Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Treba znati, da se ove furune iznutra iz sobe lože, otvaraju i zatvaraju. No drva ne izgorevši kako valja, udari ona sila po sobi, te ti onaj ćumur udari u glavu moga
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To su bile čitave lože, od stakla, otkuda je moglo da se vidi, i ko dolazi, i ko odlazi, i ko kuda ulazi. I mlade žene, i stare žene, uživale
A drugi, neki rođak mitropolitov, lajtnant Filipovič. Pavle se iznenadio da, prekoputa di Ronkalijeve lože, u jednoj loži, vidi i sekund-sekretara grofa Kajzerlinga. – Njegovo blagorodije mu je milostivno mahalo rukom.
On ludi od očaja, a njene se oči, kad se sa njegovim susretnu, smeju. Isakovič je bežao, iz te lože, na hodnik, da tu ženu ne gleda.
Lađevič ode iz lože, uz psovku, a Filipovič se kikotao. Božič je sve to posmatrao, smejući se, a grlio Pavla, i vikao, da se, sa mlađima,
Isakoviče je bio ostavio na kraju. Pavle je stajao snužden, i usamljen, nedaleko lože đenerala, posmatrajući jahače na preponama.
Većina jahača, koji su napravili nekoliko krugova, na preponama, bila se okupila, oko lože đenerala. Prepirali su se, oko toga, zašto danas konji, tako uporno, odbijaju da uzmu prepone, koje su bile opasne, ali
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Uostalom, Mačva je bogata, a kukuruzi su sazreli, te vojnici lože vatrice i peku klipove... Nekuda odjahaše komandiri. Suton se spušta. U toru negde bleje ovce.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mrak, slabo osvetljenje, hladno, ne lože. Cene jestiva visoke. Po ulicama, oko stanica, gomile. Trguju i prose, Moje rodoljublje, privremeno, sasvim je nestalo,
Na galerijama se ljubi. Uostalom, u tome ima tradicija. Visoko gore, sad smešne, još postoje one lože, sa rešetkama, iza kojih se, nekad, , činilo sve, i večeralo, gledajući komedije, koje nisu bile bludnije od života.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Al i kamen mu beše lože meko... Jedanput prostre telo svoje golo Na džbun nekakvi jalov, trnje neko Što ga je peklo, ko iglice bolo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ovakav život jeste život pseći! U januaru valja da se lože Kamini, furune, štednjaci i peći!” Pođoh u grad, u najmanju ulicu, Sa ušteđevinom od deset dinara, Rešen da negde
Ćosić, Dobrica - KORENI
— A vi ste večeras naročito zajedljivi. — Mraz je napolju. Apsanu ne lože. Aćimu je šezdeset godina. Velika je to stvar. Bivši rajetin, sin vodeničara koji je s perčinom umro, zbog načela...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Zdravo da ste, Egidio! — mahnula bi mu ona rukom s prozora, kao što odabranica u areni mahne iz počasne lože svom toreadoru. — Zabavljate se malko svirajući, je li, Egidio? — Eto, plemenita gospođo, da utučem vrijeme!...
ni da je bio član neke tajne (terorističke, vjerske, iluzionističke ili već bogzna kakve) sekte, družbe, klana ili lože. To na prvi mah zvuči smiješno; kao sprdnja, bezmalo kao cinizam — ta dovoljno je i pomisliti na bijednog starog!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Velike srijede paron Zorzi stoji prislonjen uza stub stare mletačke lože, u zaklonici, te kao i ovaj zastarjeo lav, zubom vremena i posolicom nagrđene glave, što gleda nekamo u more, zagledao
Kad stiže mala s bremenom, obeseliše se, a već je i vreme, jer je suton pao i studenije je. Otac i kći lože vatru, a stara ispod pokrivača jednako jeca.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Debela je, branio se Duško. Iz jedne lože pijani ruski kapetan nekom je neprestano pretio praznom šampanjskom bocom. — Utešićete se...
gledajte kolena i članke... svaki krvni stvor se po tome poznaje. Po podu lože prosipala se soda i viski i kvasila nove cipele Duškove, a on je naporno pio piće, koje je mirisalo na rastvoreni
Parter je urlao. Građani se oprezno sklanjali. Neko je zamahnuo čašom koja je prsla na ivici lože, a vraćeni komad obranio basistu po glavi. Nastala je strašna graja.
Škoti su izvukli štapovima celu ogradu od orkestra, i pričvrstili je na otvore lože, koje su sada postale kavezi. Kako je patrola bila francuska to se Škoti spokojno plazili na nju.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— O, Simo! — U... u... u... — E da što? — Evo jedne panjine, ama ne mogu da je izvalim. Vojnici traže drva i lože vatre, da ih, onako umorne, kao što oni vele, ne »preseče« noćna stud. Sekire lupaju, granje i vrljike vuku se.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Duše loše Ne mogoše Slast podneti, Pa umreti Moradoše. Kajnje lože, Večno lože Grob je svakom Tak’ nejakom! Ljudski sine Od prašine, Znaj, putniče, Samrtniče!...
Duše loše Ne mogoše Slast podneti, Pa umreti Moradoše. Kajnje lože, Večno lože Grob je svakom Tak’ nejakom! Ljudski sine Od prašine, Znaj, putniče, Samrtniče!...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
zbirke osveta nad Bećir-agom i aginicom priziva se s uvodnom scenom mučenja mladog hajduka Malog Radojice, kome Turci lože vatru na prsima, prinose guju prisojkinju, zabijaju klince pod nokte.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
grančica, SEZ, 14, 134). Pored mesta na kome se, o Ivandanu, lože (lustrativne) vatre, usađuje se (odsečena) bukvar; devojke je okite cvećem, i ona tu stoji ponekad preko cele godine
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
za Dilj, da je on ugledao neke tri ljudske prilike kako se muvaju, usred bela dana, oko grotla Bele pećine, i posle lože vatru na samom Vilinskom gumnu. Gledao ih je iz daljine, sa Žarića kose, i nije prepoznao nijednog od njih.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vekovi nisu videli ovakvu crkvenu svečanost, a ja je posmatrah, kao iz dvorske lože, sa počasnog mesta gde je nekad sedeo poslanik ruskog cara.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Još jedan sutradan, izvedrilo se, ali jako zastudelo. Svi odžaci teraju debeo dim; lože se peći i kuva se bolji ručak. Zima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— upita zaprepašćeno komandir. — Prođoše malopre. Jedan eskadron. Zastali su na raskrsnici. U porti crkvenoj lože vatru. Nešto me smlati!... Sad ne možemo ni napred ni nazad. Zarobljeni!... Strašno i bolno saznanje.
Određeni su požarni, koji treba na smenu da lože vatre cele noći, a okolo su postavljeni stražari sa puškama. Vojnici razgovaraju da li je bolje da prostru ćebe ispod
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; nalož’te mu vatru na prsima, hoće li se pomaknuti, kurva“. Lože njemu vatru na prsima, al’ je Rade srca junačkoga, ni se miče, ni pomiče Rade.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
božastavnomu bivši žilište, raduj se blagodatna, svetu nepristupnomu obitalište, raduj se preradovana, pogruzivšja v lože snah smrt pramaternjuju, raduj se obradovana s gladom duševnim umirajuštemu jestastvu hraniteljnice neoskudna....