Jakšić, Đura - PROZA
— Ali... — zausti Milisav, ali se odmah trže i ne hte dalje govoriti. Rukova se s učiteljem i ode, udarivši lugom što pored kuće Nikole Belića vođaše, „beloj kućici“, kao što su je svi seljaci zvali — samo je poneka baba, s
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On se seti na šta se zakleo pred bogom, ljudima i pred sobom... Pa priteže šaru uza se i uputi se lugom. Premišljao je: — Sad idem Devi... On će me uputiti... On će me poučiti... On će sigurno znati gde se opi nalaze...
Taj će se svetiti na sedmom kolenu!... 12. GORSKI CAREVI Stanko se uputi lugom. Pod nogama njegovim pucahu suve grančice i šuštaše opalo lišće, a on se zadubio u misli...
Dokopa svoju šaru sa zemlje, pa viknu: — Bože!... hvala ti!... A sad — Turci, teško vama!... I zapeva: Ode Stanko lugom pevajući; Osta Lazar nogom kopajući; On ostade u polju široku, Da ga kljuju orli i gavrani... 25.
A preći ćemo. Nigde žive duše!... Niko nam se, biva, i ne nada!... Pa onda ćemo lugom do Šapca; a kad budemo u gradu, bar će nam se reći da smo junaci!... Odrešiše šajke, i voda ih ponese...
Dučić, Jovan - PESME
Ali tvoga daha prepuno je svašta, Svugde si prisutna, svemu istodobna. Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom, Rađaš se u meni kao sunce noći, I u mome telu drhtiš u samoći, Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
Radičević, Branko - PESME
Mlogim li si divno dohakao! Glavam' turskim nema nigde broja Što sarubi čila miška tvoja. Lugom vode puti na sve strane, Srbi idu da Srbina brane, A neka i, Bog im pomogao I na Turke što pređe nagnao.
Od svij' prvi Mileta je bio Što na Turke silan nagazio. Lugom išâ sata nekolika, Ujedanput od pušaka cika, Pa poteci malko unapreda, Pa već i dim pred sobom ugleda.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Krči mi trba, svrbi me zub!“ Vrlo daleko, uz odjek lak, škljocara stara opali: tak! To Mačak lovi dalekim lugom, a i ne sluti šta mu je s drugom. I opet Pijetlić nadade viku iz torbe stare: „Kukuriku!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
na macu, mac na lasu, las na miša, miš na žito, — Miš mi žito potiraše, Jaricu šenicu, Za gradem, za ladem — Za lugom zelenem.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I pištala je ta zvezda što pada kad dete umre. To je detinja duša. Bog me kažnjava. Đorđe dahće, u lugom znoju istopiće mu se oči, mrtvo lišće kukuruza seče ga po licu i rukama, skida i gunj, mlatara rukama i teško gazi, da
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„Kad s' okrepiš na tome studencu, Tada ćemo poći gore k vencu; Ići ćemo stazom i vijugom, Ići ćemo proplankom i lugom, Onom visu“ - „Što je nebu blizu.
čara, Srpske gore, željo moja stara, I potoci što žubore tudi, Mrtvo srce još za vama žudi, Za potokom, za zelenim lugom, Za slavujem, mojim starim drugom, I za poljem rosnim i zelenim, I za lipom, za mirisom njenim, Za pesmama što se tuda
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Propustio krov, te je kapalo na sve strane. Nekoje kaplje gasile su žeravicu što je pod zapretkom tinjala, i pušile se lugom. Digoše se kad je voda do ispod njih doprla i slamu smočila. Po običaju moljahu jutrenju iščekujući željno dan.
Šantić, Aleksa - PESME
Lišće pada, muklo gavran graknu lugom, Mrzovoljno sunce U tamu se zavi; Mi rekosmo: ''Zbogom!'' hladno jedno drugom. I uz otmen naklon ti kolence savi.