Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
je nalik na višnji Jerusalim; a drugi, sličan Jerusalimu donjem, sagrađen na dvema od trideset šest reka vaseljenskih, luka je lađama koje, pune roba, stižu sa severa; treći je vrh luka lađama carskim; četvrti vrh je kula, sa Dunavom u
sagrađen na dvema od trideset šest reka vaseljenskih, luka je lađama koje, pune roba, stižu sa severa; treći je vrh luka lađama carskim; četvrti vrh je kula, sa Dunavom u jednoj puškarnici; peti vrh se vidi kad prođeš četvrti, u njemu
A više se moglo pazariti juče za onih 20 dinara, nego danas za 20 milijardi! Čime si juče kupovo venac luka, danas ne da ne možeš jednu glavicu, nego ne možeš ni jedno jedino čeno!
peva, razbija i prži jaja - mleko tek što je pomuženo, jaja su s legala doneta pravo u tiganj radost seckanja luka, radost mirisanja, radost udisanja, zveckanja, sipanja zejtina, radost svetlucanja, radost umakanja zalogaja hleba u
SNEG NA MEDVEDNIKU Bože, ala veje! Neka veje! Sir bez crnog luka srebrnjaka nije sir, Nit je proja bez pepela proja, Nit je slatka slanina bez čena belog luka i bez snega do
Sir bez crnog luka srebrnjaka nije sir, Nit je proja bez pepela proja, Nit je slatka slanina bez čena belog luka i bez snega do prozora!
2. U ovom mraku, iz ovog surduka, ne vidi se dalje od hleba i luka! Iz ovog mraka glas nam ne dopire ni do praoca, ni do praunuka! 3.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
godine. — Posle toga dođe mom ocu pop Luka, bratučed kneza Ranka, i žali se kako Turci ne samo što su kneza Ranka ubili, nego jošte ištu globe 2500 groša.
On zamoli mogi oca, te mu uzajmi te novce da se otkupi da mu kuću ne ̓araju. Kad ode pop Luka Lazarević, dozove moj otac mene da pišem pismo veziru.
(O tome kazivao mi je docnije neki Luka Marković iz Orašca kragujevačkog, da se on — Luka — baš u tu nedelju ženio, i Crni Đorđe sa sto druga došao mu na
(O tome kazivao mi je docnije neki Luka Marković iz Orašca kragujevačkog, da se on — Luka — baš u tu nedelju ženio, i Crni Đorđe sa sto druga došao mu na svadbu, ručao, pak posle zapalio han u Orašcu.
Spuža Ostoju i Ćurčiju s njinim momcima, jerbo je od šabačke nahije vojske bilo malo i Jakov je njima komandirao, a Luka je posle komendantom postao.
I kad vidimo da oni odista pobegoše, friško izvučemo topić onaj drugi (za koji je Luka ostao te doterao, a onaj prvi oterao je Karađorđe i Jakov na Požarevac), i Turke sve đuletima u leđa, a oni u trk
i jedna džamija; a kad se Turci ne smedoše u one kuće ustaviti, no svi pobegoše i u Varoš-kapiju uđoše, onda ja i pop Luka s vojskom uđemo u one kuće, a veće je bio blizu mrak.
Tamo je Luka Grbović i Ćurčija, ali jedan drugoga ne sluša, a lako bi Turke (tj. Mus-agu) razbili”. — (Ovoga smo Damjana iz Kutešice
Na večeri setim se ja da je sutra Sv. apostol Luka: „Haj, haj, da sam ja sad u Srbiji, ja bi̓ večeras kod moga pašanca Molera bio i u zdravlje, ako hoćeš i okama, vina
Pitate me: kad je valjevska vojska kod Šapca bila, tko te Turke razbi? — Eto ̓vako je bilo: Jakov i pop Luka i Živko Dabić, kako čuju da su Turci u Svileuvu došli, krenu se ̓itno i ne zastanu Turke u Svileuvi, za njima pođu,
Ako li se pobijemo, vrlo je mnogo Turaka, nećemo dževap moći dati”. Sad navali na mene Jakov i pop Luka: „Idi, idi sa Stojanom, ne bi li štogod fajde bilo.
) Mi smo zaiskali među nas Sirčića, kako sam gore kazao; ali, kako mi novski kapetan onda kazuje, pop Luka poslao pismo kapetanu Ali-Vidajiću (koji je onda za pašu vanzirao), da se on kao nji̓ov spahija za nji̓ovu nahiju
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Jesi slušao našeg Stanka? Eto on je vetrenjak... Kad se, veli, pobiju, dokopaju grm za vrh pa ga iščupaju kao struk luka i tuku se... Ja sam baš gledao kad se kupao letos u reci — sav modar kao čivit.
Tu Miona brzo povadi iz torbice što je spremljeno. Prostre torbicu, pa razredi po njoj: malo soli, luka, nekoliko pečenih krompira, tanku pogačicu, zastrug mežganika, pa i čuturicu, govoreći: — E, gle ti Dušanke!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I potegoše jedan na drugog kuburlije, ali slagaše. Oni potegoše sablje i Kulin skrši Lukinu sablju do balčaka... Kad se Luka vide na nevolji, on skoči s konja i pobeže u čestu.
