Obradović, Dositej - BASNE
Ova se ljuta i prokleta dela onde tvore gdi nejma dobrih zakona ni upravljenija. Ljudi! Ljudi! Hoćete li kadgod na nebo pogledati i
„Kako to?” — čudeći se upita ga Jupiterova kći, premudra Minirva, — „onoj koja te je najviše nenavidila i ljuta na te gonjenija vozdvizala toliku blagodarnost?
Ko god nije hodio po varvarskim i zloupravljajemim zemljama i nije vidio ljuta stradanija koja rod čelovečeski za skudost dobra poretka i dobrih zakona podnosi i trpi, nikada ne može sebi
Želja izlišnjega podobna je otrovu zmije, zovome žednice, koja kad ujede čoveka ili životinju, takova ljuta i neugasima žeđ napadne na njih da puknu pijući, niti žeđi ugasiti mogu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A gde ti je Spasoje i Đuro? — Ne znam... Idi pa ih traži! — odgovori ona ljutito. — E baš si mi jutros nešto ljuta... Nisu ti sve koze kod kuće. Ona se čini i ne čula, samo kopa.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
OČAJNA BORBA 317 10. ZBEG 325 11. MALO VEDRINE 335 12. 1813. GODINA 340 13. RAVNjE 344 14. NAJEZDA 348 15. LjUTA BITKA 356 16. UŽAS 363 17.
Kako dođe, on sede kraj ognjišta i poče trti ruke: — Dede, babo, peci cicvaru! — reče. Ona beše nešto ljuta, pa ga samo pogleda popreko. — Peci cicvaru, bre! — dreknu on i zamahnu binjedžijskom, trostrukom kandžijom, te je ošinu.
Kiša je opet pljuštala, i njene kapljice, što udarahu nekako setno u platna šatorska, uspavaše vojvode... 15. LjUTA BITKA Osvanu dan kišovit, pun vlage; nebo beše pretrpano mrkosivim oblacima, koji se gomilahu i iz kojih je sipila
Dučić, Jovan - PESME
Otad gospar Sabo snuždeno korača, Po Stradunu koji žagori u tmuši: Kod kuće je ljuta obesio mača, A na ulici je obesio uši.
škrtoj ovoj grudi i suvoj podini, Gde raste samo trnje i stena rapava, Nema ni mrav da dođe u gladnoj godini, Ovde i ljuta zmija od gladi skapava.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
a i lepša je od mene, i deblja«... — Valjda puterkrofne, hteli ste reći? — popravlja je gospoja Sida malo ljuta zbog spomenute debljine. — Ta da, puterkrofne, uš’o đavo u njih, bože me prosti!
— popravlja je gospoja Sida malo ljuta zbog spomenute debljine. — Ta da, puterkrofne, uš’o đavo u njih, bože me prosti! Ljuta sam, slatka, pa ne znam već ni šta govorim. Ne mogu ja sve znati; kad mi nije od boga dato da pravim puterkrofne.
svojoj, a sad je otrčala u komšiluk da pozajmi časkom oklagiju; njihova se skrhala prekjuče kad je máma bila nešto ljuta, a tátu baš onda don’o andrak da joj se umeša u posao i da joj pokazuje kako da zgotovi neko jelo.
— Razgovor, k’o što vidim, k’o da malaksava. Doneše i vino i čiste čaše, i stadoše sipati. Gđa Sida je bila ljuta kao zmija, videći da joj je prevučena štrikla preko sviju njenih računa, i u toj srditoj svojoj nemoći bila je gotova
— Idi bestraga kad nisi nizašta! Za večerom su ćutali i jeli. Pop Spira je bio umoran, gđa Sida ljuta, a Jula k’o ubijena što se sve to tako dogodilo, a gospodin Pera je tako lepo nekoliko puta pogledao, a ona se tako
Jer Jula je i nadalje ostala onako mirna i povučena, a posle one scene u pop-Ćirinoj kući — još više. Gđe Sida je bila ljuta, i čudno joj je bilo, kao što je, znam, čudno i čitaocima, ali pisac obećava da će skorim svaki čitalac videti u čemu
Sutradan kad je došla i zalevala, nije čula tamburu da je prati. Sada je videla da je juče valjda nešto ljuta bila, jer, i naposletku, a zašto momak i da ne peva u svojoj bašti uz svoju tamburu!! Danas se već ne bi ništa ljutila.
) Sram vas bilo! Sevajte odma’ s te dére. Mâ... Sad ću zvati mamu. Nastade opet pauza. Jula produži kopanje, a ljuta jako, pa prebacuje sebi što se i upustila u razgovore. — On da me žali! — govori Jula onako za sebe.
