Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
zvezda prastara tu celu pometnju stvara iz ovog mirisnog neba gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u lobanju cara lazara koviljka ćerka milisava i stojanke požive šesnes godina umre na ivanjdan venci ptica rasturaju se u
Afrika
nju uglavili bradu od slonovače ili kamena, i oni puštaju da im raste ona kratka četvrtasta bradica; i oni briju glatko lobanju; a kad ne idu savršeno goli obavijaju svoja bedra ukrštajući maramu kao što su je ukrštali i faraoni.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
rafalom, grebala, ugrizla bi ubicu, iskopala mu noktima oči, ili bi svezana pojurila ka prvom zidu i razmrskala lobanju o njega — bilo šta bi učinila samo da pruži dokaz ljudskog dostojanstva, da će sve dok bude živa pružati otpor zlu,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
devojke s ogrlicom češnjaka naginju se haljina im preko lica one belje od meseca što ih drži da ne padnu niz liticu u lobanju što beži iz doba i Srbijom skita pevajući lobanja jednog klaustrofoba devojke padaju tamo gde im brane.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ni kad je ono što jeste, Filip Trnavac, a kada ličnost iz neke predstave! JELISAVETA: Date mu lobanju, on postane Hamlet! Date mu u ruke klistir, on je gospodin Fleran! Pružite mu kesu talira, on se pretvori u Kir Janju!
Ne znam gde sam... Po čemu da se orijentišem? Kad bih video lobanju, ili lopatu... kesu talira, ili mač i šlem... Da bar imate lepezu, ili cveće u naručju...
SOFIJA: Znači, nikad mu neće pronaći grob! Ni grob, ni lobanju! JELISAVETA: Kako onda da mu se ispuni poslednja želja?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ja nisam potkornjak da oborim hrast. Izvori presušuju. Plaz ralice nabo krečnu lobanju čovekovu. I hrapavo teme hajduka tare tamno zemljino meso. Kiša u očnim dupljama, sunce u memli.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
sam sakupiti svu snagu volje da prođem ispod mosta ili neke građevine, jer bih prolazeći osetio neverovatan pritisak na lobanju.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
u istoj pesmi i „čudna misao“ detetu „oko svog tela kruži“ dok ga majčina utroba obvija i dok mu „mozak tek utiče u lobanju“.
Miljković, Branko - PESME
Preselili smo cveće pod rep zmiji, A ipak nam je duša nade puna. Daj lobanju praznu za preživele laži; Neizbežni dodir sna i praha traži Imena posna trostrukih odraza. Vlastito me srce porazi.
Biljka te misli; moj um se iseli Smelo u cvet koji ironično gleda Lobanju praznu. Ko pticom isceli Ponor proleću bezazlenost preda.
Držiš u ruci vatru kao da je To nešto stvarno, anđele sa zida, Na ulasku u zavičaj koji daje Lobanju trulu za zlato mog vida. Primi i cvet koga preziru ljiljani Zapamćene mudrosti u susret mom prahu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
nju uglavili bradu od slonovače ili kamena, i oni puštaju da im raste ona kratka četvrtasta bradica; i oni briju glatko lobanju; a kad ne idu savršeno goli obavijaju svoja bedra ukrštajući maramu kao što su je ukrštali i faraoni.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sa nama je bio i vojnik graničar. On prihvati šlem i prstom odlepi lobanju. — Da vidite... Evo je kosa! Videli su se zaista svilasti pramenovi žute kose.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
nije Pavlu izrasla, ali on je sad nosio skupu, finu periku od tamnosmeđe kose, po engleski glatko pričešljane i uz lobanju prionute.
Spida je bio čovek pedesetih godina, i nekako afričkoga izgleda: crne masti, guste lako kovrčave i uz lobanju priljubljene kose tamne kao gavranovo krilo, tako da su se seda mesta prosto blistala na glavi.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
beskraj u oku SENTANDREJA Bežala si do kraja večnosti Učinila još sedam koraka Prema severu Izvadila iz rajske reke Lobanju svog imenjaka sveca I na temenu joj sagradila Sedam suncomolja Zapalila si ispod kubeta Sedam staraca hrastova I
Petrović, Rastko - PESME
Tako tesno obvijen kao da sanja o prostoru, O dubinama: o, da sna košmarske razmere I drhtanja! Njegov mozak tek utiče u lobanju: Tako mu oko sveg tela kruži čudna misao; O veličanstveno je da se u davnom ovakvom moru I čekanju, ne utapa ni jedna