— Pa šta je bilo s Lukom? — upita pop Miloje. — Zar pogibe? — Ko?... Vojvoda Luka?... Ne gine taj lako! — reče Stanko. — Još će on mnogom Turčinu zapržiti čorbu!
— reče oduševljeno pop Miloje. — Ja posle nisam tu bio — nastavi Stanko — ali čuo sam, proneo se glas, da je vojvoda Luka poginuo... Video sam Čupića kako se zaplaka... Kažu da su i vojvodi Đorđu suze udarile!... I već ožališe ga. Kad jest!.
— Pa da vidiš, i nas je bilo dosta... Došao Đorđe, pa Luka, pa Stojan, pa Jakov... Ala ih se natukosmo, do mile volje!... Ja mislim da im skoro neće pasti na um da Drinu prelaze!.
Dučić, Jovan - PESME
Sve vojske mraka kad otplove Spram mesečevog nemog luka, Ovde će bolno još da zove Zakaslu zvezdu glasić ćuka. ŠUMA Sva suncem šuma ispunjena, Miriše zrak od novog meda,
zvezda — Kad nebrojne oči otvorite, kada Pružite spram sunca bezbroj svojih ruka, Sve šume bez konca i mora bez luka Vaš svetli dolazak pozdraviće tada.
III Ti si luka gde se saviju sva jedra, Put kud bespovratno pređe noga naša, I sedam vlašića jednog jutra vedra, Poslednja molitva
PESMA O ŽENI Njeno je srce puno oficira kao kula u Damasku, i trgovaca kao pijaca u Bagdadu, i lažnih artista kao luka u Damasku.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
onoga ispred sebe, da je ovaj jadnik poleteo u neku baricu, i zabo se u nju glavačke, i stajao usađen kao struk luka.
Gleda po bašti. Ne vidi nikoga; samo drveće i cveće, i visoku zelenu metlu i bikove od crna luka kako se izdužili u visinu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Poterana, posle toga, ona krenu mirno do polovine mosta, a tu, na samom vrhu luka, najedanput zastade i odmah kleknu prednjim nogama koje se okliznuše.
Afrika
Ovo odjednom prepuno nagih tela, jedva osvetljenih, u fantastičnim pokretima. Mikelanđelo ili Luka Sinjoreli! Izvode mladu. Ona je omanja, puna, ali stasita i simpatična devojka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Garsulija je samo pogledao prezrivo. Garsuli se načini kao da nikad nije luka ni jeo, ni mirisao, ali je Engelshofen znao nisko poreklo tog dvorjanina, kao i to da Garsuli ima umešane prste u sve
Našao se u oblacima mirisa od loja, znoja, luka, kože, i baruta. Za trenutak mu se učinilo kao da se ta gomila, nad njim, sklapa.
Niti je Đurđe znao mučenika Haritina, niti Pavle. Postmajster je, međutim, znao ko je bio evangelist Luka. Tako je, sve troje, zapisalo isti dan.
Za koju se pričalo da ju je slikao, svojeručno, sam apostol Luka. Carica je rado putovala po Rosiji (koju je zvala: Rosija, doroga), ali nije imala u programu Kijev, te jeseni.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Pa za krivokletstvo. ANTA: Ama, kako ti to meni: robija? I to odmeravaš kao kilu šljiva ili luka. Robija, taman posla! SPASOJE: I gubitak građanske časti.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Kad sam došao do Šarenog sokaka, pravoslavna crkva je izbijala jedanaest i četvrt, ali je moralo biti više, jer Luka Crkvenjak nikada nije navijao sat kako treba.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Kakav dućan! Zar od pauka sin baš mora pauk biti? Mani se toga! Došao sam da te pitam imaš li dosta luka na prodaju; rad bi’ kupiti. — Imam, ako hoćeš na kile! — Al’ arpadžika za sejanje? — I arpadžika. Koliko hoćeš?
Jedared, opet, toliko je posejao luka, i toliko mu rodilo, da se jedva u podrum mogao smestiti, pa neće da ga prodaje; čeka preko zime.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Mada su znali da ih ponegde čeka svega neka smežurana baba, venac luka, ular, ili kakva srebrna kopča na kaišu, bili su razdragano pošli u noć, da kradu.
Kovčeg sa njenim telom izložiše u jednom tremu, okrečenom belo, sa čijih je greda visilo bezbroj venaca, glavica luka i kukuruza.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„magijskih testova“: „Uoči Đurđeva dne devojka, želeći doznati hoće li se, te godine, udati, prereže dva pera od crna luka podjednako, i nameni koje će joj kazati tu tajnu rastom svojim.
Da bi devojka iz Skopske Crne Gore saznala za kojeg će se „bećara“ udati, ona, uoči Đurđevdana, uzme tri češnja belog luka, pa dva od njih nazove kojim drago poznatim imenima, a treći nazove „neznani“.
’“ U istoj knjizi (iz Srema) stoji i ovaj primer: „Uoči Đurđeva dne uzme devojka glavicu belog luka, zabode sk(r)oz čiodu i govori da ne probada lukac veće srce onoga koga voli.
⁴⁹ Luka Grđić Bjelokosić piše da se u Hercegovini veruje da „ako se djete rodi u bjeloj košuljici, dobro je“. Ovu košuljicu treba
Povojničari donose kitu cveća zavezanu crvenim koncem, pogaču i glavicu crnog luka. Za dete se donosi: kapica, platno za košuljicu i čarapice. Kum obavezno donosi kapicu i platno.
