Jakšić, Đura - PROZA
se malo kao zamislio, a kad je video staklo s rakijom na stolu, on još nešto dodade na hartiju plajvazom, pa čisto ljutito progovori: „Der kerl hat fil ksofn!“ Čiča Marko je razumevao nešto nemački, pa mu odgovori: „Gospodine, Obrad ne pije!
“ Čiča Marko je razumevao nešto nemački, pa mu odgovori: „Gospodine, Obrad ne pije!...“ Doktor ga ljutito prekide: „Štile!... Svi Raci buđet pijanice!...
Predveče nam dođe Aleksa... Ja mu sve ispripovedam šta je sa mnom toga dana činjeno... Njegove mutne oči planuše ljutito, po bledim obrazima razlila se tamna rumen uvređenoga ljubavnika. „Nećeš ti više, Grlice, ići na kazan!
— Ljubim te!... Hteo sam te u staroga Sremca zaprositi, ali mi tutori ne daju... Grom ih spalio! — I on ljutito stiskivaše pesnicu, a od jeda mu drhtaše usnice. — Al’ neka, čedo moje!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Dobro, dobro, Stevane! — reče gazda Raka kao preteći. — Ima suda i osem tebe! — pa ljutito iziđe iz mehane. Gazda Raka udari preko seoskih livada da obiđe uzgred i svoj zabran, a jednako psuje đa Simu, đa
— O, kljusino matora! — promrmlja ljutito Marica, pa ode u kuću da iznese i ostalo testo. Gazda Raka osvrte se još jednom za njom, mahnu glavom, učini: »hm, hm!
Ona ćuti. — A gde ti je Spasoje i Đuro? — Ne znam... Idi pa ih traži! — odgovori ona ljutito. — E baš si mi jutros nešto ljuta... Nisu ti sve koze kod kuće. Ona se čini i ne čula, samo kopa.
Šta ti kô veliš, Đuko? — Ne šal̓te se glavom! — iskosi se Đuko čisto ljutito. — Jok. To nipošto da niste radili! Odmah ćete mu ukvariti ovu dobru volju.
Milun se malo osmehnu, ali još, kao ljutito, ponudi Vidaka da sedne, pa reče: — Pijem, istina, ali ne znam ko će platiti.
— Ama kad ja kažem, de! — Ti si, bogami, to usnio! — 'A'de 'a'de, gledaj svoj posao! — reče mu ćir Trpko gotovo ljutito što mu ne veruje. — Ne razgovaram više sos tebe.
— Koju to? — Pa onog bukavca. Učitelj uskipe, pa reče: — Ne dam! Crkvenjak stade i zablenu se u nj. Učitelj ponovi ljutito: — Ne dam! Idi, kaži ne dam! Pop nestrpljiv izišao, pa hoda ispred kuće i gleda naviše ide li crkvenjak.
Vala, doskočiće njemu Sava i dobiti opkladu, već ako ne bude živ! — gotovo ljutito preti Sava. — Ajde de, Savo, videću — kako ćeš mu doskočiti — reče Nikola smešeći se.
— upita Manojlo. — Naredi kapetan — eto ko! — odgovori Jovan gotovo ljutito. — »Našlo se«, veli, »u našem ataru...« A nije, zakona mi! Eno, sutra nek iziđu ljudi...
Praktikant zamače u svoju sobu, a kapetan se okrete Simici pa vrlo ozbiljno i gotovo ljutito upita: — A je li ti, more?! Ko tebi reče da ti kopaš noćas ono dete?
— reče Englez i poče pokazivati nešto rukama i mimikom. — Ama gospodine, molim vas — poče načelnik govoriti ljutito — pričeknite malo! — Vidite da imam posla! — i pokaza mu mimikom da sad nema kad s njim razgovarati. — Gud, gud, ser!
— Šta bi? — upita sekretar kad načelnik uđe. — Ništa, boga vam! — odgovori načelnik gotovo ljutito. — Ludorija! Onaj zvekan našao negde majmuna, pa misli bogzna šta je! — Otkud tamo majmun?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Nema je, pa nema! — reče kazandžija ljutito, kao čovek kome ne ide karta. — Nema je — reče i oficir, ali mirno, kao periodičan činovnik koji zna da posle pet
nemoj što da se ljutiš! Đeda sasvim izdiže glavu, srdito oturi od sebe saćuricu s grahom i na bezuba usta ljutito istrese: — Znam ja to sve! A kakav si ti, more, čovek? Zar si se ti našao s onom... onom... Malko ućuta. — Onom...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tek štogod i od Ekselencije!! — veli ljutito pop-Ćirinica i briše usnene uglove. Tako je pričala češće, ljutila se i dodavala la je začudo uvek srećan taj gospodin
»Eno ga, opet se dere matori magarac!« veli ljutito popa. Pa tako je i večeras radio. Posle onih sedamnaest iskucao je posle četvrt časa još sedamnaest puta, pa je
— Eto! Šta sam rekla! — reče ljutito gđa Persa. — Onaj paor ga već upec’o. Uncut jedan! — dodade u sebi, pa se dâ u misli.
Zvao se Marko, ali ga gospoja Persa nije drukčije ni zvala nego lopovom. »Lopov jedan, što mi jede vek!« — rekla bi ljutito. A i on sam kao da je dobro znao da ga pored imena Marko još i tako zovu.
— Vidiš, molim te, a ništa mi ne javlja lukava paorska beštija — veli gđa Persa ljutito. — Gledaj ti, molim te, di će medved najbolju krušku da izede!...
I krijući tvoje lice Meni skoro... — Ta koji ti je đavo! — prekide ga gđa Sida ljutito. — Ju, izvin’te, gospodine! Juco, dušo, idi u kujnu pa spremi crnu kafu. Znam da varošani rado piju.
— Ah, beštijo jedna, gledaj samo kako je pakosna, mora da ujede! — reče u sebi gđa Sida ljutito, a posmatra Peru i Melaniju kako su seli jedno do drugog pa razgledaju album. — Perso, dede malo vina — veli pop Ćira.
— Nisam ja tátina. — Pa ondak ste mámina. — Nisam ja mámina. — Pa da čiji ste? — Nisam ničija! — reče Jula kao ljutito. — Baš ničija! O, maj!... I-ju! Frajla Julijana, pa, ’ajde budite ondak moja. — I-juf!!! Ala ste bezobrazni!
— Pa šta kaže onaj paor? — zapita već malo ljutito pop Bira. — Pa to i jeste što me jedi! Potpustio onu beštiju, a on se izvuk’o: otiš’o negde na put, a nju ostavio da
« Umal’ sirotu našu Eržu, ni krivu ni dužnu, nije istukla. — No, to mi se dopada! — veli ljutito pop Ćira, a popadija doliva ulje na plamen gneva pop-Ćirina, pa nastavlja: — »Bolje«, poručuje mi ona po Erži, »neka
Jedan jed samo. Vidićeš već! — A, to ćemo tek videti! Nek probaju samo! — veli ljutito pop Ćira. — Ta... sad i ja mislim da je već krajnje vreme da i ti k’o otac...
— No, dosta, dosta! Znaću ja već i sam šta mi treba raditi! — reče ljutito pop Ćira. — Očitaću ja njemu već... — da mu očitaš, jest — hrabri ga gospođa Persa — te još kako da mu očitaš.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Hleb sama jedi! — odbija on uvređeno. I, s rukama ostrag, još jače nabijenom šajkačom nad oči, unosi se u nju ljutito: — Šta će mi hleb? Hleb je za prosjake. A Bekče prosjak nije! Rakiju da mi dâš. Domaćica šta će? Dâ mu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ona nek za sebe traži, a ja ću za sebe. Dok je momaka, hvala bogu, biće devojaka! Ljuba ovo ljutito iskaže, pa ga niko više zadržati ne može.