« To je onda čula gđa Persa i odmah ubrzala da izmakne, da ih ne sluša više. Bila je tada ljuta celoga dana. Onda je držala da je to kazano samo onako, iz pakosti, da ona samo čuje i da se jedi; a sad je lepo
Vratila se strašno ljuta i bila je jednako tako ljuta da nije htela čak ni posle nedelju dana da ide s pogačarima u B., niti je htela da primi
Vratila se strašno ljuta i bila je jednako tako ljuta da nije htela čak ni posle nedelju dana da ide s pogačarima u B., niti je htela da primi ikakvo pravdanje i izvinjavanje.
Afrika
Zbog srdobolje i groznice belcu je nemoguće piti vodu koja nije filtrovana; ostala su pića obično ljuta a od gore još sasvim vruća od sunca. Domaćini iznose čaše sa džinom, posle koga mi žeđ postaje još nesnosnija.
Njegova krv bila je bez prestanka samo ogorčena, ljuta, bolna. Svaka zver oko njega mogla je živeti slobodno, bezbrižno i strasno u ovoj klimi: tigrova mačka, panter,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To je bila jetrva njegove majke. Ovu čuturicu, Petro, podaj prijatelju Gavrilu! Rakija je ljuta, lepa! Nije komova, kakvu on ima. Neka nosi za pojasom i pine kad se umori! Baba Goša ih je, posle, ispratila, daleko.
Osramoćena i ljuta, pocrvenela, žena mu samo doviknu: „Ti si, Petre, dite! Ditetina!“ U opštem grljenju i ljubljenju sve je to prošlo, kao da
Pavle je osećao da je ona ljuta, a nije znao da je u raspoloženju, u kakvom su žene, kad odbiju dete od sise. Ona se, odmah, čim joj otac ode, osvrte
Teodosije - ŽITIJA
stade vikati na odru, jer Gospod koji je blizu pravedne molbe, da usliša molitvu onih koji ga se boje, posla anđela ljuta da ga ubode posred ljutoga srca njegova. Svi oko njega skočiše, i zapitaše ga za uzrok strašnoga krika njegova.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
života ostalih oblasti, sa besnim begovima tursko-arbanaškim, sa nasiljima i izvesnom samostalnošću, po čemu je nekada „ljuta Dibra“ bila dobro poznata.
Držali su mnoge sluge, najopasnije tipove, koji su izvršavali njihove naredbe. To je bila „ljuta Dibra“, koja je davala krdžalije i razbojničke družine, što su išle uz tursku vojsku za vreme ratova, pljačkali i palili.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Trudnica, na primer, ne sme da jede: suviše začinjena i ljuta jela, da joj ne bi dete bilo po karakteru ljuto (naprasito): glavu od ribe, da dete ne bi imalo vrtoglavicu; dolivano
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
IDU CARSKIM DRUMOM Idu carskim drumom ljudi kao iz pakla utekli, nepca im ljuta rana pali. Ko su oni, ko su oni? To su grešnici što su hrišćane u drugu veru prodali.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Početkom dvadesetih godina ova dva, docnije ljuta protivnika bili su tako bliski jedan drugom da mu je u jednom pismu Karadžić govorio »o našoj partiji«.
Radičević, Branko - PESME
Ode leto i omara, Lišće žuti, pada magla, Sever duše, list obara, Već i zima silno nagla. Al' i zima ode ljuta, Smeju s' doli i planine, A naš putnik jošte luta Tamo, amo po tuđine.
Da li njega žeca ljuta Sred vreloga zgubi puta? Eda li ga valovita Burna voda de zanela? Eda li je gromovita Udrila ga degod strela?
Ta znaće se Marko ubojica, Ubojica, ljuta pijanica, Dokle mači, dokle čaše zveče, Dokle sunca, dokle vinca teče. Tambur, tambur, sitna tamburice, Udri,
Noći, noći, tavna noći — Ko bi Srbu u pomoći? Oj Čupiću, ljuta gujo, Oj Ćurčijo, mrki vujo. Ao Luko, Turska muko, Ao Petre, Plai vetre, Što dovati tursko more Pa o srpske
Ao Ero, tvrda vero, Ko je tebe jošte terô? Ti si kano itra munja Što nikada ne pokunja. Ao Sremče, gujo ljuta, Svaki junak po sto puta! Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne fali?
Koliko smo sprama mesečine Tako, braćo, mi stajali puta, Sećali se prelepe starine, Proklinjali sad vremena ljuta, Pa se kleli noćom i tišinom, Kleli, braćo, Bogom i istinom, Udariti teškoj magluštini, Magluštini, teškoj
jaku, Sada udri opeta trnjaku, Kud pogleda, u šta silan krnu, Sve se sruši o zemljicu crnu, Teška miška a sekira ljuta, Kr'a, ruši, krči divna puta, „Uhu, kuku!“ divne tice viču, Al' sve malo-pomalo izmiču.
Doba kleto, Bog nam te ne dao, Oj Srbine, kud si zabasao? Ao jade, ao gujo ljuta, Idi, kleta, oh idi mu s puta, Dajde, Bože, strelu gromovnicu, Da udarim ovu otrovnicu, Ao Čubro, našto li si stao?