Zatim uzme vuneni crven konac, naniže na njega nekoliko oljuštenih čenova belog luka, jednu starinsku srebrnu paru, ljušturu belog puža i nekoliko pramenova bele vune.
¹⁴³ Najpoznatije sredstvo odbrane od veštica jeste beli luk. „Vještice ne jedu bijeloga luka, i zato se mnogi o Bijelim Božitnjim pokladama namažu bijelim lukom po prsima, po tabanima i ispod pazuha“, pa im one
U đevđelijskoj kazi, a i u drugim mestima, porodilji se savetuje da jede crnog luka pa će imati puno mleka.¹⁴ Mleko se magijski osigurava i pomoću basmi i drugih verbalnih formula.
Onda ga odbijaju jer, vele, da treba i ono da posti“, piše Luka Grđiđ Bjelokosić.²⁰ U Gruži se dete doji godinu dana, a ako je bolesno, doji se i duže.
Milićević, Luka Grđić Bjelokosić itd.³⁵ Naučno proučavanje prikupljenih igara (uglavnom analiza i klasifikacija) sa etnološkog stanovišta
⁷³ Grbić, S. M., isto, s. 102. ¹ Šnevajs, E., „Običaji po rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 3, Banja Luka 1938, s. 105. ² Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, tom 1, BIGZ, Beograd 1977, s. 300. ³ Milošević, M.
372. ³³ Tešić, M., „Dete u narodnim verovanjima“, Razvitak, 12, Banja Luka 1937, s. 376. ³⁴ Kordunaš, M., „Narodno vaspitanje iz Gornje Krajine“, Novi vaspitač, 5, 1892, s. 147. ³⁵ Karadžić, V.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Neće ga se osloboditi sve do smrti. Starci ćute i šaraju štapovima po prašini. Umesto njih, govori njihov predvodnik, Luka, spečen starčić gušterskog lika. – Šta ću sad bez kola? — pita nesrećni vozač. – A šta mi radimo čitavog života?
– Ali, kako ću do mora? – Jeste li vi ljudi ikad bili na moru? – Mi nismo, a ti? – Ja jesam — kaže Luka — 1919, u mornarici. – Pa, kakva je ovo okuka? – Okuka ko okuka! Prebrzo si vozio, brate...
– Ništa. – Hvala bogu, čitavi smo, izgleda... – A to vam je i najvažnije u životu — kaže Luka. da je čovek živ i zdrav! Za auto, manje-više... – Gde je ovde hotel? – Nema hotela! – Kako, nema hotela?
Kondukterski pripravnik Luka Ristin se ni najmanje ne začudi kad ga odrediše da radi preko novogodišnje noći. Znao je dobro da ga svako opiranje ili
tužbu ako ih te noći opet odrede na posao, nabrajajući sve godine u kojima ih je zapala ta nezahvalna dužnost. Luka Ristin zapravo i nije znao šta bi učinio sa novogodišnjom noći.
« primetivši kako zadovoljstvo obli strogo lice dispečara. Kondukterski pripravnik na probnom radu Luka Ristin imao je devojku do koje mu je bilo veoma stalo, gotovo isto toliko kao i do tranzistora »Sony«.
naravno, nije znao za tajanstvenu putnicu jer je neprestano bio okrenut leđima, a kad bi slučajno naišao revizor, Luka bi krišom dodao devojci kartu iz bloka, jer nije bilo nikakvog smisla da ona plaća vožnju sa svojim momkom.
« vrisnula bi obično kakva histerična žena i to bi bio znak za početak obračuna. Sa svoga izdignutog mesta Luka Ristin je posmatrao taj uzavreli lonac na točkovima čudeći se neprestano zbog čega se ovi ljudi grizu kada su prisiljeni
Sem nekog pijanca koji je kunjao na sedištu za ratne vojne invalide, u njemu ostadoše samo Luka Ristin i šofer. Ulice opusteše, a svečana tišina spusti se poput prazničkog stolnjaka na liniju jedanaest.
Preko crne haljine obrubljene ljupkom belom čipkom ogrnula je zimski kaput. Luka oseti da je zaista voli, ispuni ga ponos kad spazi sve poglede što su joj dobacivali putnici.
Ali ona nije imala novaca. — Onda ličnu kartu . . . Ni lične karte! — Ja ću platiti za nju... — promuca Luka, vadeći novac iz kondukterske torbe. Stakla revizorovih naočara opasno sevnuše: — Zar društvenim novcem? — prosikta.
»Mogla bih ja...« —Nije vam dobro? — upita je žena islednički. —Ma, ne! — osmehnu se kroz suze. — To je od luka. Pokazala je na salatu u kojoj je, srećom, bilo krupno nasečenog luka.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1802. zakaluđeri se, i mesto krštenog imena Luka dobije kaluđersko ime Lukijan. Neprestano u pridvornoj službi kod mitropolita i u bogosloviji, gde predaje slovenski
1892. Otadžbina je prestala izlaziti. 1878. krenut je u Dubrovniku Slovіnac, kome je urednik bio Luka Zore. List je izlazio do 1884.
Radičević, Branko - PESME
cveća, Kako dođe a on ga doiti, Pa cvetiće oko sebe iti, Amo do tri, tamo četir struka, U jedan čas okiti se luka, Zamirisa cela okolina, Bože mili, što ću od milina! De cvet pao, tu se i primio, Ko je tako čudo još vidio?