— Svaki nek čisti pred svojom kućom, najbolje će biti, — odgovori malo ljutito Alka. — Pa, baš da vidiš, Alka, nije nikakva ni sreća s tim Milivojem. Bekrija, kartaš, noćnik, okukao je u kavani.
Ja, nemeškinja, jedan dan; ta ni jedan sat, ni jedan minut; inače nisam ti žena, — planu ljutito Alka i zaplaka. — Dok sam ja živ i imanja imam, tebe niko zatvoriti neće, — reče ozbiljno Jefta.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A za onim pisaćim stolom Hristić se i dalje mučio, znojio, kidao, borio. Pero je škripelo i svaki čas nervozno i ljutito precrtavalo ono dotle napisano a lice mu izgledalo očajničko i sve ružnije.
Ama šta sam ja to dopustio, gde ja To srljam?“ I kad malo dođe k sebi, on ljutito odgovori: — Ni trunke častoljublja u vama, gospođo. — Varate se, nego ja volim dete u junaku.
Onda onaj čovek, uvređen i ogorčen, naglo ustaje pa izlazi bez zbogom i mrmlja nešto ljutito ulicom pored Jurišićevog prozora. A kad, on izađe, neko upita prosto: — Koja je to budala? — Pa budala!
Afrika
da bih skratio stazu šetajući, kad mi čitavo jato nekih insekata ulete pod nogavice i stade ujedati po nogama, naglo, ljutito, bolno, skoro kao osice.
Dok jedna prolazi sa kalbasom na glavi, neki mladić joj smeta i ona ga ljutito gura da može da prođe. Ovaj joj, ko zna šta kaže, na šta ga ona ponosito i sa prezrenjem pogleda preko ramena.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kod postelje, pak, stajao je par ogromnih jahaćih čizama. Garsuli ljutito pomisli: „Ni raspeća našeg Gospodina Isukrsta nema.
ljut što feldmaršal‑lajtnant govori tako, da ga i grof Palavičini sluša, koji, posle, po Beču, može da priča, prekide, ljutito, starca: „To je zato što taj narod ništa ne razume, sem batina i vešala.
Kad krave crkavaju, ili kad se telad kupuju. Đurđe bi onda ljutito odmahivao rukom i vikao, kad bi oni otišli: „Šta ima da mi dolaze? Nisam se ja otelio!
Krila su to od matere, kao da imaju mater tuđu. Dok je Trifun to jutro, na svojoj čatrnji, ljutito, očekivao svoju ženu, koja se nije pojavljivala iz kuće, dugo, dugo, sve je to, što rekosmo, prevrtao, zamišljen, po
Trifun se trže, kad mu žena dreknu, pogleda za njom, kad ona otrča, kao što se u jesen za lastavicom pogleda. A zatim, ljutito, zavrte glavom i opsova, mrmljajući.
Trandafilovu, naslonjen na svoju sablju, sa svojom abom prebačenom preko ramena, nalevo, pa je mrmljao samom sebi nešto, ljutito. Palo mu je na pamet da kola možda i neće doći po njega, do Trandafilove kuće, kako je bilo dogovoreno.
Drhtao je od besa. Božič će, kaže, imati da čuje, kako mu se na putu ponaša ćerka! Pođe niz brdo, tako naglo, ljutito, da se krečnjak ronio, pod njegovim korakom, kao da mu korak, iz trave, neki izvor izbija, od kamena.
Pre nego što su se gosti razišli, na spavanje, Isakoviču je skrenuta pažnja na tu prostoriju, ali je on odgovarao, ljutito, da mu to nije potrebno.
A kad je Đurđe pokušao da je ućutka, ljutito, Pavlova mlada ispriča kako je njena baba, bogata i lepa Petričevička – za kojom je ludovala cela Slavonija – imala, sa
U ormančetu, na kom je stajao taj mali Crnac, bio je noćni sud. Isakovič je, ljutito, rekao, čoveku, da njemu, to nije potrebno.
Isakovič je psovao od besa. Mrmljao je, ljutito, da ta nesretnica može naći sreću, i ovde, ako se uda za nekog, poštenog, čestitog, konjušara.
sa nojevim perom na šeširima, u kasarni princa Aleksandra, u Belgradu, kroz koju je ušao u vojsku, Pavle se, ljutito, prodera: Rodio sam se na Mikoljdan godine 1715.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
A zbog toga ih stanovništvo ostalih plemena gotovo ljutito naziva „sprdačinama“. Ljudi crnogorskih plemena su vrlo ozbiljni, ozbiljni do ukrućenosti.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Magare za sobom vuče mala kola, a kola voze jednog srditog čiču i jedan zavezan džak. Svaki čas čiča se okreće i nešto ljutito razgovara sa džakom. Džak samo ćuti, možda zbog toga što je zavezan, a možda i zato što ne zna da govori.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Melanija će primetiti? Upitaće fiskulturnika, a onda đe sve otići do đavola? Zamišljao sam njeno ljutito lice i jedinice koje će sipati kao iz rukava. Zatim se javljalo ono drugo primetiće, ali neće pitati fiskulturnika.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Donekle tako igrali, i svrši se tim igra, da je gospodar Sofra pokraj makovog keca ostao platka. Ljutito baci kartu o sto. Svi se smeju. — Neću se više igrati.
Otac ćuti. Sad Pera ide za tezgu i otvori čekmedže. U čekmedžetu samo nekoliko krajcara. Baci fijoku o zemlju ljutito. Sad priđe ocu, stane pred njega i meri ga. Izvadi iz džepa štrangu. — Vidite l’ ovu štrangu? Otac ćuti ne miče se.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Berenklau ga gledaše ljutito, ne znajući da je slugi gvozdena, uzengija, pri tome, ušla u meso, iznad članaka, pa zatim potera konja kasom, pred
” Isakovič ga prekide ljutito, proderavši se: „Sladost bogatstva um vaš, Antonoviču, vozvodi sueti suetstva. Proidu, izčeznu vsja zemnaja blaga i
Monah mu je prilazio, pokazujući ljutito da kolima treba da zaobiđu iza drveća, gde je valjda bio ulaz. Kad su sluge uspele da odvuku unazad kola, dok su konji
Đeneral Gvadanji mahao mu je ljutito rukavicama, želeći da Isakovič počne da prolazi svečanim počasnim poretkom, još sa tog ćoška.
Nadajući se da ga u Petrovaradinu čeka brat, Isakovič se ljutito vrteo na konju, kad ču da mu brata nema, nego da ga bratovljeve sluge čekaju pod gradom, na vodi, kod mosta.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
neznajša (čovek nevičan nekom poslu, ili koji se takvim pravi); osuk godina (buljuk godina, lavina godina); ljutito uzrikiti (u nečije lice se upiljiti); neprestance žižiti (slično prethodnom: piljiti); smješljivo užižiti (što i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Sarkastičan po prirodi, jedak u svome gnevu razočarana idealista, agresivnoga duha, on je ljutito udarao na rugobe i niskosti suvremenog političkog života i njegovi udarci su bez poštede padali na sve strane.
Milićević, Vuk - Bespuće
Neki dan, jednom nespretnom kretnjom oborio je slučajno jednu malu sliku. On se preko volje i ljutito sagnuo — zar ga i ti ljudi, obješeni na zidove i zatvoreni u okvire, počeše da smetaju ? — i zgledao se u nju.
Vratio se tada kući sav mokar i ljut. On voli njezin zapjenušeni bijes kad udara ljutito na prepreke i ustave oko mlinova; kad najuri na slapove, pršti, pjeni se, skače, teče lagano opijena, spušta se
četiri mjeseca i pridiže se, omršavio, posijedio, mrkiji i nesnosniji nego što je bio, zamišljen i ćutljiv, odgovarajući ljutito i kratko.
