Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
pod kojom hoćeš od ovih bukava kopaj, iskopaćeš: istrunulu čizmu, zarđalu cev, šunoglu, pređicu, tabakeru, ili ljudsku kost. Širom ovih šuma i livada, po jarugama i po jendecima, Niko ne zna koliko hiljada i hiljada poginulih ima.
Dučić, Jovan - PESME
Prvi put nebo tu zasijalo Na ljudsku sreću i na bolove; Hodismo tud gde sve je klijalo, Samo Bog i ja kroz te dolove...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Drugi petli zapevaše. Đeda usta i pođe na bunar. Na pragu, a tek kroz rasvitak, opazi ljudsku sliku. — Ko si ti tu? — Ja sam, đedo, Anoka! Hoću da umrem! Oprosti mi, ako možeš!
Afrika
Izgleda da svakom prilikom treba dati nov dokaz durašnosti i novu ljudsku žrtvu. Ima nekoliko godina da je administrator Pruto načinio jednu veliku aferu povodom jednoga od dvanaest tajnih
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tek tada je nastala prava ludorija. Otimali su sablje husarima, koji nisu bili, još, omirisali barut, ni krv ljudsku, u bitkama. Tukli su ih, pljoštimice, njihovim, sopstvenim, sabljama i izuvali im čizme.
Šta je naše zlo? Eto i njega, Rakosavleviča, samo zato što ga je primio u kuću, čeka kazna. Za dobrotu i samilost ljudsku. A što je najgore, nije on, Isakovič, jedini nesretan.
Isakovič sve nešto traži po vazduhu, sve nešto trčkara po nebu. Optužuje carstva za našu hudu ljudsku sudbinu. Napušta vojsku i sve misli da mu je neki Garsuli kriv. Ništa nam Garsule i kirasiri ne mogu.
pred ulaz u tu zgradu, među kolima – i konjušarima, koji su sedeli u kolima, da se sklone od kiše – Pavle poznade jednu ljudsku priliku, kao svoju senku. Bio je Agagijanijan, koji mu ponudi kola. Rosijska gospoda ga čekaju.
Treba, kaže, da, što pre, pođe, u Tokaj, na putu u Rosiju. Nije hteo da gleda ljudsku sreću. Bila mu je postala odurnija, još, nego da gleda nesreću ljudsku.
Nije hteo da gleda ljudsku sreću. Bila mu je postala odurnija, još, nego da gleda nesreću ljudsku. XVIII BIVŠI SRBIN A SAD RUS Iz papira, nađenih, u zaostavštini lajtnanta Isaka Isakoviča, Pavlovog rođaka, u Novom
Daće ona decu, profozu! Čestnjejši Pavel Isakovič čuo je o svemu tome, ne samo zgražajući se na gadost ljudsku, nego i na brzinu, kojom je Višnjevski uspeo da Trifuna – koga u Tokaju nije ni da vidi hteo – obrlati, i ošamuti, kao
Kad bi neko na stolovima premeštao sveće, sve bi se te senke premeštale na zidu, kao da su zazidana bića, pretvorena u ljudsku senku. Pavle je, docnije, sećajući se kako je Đurđa u Mirgorodu video, samo to i pamtio.
Teodosije - ŽITIJA
železni vrat njegov i kako dovodi mnoštvo naroda protiv njega, nedoumicom bivaše odasvud stešnjen, napusti da traži svaku ljudsku pomoć, i k Bogu pribeže, govoreći: „Bože, u pomoć meni priteci, Gospode, da mi pomogneš požuri!
mitom, ni razbojnički, ne ugrabi je slično silnicima, ne goneći čast nego čašću gonjen i jedva umoljen, ne primivši ljudsku nego božastvenu od Boga blagodat, tako da na stolici svetiteljstva ne gubiteljski nego spasonosno sedi i hvali Gospoda.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Po prostranim i nedirnutim šumama i planinama su razne vile, koje vode interesantan život i često određuju ljudsku sudbinu. U oblacima su vetrogonje i zduhači.
nedaće, ljubav za slobodom, pravdom i nezavisnošću, svoju nacionalnu misao i nacionalni ponos i svoje opšte poglede na ljudsku sudbinu.
uz to je u Vardariji narod bio pritisnut čitlučkim sistemom, koji ne razvija ljudsku aktivnost. Dalji je uzrok opšta lična i imovna nesigurnost u Turskoj.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
od Turaka, dok su uslovi privređivanja bili primitivni i dok je bila dominantna naturalna privreda sa oslanjanjem na ljudsku radnu snagu, zadruga je imala svoje prednosti nad inokosnom porodicom.