XXIX Dan četvrti eto beži, Kad al' pored neki luka Njegov zeka mrtav leži, A na njemu kolan pukâ. Ma nikakve na njem' rane, Pa oko njeg' sluge traže, Idu, glede na sve
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Puf, nikakve vajde, osumnjičeni je strahovito bazdio na crijemušu, neku vrstu divljeg luka. Nije, dakle, pijan. Intendant, najzad, i sam izbaci posljednji adut: — Žao mi bilo, druže politički.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Pristaviti dva litra ladne vode, staviti vezu zeleni, paradajz, jednu baburu, glavicu crnog luka, malo soli i bibera. Dva žumanceta i lonče kisela mleka. A odabrati lepe komade teletine!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Od te sobe pružao se drven, suv doksat, krevet, po kome je svagda bilo gomilice kupusa, crna luka. U uglovima tavana visile su kite, torbice, uvezano u krpama semenje od povrća.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda on pomisli da pođe tražiti oči svoga dobrog gospodara. Ostavi ovce pa uzme torbu i metne u nju hljepca, soli i luka, i sviralu, pa pođe po tragu kako je čuo od veseloga gazde svoga, a nikome ne kazuje šta će i kuda će.
Kad luk počne da raste, došao bi đavo pa gledao kako su lijepa i dobra pera u luka, a ne gledaše šta je u zemlji. Kad luk u najvećoj snazi bude, onda sveti Sava pozove đavola, te dođoše.
— E, — reče sad sveti Sava đavolu — pola je moje a pola tvoje, pa biraj sam koje voliš. Videći đavo silna pera u luka prevari se i uzme ono što je na zemlji, a sveti Sava uzme ono što je u zemlji.
A kad ga gospodar od luka zapita: „A što ti je to u torbi?“ iz koje su virila pera od pokradenog luka, on videći da se nema kuda odgovori: — To
A kad ga gospodar od luka zapita: „A što ti je to u torbi?“ iz koje su virila pera od pokradenog luka, on videći da se nema kuda odgovori: — To zlo i jest što je u torbi!
Kašiković, Sarajevo; iskorišćena godišta: 1887, 1889, 1890, 1891, 1892, 1899, 1901, 1909, 1912 i 1913. 15. Luka Grđić-Bjelokosić: Stotina šaljivih priča iz srpskog narodnog života u Herceg-Bosni, Mostar 1902. 16. Svetozar Ml.
Karadžić u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836, tumačeći takvu izreku. 108. TRI TEPAVE: Zabeležio Luka Grđić i objavio u Bosanskoj vili za 1889, str. 12.
113. DOBRA HVALA: Zabeležio i objavio u svojoj zbirci narodnih pripovedaka Luka Grđić-Bjelokosić, 1902. 114. DVIJE LjENŠTINE: Zabeležio Vuk Vrčević.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Dakle da kuvaš. SOFIJA: Mora se kuvati, kad je tolika kuća. MAKSIM: Nema luka i leba. SOFIJA: Ćuti, ćuti, boga ti; tako te po varoši i zovu: „leb i luk“. MAKSIM: Šta marim ja za svet?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, modu u kojoj će se osećati sve one buregdžinice, miris luka iz pljeskavice od petnaest komada, boja razlivene nafte po reci Savi, krckanje pečenih kokica, linija džonjanja na nekoj
(Sule se pobožno krsti pred zapanjenim skupom.) šta je radio pokojni Luka Ćelović? Jeo prazan pasulj bez mesa za gospodina! — i pio kafu bez šećera, jer je bila jeftinija dole u „Bristolu“.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Izvuci se, krtice: plamti lampa leptirom, bijel-luka češnjevi ljuskaju se s vjènčića. - Mala soba, buvara. U buvari bỳvčići. Zukte muve zlatnjače.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Patuljak Lovac u ruhu crnom, uklanja zamke pred hitrom srnom, od ptica skreće strijelu sa luka, navodi lovce na sivog vuka, mota i lomi zečiji trag da zbuni kera, veseli vrag.
Ne udaraj na magare!“ Nepoznati zamauka I savi se poput luka. „Ja sam mačak Ciciban, jurih miše svaki dan; pred prilikom mojom
—Na dalek put vam odlazim, kaže, ispod nebeskog luka, gde večno Pseto, poljem bez kraja, juri večitog Vuka! Od toga dana putuje vreme, beskrajni teku sati, a Žuće
MAJKA Već mornar Mesec pučinom jedri, nakraj mu noći luka. Na meku kosu dečaka snena spušta se topla ruka. Smeška se dete, život je bajka. Čuva ga, pazi voljena majka.
Na samoj kapiji grada, ispod kamenog luka, kozica, dobra Belka, prodaje starog vuka. Magarac Njako Njakić kupcima nudi lava. „Pošto ga daješ, kume?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ovo neko kao da ranžira kadril — veli poručnik Luka. — Biće tebi kadril, ako se na putu počukamo — dobacuje u šali potporučnik Vojin.
— Okrete se potporučniku Vojinu: — A to je bilo onda kada sam ga ja uputio. — Jest, jest, baš tada — upade poručnik Luka — kad su njih trojica stajali na osmatračnici i gađali jednoga konja, a nisu videli kolonu da im se približava...