Oh davno je, ma ja te ne dočeh: Četir puta veće zima ljuta Pograbila lišće sa drveta, Četir puta sinu pramaleće, Lišće vrati, okiti drveće.
ono odbranismo, Ali Cvetu, ali zlato tvoje, Ugrabi nam pusti Radivoje, Proklet da je, dogod sveta traje, Ova ljuta rana od njega je.“ To govori, a s dušom se bori, To izusti, laku dušu pusti.
najzad vođe nadmudriše: Da čekaju još do tamne noći, „Tad će“, vele, „žestok indat doći: Vojske puno, a sve momka ljuta, Sve samoga kardaš Arnauta.
I ljuta ga neka muka prima, Dohvata mu srce u nedrima, U srcu se strašne bude zmije, Gleda Cvetu — Bože, zakrili je!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
darežljivošću ni tvrdičlukom, žene nije gledao, za kocku nije mario, a niko se ne sjeća da ga je kadgod vidio pijana, ljuta ili naročito neraspoložena.
— Ne bi vi znali! — galami luda. — Ovo je moj sin, a vama ako treba djece, napravite sebi, dokoni ste. Veoma ljuta, Savka bez pozdrava okrenu put kapije, čvrsto stežući zamotuljak u naručju kao da zazire da joj ga neko ne otme.
Kostić, Laza - PESME
Šarena glavo selenske guje, okolo zemlje što se koluta, prisojka ljuta po svetu luta, da sunce truje, Lakoma glavo Evine zmije!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Kažem ja, da ne može ni jedna dobiti nagradu. Eto, koja je meka, ne valja, koja je ljuta, ne valja; koja troši, ne valja; koja štedi, ne valja; koja se kiti, ne valja, koja se ne kiti, ne valja. A tako i jeste.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Beskućnica zjapi i gorko peče ona prljut ljuta niz koju burić dao se u Drinu... A tek je sjao šljivik u rubinu. Još kotrlj čujem, mučenice žuta.
U šuplje gajde vetrina svira: cvati mi, cvati Roѕa canіna. Rascepom svesti cvili rakita. Selenu hvata ljuta groznica. Od teške zveke sjajna nakita pucaju vene, drhti lozica.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kuni se bakom, Suncem i mamom i s kraja na kraj Kumovom Slamom, da nisi na me nimalo ljuta i da se nećeš mašiti pruta.
ruku do zvijezda diže: „Kunem se bakom, Suncem i mamom i s kraja na kraj Kumovom Slamom, da nisam na te nimalo ljuta i da se neću mašiti pruta.
Pokoran, miran po prvi put skromno se sakri pod Trišin skut. Dva ljuta borca pod istim krovom sede zdesna i sleva, frkću i reže, hrbate ježe, a oko munjom seva.
„Ni ovo — kaže — uzalud nije, valja za puta, gore se Medved Veliki krije, a to je zverka ljuta.“ Uzeo starac novčarku crnu, bez para deda nikad nije, jer možda usput u krčmu svrnu kod grupe zvezda — Vodolije.
Prasetu svakom skloni se s puta, njegova mama vrlo je ljuta. Ko sretne bika treba da gleda da ga nikad ne dira spreda.
“ Uskoro, evo, s daleka puta, iz Kine šalju dečaka žuta, iz malog sela Tri-Zmaja-Ljuta. Pišu mi pismo „Drugaru fini, najbolji dečak to je u Kini, boljega nema. Zdravo! Izvini!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gotovo meni se najviše svidi savet našeg Stojana, progovori Gojko, osmehnuv se malko, ali mu sa lica ne silažaše ona ljuta gorčina i bol, što teče iz samog srca. — On joj veli da radi svoj posao, da se ne plaši ničega. A za pisara, kako ono..
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ako nema ljudi, tu su komarci, tu mušice, a one su kadre dovesti ljuta čoveka, kao što si ti, u veliku jarost... Naljutićeš se i na miša koji će doći da ti progrize torbicu u kojoj držiš
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
εμαυριζω 1. canto, cantare, provoco, provocere (ѕіc) k. Z h b, zvati, zvoniti, zvuk, zver, (V. Rasrdi se tigar zveri ljuta. Đ. L. P. 18) = Skoči srna iza grma = zvoliti sa „do”: dozvoliti (N. 16, U 3. S. N. O. 4. Đ. D. 18, 5. knj. III.
