Jakšić, Đura - PROZA
Ja ću tebe hraniti, nećeš ti odsada znati šta je to glad!...“ Tako on govori, a usne mu drkću od ljutine. Kad je bilo oko pola noći, on ode.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kapetan iz kože iskoči od ljutine što Đuko ne dade izraza sad takome veselju; nabrao obrve, pa jurnu na prozor, a čisto ciči: »Ta kamo taj? Pali, more!
— viknu učitelj Grujica sasvim uskipeo, i sve mu iskresa što god je rekao. Bome, sad i pop planu, pa sve dršće od ljutine. Puče psovka i vika po avliji da se čulo čak na po sela... Puče zapeto stanje!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Obe ćutahu. Krunija se zagledala u usne Jeličine, koje su igrale od ljutine... Ona kao da dođe k sebi, jer ustade, uze Jelicu za ruku, pa, grcajući, reče: — Idi!... beži!... — Što?...
Svaka mu se dlačica na telu naježila od ljutine. „Više se ne može lijepim ništa”, mislio je on. „Sad ću i ja pamet u glavu, pa ću oštrije s njima...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gospođa Ćirinica bila je sva zelena od ljutine, i čekala samo da se pop Ćira vrati i da mu se potuži, jer, kako se izražavaše, nije bila rada »da ima posla sa
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A i njegova ruka, na sablji, bila je bleda, kao od voska. Međutim, nozdre su mu bile rumene i kao da je dahtao od ljutine. Činilo se kao da hoće nešto da kaže.
Sve samo licemerstvo!“ Petar je poljubio Pavla i uzeo ga, kao što je pomagao ranjenike. Nozdre su mu drhtale od ljutine: „Eto ti, moj apostole! Eto ti nagrada za rane!
“ Podupirući Pavla, Petar, slučajno, napipa lokot na njegovim, vezanim, rukama i opsova, zamuckujući od ljutine. „Vezao te, oca mu! Kao aramije! Ovaj lokot da kupiš, dugonjo, kad u Osek stignete. Plati što god traži! Platiću!
Ali mu nozdre nisu više drhtale od ljutine, od podsmeha, nego je često disao teško, kao da ga guši neki strah. Varvara je primetila, na detetu, glavu, koja je
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
“ Dok je to iz kukuruza prisluškivao, mačak Tošo sav se nakostriješi od velike ljutine i dođe sličan velikom ježu. — Šarove, pusti me naprijed, a ti se sakrij iza mojih leđa, pa kad Žućo jurne ovamo,
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Jedan čovek na sokaku. — Idi u štalu. Sad Polaček uđe u svoju sobu i pročita pismo. Prenerazio se. Od ljutine ne zna šta da radi. Setio se šta misli Šamika.
Kostić, Laza - PESME
stade jesti titansku mu pluć; al' čim naraste — opet onaj smej, nijedna reč, već smej i opet smej — da pukne silan od ljutine Zej de njemu smejom prkosi junak, a on još na to svoj da daje zrak!
Al' zna to junak, znade to titan, zato se smeje sužan, prikovan, ta zato poruga, ta zato smej, i zato grmi od ljutine Zej!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad car vidje tolike vojnike povezane i bez rane i bez mrtve glave, pobješnje od ljutine, pa trže pola vojske te na ono polje.