— A, ne znate vi kako je on čvrst, iako je onako mali — brani kapetan Velja svoga vodnika. — A Luka je visok, ali sav mlitav... — I dukat je mali, ali vredi — smeje se Vojin.
— Jest, bato, ali da te lupim petodinarkom, ti bi se preturio. A-ha!... Kipislcauf! — dobacuje Luka, upotrebljavajući ovu uzrečicu kao sigurnu potvrdu.
— Jakako, bato. Neće valjda da vodi računa još o tebi, koga svaki patak može da kljune u „rikverc“ — veli pobedonosno Luka. Četvrtoga dana začusmo neku galamu na stanici i vojnici potrčaše.
— Šta misliš ti, „Kipislcauf“, na ovo? — zapita neko iz mraka poručnika Luku. — Ja mislim — veli Luka ozbiljno — da zamolimo popa Momčila za jedno molepstvije, da Bog podari svakome od nas po tri života.
A tek kako li će biti, kad nastupi „premijera“. — On značajno klimnu glavom i pućnu jednim krajem usana. Luka upade: — Veliki maler nam je napravio Tanasko Rajić... — Vala, zaista, zbog neke tradicije svi ćemo izginuti.
— Baš mi je milo što ti jedva čekaš sutrašnji dan, da isprsiš tvoj junački „rikverc“, kipislcauf — odvrati mu poručnik Luka. Kad izvrši detaljno osmatranje, aeroplan odleti. Onda doleti novi, koji kruži nad nekom drugom baterijom...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Da li da pošljemo na stanicu za meso ? zapitala bi ga ona jutrom. — Kako hoćeš, ali gotovo ... imamo mlada sira, luka, jaja, šta ćeš više. Nek ostane koja krajcara za brata.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
tinta Nalbantin - potkivač konja nišati se - nihati se, njihati se, ljuljati se Oblučje - prednji deo sedla u obliku luka, unkaš obojak (obojci) komad tkanine kojim se uvijaju noge, stopala, a služi umesto čarape; komad deblje tkanine koji
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
bez žica, hramljemo na zdrave noge, umesto trudnog trbuha nosimo jastuk, nad mrtvim majkama prolivamo suze pomoću luka! JELISAVETA: Nama su tantuzi napoleondori! VASILIJE: Živimo u nacrtanim kućama! FILIP: Pa šta?
SIMKA: Leti ikako, zimi nikako! Leti skuvaš krušku, ispečeš papriku... Umočiš u slanik glavicu luka... Ali kad dođe ona crna zima... odeš na pijacu, a po tezgama sneg! SOFIJA: Sveto je leto!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I, tako, bez zvuka, smeh će moj padati, sa nebesnog luka. I, tako, bez vrenja, za mnom će život u trešnje da se menja. Drhtim, još, vitak, od reka, i nebesa.
Bio je dobar poznavalac svih jadranskih luka i pričao je osobito lepo o hrvatskim krajevima i familijama. Bilo je uživanje slušati ga.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bar da mi odvoji repić s kojom kašikom istopljenog luka i pilava... A oni drugi što ?... Njih ne moram slušati... Naročito vrebam priliku kad pop Toma zamakne u kafanu, pa
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ostrvu daje važnost velika prirodna luka Horta, dobro zaklonjena od svih okeanskih vetrova, dovoljno prostrana i duboka da može primiti i najveće prekookeanske
Na dvema bočnim stranama nalaze se po dva ukrštena gvozdena luka. Rešetkaste gvozdene mreže se razapinju s toga da bi se lakše sekao ili iz kaveza propuštao mulj koji alat zahvata pri
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Gotovo nikad ništa. Samo što pije kafu i uvek vezuje čelo maramom, stežući jako na slepoočnjačama kolute crna luka, posute kafom.
Pandurović, Sima - PESME
odavde Puni strepnje i straha i muka Retko kad se misao dotakla: Da si izlaz iz životnog pakla, I uteha, i velika luka Večnog Mira, Istine i Pravde. TEZA Raskošna dvorana... Svet, muzika, sveće...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Sjedajte ljuđi! Kamo vi ženske? Joke, ostavi pričanje sad, namjesti ovim ljudima da posijedaju! Petre ovdje ti! Luka, Marko, ti Čevljanine sjedi, sjedajte. Što ću vam ja, kuća mala, a vas mnogo. Može vam biti!
U to i ljudi svi u gomili, dođoše iz pregrade. Mali je Milun išao pred njima noseći luč. „Daj, Spasoje i ti Luka, rastaknite, pa da se sječe!“ reče serdar.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
A kad ga gospodar od luka zapita: „A što ti je to u torbi?“ iz koje su virila pera od pokradenog luka, on, videći da se nema kuda, odgovori: „To
A kad ga gospodar od luka zapita: „A što ti je to u torbi?“ iz koje su virila pera od pokradenog luka, on, videći da se nema kuda, odgovori: „To zlo i jest što je u torbi“.
nabrašni, ogrne se u bijeli lencuo mrtvački, zaveže glavu bijelom krpom, stavi između usnica nekoliko zrna oguljena luka bijeloga (česna) kao da su mu zubovi.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
28 Testere. 29. Gusle. 30. Svraka. 31. Vatra. 32. Kandilo. 33. Ovce i jaganjci. 34. Glavica bijeloga luka. 35. Kokoš, kad snese jaje. 36. Grmljava. 37. Lubenica. 38. Saonice. 39. Uzda. 40. Pero. 41.
zakolje, i od kože konjske da okroje oputu, pa pritvrdivši jedan kraj od nje za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za čardak prihvati, kako bi se uz nju peti mogli.
ne šćedne, onda najmlađi zakolje svoga, od kože njegove okroji oputu, jedan kraj od nje veže za strijelu, pak je pusti iz luka u čardak. Kad dođe da se penju uz oputu, opet najstariji i srednji ne šćednu se peti, nego se popne najmlađi.
