Jakšić, Đura - PROZA
Oni ne poznaju milost, ne osećaju ljubavi... Tako uzdahnuste vi, pa posle toga nasloniste praznu lubanju na hladan kamen vašega groba i gorko plakaste, a glas vam po nemom groblju nemilo i tupo hujaše, kâ ono jek od tupe
Sremac, Stevan - PROZA
I jadan i zbunjen, majstor sede, ali ne zna kud će s rukama. Gleda samo u lubanju, pa u decu, pa u učitelja, pa opet u lubanju, ali mu sve nekako nezgodno na sedištu.
I jadan i zbunjen, majstor sede, ali ne zna kud će s rukama. Gleda samo u lubanju, pa u decu, pa u učitelja, pa opet u lubanju, ali mu sve nekako nezgodno na sedištu.
Radičević, Branko - PESME
vrele, — Krvca vrela, a čedo nestašno, Na veselje svako je popašno, A duša mu i noću i danju Svaku praznu razbiti lubanju.
blago sirotinje, Da junake jadna ne proklinje, Dinu puste salomiše roge, Sakraše i glavu i noge, A što zdravu odnese lubanju, Sve se slomi amo u poljanu, Serašćeru sreću propoveda, Pripoveda, za srce ujeda.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
sveti Jeronim („naš zemjak“), sijede brade do pojasa, grbasta nosa i krupnijeh očiju, koje je izbuljio gledajući ljudsku lubanju, te se činjaše da se čudi on njoj a ona njemu; najzad, njeki koštunjav i napolak goli svetac, kleči u vazduhu, visoko povrh
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
TREĆI TURČIN: Bi, Suljo! I danas bi se o tvoju lubanju gradske keruše otimale. DRUGI TURČIN: A i u tvoje zirave oči davno se gavran zagledao!... Nu bez šale!