I on ljutito, ne pazeći gdje ga hvata, ne mareći za stenjanje ni za odupiranje gospodina Paneka, više vukući nego noseći, uvede ga u
Sremac, Stevan - PROZA
Svi već posedali za sto, pa očekuju. — Šta je s tom večerom? Šta si se splela, kao da banket spremaš! — viče ljutito gazda Radisav oštreći »federmeser« o tanjir. — Daj šta ima, ma i ne bilo sve gotovo!... Ne mogu više da čekam.
Radičević, Branko - PESME
82. Na zapadu uvek sedaj, Na istoku uvek grani: Ao pobre, samo gledaj, Dokle mi se popišmani, Pa ljutito jednom zađe, Nikad više ne izađe! 83.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade. Učiteljica mi priđe sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuče me za uvo. — Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti.
— Ajd, ajd, izlazi, što tamo šuškaš kao jež. Dovikne mu to Vačkonja više prijekorno, a manje ljutito, razumije on njega, a seljačak se zaista izvlači iza osniježena kukrikova žbuna i, prije nego će išta progovoriti,
— Udri, Jovašu, božiju ti kuvaricu! — ču se od džamije neki drugi glas, ali momak samo ljutito otpuhnu: — Šta udri! Imam ja i svoje zaduženje, zar je meni do benastog Mikana.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Kaži, ili sad ću da se naljutim? — veli mu ona mrgodeći se i okrećući se tobož ljutito od njega. On uzme, raširi ruke, i gledajući je usplahireno, jedva govori: — Ovoli-i-ko!
— Ta ne ljuti se odmah. Ti se od neko vreme baš... — I zastade. Znao sam kuda je ciljala. To me žacnu, planuh i skočih ljutito. — Zar sam ja kriv što smo mi sirotinja? Evo, baš kad hoćeš — viknuh i bacih tabake. — Bataliću školu. Eto, svršio sam!
A ti se ljutiš? — Odmah da si išô! — I okrenu se ljutito od njega. — Ljutiš li se? Nemoj! — Ne ljutim se. — Poče ona da guta, kao suze.
Pa, žmureći, pruži mi: i lice, i usta, i oko, sve. Ali ni koraka k meni da kroči. — E, neću! — rekoh ljutito i, ostaviv je, odoh brzo, kruto. Nisam smeo da se okrenem, jer znam kakvu bih je video. Ubrzah korake.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sedmoglavi zmaj stane pod kulu, razmetne ljutito glave — tri vrgne s desna na levo, a tri s leva na desno, sedmu pak, srednju, gore digne, pa sve živu vatru sipa.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pelikan ždera sa dugim kljunom kraj vode stoji sa kesom punom. Čuvar se žali, ljutito huče: „Ovaj mi jutros pojeo ključe!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
'Ajde,boga ti, Simka, ostavi je! (Pođe ljutito i zaboravljajući da mu je služavnik za leđima, okreće Sarki leđa.) SARKA (spazi služavnik): Čekaj, čekaj,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Slušaj, razumeš li, dok gamižeš na ovoj zemlji u uniformi, to ti je odsad dužnost. I uvek da me na vreme izvestiš! — ljutito dobaci baterijski narednik. — Šta ćeš...
U front! Vršio je smotru prvo narednik. Omalen, a crven, sa razvučenim usnama kao ranfle, pa kako ih ljutito skupi javi se čitav palisad od bora, iznad kojih štrče nakostrešene retke dlake, baterijski narednik je vršio
Pred njim je škiljio fenjer. Onako visok, raskrečio Aleksandar noge, zabacio ruke na leđa, kapu nabio na desno oko i ljutito hvata zubima brk. — Sad i nikad više! — progovori strašnim glasom. — Jeste li razumeli? — Vođe odeljenja su ćutale.
— Nema ništa... samo konopci. — Pih, slavu im njinu, zato su i propali! Krsta ljutito ošinu svoga dešnjaka. Onda se priseti, i okrete se: — Ponesi i te konopce, makar štogod.
Detinje ruke bile su krvave i zgrčene. Vojnici zastaju užasnuti... Potom ljutito mašu glavom i osvetnički stežu pesnice. — Ih, ih, ama ni jednoga živoga ne treba ostaviti! — govorili su među sobom.
— Molim vas — govorio je ljutito komandiru — to sve moram ja da vidim. I vi bi tako propustili... navlaka padne, razume se, u cev uđe prašina, a pored
Komandir pozva nas dva vodnika. — Čuli ste — govorio je ljutito. — E pa, brate, ja više to neću da podnosim. Jeste li razumeli?...
— Ne, bogati! — zavapi ljutito Milutin. — Šta radiš to... Sad će voda da kaplje. — Slušajte — obrati nam se Milan, ali glasno da i Milutin čuje —
Već smo premoreni što stojimo stalno na jednoj nozi, i narednik se ljutito obrecnu: — E, nije nego!... Neka on dođe ako mu nije pravo!
— Alo, alo! — A tebi, naredniče, treba dva sata da stigneš! — prekori me ljutito komandant. — Lutao sam... nisam znao pravac — pravdao sam se. — Slušaj... izveštavaćeš me čim se što desi.
— Gde je narednik? — zapita osorljivo Aleksandar. — Eto... tu je... sada je izišao. Potporučnik šmiknu ljutito i tromim korakom uđe u sobu. Na ulazu nas zapahnu miris dunja poređanih na ivici ormana.
— Eto, vidiš — priča nam ljutito Radojko — kada oni iz pozadine narede „da se neprijatelj uznemirava“, pa padnu tri mrtva i nekoliko ranjenih, onda
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Da pustiš decu kući. Ona opazi da je Stojan gleda nekako ukoso, nekako neobično, ljutito. I to joj pade teško. Otpusti decu kućama, pa zastade pred čičom i pogleda ga slobodno, pravo u oči.
Ne znaš ti, bratiću, ove... Ljubica mahnu glavom odlučno, ljutito, i čiča iziđe pokunjene glave. Ona drhtaše sva, kao u groznici, ne znajući ni sama da li je to iz straha, ili ljutnje,
Kad Stojan ode pred Gojka, ovaj već pisaše nešto ljutito. Ruke mu drhtahu, a pero ga nikako ne slušaše, no izvijaše puno nepotrebnih crta.
Dosad se to nije dešavalo nikome. Gojko se nakašlja, htede nešto reći, ali Velja nastavi ljutito: — Najbolje još nek nam narede da im čuvamo decu, koja ih ima, a devojkama... šta?... I njima tako nešto...
— Jesi li ručao ? — More, kakav ručak!... uzviknu Gojko ljutito i stade skidati kaput. — Šta je, za Boga, zapita ga učiteljka, koja ga dosad gledaše kao pravo čudo. — Šta je...
— Pusti toga čoveka, nek ide kući. Neću da ga uzimam na svoju dušu, viknu kmet ljutito. — Dobro... nego znaš... da se ćata što ne ljuti? promuca pandur bojažljivo.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Greh je ovakav dan provesti u kući! (Otrči prema reci. Jelisaveta se ljutito vraća unutra.) GINA (Blagoju): Dok stojiš dokon, mogo bi da mi napumpaš vode za ispiranje... Blagoje, čuješ ti mene?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Komandir, međutim, jaše konja na trotoaru, i viče, ljutito, na potomke Miloša i Marka, Zrinskih i Frankopana, Prešerna i Marka Miljanova: „Dronjo! Jedan, dva! Dronjo! Jedan, dva!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ako je to istina, onda najposle niko neće ni dolaziti da kupuje od mene hleba... Baš mu ne dam!... — I ljutito okrete glavu od njega. Ali pekareva žena, milostiva duša, sažali se pa mu pruži jedan hleb.