Kad luk počne da raste, došao bi đavo pa gledao kako su lijepa i dobra perja u luka, a ne gledaše šta je u zemlji. Kad luk u najvećoj snazi bude, onda sveti Sava pozove đavola, te dođoše.
E reče sad sveti Sava đavolu: „Pola je moje a pola tvoje, pa biraj sam koje voliš.“ Videći đavo silna pera u luka prevari se i uzme ono što je na zemlji, a sveti Sava uzme ono što je u zemlji.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Pa posle ručka izađeš prètkuću, o zidu venci luka belog i crnog, venci suvih mesečarki, venci riba, s praga ti počinje ceo Banat, i Bačka, duva vetar, oće da
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Bilo mi je tada devet ili deset godina. Po smrti matere moje, dva brata moja, stariji Ilija i mlađi Luka, i ja, vratili smo se k našem stricu Grujici koji nas je kao roditelj primio.
kolesa — kola koliko krat — koliko puta kolmi — koliko kolonel — pukovnik kombost — vrsta jela od kupusa i belog luka komodan — komotan, ugodan komodati se — ugodno se osećati komplimentiranje - udvaranje konat — račun konac — kraj,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tamo se okupile sluge, svaki omrčen pomalo, a Bukar sav crn, kao Arapin; oko vrata mu objesili vijenac luka, a za pas mu tisnuli vatralj. — Nema tu govora o potkivanju! — veli Naćvar.
E, ovo je za pripovist! Svi se čuđahu. Domalo se vrati Bukar. Sa konja je curio znoj, a konjik ne izgubi onaj vijenac luka oko vrata ni vatralj iza pasa! — A viteže! — viču mu drugovi. — Je li ja? Je li? Ja kâ velju...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Na uskom krevetu nađe mu glavu i povuče ga za kosu. I ovaj se može preseliti u moj krevet! I njegov deda, Luka, bio je sluga. Gazdu mu, Vasilija, ubili Turci. Četrdeset prve večeri Luka se preseli u njegovu postelju.
I njegov deda, Luka, bio je sluga. Gazdu mu, Vasilija, ubili Turci. Četrdeset prve večeri Luka se preseli u njegovu postelju. Đorđe je dobro znao priču koja još traje u Prerovu u razgovorima najstarijih.
Od večeras ćeš kod mene da spa— vaš.“ Iste godine rodila je Aćima. A Luka je umro s perčinom. Đorđe jače trže pregršt slugine kose. Mijat se s jaukom probudi. — Zašto spavaš?
A Moj otac bio je vodeničar i sluga. Listić na kolovozu. Luka Došljak...“ „Aćime, veruj samo sebi, i to kad si sam. Sinovi treba da te se plaše i pomalo da te mrze dok ne ostariš.
Nema vrata u Srbiji koja se pred nekim njegovim s dobrodošlicom neće otvoriti. A moj otac? Luka Došljak, vodeničar... Simka uđe s naručjem drva.
U ovoj krčevini smirio se negde i moj deda. Luka Došljak. U Beogradu, na groblju, i ja ću biti došljak. Na sredini groblja stade, kao umoren tiskanjem kroz mrtve komšije i
i zverka, a ja sam ni u šta utraćio život, šaputao je i urivao pesnice u pšenicu, glasno udišući njen miris i miris luka. Napipao je kesu, prstima gnječio dukate, a oni su bežali i pevušavo cičali.
Sigurno se sprema da mi smrsi konce... Kao moja baba. Mijata će dovući u krevet. Gološijana. Guslara. Jardžiju. I Luka je bio vodeničar. Milunka je nagovara da ga otruju. Potplatiće hajduka da ga iz zasede ubije. Udesiće s Nikolom.
Te k kad Luka vrati čamac i vikne „odoše da dođu“, žene smeju da priđu obali. Posedaju i ćute. Reka ide i odnosi: nekad zvezde, a
Posedaju i ćute. Reka ide i odnosi: nekad zvezde, a nekad oblake. U zoru, jedna po jedna ustane i odlazi u selo. Luka ne izlazi iz vodenice dok i poslednja ne utone u gustu šumu topola.
Plakao je od zime. Da nije plakao, ne bi ga ni našla žena koja mu je dala ime Luka. Tog dana bio je Sveti Luka, a docnije, kad je stigao stoku da čuva i ore, Prerovci su njegovom imenu dodali — Došljak.