“ Kad bude u jesen, onda sveti Sava pozove žeteoce, te šenicu požnje, a đavolu etri. Sad đavo stane plakati pa od ljutine reče: — Vala, pope, baš hoću s tobom da posadim vinograd, pa šta bude, i ako me još i ovđe prevariš, onda od našega
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: A kad ona okupi loncima i šerpenjama? KUM: To bi, ali ne zna zašto; nego samo ciči od ljutine; jer je za zlu ženu najveća muka, kad niko neće da pristane s njome u svađu. NIKOLA: Pa šta je posle bilo s babom?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dohvatih slušalicu, ali ništa ne čujem od strašne pucnjave... I zamišljam tada komandanta kako drhti od ljutine, a ta nervoza i mene obuze, pritiskam uši da bih odstranio tresak i onda govorim: — Pešačka paljba, ali mitraljez ne
— E, sad ćeš ga naučiti — veli prkosno komandant, i dobaci svome seizu korbač da mi ga doda. Od ljutine razmahnuh korbačem. Vikao je nešto komandant, ali ja nisam slušao, već objahah u širokom luku, pa se zaleteh.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Jeste li vi ovo pisali? uzviknu on, pokazujući prstom na Gojkov potpis. Beše sav pocrveneo od ljutine, usne mu se trzaju i skupljaju grčevito. — Ovo, sve ovo... tužbu ministru prosvete... tamo o Ljubici, a?!...
Pisar, kako se bio zaleteo za Gojkom, istrča u hodnik i videvši Ljubicu, stade pred njom, drhćući sav od ljutine. Ona se namršti, videvši ga takva, što se ne izmače oku njegovu, pa odmah uze da joj objasni celu stvar.
— Kakvoj njivi ?!... uzviknu on začuđeno, ali mu glas drhtaše od ljutine. — Šta si tamo radila? — Pod kruškom onde... Gledala šta moj muž radi sa...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— viknu onaj učtivo, kao što se uopšte, prema raspisu, ponaša policija u toj zemlji, a primetio sam kako drhti od ljutine. — Ja ću tebe u zatvor, jer ti si izazvao tolike škandale na nenadležnom mestu i uznemirio ceo grad tvojom glupošću.
Ovako ti njima, pa kad čita, da se strese — opet će drugi, a glas mu drhti od ljutine. — Pa mi baš i treba, kao prosvećeni, da budemo uzvišeniji od njih; a, posle toga, treba biti oprezan da se ne
Stoji samo onaj jedan. — Ta šta to znači, gde su sad ostali? — viknu predsednik, van sebe od ljutine. — Mi smo uz vladu! — gunđaju ona sedmorica. — E, baš je oskudica u ovoj opoziciji!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Viknu Spasoje, a košulja na njemu zadrhta k’o list na jasici. Beše pozelenio i došao, što vele, van sebe od ljutine. Čiča Pera zaneme, obrisa ruke o dozluke i diže se, pa uze da namešta sa rukama čas kapu, čas pojas, čas džoku, kao da
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Malo mu je te nevolje bilo, nego sad još i to! Stoga je i bio bled kao krpa od ljutine kad je ostavio predsednika i došao kući.
i srpski i grčki; vadi ljutito plekanu tabakeru i muštiklu od jasmina iza pasa i pravi cigaru, a ruke mu sve drhću od ljutine, tako da obično procepi po nekoliko cigar-papira praveći cigaru.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Kad bude u jesen, onda sveti Sava pozove žeteoce, te šenicu požnje, a đavolu strn. Sad đavo stane plakati pa od ljutine reče: „Vala, pope, baš hoću još s tobom da posadim vinograd, pa šta bude, i ako me još i ovđe prevariš, onda od našega
Stanković, Borisav - JOVČA
Pusto! JOVČA (u prolazu pored Vaskine sobe, lupa; i pored ljutine što ih ni ona ni ostali u kući, svi skupa, ne dočekaše kako se nadao, ipak nežnije): Vaske, čedo! Ustaj! Tata došao i..
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Jest, staro... nije, nego novo... nije baš ni staro ni novo! — odgovori knez Kušmelj, toliko se bješe zbunio od ljutine zbog zamjeraka bratstvenika. — Kako to — reče Brne — nije ni staro ni novo?