Ali mu car ne dade da dovrši, već ga ljutito prekide: — A znaš li ti da sam ja car pa ti mogu zapovediti da novac uzmeš, a ti znaš šta te čeka ako ne izvršiš moju
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Šta mislite koliko štete time nanosi ovoj napaćenoj zemlji?! — uzviknu ministar ljutito, S pravednim gnjevom, uzdrhtalim, bolnim glasom. — Neizmerna šteta!
Onaj se oseti duboko uvređen od tog mog glupog pitanja, pogleda me ljutito i s prezrenjem, pa se okrete leđima meni i pođe za masom.
šale u vojsku svoje sinove, šalje ih rado, pošto u njima, u vojsci, gleda potporu svoju — rekoh gospodinu ministru dosta ljutito, iako to nisam trebao reći; e, ali dođe tako čoveku te rekne i učini štošta, kao da je stao na ludi kamen.
Ova se procedura ponavljala nekoliko puta, i uspeh sve gori. Starac očajno uzdahnu, odgurnu ljutito hartije i glava mu klonu na grudi.
— Ja nisam, šta me bediš!? — veli onaj ljutito, a gleda u zemlju. — Pa ko je? — pita predsednik. — Ne znam. — Jesu li svi tu? — pita predsednik sekretara. — Svi.
— uzviknu očajno ministar policije. Nastade tišina, dosadna, mučna tišina. — Uz vladu ste — poče sada ljutito ministar policije. — Pa da niste uz vladu, ne bih vas ja ni izabrao!
— Sutra ću izgubiti, ako je tako, i ovo drugo oko!... — progunđa ljutito ona žena. — A jaoj noga! — prodera se čiča, oslobođen tom primedbom ženinom.
Huuuu! Stric se, siromah, baš se sećam kao da je juče bilo, prekrsti levom rukom, pa iziđe ljutito, a strina metnula ruke pod pojas, gleda za njim očajno, pogledom punim slutnje, pa tek zašišta na svoj način: — Zakolju
— Ako vi tako produžite i dale, — viče načelnik oštro, ljutito — onda umemo mi okrenuti drugi list, pa će vlada ukazom postavljati opozicionare.
— E pa? — Ja i ne tvrdim da je dobro, ali kažem: možda je dobro!... A jesi li, opet, ti čitao? — Ja?! — upita prvi ljutito, kao uvređen tim pitanjem. — Ti! — Ja? — opet ponovi onaj pitanje još ljutitije. — Ti, razume se; koga drugog pitam?!
Pitam te: jesi li čitao knjigu? — Pitam ja tebe: jesi li ti pametan? — opet će prvi, zatim uze knjigu, tresnu je ljutito po stolu i uzviknu: — Pa zar ove trice da čitam! Makar da poludim, a pri čistoj svesti ja to ne čitam...
” Tako prođe po celom mestu, i pred svakom radnjom, pa ma kakva bila i ma čija, zastane i progunđa ljutito: „Koješta, i taj nešto radi, kao da ga ne znam?!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Vidiš kako je svaki nabrao obrve, seva očima i gazi ljutito, a po nabreklim mu žilama na ruci vidiš kako je stegao pušku. Već smo se zbili na dva-tri koraka jedan od drugog.
Ove što se zovu zreli ljudi znam sve kao dečurliju. — Hm, besposlen čovek, odgovori Marko, mahnuvši ljutito glavom. Mora biti da si se gde dobro najeo! Jutros nije bilo parastosa... Ako ti je do smrti, idi kod nje.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA (strogo): Pst! JEVREM: Ćuti, idi odavde! PAVKA: Ama, samo da ti kažem. SRETA (ljutito zvoni): Molim, na mesto, ne dozvoljavam da govori ko nema reč. JEVREM (Pavki): Idi kad ti kažem!
) Braćo! Četrdeset i dva litra vina... (Prekine.) Ko mi sad dade ovaj račun? (Zgužva ljutito i baci na zemlju pa izvadi Ivkovićev govor i čita.) Braćo!
SRETA (objašnjava se živo sa Jevremom koji ga ne razume). IVKOVIĆ (našav vrata od svoje sobe otvorena, upada ljutito držeći jedan od onih crvenih plakata u ruci): Gospodine taste, ovo je kleveta koja se krvlju plaća.
To ti je moja poslednja reč. Eto ti! (Gurne vrata, zaključa ih, strpa ključ u džep i šeta uzbuđeno i ljutito.) IVKOVIĆ (seda za sto i piše).
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A? E, ljudi, ovo je strašno! Na sve strane haranje i eksploatacija grozna!!! — Ama, učo, — reče malo uvređeno i ljutito čiča Milisav, ali mu ipak jednako drži čest, — kako ti to opet govoriš!? Kako aranje ti spominješ?! Ko te to opet nauči!
— A, prangijo jedna, što se ne odazivaš, kad te vičem po treći put?! — veli ljutito Sreta, koji je ustao iz kreveta i prišao Maksi, pa ga jednom rukom drma, a drugom uzeo zvonce pa mu iz sve snage zvoni
Kam’ sreća da pre učini’ tako, najbolje beše toj! — svrši ćir Đorđe ljutito, pa se nabrecnu na Zaca ni kriva ni dužna. A Sreta ga samo sluša, pa mu, bože, milo što je naišao na čoveka koji o
u mehanu, i sada zeva besposlen; zeva i lomi žigice od duga vremena i ne osvrće se što ga Zac svaki čas pogleda i duva ljutito na nos. Sreta sede i zaiska kafu.
Ne bio ja tamo, dao bih ja njih onom Simonu šusteru, iz revolucije, što je »čuvao« dofena, — veli ljutito Sreten, a zatim nastavi čitanje: »Car se nalazi u Petropolisu.
— A što se ti, more, vrnu, natrag? — zapita ga ljutito Sreta. — Ama ja ’nako znaš, iduć’ putem premišljam u sebi: da l’ će mu tu trebati što da se plati, jal’ da onako na
— Molim, kazao sum, obećao sum, inćar nema! — prihvati ćir Đorđe, rek’o bi malo ljutito. Sad se stade raspitivati šta će da košta to. Niko ne zna, pa ni ćata, ni Sreta.
!« — Dvaes’ para pazar, hiljada groša šteta! Brazilija! Ćorava gu strana! — veli ćir Đorđe ljutito i reče i nešto još grđe, ali pisac, iako je dosada savestan bio i izneo vernu sliku onoga što je bilo ne izostavljajući
— Ama, predsedniče... — Molim! — produžuje ćir Đorđe ljutito i odlučno, tonom kao kad neko drži diktanto. — Mi, učitelju, da si gledamo našu poslu, a onizi tam’ što su, nek si ga
E — de! Sag sum i ja gazda! Ispolaj na Gospoda. Od teb’ sefte ču’ da sum gazda! — veli ćir Đorđe ljutito, sluteći opet nešto neprijatno.
— Ama nije meni sad do toga! — veli ljutito Sreten. — A što je kupus, gospodin-učitelj, mani se! Ama žut kao ćilibar, pa tanak kako svila, a dobro kako ćetena
Pare sum dao! Pare! — viče jednako. — Pa pare ćeš i dobiti! — oseče se Sreta ljutito. — Ako koštaju, razrezaćemo mi odbornici u sednici na narod, pa će ti se platiti. — I treba da mi se plati!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali ne znaš ti, — okrenu se on ljutito, kad vide da ona ne samo što se ne zaradova, već se i uplaši. Brzo uđe u onu veliku sobu i otuda ču se kako viče: —
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pavle hitro ščepa za ogrlicu psa, koji se lajući ljutito trže da skoči na djecu, pa tako držeći hrta omjeraše djecu. Vidje kako se malome grudi ubrzano nadimahu i slijegahu, u
Ona me, u razdvoju, zakle Milunom da tebi kažem!“ „A da, gubala ga bratska ljubav!“ poče serdar ljutito. Ja šćah da unesrećim svoje dijete, samo da vjeru ne pogazim, a on, brat rođeni Radojev... Ama neće, božija mu vjera!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Toga dana prođe sv. Sava pored guvna i upita popa zašto na praznik vrše. Ne znajući ko je, pop ljutito odgovori da mu se u posao ne meša. Odmah zatim gumno sa stogovima, vršajem, konjima i popom potone, a pojavi se voda.
