Jakšić, Đura - PROZA
Na devojkama zveče nizovi srebrnih i zlatnih novaca, a pod nogama čvrstih planinaca tutnji zemlja, rekao bi ljulja se...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A ovde u rovu, u podrumu bitke, rđaju šlemovi na kiši i horizont se ljulja. Kad bi makar preživeli mogli posle bitke skuvati u šlemu šačicu pasulja, jadikuje vojnik, puška mu visi o grani,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— O, rodiće, sine!... Mora roditi! Ta ovake zemlje nema ni u Moravi! Ovde nikad nije bilo ni glavnice ni ljulja... Videćeš ti kako će tu biti dobra pšenica!... Ognjan poruča, pa se diže te prihvati opet ralo i ošinu volove...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Što nikad nije bilo, to ona sad oseti samoću! Pa još bez krova nad glavom, na besnom konju bez uzde, na lađi koju ljulja vetar, a krmanoša nema. Na nju kidaše besno i njeno rođeno srce, a nema ko da ga odbije.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
mu pastve, nego sedi kao stanac kamen ili kula svetilja kraj mora, nepomičan na svom mestu, dok se sve oko njega ljulja kao talasi na uzburkanom moru. Sve se oko njega za stolom menja, jedino on sedi nepromenljiv.
Gleda u baštu. Tišina; nigde nikog. Ćarlija vetar, valjda je on i zalupio baštenska vrata. Ljulja se lastar i drveće i cveće. — Gle, gle! Bože, baš k’o da su živi!
ovamo kod kuće, oko šporherta, a pola čak u trećem sokaku oko onog dućana tamo gde visi onaj beli peškir, i gde se ljulja onaj cimer od žutoga pleha.
Afrika
Ne znajući kako da sačuvam sebi ovo istinsko čudo od dekora, ja ga snimam lagano, obrćući se oko sebe, u čamcu koji se ljulja. U Saleu mi se nude dva sasvim smešna derana da mi budu vođe kroz varoš.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
i bedu, primeti kako se u dnu hodnika, u polumraku, mlađi ljudi okupljaju i hvataju u kolo, koje poče, lagano, da se ljulja i povija. Začu se tup udar nogu.
Đurđe je pričao da je zaista mlada, lepa, vitka, pusta, crna. A kako se ljulja u kuku, to se ne može zaboraviti. „Gle, gle!“ doviknu mu na to Ana.
Petar se, kad ču kako Pavle hvali tu ženu, nasmeja. „Đurđe kaže da se, u stražnjici, ljulja!“ Pavle onda ispriča da je tačno da se ta žena ljulja. To joj je neka navika. Valjda zato, jer je stidljiva.
„Đurđe kaže da se, u stražnjici, ljulja!“ Pavle onda ispriča da je tačno da se ta žena ljulja. To joj je neka navika. Valjda zato, jer je stidljiva. Ne može da počne da odgovara, a da se tiho ne zaljulja, u kukovima.
To joj je neka navika. Valjda zato, jer je stidljiva. Ne može da počne da odgovara, a da se tiho ne zaljulja, u kukovima. Ljulja, kao da žito širi, i rukama. Gleda te pravo u oči. Liči na Kumriju, kao da joj je mlađa sestra, ali nije kao Kumra.
u pravi, neprolazni, oganj ljubosti, prema sapatnicima, nego je bio kolebljiv, kao što se granje, starih, vrba, lako ljulja, na vetru. On je jahao, pognute glave, nekoliko sati, za tim svojim sunarodnicima, a posle se vratio.
Ona se prvo branila, divlje, poče da ga šamara, a zatim poče da uzdiše, i najzad poče, divlje, da ga ljulja, i ljubi. Ali, sad, u kolima, na svetlosti dana, kad su pošli, kad je Đurđe počeo da joj govori, kao da ništa nije
za vreme patrijarha Čarnojeviča, koji je kukao da je njegov nacion, na burnom moru, u mračnoj noći, lađa, koju oluja ljulja. Starac je, videv kako nacion luta, a Gospod ne pomaže, posumnjao bio, u svojim pismima, u Boga.