U srpskoj patrijarhalnoj kulturi, gde dominira ekstenzivan način privređivanja koji se najviše oslanja na ljudsku radnu snagu, deca se veoma rano uključuju u proizvodni proces.
Malo dete, dokle god se obredima „čišćenja“ (molitvenjem, kupanjem, krštenjem i sl.) ne uvede u ljudsku zajednicu, jeste nečisto, demonsko, ne-ljudsko i opasno biće.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
je predodređen za optimističku, altruističku i filantropsku filozofiju XVIII veka, koja je verovala u urođenu dobrotu ljudsku, osetljivost smatrala kao jednu od prvih vrlina duše, postavila za pravilo da je cilj čoveka što veća sreća što većeg
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Svak je grdi, goni, ruga joj se, i daj sad nek ni u miliciji ne čuje ljudsku riječ,kuda će onda? — Pa šta ćemo, Savka, kako ćemo? — Neću više da prtim i nosim Jošanovo dijete, pa neću!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Nismo ni videli gle kad je od dlana postala pest šaka se vodilja stegla u nešto čvrsto udarno u kamenu vest i ljudsku ljutinu vršak plođenja i njegov bes čovek se množi takva je godina zagledan u reku vidi šta ribe rade i odozgo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dopire odnekud samrtni ropac. A iz kafanske sobe, gde rade lekari, čuje se užasni krik. Malo posle iznosi bolničar ljudsku nogu i baca je negde iza kuće, kao kakvu cepanicu. Sunce je pripeklo, zadah da zaguši... Vojnik mi prinese ručak.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Usred rata, sedeo sam tako u teatrima, prolazio na talasima valsa, zalazio u porodice svojih poznanika i video ljudsku bedu i ljudska srca. Korupcija, prostitucija, melanholija, svuda.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Dobro je poznato u kolikoj se meri tako u masama ulovljena jegulja upotrebljava za ljudsku ishranu, sveža, usoljena, sušena na suncu ili dimu, na razne načine prerađivana i prodavana u buradima, limenim
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Da, čitaoče poštovani, to bješe glavom On. Ako si ikad zamišljao veličinu ljudsku u najvišoj prostoti i smjernosti, eto ti je sada pred duševnim očima.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
pekli; sveti Jeronim („naš zemjak“), sijede brade do pojasa, grbasta nosa i krupnijeh očiju, koje je izbuljio gledajući ljudsku lubanju, te se činjaše da se čudi on njoj a ona njemu; najzad, njeki koštunjav i napolak goli svetac, kleči u vazduhu,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Torom — vuci, vreme — naopako. Reci kako krv da ljudsku smirim? Da li bunu opet da raspirim?“ Odgovara Aćim kraj handžara: „Briši suze, plamen ispod streje, Bukni, zemljo, i
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
On se tukao. Naročito je voleo onaj neuhvatni tren, pred bitku, kad se svet smanji samo na njega, ljudsku trunku, a i njega već nema, tu je samo neko koji oceća kako zaranja u neizvesnost, uobličenu i obezobličenu, bez dna a
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Božestvenu moju dušu nježnu zaboljeće sudba čovječeska: ja ću slovo moje vozljubljeno u plot ljudsku poslje oblačiti, poslati ga da izbavi ljude i zakonom svete moje pravde pomračene osv'jetli umove.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oni drugi, uvereni u ljudsku pokvarenost, kao Makijaveli, vaspitavali su vladaoce da budu bez moralnih skrupula i da ne vole podanike.
gurila i gmizala kao crv i glista i sve više rasla i ocrtavala se na duvaru kao fantom, pa se ispunjavala u potpunu ljudsku formu i približavala mu se do samih očiju, drmusala ga i zvala po imenu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I učinilo mi se da sam u njemu našao najvišu pjesničku (a i ljudsku) riječ koja je ikad rečena. Da nisi možda još i dalje drznuo? Smrtniku uskratih da sagleda svoj kraj.
u ismijanom sirotanskom ganuću, u imendanskoj jeftinoj radosti pod objektivom tuđeg hladnog pogleda, doživio bih opću ljudsku bijedu, svoju i svačiju. I za ljubav takve jedne tričarije bio sam spreman da otpustim daleko veće grijehe i krivice.