IROD (ljutito): Kakav se to novi car rodio?! Ja sam car Irod, četvorovlasnik, i nema cara preko mene. Sva zemlja neka drhće od straha
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Je l ti ta noga prirodna, ili veštačka? ANĐELKO: Ovde ne možeš ni škembiće na miru! (prevrnuvši stolicu, ljutito izlazi) Mile (podižući stolicu): Neki čudan tip, nimalo društven... IKONIJA: Ne znam šta si se uskopistio!
Stanković, Borisav - JOVČA
A sada, hajd idi, i tamo u čaršiji pokupuj pa metni u bisage i posle razdaj svima, kao da sam i njima doneo. (Ljutito): Hajd, sada idi! MARIJA (odlazi; silazi u kujnu u kojoj nastane potmuo žagor kad ona uđe). Pauza.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ma vrag te odnija, jesam li ti rekâ da manastirska ura izostaje! Jevo već podne! I Tetka ljutito izađe. Bakonja stupi ka prozoru i ugleda prostran vrt za manastirskim naličjem.
— Šta je, zaboga? — zapitaše Srdara. — Kako šta je? — viknu ljutito Srdar. — Zar još ne znate da smo pokradeni! Uto Bakonja dovede konje. Srdar okroči boljega pa ga gonjaše u vodu.
— To su bapske — prekide ga ljekar, gotovo ljutito. — Nisu to bapske — reče pristav, koji je dotle ćutao. — Barem po našoj viri nisu...
— veli Naćvar ljutito. Pa onda će blaže: — A kako bi bilo, Dume brate, da ja živim ka i do sadak, a da češće mećem pijavice, da se krv
— Da bog sačuva i od tvoga govora! — prekide ga Bakonja ljutito. — Šta sve drobiš, a... — E, dijače, sinovče, nisi ni ti svu mudros posukâ žlicom! — odazva se Čagalj. — Ja bi reka...
Oba skočiše, te otjeravši Butru, stadoše preklinjati Grga da ne govori dalje. Ali ih Grgo ne slušaše, no ljutito brbljaše dalje, miješajući svakojake misli. Najčešće je tvrdio da nije „poditinjija“ i tada bi se gotovo razgoropadio.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Konji su upregnuti — kaže Nikola, protnuvši glavu kroz odškrinuta vrata. — Sanke su spremne! — sada već ljutito ponavlja, jer Aćim ne voli da gleda uprezanje konja, i nikad ne izlazi iz sobe da se popne u sanke dok ga ne pozovu.
Mora da se smiri i sredi. Brzo šeta po sumračju od prozora do kreveta. Napolju, na drvljaniku, praska sekira, ljutito I drhtavo. Završava se nešto što je sporo trajalo Do danas. Ipak pola života. Počinjem drugi. Nov? Zašto je nov? Stade.
Gubite se, neću isti vazduh da udišemo. Za njima vrata ostadoše otvorena. Vetar jurnu u sobu. Pseto laje ljutito i izgubljeno. ...
Konji su otresali znojave glave i ljutito grizli đemove, a on je sa opuštenim dizginima sedeo u sankama, strahujući da siđe.
kad ne vidi mati, i smeo da se igra tocilom, okrenuo je drvenu ručicu iz sve snage, tocilo je zaškripalo, promuklo, ljutito, očajno, povraćeno iz davne smrti: njemu se činilo da je i sam bagrem zakukao i više ga nikad nije dirnuo.
— Braćo, ubijen je Čakaranac! — ljutito reče da bi smrskao muk, i klonu uza sama vrata. U glavi mu zveknu reza, škrgutnu katanac i po mozgu zasekoše reči: —
U staji njišti kobila. Iza jasenova, pun mesec raskrvari se na plotu. — Treba da se raduješ! — ljutito reče Aćim. — Pa radujem se — gotovo prošapta Đorđe. Obojica gledaju raskrvavljen mesec.
I to je bio greh. Toliko puta je Simka odgurnula njegovu ruku. Gadeći se i ljutito. I kad je molio da mu dopusti da prisloni uvo na mrku mrljicu njenog pupka ne bi li čuo srce — znao je da nije veće od
Po čelu i slepoočnicama oseća hladne bobice znoja. — Zatvori prozor. — Govedo pijano, ništa ne misli. — Babica ljutito zatvara prozor. — Prinesi lampu da ga vidim. daj mi ga... Ustaću!
„Je li mrtav kralj?“ svima se obratio Aćim. „Nije“, ljutito mu je odgovorio. „Ruka mu se osušila što nije bolje gađao“, opet je viknuo, ali razočarano.
— Ja sam, Đorđe — promuca. — Otkud TI ovde?... Da bog sačuva — govori cigara ljutito, čudeći se. Dugo ćute. On zna, misli Đorđe. Srce je krtica što hoće da se urije u zemlju. Ne sme da pita.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— nasmeja se prijatelju prijatelju. — Gle, koliki su ti rogovi, ah, hah! — A kolika je tvoja repina? — odseče ismejani ljutito, pa tresnu prijatelja preko lica. Ovaj ga zgrabi za rogove. Pljas, tras! Poče tuča. Okupi se gomila radoznalaca.
« —pomisli i, vrativši se kući, zamoli majku da ga ušije. — Zamalo danas nisam pao zbog njega! — reče ljutito, ali pregledavši porub, majka, smirujući ga, reče: — Porub je u redu, sinko. Nigde ništa nije oparano. — Ali jeste!
— reče jaje pomirljivo. — Ali najpre reci ko si? — Zar ne poznaješ svoje srce? — ču se smeh, a jaje ljutito povika neka se ne šali ma ko da je: on je kamen, a kamen nema srca. — To je nešto što pripada samo ludima.
— Zaželeo bih da te nikada nisam sreo! progunđa dečak ljutito, a Svetlosnog brega i starice nestade kao da ih nikada nije ni bilo. — Sada ti je ostala samo još jedna žela!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Nisam nimalo nestrpeljiv!“, doviknu crnojka Arhimedu. „Nisam nimalo ljubopitljiv!“, dodade riđokosa. On im okrenu ljutito leđa, no one se smejahu dalje iz sveg glasa. Arhimedes se zadrža poduže u razgovoru sa Euristenom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
smrt Kneza Mihaila“, specijalno u Vrlo interesantan odlomak „Ankin san uoči Svetog Nikole“, toliko uplašila, da me je, ljutito se saginjući za cviker koji je pao s nosa kad sam ja nesmotreno banuo, ozbiljno prekorila što sam u sobu upao kao
Počekah još malo, pa, neizdržljivo nestrpljiv, gurnuh, najzad, vrata koja zaškripaše. On se trže ljutito, zagleda se, poznade me, skoči (spavao je obučen) pa se zagrlismo.
— Izvol’te, gospodine pukovniče. — Marš u drugu bateriju. Znao sam šta to znači: baterijski osmatrač. Ja ljutito pojašem konja, koji me je čekao spremljen, džidnuh ga nemilosrdno u slabinu, pa preskočih razvaljenu ogradu.