Tužno je pogledati tu masu bednog stanovništva koje ljuta nevolja nagoni da napusti kraj u kome su se rodili i u kome su grobovi predaka njihovih.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nastupi ljuta brdska zima, kad se ledi drvo i kamen, a svu okolinu zastre belo studeno pokrivalo, te se čini da je sva priroda
Opet dugo i usamljeno hodaše, opet misli jedna za drugom kao rojevi. »A ona baš ljuta ode odavde!... I ja sam bio lud... za onaku sitnicu, za ništa, tako reći, a načinio čitavu svađu. I svakad tako.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Kad bi ga ona potapkala onako ljuta po obrazu, pa rekla: »Jaj, moja slatko Servijanj!« a on bi tada prijatno razvukao lice, zažmirio očima kao mačak
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Polu zemlje Turci mu uzeše, no pošto je svu obliše krvlju i pošto mu brata izgubiše, zmaja ljuta vojvodu Uroša, na širokom polju Ćemovskome.
OTPRAVIŠE TRI ČETIRI DRUGA DA POZOVU NA SKUP TURSKE POGLAVICE. KOLO POJE Ljuta kletva pade na izroda! Prokle mati od nevolje sina, te knjeginja Ivanbegovica, prokle Mara svog sina Stanišu.
Malo bolji nego u Turčina. Bješe jedna kuća prevelika u kojoj se građahu brodovi; tu hiljade bjehu nevoljnikah, svi u ljuta gvožđa poputani, te građahu principu brodove; tu od plača i ljute nevolje ne mili se uljesti čovjeku.
e će tebe prevariti? divna glavo! Moj svijete izgubljeni, sunce brate! moje rane bez prebola, rano ljuta! moje oči izvađene, očni vide! Kome braću ti ostavi, bratska hvalo, i staroga baba Pera, kuku, Pero!
A kad tamo, muka i nevolja! Udarilo dvjesta haračlijah, poturice, ljuta Arnauta, na krvavu Radunovu kulu. Sam se Radun u kulu nagnao i s njim žena njegova Ljubica; žena mlada, ama soko
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I videlo se da je zato tako ljuta, i na samu sebe, što eto mora čak i to da radi. A najviše je bila ljuta na njega, svekra, samog Marka.
I videlo se da je zato tako ljuta, i na samu sebe, što eto mora čak i to da radi. A najviše je bila ljuta na njega, svekra, samog Marka.
Pandurović, Sima - PESME
Sve je u muku i u miru grobnom. Brzo li nade iskopne i stare! Tu, gde je skoro bila borba ljuta, Leševi kónja i topovske kare, Oružje, strvež leže ukraj puta.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Gle ovoga bana kako mi se u licu namrdio! Ne bojim te se, ljuta zmijo, Pešikane Šunjo! Ne bojim te se, Cuca; iako od tebe dršću nikšićki Turci!
Svi ga, brate, željkovahu, a mimo svijeh Crnogorčad ljuta. Ne da se ljuljuškaju, kuplju i valjaju samo, no da se krvnicima svete. Đurđev danak ’ajdučki sastanak...
Ali zaludu bješe serdar odvrnuo juriš sa Cuce. Medik, paprika ljuta, ustrijemi se prvo da mu se sveti. „Danu, pričaj još što o Crmničanima, čoče! Pričaj kad si počeo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako me ne proždrla pučina morska! Tako me ne razgubao tvoj hljeb! Tako me ne takla ljuta zmija usred oka! Tako me oružje ne izdalo kad je najveća potreba! Tako me prije sjutra u mrtve oči ne ljubili!
Zaklonio te svake muke i dušmanske ruke, đavolske oblasti, tijesnoga sokaka, bijesnoga Bošnjaka, rđava puta i Turčina ljuta, šuplja mosta i rđava gosta, starog oca i kese brez novca, male tave, poprdljive maje, stare babe koja se svađa džabe i
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jedno veče moleći se tako uzdahne i reče: „Ta daj mi, Bože, od srca poroda, da bi i ljuta zmija bila!” Posle nekoga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane negovati,
jedna džara sa zlatnijem zaklopom puna aspri, digni zaklop i onđe ostavi a aspre nosi, i nikomu se vješt ne čini da te ljuta guja ne uvjede.
Carica mu na to odgovori: „Naći ćeš je, samo ne prestupi kletve da te ljuta zmija ne uvjede,” i tek što ovo izreče, izdahnu.
onđe ćeš naći jednu đevojku sjajnu kako sunce, prosutijeh kosa niz pleći i golu kao od majke rođenu, i čuvaj se da te ljuta zmija ne uvije, nemoj riječi progovoriti, jer ako progovoriš zatraviće te i pretvoriće te u ribu ili u što drugo pak
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Nego potpuno drukčije! Budala, jedan panj upamtio ko šumu... ANĐELKO: Ljuta ti ova mesečarka, prosto me oprži! IKONIJA: Uzmi više leba!
Stanković, Borisav - JOVČA
I već više ne znam gde da je nađem tako ljutu. Prvo staklo što donesem, dobra je, ljuta, ali posle — ne valja, nije ljuta. I onda grdi, viče, preti kako će da me ubije, raseli, sve će da nas rastera...
