Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pa tako zakićena, urešena i umivena jutarnjom rosom, padni na moje krilo, da te nijam i ljuljkam... da snevaš lep sanak, da snevaš mene i moje želje... Kad mesec obasja, noć dođe, javi mi se.