Radičević, Branko - PESME
mu jade, Bog nam takvih ne dao nikade — Ma je čudno ispod ovog neba, Od svuda nas loša sreća vreba, Zato brže lozovine amo, Da se njome, braćo, oružamo, Da nesreću, kako otkud mune, Dočekamo na te čaše pune, Da s' kucnemo, čašama
Ko će pričat te goleme jade? Ali evo šta je posle bilo — No se meni grlo osušilo... Dajde, brate, lozovine malo, A tako te drago ne varalo!