I već više ne znam gde da je nađem tako ljutu. Prvo staklo što donesem, dobra je, ljuta, ali posle — ne valja, nije ljuta. I onda grdi, viče, preti kako će da me ubije, raseli, sve će da nas rastera...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Planula bi kad bi i malo što skrivile curice, iskalila bi se na svima u kući kad bijaše ljuta, a Bakonji ne samo što nikad ne reče grke riječi, no ga je zaklanjala u svakoj prilici, i onda kad je njegovo galijotstvo
Ćosić, Dobrica - KORENI
Odjednom mu bi lakše: ljuta radost razli mu se po žilama. U bunilu, sam sebi razrastao, snažan, svu je sobu ispunio; osmehnut, stiskajući pesnice,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' u tom času žeđ nas je morila ljuta; Žarka se želja javi da je utolimo; I ti spusti vedro... - za nekol'ko trenuta Svežu vodu pismo da žeđ ugasimo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i na palijama iz samoga temelja, i dokazuje i ubeđuje koliko god može I zna, dok ne uvidi i sama šta je, te postiđena i ljuta žuri preko sokaka da se sa Iketom, koga već nema u kući, naplati.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Iza jednoga žbuna izdiže se Marko i pogleda na njih u čudu i strahu, kao ’no lovac, koji je gađao ljuta zvera, pa vidi da je promašio. Stanka vrisnu i dohvati Đuricu za ruku. — Ne, ako Boga znaš! — viknu ona.
— Hoću li ga posjeć’, ili pravo u čelo? — Bolje je da ne pucamo. Nož ti je oštar ? — Ljuta guja! Đurica, polako i oprezno, ode pred kuću. Beše sve mirno.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jedno veče, moleći se tako, uzdahne i reče: — Ta daj mi, bože, od srca poroda, da bi i ljuta zmija bila! Posle nekoga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane negovati,
Onđe ćeš naći jednu đevojku sjajnu kao sunce, prosutijeh kosa niz pleća i golu kao od majke rođenu, i čuvaj se da te ljuta zmija ne uvije, nemoj riječi progovoriti, jer ako progovoriš, zatraviće te i pretvoriće te u ribu ili u što drugo, pak
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ne bi oni to bili uradili da ih na to ne nagna ljuta nevolja. ...Jednoga dana zla sreća namjeri na njihovu kuću u okolici poznatog trgovca Osman—efendiju iz Skadra.
Za sve ljude oko vatre nema mesta: kuća malena i prenatrpana. U donjemu delu sklonio je Pavle od ljuta vremena nešto sitne slabije stoke, a oko ognjišta već nekoliko dana leži bolesna junica pored stare mu majke: red je
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
a videćemo se. ŽIVKA: Kako si ti, tetka-Savka? SAVKA (uvređena): Pa dobro... ŽIVKA: De, de, de... znam te što si ljuta, ali nemoj misliti da sam te zaboravila. A ti, tetka-Daco? DACA: Ju, slatka moja, da mi oprostiš.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
KNjIŽEVNOSTI Grigorije Božović KOSOVSKE PRIČE Sadržaj SULj-KAPETAN 2 NEOBIČAN MUČENIK 8 NAŠA ZAGONETKA 13 LjUTA PRAVOSLAVKA 18 DVE ŽENE 24 OKLOPNIK BEZ STRAHA I MANE 28 KAD SE CARSTVA MIJENjAJU...
je bio orahovički Turčin: njegov brat je toga jutra po izgranku divnoga jesenjega sunca ubio Selmana Čibukovića... LjUTA PRAVOSLAVKA Još pre dvadeset dana susedi su joj doneli tu crnu vest, u koju ona nikako nije mogla verovati.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Srpstvo ćemo sloške branit’ Od napada ljuta; Dižuć’ Srpstvo, krčićemo Daljoj meti puta!“ Je l’ to zbilja, a ne mašta Tužnoga pesnika?
Ali nuto, nebo se zamuti, Sve se crnji podižu oblaci; Vetar dunu kao ala ljuta, Stade šibat’ more i talase. Talasi se dižu, utoležu, Te brodara penom zapljuskuju, Sve to jače, sve strašnije
Izmami nas tišina, vedrina, Zavara nas daleko od brega, I tu s’ digne kao ala ljuta Bura naših, bura tuđih strasti, Bezdna zine da nas upropasti.
Oh, žalosne kobi! Oh, udesa ljuta — Kad se vrli klone Hudima sa puta. 1883. MARIJA TRANDAFIL Bog joj dade blaga zemaljskoga A uz blago srca
Milostiva sa šlepom Prečišća sokake; Drotar krpi šerpenje, A učitelj đake. Lovac čak u Africi Lovi ljuta zvera; Volar tera volove, A bekrija kera.
To doduše nije lako, A pošteno još je manje, To je srcu stega ljuta A duši je robovanje. Ali zato ove muke, Lepim, slatkim plodom rode: Tako možeš milost steći U svetinje i gospode.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Zbog srdobolje i groznice belcu je nemoguće piti vodu koja nije filtrovana; ostala su pića obično ljuta a od gore još sasvim vruća od sunca. Domaćini iznose čaše sa džinom, posle koga mi žeđ postaje još nesnosnija.
