Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
nije pljuckao u tavan, niti se vozio na lađi za ater bifteka, ali se na najjačoj ciči kupao svako jutro u hladnoj vodi, lomio prstima konjske potkovice za opkladu, pa čak učio i srpski, i, posle dugog učenja, jedva naučio nekoliko reči, pa i to
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pehota se lomi jurišem bez zastanka. Takvim jurišem lomio se otpor i najboljih pukova lovaca. Prolazilo se kroz sav dim plotuna.
Kapetan, žut, bolešljiv čovek, očigledno, koji je, svaki čas, ukrštao prste, pa ih lomio, čujno. Praporčik, mlad, onizak, namirisan – toliko, da ga je i apsenik osetio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zagledan u njeno lice i očne kapke, što behu pomodreli, on se neprestano previjao i lomio. Odbijajući od sebe svakoga, pritiskivao je na nju svoje grudi, ne puštajući je ni onda kad su babe htele da joj sklope
Aranđel Isakovič pak lomio se, tvrdeći da je ona po ocu bila čiste srpske krvi, iako joj se mati beše u tuđinu, za Grka, preudala.
Milićević, Vuk - Bespuće
Inžinjer ga zaustavi, pozdravi se s njim i diže čitavu galamu svojim govorom, smijehom, glasom koji je odjekivao i lomio se kroz kuću.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Borio sam se, mučio, lomio, i topio gledajući te tako lepu, krasnu i razvijenu, tek u procvatu. Ali jednog dana, u prvi sumrak, kad sunce kloni
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Usput je padao na koljena, udarao se i lomio se, ali je starcu malo vode u pregršti donio. Tada se starac vrlo obraduje, pa mu reče: — Sinko, ne ječim ja zato što
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Aleksandar je, usplamtelih očiju kao krvnik, gledao to mlado telo. Baterijski narednik je grizao usne i lomio prste. Nas trojica sigurno smo ličili na hijene, koje štekću pred svojim plenom.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— „Ja sam taj čovek što je imao njivu i rđavo je radio. Ja sam samo kidao lišće i lomio stabljiku pogane biljke kad sam pobegao od ljudi, a trebalo je iz korena da je čupam.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A još malopre je gong lomio prostranstva, Drhtala je noć, vrela, afrička, prava... Onda je došao mesec, odnekud — iz inostranstva Da vidi
Pandurović, Sima - PESME
A on je verno čuv’o ta imena, Dočekiv’o tice, oblake i ljude, U srećne čase i burna vremena; Lomio je hrabro sve vetrove lude, Trpeo žegu, gromove i tuče, Da uvek miran, sutra k’o i juče, Dočekuje sunce il’ oluju
Ćosić, Dobrica - KORENI
Šta li je imala da mu kaže? Ona je nešto znala, mislio je često dok je lomio zelene simite što su se pušili belim, ljutim dimom.
A onda se trgao, jurnuo na njene dojke i bedra, brzo i grubo pobacao suknje s nje, lomio kao da je tuče, kao da želi da je satre.
Šume su sve do Morave bile. On ih je palio, pa posle čupao panjeve i sebi lomio krsta i plećke. Sekire su krv prolivale kad se zemlja zauzimala. Jaki i vredni više uzeše.
Majstor mi je rekao da su za dete od šest godina, a ti još nisi napunio šest. Nakazo božja.“ Uzimao sam ti nogu i lomio je gurajući je u cipelu. „Kolika obuća tebi treba, a? Bos ćeš i po snegu da ideš. Svet se čudi tvojim nožurdama.
Mladost minu. Ostadoh siromah. Od bruke se više nikad u selo ne vratih. Moja računica ovako je kazivala: lomio sam se po bunama — vojvoda ne postah, rudarih za blagom bogat nisam.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Posle se sa važnim jednim pismom u levom džepu koporana provlačio oprezno između visokih stabljika kukuruza koji se lomio pod njegovim nogama, i milio kroz travu ka drugom bataljonu, gonjen snopovima mitraljeskih zrna.
I skrušen, poludeo, modar, u pobesnelom očajanju, tresao se, grčio, lomio ruke, uveren sasvim: da je svakom nadanju došao kraj i da će za nekoliko dana samo ostati bez najmilijeg stvorenja za
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I nijedan naš nadrealist nije koliko Dušan Matić tako pomno i promišljeno u dugome svom pesničkome veku lomio reči i, znatno više, pomerao i razglabao ustaljene poretke u govornome nizu.
Čini nam se da je Matić, pored ostalog, i zato u svome dugom pesničkome veku tako predano pomerao, rasklapao, lomio i ponovo sklapao sintaksičke strukture našeg jezika, jer je tragao za drugačijim organizacionim načelom pesme; naime,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kad svetlost svesti konačno mrkne: „Zagledan u njeno lice i očne kapke, što behu pomodreli, on se neprestano previjao i lomio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Naći će ga ona dvojica. Ne brinite. A ako se magla digne, ne može mu ni Bog pomoći. Grizao sam usne i lomio prste. Jedan od vojnika je svakako primetio moje uzbuđenje, pa da bi me utešio kaže: — Šta ćete?... Rat je!
Požurio sam na telefan. Komandir brdske baterije odazvao se odmah. Ali peta poljska ne javlja se. Lomio sam nervozno prste. Ovo čekanje ličilo mi je na večnost...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Tako je, brate, tako... I blentavi je Krstan i dalje nešto mumlao. pretresao, a oko njeg' se dizao i lomio grozan i jeziv jauk i lelek.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
strehu, u dimnjake« (gde borave duše predaka), pa pred sejanje »skinu vence i raspletu ih, a ne kidaju, da ne bi vetar lomio i kidao strukove na njivi«, zatim »korenje okrune samo iz sredine« za seme, a »tuluske (palušine) zajedno sa šašom što
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Verujem da se mali snebivao i da se lomio između žele i zaveta čednosti, ali ga je mala uvela u stvar na način koji je bio neodoljiv, pa se njegov otpor
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dok je Branko rano i odmah jasno isterao na put poziva, Pavle se lomio kroz krize. Nije čudo. Dom i porodica Brankova, to je bila normalna borba sa sirotinjom sitnih građana koji slučajno
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“ Možete misliti šta je za mene bilo naučiti tako vratolomnu lekciju, za mene koji sam šest meseci lomio jezik da naučim reč Artakserkses i koji sam zbog misirskog krala Uzprtezena triput dobio dvojku.
Šantić, Aleksa - PESME
No kad se iz sna probudih, Studena zora je bila... o moja studena okna Gavran je lomio krila... I jad i mračna tuga, U ljutom čemeru svom, Kô rastopljeno gvožđe Po srcu padaše mom... 1911.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Da ti znadeš čij' su vinogradi, daleko bi konja obgonio: vinograd je Ljutice Bogdana! Ja sam jednom ovuda prošao i lomio grozna vinograda, pripazi me Ljutica Bogdane na kobili tankoj bedeviji; ja ne smjedoh ščekati Bogdana, već pobjegoh uz
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Spazili su me! — sinu mu kroz glavu, dok je naslijepo, iz pune snage, lomio kroz mlad čestar, a onda odjednom čitav kraj oko njega tresnu se i zagluši ga snažnim pucnjem. — Tras!