Reče da je prošle godine još odlično skakala, ali da je ove godine, kao luda – menja galop, menja korak, ljulja se kao pijana, a čim pođe na najviše prepone, skrene – kao da bi sela. To je prokleta ženščina. Opasna.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Pridrži ti samo zemlju da se toliko ne ljulja — reče pijani čiča Trišo krčmaru — a ja ću se začas popeti na drvo i njega zgrabiti.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mislila je da će dunuti vetar, Tisa početi da se ljulja, desiti se nešto ogromno i neočekivano. Nije se desilo ništa, bar je ona, Rašida, ubeđena da nije.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Neispavano i slabunjavo, bilo je posle sve tiše. On poče da tiho pevuši i da je ljulja, a ćerčica mu leže na grudi i zaspa. Spremao se topal, proletnji dan, posle kiše.
ona prođe kraj njega, izlazeći iz lađe, kao da htede da mu pokaže kako se, mada je tvrda kao kamen, ipak lako vijuga i ljulja. Učini mu se da nikada nije ovakve žene video. Otputovao je iz doma bratovljevog, kroz nekoliko dana, navrat‑nanos.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁸¹ Za nju je opasno i da se ljulja na ljuljašci, jer će joj dete stalno patiti od nesanice. Dalje, ona ne sme raskopati gnezdo, jer će joj dete puziti; ne
Prema svojoj propisanoj ulozi, otac u našoj tradicijskoj kulturi nipošto ne uzima u ruke malo dete, niti ga oblači, ljulja, hrani, retko ga nosi, a još ređe miluje i ljubi.
⁷ Budući da se više brine o deci, majka više i utiče na njihov razvoj, posebno u mlađem uzrastu. Majka dete nosi, ljulja, doji, pere, oblači, hrani i podučava ga higijenskim, društvenim, verskim i moralnim pravilima ponašanja.
Milićević, Vuk - Bespuće
Može da se useli kad hoće. I oni se rastadoše. Gavre Đaković gledaše ga kako se ljulja cestom, poštapajući se na jedan debeli, prosti štap, i odlanu mu u duši. Poslije se pokaja.
Radičević, Branko - PESME
“ Ovo zbori, ljulja se da pane. Prihvata ga, s konja mu pomaže, Na zemljicu Gojko ga polaže, Polaže ga, a mozak mu gori: „A Moj brate,
Ja je neću preživeti. Juriš, juriš!“ — Veće skoči, Već unapred silan kroči; No šta mu je, zašto stade? Eto s' ljulja, eto pade, Puška njega pogodila, Priskoči mu jadna mila, Već dolete, već priteče, Već kraj njega mlada kleče, Već
kiša iz oblaka pljušti, Grom prolama nebo i oblake, S neba sukću one munje lake, Vijar čupa rasta iz korena, A ljulja se i brdo i stena; Nebo, zemlja, sve se uskomeša, Sve zajedno oće da se smeša...
Kraj ložice sukće mač ukrivo, Kroz pašnjaču i toke od srebra, Pa izlazi na ta desna rebra; Pola mesa na konju se ljulja, Vrela krvca iz srdašca kulja, Pola leži dole na rudini, Pa se valja eto po prašini, I još glava i desnica ruka, —
Ali dede privati me jako, Puste su me osvojile rane.“ Ovo zbori, ljulja se da pane, Al' Mileta prima ga sa dora I na travu meće kraj čadora, Njega meće, a mozak mu gori: „A moj brate,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Evo ih onda, izviru, neko puteljkom iz kukuruza, neko plovi carskom džadom, cestom državnom, pa još se i na kobili ljulja, treći trnapi iz prvog sutona pravo za večernju sofru — duć!