Onda Ljubišić naglo ustaje, jer neće više da sluša, uzima ljutito knjigu s police, i posle, ispružen na krevetu, naporno diše, dok se njegov prijatelj proteže snažno, doteruje svoju
I žena koja danima nije mogla podići glavu nalakti se, pa se zagleda u njega očekujući. On kao ljutito i mučno upita: — Baš sve da ispričam? — Sve, sve. — Onda ste stali usred one velike trave.
„Kako je to nepravedno i kako ljudi brzo sude o svemu, pomislio sam ljutito. Eto, uveren sam, svi misle da sam iz besa, onako iz drskosti ili nevaspitanja, zauzeo to mesto i seo ovde, a ne znaju
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Šta si stao tu za vrljike, kâ da ćeš ždrebad da plašiš! — viknu ona ljutito i pođe dalje. I ako vešto prikri zabunu, beše se veoma iznenadila od ovoga neočekivanoga pozdrava. Sreten pođe uz nju.
Ako si ti svakad tako junačan, onda je bolje da se vratiš kući, pa da gledaš svoja posla — odgovori mu Radovan ljutito, pa se okrete i ode uz potok.
— Šta to radite! — viknu on, uzevši pušku na ruku. Seljani zanemeše, kmet najpre skoči ljutito, ali se odmah trže, seti se ko je pred njim i obuze ga smrtno bledilo.
— Ti se, more, onomad grdno obruka! — reče mu Vujo, kad zatvori vrata za njim i pogleda ga ljutito. — Ne pominji mi to, molim te. Hteo sam se posle izesti od muke. Sad je sve drukčije, ne brini.
— Ko je to prošao? — zapita Đurica blago, želeći da zagladi maloprešnju srdžbu. — Kalauz iz Palanke — odgovori Vujo ljutito. — Ode niz Jasenicu da luči svinje. — Sve jedno.
Kazô sam ti ko je, pa sad dosta ti je... Nisam ni ja od gvožđa ! — obrte se on ljutito, provuče se kroz prozorče i ode na noćište. Vujo se još više začudi, ali ne kao malo pre..
Razbojnik, a oseća. Čudnovato!... Baš je pogan ovaj čovek: ovamo je razbojnik, a mladost hoće svoje!...« pa ljutito ugasi sveću, leže i stade da razmišlja o ovoj čudnoj pojavi. »Pa kakva je to devojka?... Zacopala se u razbojnika!...
Stanka im priđe i htede da oslobodi oca, ali se starac ljutito ritnu i obrecnu: — Dalje od mene, kučko, ne pogani me! Ja viđu da sam te izgubio u nevrat, kâ da te nikad imao nisam.
— Pravo reče nama Vujo da su to luda posla — progovori Pantovac, ljutito, kad iziđoše van dvorišta. — Koji nas đavo vuče u crkvu! ... Stid me je, vala, od samoga sebe.
— More ostavi me, nije mi sad do toga — odgovori Đurica ljutito, ne gledajući ni u koga. Pantovac, kao čudeći se i sažaljevajući ga, vrati pljosku u torbu.
— Šta ćemo sad? — reče Đurica bledeći, osvrćući se plašljivo oko sebe. — Vidiš li sad! — viknu ljutito na Stanku. — Ja ti lepo onomad velim da te vodim u Vojkovce... — Ostavi to! — prekide ga Pantovac.
Što nije sad onako ?... A sad mu se dopadaju varoške...« — Opet si se zamislila! — viknu Đurica ljutito. — Baš to ne volim, teško mi da te gledam takvu, pa mi se po neki put i ne ide kući zbog toga.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— odgovori starac. — Pa šta radiš? — pita ga sveti Ilija. — Evo ložim vatru — izadre se starac onako ljutito, a sveti Ilija mu reče: — Nemoj se ljutiti, jer ti ne znaš s kim imaš posla.
A stari se izadre: — Evo ložim vatru. — A kad ti je godina? — pita ga vrag. — Danas, — odgovori stari opet ljutito. — Pa hoćeš li još služiti? — pita vrag. — Hećy, — reče starac — nego me plati, pa da idem dalje.
Ona se digne i stane kao i prije vikati: — Šta je, šta je? Medvjed se opet na to probudi i vikne joj ljutito: — Ama, tko te to opet zove?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Pokatkad bi poleteo neki dvopek tačno odmeren i udario bi me u glavu. Tada bi mi srpska krv udarila u obraze i ljutito bi pogledao nasrtljivca. U takvoj situaciji bi jedna od devojaka zapevala: “Pogledajte Balkanca!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Biljet amo! — zavika mornar i ustavi je. Žena se učini nevešta. —Odlazi! — ljutito će mornar i istera je napolje. Za njom iziđe i Marko. Svet se smijao tom neretkom slučaju. Daska je istegnuta.
— i pođe prama zipci. —Ti hoćeš nasilu da te tučem? — ponovi on ljutito i zaleti se na nju. — Udri, nisi odavna! — prkošljivo, strijeljajući ga očima, okrete se ona prama njemu.
kroza san nešto progunđa i pomače se, ali kad je on, legavši do nje, snažno rine od sebe, razdremavši se, reče mu ljutito: —Koji ti je đavo večeras? Lezi pa spavaj! —Da ležim, a ti da se ukradeš iz kuće?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tvoj te je otac nama dao, mi te nećemo uzeti silom“. Ona ne daje ni prste ni ruku dok joj otac malo ljutito ne rekne: „Ajde, ajde, daj ruku. Ja sam te dao njima, i ti odsad njima pripadaš“.
ulančavaju po glasovnoj srodnosti, pa se pisma ne pišu, nego se kite; iz umiljatog jezičkog dodvoravanja promeće se u ljutito odsecanje itd.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Uh, ljut je da se pobaci od njega... Rumeni ordonans se zakašlja. Pljucnu ljutito u stranu. Dim rastera vizije pobuna. — Da bar pošta samo dođe... prozborio je i drugi.
i sa Grcima da se nosiš, a duvan ne daju... pih... Kaplar sa čvorugama po licu i žutim brkovima ljutito pljunu u stranu. Odjednom se nad crvenom stenom ukazaše tri šiljka i tri glave. Crvena raketla izvi se u magli.
Oni iz rovova kupili se noću. Na zavojištu lekari su okrvavili kecelje i ljutito psovali. Opet dolaze ranjenici. A ni one od noćas nisu još odneli.
Oko kujne se užurbali kuvari, kojima su za ovu priliku dali čiste kecelje i kape. Jedan obrijani je ljutito piskao što je pita pregorela. Posilni su jednako dolazili.
Po nebu se poklizali zraci reflektora, sevali su ljutito šrapneli, i grmeli topovi sa lađa. Čula se neka huka, brujanje. Sirene su plašljivo pištale.
Kraj vrata je nešto greblo i skikalo ljutito. Ljubav je kraj mrtvaca imala naročite draži. XIII POLOMLjENA KRILA Padali su aeroplani na Flandrijskim ravnicama,
Psovali su ljutito, jer im je niz umorna pleća pod suknenim odelom curio znoj, a teški ranci su rezali ramena. Najzad su za kosom
U sobi pred komisijom skidali su ih gole, i tu je jedan debeli lekar ljutito vikao, da ih sve treba uputiti na front. — Dok vaša braća ginu na frontu, vi produžavate bolovanja...
Petrović, Rastko - AFRIKA
da bih skratio stazu šetajući, kad mi čitavo jato nekih insekata ulete pod nogavice i stade ujedati po nogama, naglo, ljutito, bolno, skoro kao osice.
Dok jedna prolazi sa kalbasom na glavi, neki mladić joj smeta i ona ga ljutito gura da može da prođe. Ovaj joj, ko zna šta kaže, na šta ga ona ponosito i sa prezrenjem pogleda preko ramena.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— A što, gospodine, da ce vratim baš ja? Mniš valjade nevjesta sam pa će me saprijeti ova pašija grebotina! Crnogorac ljutito poteže rukom zavoju, i bi ga zderao da ga ne uzdržah. — Ne, čoveče, ne budali!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— A gde je bio četinički odred? — zapita neko. Svetislav upade: — Mi smo brali kupine — i on mahnu ljutito glavom. — Dede, da vidim gde ćeš nas da gurneš? — Šta imam ja da vas guram!...