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Naučio te neko pametniji od tebe. — Odgovaraj što te pitam! — kapetan se zakašlja od ljutine. Tapka maramicom po usnama i retkim brkovima.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad Petar izmakne, Stojan se smeje, kao lud: zna da u njemu nema ni traga od ljutine koju je sad odigrao. Tako je počelo. (OVO JE PRIČA ZA TEBE, TI IZ ORANA, U ALŽIRU.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Pita ovako Đoka i čeka da mu predsednik na ovo odgovori, ali se na predsedniku vidi da se od ljutine mnogo promenio i da se s mukom uzdržava.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Lezi ovde na postelju da se odmoriš, pa mi kazuj sve po redu šta ste radili. Đurici se steže srce od ljutine, ali on vide da nema kud, pa obori glavu i nasloni se na postelju.
Stanka pretrča pred Đuricu, okrete se ocu i diže ruke u vis, želeći da ga rukama zakloni. A Marko, obnevidevši od ljutine i uzbuđenja, kako dotrča do njih sa zamahnutom puškom, fijuknu njome i lupi po tvrdim kostima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
“ Kad bude u jesen, onda sveti Sava pozove žeteoce, te šenicu požnje, a đavolu strn. Sad đavo stane plakati, pa od ljutine reče: — Vala, pope, baš hoću još s tobom da posadim vinograd, pa šta bude, i ako me još i ovđe prevariš, onda od
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kenig je pocrveneo od ljutine i ko zna do kakvih reči bi došlo da u tom trenutku nije stupio u moju sobu sam Helmholc, kao da je iznikao iz zemlje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Iz obližnje uske ulice, sa visoka, pronosi se noćnim vazduhom i razabire detinji plač, pun prkosa i ljutine. Uz morsku obalu, pak, šeta se odmerenim korakom financijalni stražar, utegnut u kabanicu i čvrsto obuven.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Da znaš, ja ti više nisam majstorica. Gospođa, frau fon, ili ma... ma... kako, vragu, francuski kažu, ne mogu od ljutine da pogodim. JOVAN: Šta ste me dakle zvali, ma... majs... gospođa, oću da reknem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— U licu je bio crven od ljutine. Mi smo bili u nedoumici i gotovi da se vraTimo. Ali kapetan Radoslav se savlada malo i obrati nam se blagim glasom:
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad ujutru ja ustah, napolje iziđoh, Nebo vidjeh ot ljutine svud okolo riđo. Ciča meni persi tako silno shvati, Da dahnuti ne mogoh ni upravo stati.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kikoću, govore i ugovaraju kako će me i kad će me sa svijeta smaknuti. O, nebo vas ubilo! — vrisnu, i sav se od ljutine zatrese, jer se toliko zanio u govoru da mu se činilo da sad gleda pred sobom Đurđiju i Džibukardu i sluša kako se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— dira ga Luka. — Nego, gutaj to! Ordonansi se sakupili i smeju se Isajlu. A njemu krivo, pa se sav zacrveneo od ljutine. Pastila mu se rastvorila u ustima, on oseća gorčinu i sav se narogušio. — Ki pokiso pacov!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad to vide vojevoda Janko, od ljutine ciknu kao guja, al' besedi Sekula nećače: „Ujko Janko, nemereno blago, nisam li ti lepo govorio, kad si pošô sanak
podleće: desnom ga je rukom uvatio za desnicu i za britku sablju, a lijevom za grlo bijelo, obori ga u zelenu travu, od ljutine zubima ga zakla.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A taj Gerkules veliki na glasu junak bijaše. Kad razabra kud mu se je podela marva, ciknu od ljutine. Drugog pusata bojna ništo sa sobom ne uze krome jedan topuz. Samosam ode u goru tražiti te haramije gde su.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Bre - bre! „Videlo se kuče u čašire, pa se fatilo u oro“, — veli čorbadži-Zamfir, sav zelen od ljutine. — Ta i tvoj Manča... — Koj je „kuče“, nesrećo čorbadžijska?! — ciknu Doka.
— U kuću si mi, što da ti prajim? — veli uzdržavajući se domaćin, a sav bled od ljutine. — Mori, i nasred čaršiju, i tuj ću se tepam i s teb’ i sas zeta ti, onoga šebeka Manulaća, za onaj reč „kuče u