Vidi ga, i to ti znaš. E, jesi pravi Džakan, nema tu šta ... ORASI Poskočan, vatren čičica, član Vrhovnog štaba, ljulja se već satima na leđima durašnog bosanskog konjička.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Moj se često ljuti, ali šta ću, kad ne mogu, eto, da se razbudim. SOFIJA: A dete plače? MAGA: Ljulja ga, eto, Nikola. SOFIJA (Maksimu): A da l bi ti zaljuljao dete?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
specijalni fazon: seda u stolicu za ljuljanje i ciriše svoje preostalo pola litre u dugim gutljajima, ne prestajući da se ljulja.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Problem, dilema: Kako da dane skupim u buket izvorno rosan? (Šta li se ljulja? Možda još traje spiranje mulja?) Ne vidim s trona Drvo života. Žedne mi oči trnjem se pune.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Jednoga dana družina slavna nađe se srećna na kraju gore, pred njima puče ravnica travna, ljulja se, šumi zeleno more. Zanjaka Sivko: „Ovo tek valja, evo i čkalja!
“ Kod pete čaše dedica Triša pijano bulji oči: stolica igra, vrte se čaše, riba iz lonca skoči, ljulja se zemlja kao da brodi, kupa se Mesec u Japri vodi.
“ — uskliknu ptica, al u tom trenu gnezdo se krenu. Čupavi Slavko ubrza hod, ljulja se gnezdo, pijani brod. Sirota čavka u čudu bila: kroz maglu gnezdo plovi bez krila il možda pod njim kreće se panj?
ZEC: Jesen ćeš samo jedanput sresti, čučni pa biraj šta li ćeš jesti, svuda se ljulja okean trava, nižu se vojske kupusnih glava, još samo Šarov da čvršće spava.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Star je vojno trula javorina, Vjetar duva, javorinu ljulja, Kiša ide, javorina trune; Mlad je vojno ruža napupila, Vjetar Duva, ruža se razvija, A od kiše biva veselija,
Trgovac je bešu donosio, Babo sinu bešu kupovao, Za nju dava tri tovara blaga — Da se ljulja čedo prenejako. 239. Jovo mi se sankom kara, Kao da se razgovara, Bolje sankom, nego s majkom: Sanak će ga
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ili sjaj jutarnje buktinje Sunca, što diže u beskraj, pa nas ljulja, u plavetnilu, kao rosnu kap? Led večernjače, rumen, u nadzemaljskoj tuzi?
Motor lupa kao srce. Po vodi kao da počinje da treperi mešavina rumenog zlata i srebra. Brod kao da stoji. Onaj drugi ljulja se kao senka, nedaleko od našeg. Pitam ribare šta im uče, u školi, deca.
Mesec je sad manji, strašno beo, kao diskos od srebra i blešti. Teturam se po palubi, jer je brod počeo da se ljulja. Vetar duše. Mada me je Blažević jednako pokrivao, jer se bojao da mi mesec „ne škodi“, meni je hladno i drhtim.
Kiša, beskrajna kiša drhti nad njime, kao da je sav uvezan u tanane, mokre niti vode što obavija ceo svet. Drhti, ljulja se, odbleskuje. Gubi svoju tvrdoću i sav se pretvara u senke, što se ljuljaju u kiši.
Daleko, u stajaćoj, širokoj vodi, suro, kao neka galija čuvarica u luci, sa svojim crvenim svetiljkama, ljulja se ostrvo Pariza, sa starim zidovima i gotskim kulama.
se i zvižduci; najzad, mladići grlatiji i šakatiji, pobeđuju, i sve se sliva u ogroman pljusak i klicanje; gomila igrača ljulja se, pijana od prolećnog zanosa, pred dekorom, koji je „kosmički“, i sve se smiri u teškoj, ogromnoj temi bola, koja
U tišini se opet smirim, i umorno padam na jednu klupu. Visoko gare, vidim kako se kamenje ljulja, a kroz otvor i lukove zidova, tamno nebo. Javlja se žud za mrakom.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sunce greje, vetrić pirka, pa zaljuljuje suve šašljike i perje; ljulja se tiho sva ta gora i šušti čudnim, veselim šumom; kr!... kr!...