Njegova krv bila je bez prestanka samo ogorčena, ljuta, bolna. Svaka zver oko njega mogla je živeti slobodno, bezbrižno i strasno u ovoj klimi: tigrova mačka, panter,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kad dođem u štab, zateknem đenerala Černjajeva ljuta i zabrinuta. — Gde ste vi? Ima po sata kako vas tražim! — Bio sam na visu da posmatram borbu na Tešici.
To je nevepovatno, i na Rumuniju ne možemo računati. Grčka je na nas ljuta za 1867 g. što je Srbija nije pomagala u kritskom ustanku.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Moj je život tužan pustolina grdna, Moje lomne grudi porušena crkva, Uvenulo cveće po grobu se njija — Kâ da ga je ljuta otrovala zmija; Pobegle su tice od suva rastinja... Samo još u crkvi mali žižak tinja.
Daj mi ruku, da je stisnem... Jer kad stegne smrtna muka, Kad zatišti ljuta rana, Melem biće ova ruka. HHH Da je meni ševče i golupče, Da se diki u sanak uvuče, — Da mi peva, kad o meni
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
I došla je. Oči su joj toplo sijale. Po raširenim tankim nozdrvama rekao bih da je još ljuta na mene. Ali kada smo stegli ruke, ona je opet bila ona nežna, dobra Arleta. Poleta i Toma otišli su.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pes ne dira mačku, maca mišu gladi, Iz serca im zvjerstvo ljuta zima vadi. Tako jedni i drugi i treći den prođe, Kogda sv'jet na zemlju i tišina dođe.
Čto jest meni tako znojem glavu milo? Ničto drugo nego mraz ljute ruske zime, Ot koje se ujutru svi domovi dime. Ljuta noću ciča tako zide steže, Da ih stoji tresak, sve ljutost'ju reže.
Jao! Jao trista puta! Pala nam je, pala kocka ljuta; More zala ov’ je svet! Ledi vatra, zrak, i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od razna roda, Često vek nam čine klet!
Dvolični jezik prijateljstva lažna Za tobom nije bacao jed, Nit ljuta strela dušmana silnih Nanese tebi vred. Od crne zlobe, zavisti jetke Strepio nisi nigda, Nit’ žalost, patnja, ni
1838. Miloš Svetić STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813. Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže, Sablja seva, puška puca, četa četu stiže, A Drina se plačem guši, Mačva teško diše, Jadar sa njom i Pocerje i
), Bez lekara teško da će biti bolje; Napade ga oganj i groznica ljuta, Kažu: — Meći ocat s kvasom više puta, Al, on veli: — Volim od stope umreti Neg’ toliki trošak na sebe naneti;
S osobitim prilježanijem po horizontu zli žena izradio Vinko Lozić, astrogolj (tako!), Budim 1830, 28—30, pod naslovom Ljuta nevolja; poslednja strofa tu glasi: Mlada me neće, Gospoji ne smem, Devojke me obilaze, Ljute nevolje.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNE3 ĐURĐE: Kaži nek’ uđe! (Vujo odlazi.) Čedo od razgovora! Al’ davno pamti, pa mnogo zna. Nije jedanput ljuta Krajina Blenula čudom u junačinu Što kopljem svojim besno prodire U gustu maglu dima puščanog. Al’ sad je star...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— odahnu krupno Dule, pa razdrlji znojavu košulju na širokim, runjavim prsima. — A samo da ti je znati kakva ljuta zima more biti 'vođe, na planini. — Zima, veliš? — Da, zima, zima!
Kad počne nekakve carske paligrape nabrajati, meni stane pamet. Ali ljuta je, da Bog milostivi sačuva! Sudac: Što se ne potužiš parohu, pa nek je izgrdi? David: Kome reče da se potužim?
David: Ište, bolan, četrdeset vorinti, a sva ona moja krezubača u temelj ne valja pet vorinti! Sudac: E, kad je tako ljuta, a nije vjenčana, otjeraj je. Slobodno je moreš otjerati, Davide. David: Davno bi' ja to učinio, ali mi se ne da.
Jakšić, Đura - PESME
To je volja sudbe... gorko prideljenje!... Kô bolanog nada, nebu podignuta, Podiže se gora od kamena ljuta, Bolnu diže glavu, a kolenom kleca Kamenito srce Mlava joj proseca: Zajazit se ne da, mumla, ječi, stenje, I u muci
Pakostima bezbožnika; Hladna, nema — Za radosti i za zlosti Nepomična, neosetna, U kojojzi otrov-srce, Umorena ljuta zmija, Na uzglavku — večnom mraku, Na kamenu od uvreda, Razmrskana, ćuti, spava... Ja sam stena... al’ krvava!...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Zašto ne »firaje«? — Ne firaje, od pameti. Razumela je, ali se činila nevešta i već ljuta. — Kako: od pameti? — Od velike pameti. — Pa zar samo ludi su zdravi? — Ne znam.
