas sud ispitivanja da bude. Ako li nekako u vašoj ljudskoj prirodi ne možete rasuditi sami sebi sagrešenja u sebi, pritecimo ka drugome, koji nam može rasuditi zle običaje, koji
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
sve bukti u bl'jesku... Al' na njoj nikog - samo razasuti Skeleti neki vide se na p'jesku. Tako zasv'jetli i u ljudskoj duši; I vedra mis'o raspe svjetlost tajnu; Al' često nema da ozari ništa, Sem jedno groblje i pustoš beskrajnu... J.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
„Sini - kaže - ognjem stvoritelja! Ti si iskra za nebo stvorena, besmertnijem Bogom pomazana. Šta te k ljudskoj vuče kolijevci, đe kukanje i plač okrunjeno, đe vjenčana glupost sa tirjanstvom, đe se samo rad nesreće ljudske
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tako sam dugo ostao sedeći da razmišljam o ljudskoj osetljivosti i drugim zanimljivim posleratnim činjenicama. Da bih ipak sve to zaboravio ustao sam i gledao kroz prozor.
— To je lažna svetinja, ta tvoja istorijska nužnost, nju na stranu, to je veliko pitanje. Ono što je u ljudskoj moći, to je boriti se protivu svih veštačkih uticaja na dušu čoveka, i protivu smetnja da se u njemu razvijaju one
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
me njegova ljubaznost i obazrivost, koju redovno ne možemo tražiti od ljudi sviklih da po svom zvanju vječito gledaju ljudskoj patnji i smrti licem u lice. Shvatio sam: ono o sviranju rečeno je samo zato da se, kao usput, kaže ono „kad ozdravite”.
Događaj možda ravan momentu kad je u ljudskoj životinji nikao prvi tračak svijesti o sebi i o svojoj smrti. Sve što su ljudi, bar dosad pokušali izmisliti i postaviti
U mladosti, duša i oličenje zavjereničkog prevratničkog pokreta, đavo u ljudskoj koži. Osuđen na smrt, jednim ludo smionim scenskim udarom uspeo se izbaviti i umači gotovo ispod samih vješala.
I još, nagorka misao o „općoj ljudskoj nezahvalnosti”, u koju se naša lična zaogrće kao u toplinu jedne moralne bunde. I (da li da to kažem?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
civilizacijama, staroj civilizaciji Grčke i novoj anglosaksonskoj, što su mi se činile kao dve najveće civilizacije u ljudskoj istoriji, činilo je manje vrednim sve ostalo što se učilo po programu Koledža.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
pa u odgovoru na anketu Žila Urea o književnoj evoluciji kaže: „Pošto se poezija sastoji u stvaranju, treba uzeti u ljudskoj duši stanja, svetlosti tako apsolutne čistote da one, dobro opevane, dobro osvetljene, budu stvarno dragulji čoveka; tu
To je, razume se, ukrštanje protivnosti u nama, u našoj tragičnoj ljudskoj sudbini, kao i u moćnoj prirodi, u obrtanju točka njenih neprekidnih, kružnih promena.
Most se u mračnom predelu izdvaja kao „neobična misao“, jer nigde smisleni poredak nije dat u tako čistom obliku kao u ljudskoj misli. Drugim rečima, u skladnim odnosima između kamenih blokova mosta materijalizovala se neimarova misao.
jedna osobena i srazmerno malo ispitivana strana prirodnoga jezika: njegova uloga primarnoga modelativnog sistema u ljudskoj kulturi, što mu omogućuje da kondenzuje i očuva neka čovekova duhovna iskustva i vrednosti iz, katkad, vrlo dalekih
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Nije, na primer, slučajno što je - kod Vuka Isakoviča - svest o ljudskoj uzaludnosti, pa i besmislu, data kao opažanje da se junak kreće kroz prazninu.
Miljković, Branko - PESME
ja sam joj rekao hvala što živim. Reč smrt! hvala joj što me još ne preči da volim samog sebe i da se divim svojoj ljudskoj moći da izgovaram reči.
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti. Obesvećenje grobova i krađa leševa bili su svakodnevni. Anketa koju je Pruto vodio neverovatna je.
“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti. Obesvećenje grobova i krađa leševa bili su svakodnevni. Anketa koju je Pruto vodio neverovatna je.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Još nisi čula — ne znaš pakao? A on se moje duše takao, Pali me, mori — sve bih plakao, Ili po ljudskoj krvi skakao...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pri tom je vrednost pesme koliko u pohvali njegovoj hrabroj izdržljivosti toliko i njegovoj dubokoj ljudskoj muževnoj slabosti prema ženskoj lepoti. Pred njom ne može da odoli.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
svežeg maltera i boja i od moga znoja, nemoj ni silaziti, šta ćeš nam onda ovde, pravedniče, kad ne smrdiš po ljudskoj muci i pečali, po preteranosti, po razuzdanosti, nego po mirisima čistog zadovoljstva, podmirenosti i mlake sreće.
Ilić, Vojislav J. - PESME
II Burne su strasti izvor mnogih zala, Nesreći ljudskoj početak je strast; More života one strašno mute, Nad ljudskom dušom njihova je vlast.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Po ljudskoj lepoti za Momčilom ne zaostaje mlada Gojkovica iz pesme Zidanje Skadra. Podvalom dovedena u položaj da bude žrtva jednog
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ČETRDESETE O CRKVAMA I SOKAČKIM KUĆAMA Od pre, za blagočastija, i svačiji hristjanski domovi, tako iste crkve po ljudskoj naturi bivali su. A sad eto, same crkve postaše gore i rđavije od kućetina pri sokaci.