— Jedino te „špasava“... š’o smatram da si poginuo pri jurišu — pravda ga „Fikus“. Brana ozlojeđen. Dreši ljutito maramu i obraća se Fjodoru. — Lezi i ti na sto! Fjodor ne razume. Pera ga dohvati oko pojasa i povali na sto.
— Iziđi, imaćeš ti prilike i drugi put. Trajko nije izlazio, već je napućio usne i ljutito gledao preda se, kao dete koje su kaznili. — Ja vas molim, gospodine kapetane... Nije mi ništa. — Sad...
Luka se na mene naljutio što sam mu malo zasekao kaiš za brijanje. Dohvatio ga je ljutito, savio i bacio daleko u šiprag. Tada je pozvao svoga posilnoga Isajla. — Evo ti deset drahmi, da mi kupiš nov kaiš.
Posao je posao. — Dobro, de, daćemo joj nešto... Praviš sad pitanje, kao da ti je ovo prvi put — odgovori mi pomalo ljutito. Bojao sam se da će ona naići i bilo bi neugodno da opazi kako se mi prepiremo. Zato sam oćutao...
Prišao sam polako vratima i dohvatio za bravu. Zaključano!... Opustio sam nemoćno ruku. Onda sam je pogledao ljutito. Pretvarala se kao da me ne vidi i gledala negde na suprotnu stranu. Zadrhtao sam.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sva su zvona vješto bila povezana jedno za drugo. On stao, pa ljutito vuče za konopac, a zvona ciče, ječe i potmulo se razliježu.
Voli tebe tvoj proto, magajcino jedna stara! A zeljova! — razdera se i stade ljutito, zlobno škripati zub'ma. — Njega je proto opremio, da nosi u pakô starom Džibukardi selam, ama maksuz selam, što balije
Sudac: Ti si, Štrbac, prava pravcata budala. Jazavca osuđivati! Ti si lud, božji čovječe! David (kao uvrijeđen, ljutito): Nemoj ti, gospodine, tako! Dok jadni težak svješti vaš red i za kon, a vi odma': ti si lud, ti si budala...
Pisarčić (pakosno): A, šta znaju te vaše gazde? David (ljutito): Dijete, očnjeg ti vida i carskog kruva, ne prekidaj me u riječi! Ama šta je tebi danas?! „A, šta znaju te vaše gazde!
Doktor: No, kako ime, kako se bude zvala? David: Gospodine dokture, nije puklo, već je niklo... Doktor (ljutito): No, kako se bude zvala? David: Ja se bude zvala, 'ajd kad 'oćeš tako.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Ne znam. Samo i ti znaš: ona voćka što rano sazre, rano opada. — Eh — i dalje uporno, ljutito, nastavlja — pa ja, što ovoliko živim, sigurno luda, pusta sam bila?!
snaja, kao pre došao i tražio da mu iz ćilera ili podruma što da, što treba za taj dan, za jelo, piće, ona bi često ljutito odgovarala: — Znaš gde su, idi pa uzmi! [Baba se razbolela, snaha i nevesta je neguju.] — Deco moja slatka!
— Sveću! — viknuše. Mladen se, neugodno potresen, ljut što ona time i sebe i svoju ljubav izdaje, povuče gotovo ljutito u kujnu. Tamo naiđe na muža njena.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Petar ih dočekao i uvede u dućan. Napoji ih rakijom. Pa ih povede kroz čaršiju, tobože u šetnju. —Evo, — ljutito veli, — ja ću kupiti vaše dijelove; znam da bacam novac na put, — i ustavi se, taman kao da ga prosipam po ovome putu,
— odgovori, i, pogledavši je živo u oči, pa uhvativši rukom popovski okovratnik, prodrma njime i veli ozbiljno, ljutito: — Vidiš, Mašo, ovo me guši! A da nije ovoga ... i prekide besjedom, te opet je zamoli da pođe s njime.
— Oprosti, znaš, no ovakova je navika! Ma svakako večeras dođi! — napomene mu, bacajuć' ljutito karte. Ivo iziđe. Čitavo po podne vukao se ulicama; nu u najvećoj vrevi, gdje je život kipio, osjeti se osamljen, bez
— Mladić je govorio čisto ljutito. Župnik se iznebuši i zastade, zagleda se u nj i stade ga miriti: — Imaš donekle i pravo... Nu za crkvu je...
— Ne mogu ja radi vas u prosjake! — odgovaraše on odlučno i ljutito. Nu ipak, nekim je pozajmio novaca uz pogodbu da nastajni buhač imaju njemu prodati, kilogram po deset novčića, a u
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ - „Ti ništa ne veruješ“, reče Tiho ljutito, „što ja učim, a veruješ u sve što drugi govore. Ta ti veruješ da se Zemlja kreće.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
s' otegne, I tek što je hteo da zatvori oči, A miš odnekuda na leđa mu skoči, Lav se trgne brzo i miša uhvati, I ljutito poče na njega vikati: „Zar ti, mala rđo, kod tolikih međa!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ulazi Kata. TAŠANA (besno materi): Gde si, mori, mati? KATA (začuđeno): Pa tu sam, sinko! TAŠANA (unezvereno, ljutito): Kako tu? Svi ste vi tu. I ti tu. I otac tu, a nigde vas nema. Ostavite me tako samu, pa...
Od čega te strah? Ama šta je to? (Viče): Stano! Ulazi Stana. STANA Evo me. KATA (ljutito, prekorno, pokazujući na Tašanu): Šta je ovo, Stano? Zašto da mi pa ti ne javiš da je ona toliko bolna i ovakva?
Ali ona ni to, ništa neće. I, kad neće, mora da je bolesna; nego čudo mi je kako je jošte i živa. (Ljutito, uvređeno odlazi.) KATA (Tašani prekorno): E, e, zašto, Tašana, zašto, kćeri, tako?
Niko od nas ne sme u to da se meša. Jedino on to sme. Što njega ne pitaš, što njega ne zamoliš i pozoveš? TAŠANA (ljutito): Zvala sam, toliko puta sam ga zvala. KATA Pa? TAŠANA Neće! Nikako ne dolazi.
PRVA SLUŠKINjA (preplašena, preneražena): Jao, Stano! Eno ludi Paraputa gde se valja po avliji. STANA (ljutito): Pa što ga ne nahranite i napojite? PRVA SAUŠKINjA (uplašeno): Neće! Baca hleb. Iskolačio oči.
Hvala, tako mi je sada to drago. (Odbija da jede): Ali, da jedem, to ne mogu, neću. TAŠANA (mazeći se, kao ljutito): A zašto? Pa ja sam to za tebe, samo za tebe... MIRON (odbija): Ne, ne mogu. I nije red da ja ovde jedem i pijem.
Kaže: nema ništa za tebe. I drva ne može da ti da, već ćemo morati sučke i vrbe pokraj reke da skupljamo. (Ljutito): Badava smo i dolazili. I zato hajd! (Ljutito vuče Mirona ka kapiji.) MIRON (vukući se za Arsenijem): Čekaj, bre!
(Ljutito): Badava smo i dolazili. I zato hajd! (Ljutito vuče Mirona ka kapiji.) MIRON (vukući se za Arsenijem): Čekaj, bre! Ama ne vuci me! Ne mogu ja tako brzo, tako silno!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Oho-ho! još jače! — Skoro ljutito, i sasvim glasno, gospa Nola nastavi za sebe: — Kuda to ja, matora žena, zastranih...