Sunce odskočilo, pa greje blago i toplo i rastapa oštru jutarnju svežinu, a naš se lanac ljulja i kreće, penje i spušta i sve grabi unapred.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
za satljikom, i njemu sve crnji i bedniji izgleda položaj toga staleža, i on oseća i vidi nekako lepo da se to društvo ljulja, da ne stoji na čvrstim nogama. Tu je dakle naviku zadržao i docnije kao slobodan čovek i išao češće u kafanu.
Malo govori, samo ćuti pa zvižduće ili pevuca kroz zube. Opkorači stolicu, nasloni se na leđa od stolice pa se ljulja tako.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Preoblaka Za sto oblaka: Kulja i kulja Talas ljulja. GOST Prvi put je jutros u grad Došao jedan Lukac Mlad. A za njim, oko devet sati, Sunce je počelo da se zlati.
Pandurović, Sima - PESME
nada, sviju moći, Kad se čudni vetri u šumama hore Horovima strašnim svih duhova noći; Kada moćni orkan teško more ljulja, Kad oblaci grme ispod neba plava; Kad buntovni poklič uzrujanih rulja Preti pâdom greha, nasilja i gláva.
Umorna, kad treba zaklopiti oko, Legala sam uvek na njegove grudi I slušala kako, k’o more široko, Ljulja me nežnost jedne moćne žudi. U mene je uvek gledao sve življe. Ljubav mu je bila k’o priroda plaha.
— Ne. Studen vetar bespoštedno duva; Oči pune suza; zemlja nam je suva; Naš se svet snova iz temelja ljulja. A orgije besne dželata i hulja. Ko kapije naše i svetinje čuva?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kolju se kao žuti mravi. Kradljiv kao vrana. Krotak kao jagnje. Kuka kao (sinja) kukavica. Laje kao pas na zvezde. Ljulja se kao vuk iz gvožđa. Ljut kao ris. Mlati jezikom kao pliska repom. Muti kao riba po plitkoj vodi. Muči se kao crv.
vladiku, Usred pete u srce junačko; Mrtav pade, a živ kući dođe; Kad kod kuće čudo neviđeno: Baba mu se u bešici ljulja, Otac mu se nije ni rodio, Za majku mu otišli svatovi. 8. RUGALICE 1.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Boban nazdravi gvardijanu. Bujas, maličak veseo, ponuka Bukara da i on napije. Bukovičaninu oči zakrvavile, ljulja se, pa započe zdravicu, bez glave i repa, već kako samo on umijaše. Fratri se previjahu od smijeha.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Noć je tako duga, skoro s bojom groba, U njoj moja glava evo već se ljulja: Ja ukočen stojim s kamenom sred zgloba. SLOBODA JE USAMLjENOST Sâm sam.
Ćosić, Dobrica - KORENI
snegom, lako i vešto skače s grane na granu, pa se dugim rukama bez zglobova i kostiju hvata za čuperke drveća i ljulja, gibak, uvek mlad i najbrži. Petnaest godina je prošlo, sada, sada će da vrisne puška.
