Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sve se najedared poče brinuti da zaklona nađe. Zbeg ožive, ali ožive piskom sitne nejači. Stariji se digoše ložiti vatre da bi ogrejali siročad i svoja ozebla srca. Čudno je odjekivala u noći ta piska.
Nebom se ganjahu sivi oblaci, a dosta studen vetar nagna ih te počeše vatre ložiti... — Kakve smo sreće, još će i osnežiti!... — reče jedan Valjevac. — Vala, kako je dragom bogu volja!...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Eto ti vidiš. Vodimo ih tako, pa ćemo ovdje zastati, odmarati se, vatru ložiti. Popadalo to s nogu, ostaje uz put, a tek ovdje — oslobodi, bože! Zovi ga, moli, ubij — od vatre neće.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Nemaj brige! — odgovori vojnik. Mačka iziđe napolje, a vojnik, prije nego što je poč'o ložiti, brže-bolje priđe kotlu pod kojim bijaše najmanje žeravi i otklopi ga govoreći: — Zar da budem toliko lud da ne vidim
— zgurio se pop u kotlu, pa čuči. — O, gospodin popo, — reče vojnik — a okle ti o'đe? — Nemoj, moj sinko, poda me ložiti! — stane ga moliti pop. — O-o-o, ne boj se, neće ti bit' zima!
— O, gospodin obrste, jeste li vi to? — zapita ga vojnik podrugljivo. — Jesam moj sinko, nego nemoj ti ložiti pod tvog obrsta! — moljaše ovaj. — Kad nijeste šćeli vi mene avancirati, ja ću vas!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Za ljude nije bilo ničeg. Imalo je mladih kukuruza, ali nam rekoše da se vatre ne smeju ložiti zbog blizine neprijatelja. Sunce je već zašlo. Plavkasta izmaglica je lebdela niz reku, a večernjača je žmirkala.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Starac na to pristane, a vrag mu reče: — Posla nikakva nećeš imati, nego ćeš samo vatru ložiti pod ovaj kotao. — I s tim vrag otide.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Cevčicom od z. bodu se kolačići »mladenčići« (9. marta, SEZ, 16, 131). 3. ne valja ložiti na vatru, »jer će te boleti zubi« (BV, 11, 1896, 292, Gornja krajina).
Od t. drveta ne valja ložiti vatru »zbog vrućice« (GZM, 6, 672). Na grobu momka ili devojke, u Omolju, sadi se, uz razne ceremonije, t.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— A šta ćemo ja i Žuja? — odjednom se iz prikrajka javi Nikolica. — Mi ćemo, valjda, ložiti vatru za moju pokojnu babu. — Ehe, pa ja umalo ne zaboravih! — viknu Jovanče.
— A kako bi ipak bilo da ja vas malo istučem, ta zašto sam poljar? Dobro znate da se ne smiju ložiti tolike vatretine, zapalićete nečije sijeno. Ja čuvam seosku ljetinu.