Niko nije smeo da o tome zna da je ona bila kod gledarice i ona joj vračala... Ali od tada ona, ljuta na nj što on to ne ne vidi (vidi ona da on vidi, zna što ona hoće s tim dovođenjem u službu mladih žena i devojaka) —
Zato baba Stana, ljuta, čisto mahnu sve. Od tada sve mahnu, i onu brigu i ono staranje, i ono njeno toliko puta već u svašta zagledanje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U narodnoj medicini p. ima široku upotrebu. Voda u kojoj je kuvana ljuta p. pije se protivu protisli (ZNŽOJS, 7, 1902, 161). Lišće od p.
Lišće od p., osušeno i stucano, piju u vodi žene koje žele da pobace (SEZ, 13, 1909, 393). Protiv groznice uzima se ljuta p., s belim lukom i sirćetom (ib., 340), ili s nišadorom, u rakiji (ib., 341). P.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zemlja ljuta. I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme, Njih gusta tama krije sad, I nemo, gordo vreme.
Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zima ljuta! I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme Njih gusta trava krije sad, I nemo, gordo vreme... 1883.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
O VIDOVU DNU MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Sabljo moja dimišćijo, Sabljo moja krvopijo, Ljuta gujo željo moja – Da idemo u sred boja! Napred! juriš! kolji! pali! Izrod koji krvce žali!
Stanković, Borisav - TAŠANA
To joj je i zanat, ona i naše i njine žene...« Ja Stani sve ispričah, a ona se smeje, veli: »Baš snaške nije ljuta, još je veselija, smeje se.« Ode gore kod nje. Otuda čujem smeh i reči: »Lud li je, lud?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
upade u takvu diskusiju, i u neko gos-Tošino prazno šeprtlenje, momak kojije imao da prebroji štajervagnj Gospa Nola, ljuta, na momku nađe nišan. — Šta si ono uradio?
Kum Vlaović je tražio ključ, palanački ključ koji sva vrata otvara. — On, naprasito jagnje, a ona, ljuta ptičica, pa se složili, divota! — Sluškinje su govorile da je gospoja — „Nema šta, dobra žena”.
Sutradan, mama ne izlazi do ručka, a posle podne je uvek ljuta, i ja baš nedeljom uvek izvlačim grdnje, i deca mi se bekelje...
Ajde, da čekamo šta će dalje biti. — Žena je ljuta. — Odelio se od nas... A kanda mu zapoveda ona pomodarka. Dobar dan utrini i korovu, a nama leđa...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
zacvilio: Lele mene odsad pa doveka Đe pogibo', za boga miloga, Ni u boju niti na megdanu, Nit' od puške, niti ljuta noža, Već od ruke profesora Luke, Sa prokleta latinska jezika! I ja sam svoju prvu pesmu napisao desetercem.
Šantić, Aleksa - PESME
Onamo ima ruža zavičajnih, Što nisu svele od studena inja, I vrela živih i putanja sjajnih, Gdje duša ljuta još rudi i tinja. Milo cvijeće otuda mi maše, Njegove čiste i svilene čaše Slatkim napitkom prepunjene stoje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pisnu dete kano guja ljuta: „Jao babo, poseko ti ruku!“ A besedi Novaković Gruja: „A ne boj se, Stevo, čedo moje! Krv ne ide iz babine ruke, nego
Poginuo je u napadu na Duvno 1687. — i u pesmama Stojan je veoma veliki junak, — kako ga sami Turci nazivaju — ljuta pod kamenom guja, stari megdandžija, koji je „dodijao caru i ćesaru, u Latinskoj kralju latinskome“.
(Mali Radojica) Što procvilje u Banjane Gornje? da l' je vila, da li guja ljuta? da je vila, na više bi bila; da je guja, pod kamen bi bila, Nit' je vila, niti guja ljuta, već to cvili Perović
da l' je vila, da li guja ljuta? da je vila, na više bi bila; da je guja, pod kamen bi bila, Nit' je vila, niti guja ljuta, već to cvili Perović Batriću u rupama Ćorović-Osmana... (Perović Batrić) Šta se b'jeli u gori zelenoj?
čardaku, na meku dušeku, u čistu te svilu zavijala, a zlaćanom žicom povijala, odranila medom i šećerom; a mene je ljuta Arnautka kod ovaca na ploči studenoj, u crnu me struku zavijala, a kupinom lozom povijala, odranila skrobom
niz stihova o Musinom poreklu, tako da svakom detalju iz prvog niza odgovara suprotni detalj iz drugoga: gospođi kraljici ljuta Arnautka, meku dušeku studena ploča, čistoj svili crna struka, zlatnoj žici kupina, medu i šećeru ovseni skrob.
