Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A ko si ti kad tako daješ reč?... I zar je preča tvoja reč od očeve, a?... I kome si dala reč?... Lopovu!... I to... Jelica senu okom. Od pogleda njenog zadrhta srce majčino. — On nije lopov! — Ali je hajduk! — Morao je!.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Zar onome nevaljalcu Žući da dadneš onako fine koščice, onome lopovu Žući, koji se od radosti udebljao otkad je nestalo čiča-Trišinog dobrog mačka Toše!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Komesar će poslati jednog momka da višoj vlasti javi. Međutim dođe i lekar, zaveže rane kočijašima i lopovu, a one mrtve iznesoše napolje i pokraj njih namestiše stražu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
i da posmatra, pisac se, najpre, vraća omiljenim likovima svoga detinjstva — stricu Nidži, dedu radi, samardžiji Petraku, lopovu Savi, Petru Čobaninu, znatiželjnom Staniću, Maliganu Deliji: Tako, ponekad, kad uzmem da prevrćem po starim odbačenim
i praštanja ovi seljački svetitelji, blagorodni su i uviđavni prema svemu i svakome; deda Rade naklonjen je čak i lopovu Savi, „nikakvoj Vjeri” Svako ide putem koji mu je određen; nije na nama da drugima sudimo, već da praštamo onoliko
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
i praznovjerno zagledaše u pridošlicu, a on, kao da potvrđuje njihove slutnje, zlurado podviknu: — Aha, utekoh li mu, lopovu! — A od koga to bježiš, brate?
Nije se znalo obraća li se on to samom sebi, budali, ili Radi s Brdara, lopovu, a možda i obojici u isti mah. Brzo je djed prebolio štetu, a bilo je toga i van kofera, prođe ga i ozlojeđenost,
I brat Sava skrušeno zaćuta, kao što i priliči jednom skromnom i čestitom lopovu koji ima srca i duše. MARIJANA U rano proljeće, kad opori žilavi grab zasvjetluca prvim ozelenjelim pupovima, evo je
nekog čovjeka kako iskače kroz prozor od njegove žene i nadao je za njim grdnu viku jer je mislio da se radi o nekom lopovu. Uzalud su bila dvosmislena nabacivanja njegovih pajdaša da je to, vjerovatno, Todor Damjanović bio kod njegove Draginje.
Tako se duže pamti i prepričava, a već ako je sročena i u stihovima, onda skače numera i lopovu, a još više žacmanima koji su brata ukebali. U tome poslu žandarmerijske stanice međusobno se takmiče.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A nekom vozaru prvog voda ukrali ćebe, pa psuje na sav glas i preti da će lopovu koske polomiti, ako ga samo uhvati. — Kuš!... Ni reči da nisam čuo! — zagrme iz basa potporučnik Aleksandar...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
David: O, mlogo, po Bogu brate! Zbilja, kad ćete vi već... E, toliko je godina, otprilike, i ovom lopovu, šjeme mu se zatrlo! Sudac: Kako ti to znaš? David: Znam 'vamo po nečem. Piši ti slobodno, toliko mu je.