Plakao je od zime. Da nije plakao, ne bi ga ni našla žena koja mu je dala ime Luka. Tog dana bio je Sveti Luka, a docnije, kad je stigao stoku da čuva i ore, Prerovci su njegovom imenu dodali — Došljak.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Preko čitavog neba, sva blistava, kao šareni luk, putovala je mala reka. Jedan kraj luka doticao je vrh planine, drugi je nežno zaranjao u more, ali ona sama nije pripadala ni planini ni moru.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Srbin imao svoga Turčina: u razgovoru sa Turcima, pregovarači su predlagali jednoga; u razgovoru sa Srbima, vojvoda Luka Lazarević, drugoga. Iako je to bilo pitanje bez veće važnosti, uzbune se i Srbi i Turci a pregovori propadnu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Uz pratnju silnih i čudesnih zvuka Oreol sjajni On polaže viš'njih... I svud iz neba, s vrhova, i luka, Zvoni i zvoni: „Osana vo višnjih!“ ...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
O, kako mu plameni pogledi sijevahu s užasnom ljutošću! Pušti str'jelu sjajnu i krilatu iz svojega almaznoga luka na Satanu, grdna otpadnika, na njegove mrske legione; i krilata poleće strijela u ognjenoj velikoj koloni.
Zvek njegova almaznoga luka, silnu huku njezina poleta nemam čemu nigđe upodobit do njegovoj premogućoj sili. I krilata pogodi strijela na
Svemogući pobjeditelj sjajni tek strijelu gromonosnu baci iz silnoga i zvečnoga luka na Satanu, neba otpadnika, i porazi nevjerne polkove - u trenuć se munje upregnute u sveštenu tvorca kolesnicu
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pored toga običnog luka načini i takav koji je imao svoje držalje i kundak, a ličio na srednjevekovne puške za bacanje strela; nazvali su ga
Onde nađoh ovo: Na zapovest Almamuma premerena je u ravnici Sinear, severno od Eufrata, dužina meridijanskog luka od dva stepena, pa je nađeno da jedan stepen meridijana ima 562/3 arapskih milja, čime je premeren i ceo opseg
Doneo je sa sobom pismo fra Luke Pačuola, opatovog prijatelja iz detinjstva. U tome pismu moljaše fra Luka svog starog prijatelja da svojski dočeka i dobro ugosti mladoga Poljaka, Nikolu Kopernika, vrlo učenoga i upućenog i u
Tim jezikom razgovarali su opat i njegov gost. „E baš mi je milo“, ponavljaše opat, „što te moj drug Luka uputi pravo meni. Dobro mi došao, mladi doktore, osećaj se ovde kao kod svoje kuće!
„Osnovan godine 1119, univerzitet u Bolonji je najstariji od svih univerziteta na svetu“. „I naš dobri Luka dospe onamo!“ „I posta nova zvezda na nebu te škole!“ „Kažu da je odličan matematičar.
Zato se odbor odlučio za Zemljin kvadrant“. „A nije li se zaziralo od toga što će se premeravanje luka Zemljinog kvadranta izvršiti u Francuskoj?“ „Naprotiv: to se i želelo.
“ „Naprotiv: to se i želelo. Takvo premeravanje luka meridijanovog, već samo po sebi značajan naučni posao, zahtevalo je nekoliko godina besprekidnog rada.
Merenje meridijanovog luka imalo se izvršiti na dužini između Denkerka i Barselone, a tim geodetskim i astronomskim poslovima imali su rukovoditi
„O svima njima daću Vam tačne izveštaje. Da počnem sa prvom trojicom. Oni su izvršili premeravanje luka meridijanovog.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
grči, krivi, kad strašno zapinje, otvara i zatvara velika žvalava usta kao da zeva, ispušta s mukom, zadahom beloga luka i s pljuvačkom koja prska, nekoliko reči, pa se opet zagrcne.
Natovari pune kante paprika, kupusa, luka ili sena, i krene noću klisurom kroz Jelicu. Noć tiha. Po belom, od mesečeve svetlosti i prašine, putu, vočići odmiču
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Po nekoj mojoj fantastičnoj frenologiji, centar za ozbiljnost leži odmah negdje iza obrvnog luka. Intenzivniji napor tog centra podstiče rad mišića koji pokreću obrve.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ostale krstonoše poneše šta je ko imao: neko ikonu, neko svećicu, neko klasje žita ili strukove bela luka... Pored krstonoša jaše na konju popa, a uz njega koračaju s jedne strane Obrad, s druge onaj što nosi kadionicu.
Tako se otimala od nemaštine i gladi, a dao Bog — seoskoj duši ne treba mnogo: komad proje i glavica luka zadovoljava potpuno njene potrebe i navike. Đurica je leti, kad je hteo raditi, dobro zarađivao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
zakolje, i od kože konjske da okroje oputu, pa pritvrdivši jedan kraj od nje za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za čardak prihvati, kako bi se uz nju peti mogli.
ne šćedne; onda najmlađi zakolje svoga, od kože njegove okroji oputu, jedan kraj od nje veže za strijelu, pak je pusti iz luka u čardak. Kad dođe da se penje uz oputu, opet najstariji i srednji ne šćednu se peti, nego se popne najmlađi.
Ovo i učine. Kad luk počne da raste, došao bi đavo pa gledao kako su lijepa i dobra pera u luka, a ne gledaše šta je u zemlji. Kad luk u najvećoj snazi bude, onda sveti Sava pozove đavola, te dođoše.