“ snažno je istaknut strah koji je izazvala Markova pojava i koji je izražen rečima: „Sad ustupi, ljuta Arapijo!“ U drugoj Ivo kaže povodom sukoba sa prvom poterom: Od njih niko ne ostade, majko, od nas niko ne pogibe,
“ Al' je sestra srca žalostiva, žao joj je brata rođenoga, ona ciknu kako ljuta guja, manu glavom i ostalom snagom, iz glave je kose iščupala, ostavila kose na direku, pa dovati jednu krpu
Tad oteža drvlje i kamenje, onda viđe šta je jadnu nađe, ljuto pisnu kako ljuta guja, pa zamoli dva mila đevera: „Ne dajte me, ako boga znate, uzidati mladu i zelenu!
Cvili junak Miloš od Pocerja, cvili Miloš kako ljuta guja, jer se Miloš nije naučio podnositi muku i nevolju; cvili Miloš kako luta guja, privlači se na pendžer tavanici, te
Mene nije do streljanja tvoga, već evo me teška bolest našla, teška bolest srdobolja ljuta, ni konja se držati ne mogu, a kamoli da se nadsteljujem!
ujutru jutro osvanulo, odmah pozna straža od Arapa da u vojsci ne imade Marka, pa povika straža od Arapa: „Sad navali, ljuta Arapijo! Nema onog strašnoga junaka na šarenu konju velikome“. Tad navali ljuta Arapija, ode caru triest hiljad' vojske.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Srbiju U Srbiji selo Slovac U Slovcu živi Vukola Najveći lovac Kad Vukola krene da lovi Povede i svoje kerove Ljuta panika hvata Velike i male zverove Sasvim opuste pećine I šuma osiromaši Jer Vukola samo puca A nikako da
Volim brate dobro jesti Volim se sa šniclom sresti Il za stolom il na cesti Otkud meni ova sila Ovaj pogled ljuta zmija Da mi hrana nije mila Tako reći najmilija Volim brate lepo sesti Volim brate dobro jesti Tamo gde se klopa
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Da, ćutao sam — priznade dječak. — Tebe je moj drug volio pa zato... Lunja se trže, uvrijeđena i ljuta: — Niko mene više ne voli, nit ja koga!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
DAN SMRTI U veselu spomeni se tuge i nevolje, u mladosti lomne starosti, u dobitku štete, u boljarstvu ljuta siromaštva, u zdravlju duge bolesti, smrti i suda za grehove paklena!
Životinja se razigrava novu travu pasući; svašto se nabolje prelaže i ponavlja se hubavo. GODIŠNjA DOBA Zima je ljuta — ko li suproć mraza može ga obstajati?
Prvo čudo pred faraonom š njome učini: baci je na zemlju — bi ljuta zmija, i one zmije što carevi čarodejci bijahu ih oni proizveli, sve izproždira.
Odseliše se oni tamo ujedno s moštima oca i majkom im Anđelijom boraviti se u svojoj im opet očevini. Al' ljuta onde krajina bijaše, te ne mogoše mirno se boraviti, nego opet valjalo im se s Turci harcati i udilj četovati i biti se.
« I pak ovako kaže: »Snažna gospoda ljuta su, vina neka ne piju, da ne ovrtoglave i pravo tužnim ne uzmoći će suda dokonavati...
Da vrlo ti će se proneraziti i ustrašiti te, plaho podviknuti, nesvesno se smućati. Susresti će ih ljuta nevidovnica, zlokobna i zla bolest srčana ka rodilju na rođenju; halovinom zgruhaće se i razvijati.
Zašto smrt je bez očiju, slepa, vrlo ljuta i snažna, sve ravno sa sveta zgoni i k sebi ih pribira pod svoj crni zatvor.
Smrt onako na nas duha, ka ljuta medvedica i kano ris što je derao ljude u sukob na sirijskom putu. Ne za to velim, što se davno zlo zlim susretalo, ama
O, ledena i opora vašega posla i sirove nature, ljuta dima i duboke provalije! Kako se ne setiste kadgod ko vam je dao to dobro što ste se imali?...
Bogu: »Ja sam taj što sam zgrešio, ja sam pastir koji sam zlo učinio, a te ovce što su krive neka bude ta tvoja ljuta ruka na me i na moju mi očevinu domaću!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
čorbadži-Zamfira i neku lepu Cvetu, pa i sada se još peva pesma: Gospodar mi sedi na sandalija, gospodar mi pije ljuta raćija; gospodar mi zbori, Cveta ga dvori, gospodar se smije, Cveta se vije!
Ako li da gu poneseš malko peškeš od men’?... Amet! Dede seci za dva groša od ketenu alvicu... A Zona se kreće ljuta, ništa mu ne veli, nego ide školi.
I ljuta na neveštinu i javašluk Manin, krene se odmah iz tih stopa Mani u dućan. — A, takoj li je? — viknu mu tetka Doka još s