“ Tola je rekao: „Ne bih ja dao ovog malog crkvenjaka za celu Srbiju.“ Đorđe je osećao da se ljulja na tankoj grani, ali se, ipak, grčevito držao za tu granu koju je u mraku slučajno dohvatio.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Prošlo je leto! Mutna jesen vlada. U srcu našem ni jednog slavulja. Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... A. Šantić LXXIX GOSPOĐICI...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Pa mi dunu sav puhor sa cigarete u oči. Ja trljam oči i pogledam u lampu: ljulja se. I pod i duvarovi i tavan sve se talasa, a ja ga svaki čas pitam: „Je l' te, molim vas, može li se inače?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Mladež, čuvši ćemane, potrča u Đuričino kolo. Ljulja se lesa mlađanih i veselih igrača; diže se prah pod lakim nogama, koje u taktu trupkaju; zveckaju ogrlice i đerdani; a
A kako sam nekada lepo sanjao o ovome času! ... Napolju greje toplo sunce, sviraju svirači i pucaju puške, ljulja se kolo veselih seljana — svatova...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
More je još uskolebano, premda je vjetar pao, pa lađa grabi i ljulja se na valovima, a mjesečeva svjetlost poigrava po pučini i, u odmacima, zahvaća veslačeve glave.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ne znajući kako da sačuvam sebi ovo istinsko čudo od dekora, ja ga snimam lagano, obrćući se oko sebe, u čamcu koji se ljulja. U Saleu mi se nude dva sasvim smešna derana da mi budu vođe kroz varoš.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
I svi se smeju, pa im izgleda kao da se oni platani klate i sve se ljulja. I deca se smeju, pa čak i stari kapetan Zarić, koji sedi za susednim stolom i veli: — Ej deco, bog vas ne video!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
je: već u ovoj pojavi, hteli-nehteli, moramo gledati simptom koji kazuje da se čitav dvojezički sistem u stvari već ljulja, kao što će se uskoro definitivno i srušiti, do u temelje potresen logikom živog i razumnog jezika.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
se a da, sav srećan, misli kako se sada ona, Jovanka, sa Stojančetovim kćerima, u njihovoj zelenoj bašti, na ljuljašci ljulja, peva. Najviše, najopasnije da se ona ljulja, izdiže.
Najviše, najopasnije da se ona ljulja, izdiže. I držeći se na užetu, koprcajući se, zabacujući prsa i kosu s čela i glave, toliko se ona ljulja kao da hoće da
I držeći se na užetu, koprcajući se, zabacujući prsa i kosu s čela i glave, toliko se ona ljulja kao da hoće da se iznad bašte, kuće, gore, toliko visoko, visoko uzdigne, da bi mogla čak i ovamo u čaršiji da vidi
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 143). Čempres (cіpreѕѕuѕ ѕempervіrenѕ). U jednoj priči »se lorko stvara u čempres, te se ljulja kao da ga vjetar culja« (SEZ, 50, 1934, 174). Četruna (cіtruѕ medіca). »Kao veliki limun« (Vuk, Rječn., ѕ. v.).
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Iz istoga razloga menja se i nagib Zemljine ose prema ravni njene putanje koja se ljulja, a po ovoj putanji sele se i ekvinokcijalne tačke, povlačeći za sobom i promenu godišnjih doba.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sinovi moji, koji se tamo vrzmali zbog Julice, opisivali su taj cviker: ogroman, strašan i kad visi i ljulja se, i kad se usadi na krupan nos gospa Noli.
— Kako je danas Tisa neobična. Pazi kako preliva obalu. Ljulja se kao more. Evo. potseti me na stihove Laze Kostića: „ponosni beljci, srčani ždrali”. Lepo je to kazao Laza, za vodu.
U trgovini nije imao grčku sreću, a u životu pogotovu nikakvu. Vrlo visok, težak, u hodu se pomalo ljulja. Čist Grk, koji se u tuđini ne oseća dobro, i može ponekad skoro da se rasplače nad uspomenom na rodni kraj — taj kao
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
O klatnu stiče dete pojam još u kolevci. Najpre mu nad kolevkom obese o kanap kakvu stvarčicu, te se ona ljulja a dete je prati pogledima i zabavlja se.
dete tom napravom zabavlja mačku; obesi o bravu od vrata parče papira o kanap, pa se od svakoga dodira mačkine šape ljulja tamo i amo.
Petrović, Rastko - PESME
Grančici poput mesec se mladi ljulja, Pod rizom cure trepnu pojka slavulja, Zatrepta Lorenc junoša, besno jeca: Saga, o saga, o cara gіovіnezza.
Šantić, Aleksa - PESME
Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada. U srcu našem nijednog slavulja; Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... 1908. BADNjA VEČE Večeri sveta, hoću li te i ja Slaviti pjesmom radosti i sreće?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Poznajem ove dugačke noge. XXI Pljuska se rakija u zelenkastoj boci, klima se boca u džepu od kaputa, ljulja se kaput na pogurenim leđima poljara Lijana, gega se poljar na krivim nogama, žure noge uzanom stazom, penje se staza