Naposletku rasplete prste i odbaci rukama skoro ljutito: — Šta fantaziraš! Kakav Jevrejin! Ušli ti u glavu oni tvoji „drevni narodi”, a bog te pita šta ću sutra biti ja.
— Namučen stari činovničić pogleda sina nekako ljutito, skoro sa zavišću. Nastade strašan porodični trenutak: zamor onoga koji je davao i brinuo, i stid onoga kojije primao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sjahao sam. Ali koja vajda, kad ne smemo svetlost da palimo. Naiđe i komandir i pita čisto ljutito zašto sam zastao. — Sad nemamo kud! — veli komandir.
Rekoh mu da dosad još nisu, ali lako mogu, ako nas samo opaze aeroplani. On pogleda unezvereno okolo sebe, i ljutito mahnu glavom. Počela je dejstvo i naša artiljerija. Borba je uzimala sve većeg maha.
— Pa mi smo platili sobu... E, to je suviše! — planu komandant. Ali, ipak, izvadi dvadeset dinara, dade joj ljutito i iziđe iz kuće. Padala je sitna kiša, a po drumu oticala prljava voda. Vojnici su bili gotovo bosi.
I ja čujem kroz šator kako komandant ljutito viče: „Ko je taj koji zloupotrebljava moje ime?“ — Uh, bogati... — Baš tako? — Tako, bogami.
— I sebi sam... — Ništa ja ne znam. Reći ću: prevaren sam isto onako kao gospodin sveštenik puka! — veli ljutito veterinar. — Pazi ga sad: „Gospodin sveštenik!“ — šapnu nam Luka. — I verovao sam da je istina — dodaje blagajnik.
Prigrlio je pomodrelim ručicama hleb i, onako uplakan, nabureno gleda ispod oka onoga dečaka. — Ne volim! — veli ljutito Mića i odrečno mahnu rukom prema dečaku.
— More, progutao bi on i to, da se ovaj amza nije smejao veli gotovo ljutito Luka. — Ko verovao? — brani se sada Sredoje. — Video sam ja odmah.
Idu kao na egzercirištu. — Pa šta radi ovaj komandir? — viknu ljutito komandant, misleći na komandira jedne baterije u našoj neposrednoj blizini.
E, došlo mi je da ga udarim. Ali ne mogu da otvorim vrata automobila i šofer mi govori nešto ljutito... Posmatram ga. Ali to nije negova glava već opet klube, koje poče da se mota pred mojim očima...
— Mi smo ti vrba; što je više krešeš, a sve se, a više, a podmlađuje! Kosta ga pogleda ljutito, htede nešto da kaže i zausti ono: „A“ — pa se predomisli i samo mahnu rukom. U baraci je nesnosno od toplote.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
U Gornjem svetu ugor je cenjen, ali biti cenjen tamo gore nije naročita sreća za ribe. Neka ga više ništa ne pita! Ljutito mašući repom riba se izgubi iza stene, a Sedefna ruža se obrati meduzama.
« Drvoseča otvori vreću i začudi se: puna vreća maski kakvima se igraju deca. — Baš sam budala! — reče ljutito sebi. — Šta će mi maske đavola, popova i kojekakvih probisveta?
Ti kradeš! — topnu Starac ljutito nogom, ali se Sofronije i ne pomače s mesta. — Ukrao si mi najlepšu lubenicu! — Nije to tvoja lubenica!
Ali, kasa je, svejedno, držala do svog dostojanstva i ljutito viknu dečaku, maminoj mazi i junaku: — Ne dodiruj me, čuješ?
— Princeze ne čiste dvorište! — metla se ljutito povuče u ugao, izjavljujući da je izmišljotine sata s klatnom ne zanimaju.
— E pa, zadržaću te! — zainati se dečak i stište šaku, ali se Zraka, ipak, izvuče i polete u visinu, ljutito i bez pozdravljanja. Dečak nije mogao da shvati što je pobegla. — Pa, ja bih je čuvao, Micko! Voleo bih je!
— A gde bi trebalo da ga tražim? — ljutito reče mladić, iznenadivši se njihovom odgovoru da se ključ nalazi u bunaru njegovog dvorišta, ispod starog rascvetanog
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad Sekula reči razabrao, ljutito je Janku govorio: „Ujko Janko, nemereno blago, ti ne slušaj moje mile seje, već me vodi na Kosovo ravno“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Opa! — ote se Stricu oduševljen uzvik. Učitelj i sam pojuri prema prozoru, virnu napolje, pa se okrenu razredu i ljutito povika: — Hvatajte ga! Svi za njim!
— Drži ga! Drži gaaa! — Aha, ne daj tamo! Dok je namršteni Paprika sa školskog praga ljutito zurio za njima, gonioci se brzo izgubiše u lisnatu ljeskaru derući se koliko je ko više mogao.
Ona se onda pribi uz Vanjku Širokog, svog zaštitnika, a na to Stric ljutito lupi dlanom po stablu i zapri jeti: — Drugi put ću skočiti s vrha bukve, pa nek bude milo onima koji me mrze!
— E, onda će sutra žandari imati posla i s tobom i s Nikoletinom! — ljutito puhnu knez i dunu mimo Nikolu u pravcu škole. — Dječurlijo, put pod noge, vatru tabanima, petama vjetra, hvataj maglu!
Svi prasnuše u smijeh. Stric ljutito zabaci šešir i osvetoljubivo zavreča: — Ih, što sam se juče kod Marice najeo jabuka!
Daj ga ovamo da mu pogledamo ranu! — zabrza Jovanče, uplašen i zbunjen, i prihvati dječaka za ramena, ali se Stric ljutito otrese: — Ostavi me na miru. Ovako mi je sasvim dobro.
— Ništa njemu nije, pretvara se! — oporo reče ona otresajući ljutito suknju. Ljut i posramljen, Stric se ispravi, sjede i razvika se: — Ništa, ništa! A ove rupe na šeširu? Pogledajte samo!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
!... Hm, — huknu i duhnu ljutito na nos i zavrte glavom Kote. — Kude si gu videja? Zbori, kelčo nijedan. — Nesam gu videja, bata-Kote, — veli
— Ama, ja veće vido’ moj k’smet i sreću sas teb’!... veli mu mati ljutito. — Mane, Mane, majka ti ne plakala! Što misliš? Ja sam si prosta žena pa se ič ne razbiram i ne znajem ovaj sagašnje...
! ’Ajde i ti pa, nane, kako si toj pa zboriš!? — reče prekidajući razgovor. A zatim metnu šubaru na glavu i ode ljutito. — Nije bez ništo! — reče Jevda posle dužeg razmišljanja.
Pitao bi je: — Zone, mori, što ti raboti datke Kostadinke? — Ništo! — odgovara ljutito Zona i steže onu alvu simitom. — Kako ništo?! Teke, istin’, što gu treba da si raboti, kad si je čorbadžijska krv!...
Komu će da kažeš muke i dertovi ako na tetku si nećeš da kažeš?!... — Ama što da si zborim? Što da kazujem? — viknu ljuTito Mane. — Za koga da ti kazujem?... — Ete, za čorbadžijske da kazuješ... Što bre!
šebeka ćeš imaš, a unuče — jok! — reče i ljutito zalupi vrata za sobom n ostavi ih zaprepašćene. Samo su se krstile i vikale: — O bože, o Gospodi! Lelee!
— razdera se Doka i ode ljutito, i ostavi zaprepašćenog čorbadži-Zamfira, koji se samo krstio levom rukom i govorio: „O, bog da čuva!...
poubav odi gardijskog poručnika, ete... — Ama, zbori, de... — Manulać... — veli Mane. — Ba, neću si! — prekide ga ljutito Zona i zalupi avlijska vrata za sobom, ostaviv Mana napolju.