— Pa to se i zove čovjek, moj oče: skup intimnih kontradikcija zašivenih u jednu ljudsku kožu! I čim su kontradikcije brojnije i veće, time je potpuniji i cjelokupniji čovjek.
Ti ne znaš kako često čitav jedan ljudski život animira i čitavu jednu ljudsku aktivnost pokreće nekakav mali kompleks, nekakva nedostižna ambicija, neka tričava povreda samoljublja.
I samo po tu cijenu uspijevam da iznađem i saosjetim ljudsku solidarnost s njim. Odlažem kraju romansirane biografije mog mladog doktora. Ta idite, molim vas! Što mi pričate!
VRATITE NAM NAŠU SMRT! Pozivali su se na svoje izvorno, osnovno, neotuđivo pravo na njih kao na svoju rođenu, ljudsku stvar. — A kako je svršila priča? Jesu li te peticije prihvaćene? Je li odlučeno da se Athanatik uništi?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kažu da je nekakav car loveći nagazio na mrtvu ljudsku glavu i pregazio je s konjem; onda mu glava progovorila: — Što me gaziš, kad ću ti mrtva dosaditi?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kolažiranje u slikarstvu, recimo, u tom je pogledu tipična pojava. Poezija, opet, nema običan, nego najsloženiji i za ljudsku kulturu u celini najvažniji medijum: ljudski jezik.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
No iako nisu istorijski roman, u njima istorija prožima svaku prikazanu ljudsku sudbinu, svaki prizor, svaki detalj. Jer je Crnjanski događaje prikazivao u istorijskoj perspektivi, koja im je dala
Miljković, Branko - PESME
Evo moje ljubavi evo moje krvi evo mojih kostiju evo svlačim svoju ljudsku kožu i u crnu zemlju ležem, IZGUBLjENA ZA ONE KOJI ŽIVE Izgubljena za one koji žive na drugim rekama.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Izgleda da svakom prilikom treba dati nov dokaz durašnosti i novu ljudsku žrtvu. Ima nekoliko godina da je administrator Pruto načinio jednu veliku aferu povodom jednoga od dvanaest tajnih
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
„Može biti i glogovo, šta s tim kakvo je, važno je da je trnje i da probija ljudsku kožu, da izaziva bol.“ Pomislio sam u tom trenutku kako je taj čovek zapravo lud.
Ilić, Vojislav J. - PESME
stvoru daju pitomu, rajsku ćud, I u tom slatkom času požuda adska se gasi, I smerna, sveta ljubav talasa ljudsku grud. Tako u bledi suton na mirne i cvetne ravni Biserna rosa pada.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Eno ga, jedan sad umro. Bolničari su nosili ukočenu ljudsku priliku i zamakoše pod obalu. Zapitah ga zašto ih svlače. — Valjda da lakše tonu... Zaćutasmo...
Zapitah ga zašto ih svlače. — Valjda da lakše tonu... Zaćutasmo... Gledam malo podalje jednu podrpanu i pogurenu ljudsku senku kako jedva vuče noge... Kraljevski vojnik, nepobediva mrtva straža slavne srpske vojske...
I nama je ostalo samo sećanje na te dane ispunjene poštenom mišlju, nadahnute verom za ljudsku slobodu, na dane kada su oči plamsale, a srce treperilo... Sve je bilo uobličeno blagim oblicima, nasmejano, nadahnuto.
Šantić, Aleksa - PESME
Moju kletvu niko Dočuti neće, bace li se na me; Na ljudsku pakost ja sam davno svikô, I znam da sunce ne boji se tame...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Naši predi su vekovima razmišljali o tome kako gavran i vuk razlikuju ljudsku od životinjske krvi: Lasno ti je krvcu poznavati: ak' udara đetelinom travom, to je, vuče, od ljeljena krvca; ak' udara
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Promisli se o tom i ne napi se, nego prosu onu vodu. »Gde ću — reče — ja da lijem ljudsku krv! aratos bilo takvog pića!« Osta kod vode željan.
Zašto li me sad predaješ na smrt tim ljudma što sam izkrstio? Što mi navede taj ukor i čpotu ljudsku na glavu, o gospodine?