— E, — reče sad sveti Sava đavolu — pola je moje a pola tvoje, pa biraj sam koje voliš. Videći đavo silna pera u luka, prevari se i uzme ono što je na zemlji, a sveti Sava uzme ono što je u zemlji.
na oranje, reći će ženi: — Spremi nam za ručak dobru braveću čorbu s kupusom i krompirom; na bravinu metni crljena luka; skuvaj pitu od tikve i pošalji nam dobra šenična kruva i oku rakije.
— Kako ne bi, po bogu brate? — vele orači. — A bi li na bravinu crljena luka? — pita hodža. — Ama, nikad bolje, — reći će jedan orač — bravetina tusta, a luk ljut: što luk izgrize, bravina zamaže.
hanumi i reci joj neka nam spremi za ručak braveću čorbu sa kupusom i krompirom, — na bravinu neka nareže crljena luka, pa neka skuva pitu od tikve, ama neka ne zaboravi dobra šenična kruva i oku rakije.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali moj odgovor je bio da je koledž Hamiltona, Džeja i Livingstona bila luka kojoj sam plovio još u Njujorku, i da je Bičerova crkva u Brukjšnu bila sidro koje će me tamo držati, a da je Bičer deo
sam verovatno imao u vidu kada sam govorio svojim prijateljima u Adelfi akademiji da je “Kolumbija koledž grada Njujorka” luka prema kojoj plovim, a da su Bičerova crkva i Bruklin sastavni delovi tog Koledža.
Telegraf i telefon, dinamo i motor, svetlo električnog luka i usijanog vlakna, izgubile su svoje draži još dok sam bio student u Kembridžu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
gust, težak , i njoj upravo „tada sve iziđe”, pa je „čisto oči zabole od toga” i „brzo, zanoseći se, lepi kolute crna luka na slepoočnjače i čelo, celu glavu steže jako, svom snagom, učkurima i to unakrst, da bi joj mozak ispao”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Dođe i krčag rakije sa malom zakuskom od sira i luka. Pop na brzinu iskapi nekoliko čaša, ali nikako da savlada svoje prve utiske i svoje razočaranje.
Krakov, Stanislav - KRILA
Zbog godina manje upotrebljiv va stroj, bolje bi poslužio za kancelarisku službu. Vodnik poručnik Luka Rosić iz Arilja. Karaktera zatvorenog. Inteligencije slabe. Nepouzdan. U službi mu je potreban nadzor.
U šatoru se čulo pljuskanje vode. To je posilni polivao komandanta. Kraj svoga žutog sandučeta poručnik Luka je probao pojas za spasavanje, koji je pri iskrcavanju, sigurno za uspomenu, neopaženo zajedno sa dve srebrne kašike
Podignuto krilo pade, svetlost uteče plašljivo u šator, i ponova se čuše karte. Poručnik Luka ide duž niza šatora, koji su isto tako budni i osvetljeni, i po kojima igraju pogrbljene senke.
Preko svega se rasula mesečina, na kojoj se crne prilike stražara, i druga uz trnje pričučnula bića. Poručnik Luka korača zadovoljan. Jedan kratki prst mu je u spljoštenom nosu, a druga ruka pipa zgužvane banknote u džepu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ovo odjednom prepuno nagih tela, jedva osvetljenih, u fantastičnim pokretima. Mikelanđelo ili Luka Sinjoreli! Izvode mladu. Ona je omanja, puna, ali stasita i simpatična devojka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sada ne vidi dobro na jedno oko, a od potresa prsla mu i jedna bubna opna. Dira ga jednoga dana Luka: — Ti ćeš ovde da nas „malerišeš“. Kao da privlačiš granate, sunce ti detinje. Znam... naći će nas odmah.
Setili smo se da je danas nedelja. — Pa danas je Uskrs! — plesnu se Luka rukama. Ali začudo, kako je prijatan taj zvuk zvona. Umirivao je prosto nerve.
Pa ipak, običaje treba održavati. Potpukovnik Petar naredi da se iznesu biskviti iz njegovog sanduka. Luka je dao vermut, Vojin je priložio kavu, ja šećer.
Iz duga vremena prisećali smo se gde smo proveli tri ranija Uskrsa. Uvek na polju, u rupčagama, ili u zemunicama. Luka je stajao pored durbina i nemarno, više po navici, sagao se da pogleda na dvogled. Uozbiljio se najednom.
Ona duhovna spona, nazvana vojničkim jezikom disciplina, rasteže se i osipa kao konac. — Ovo je rasulo! — zavapi Luka. Telefoni su zvrjali.
Trećega dana ustao je malo oporavljen. Umesto kave, koliko da se održi navika, pio je kondenzovano mleko. Smeje se Luka: — Ova naša komanda, gospodine potpukovniče, podseća na bolnicu.
Ama, gospodine potpukovniče, toga čoveka ni glava da zaboli! Potpukovnik Petar se nasmeja. Luka pogleda Vojina ispod oka. — Naravno... Nemam zmiče u srcu, ne lovim „zajci“, na svako pile „vikam“ dobro jutro.
Vojin taman zausti da nešto kaže, kad naiđe telefonista i pozva potpukovnika Petra na telefon. Kada on ode, Luka se obrati Vojinu: — A ti tako... Porediš mene sa magaretom.
— Dobro, dobro, smej se, sveca ti detinjeg. Vratiću ti ja to, pa ćeš da me pamtiš - veli jetko Luka. Učinilo mi se da se potpukovnik Petar nešto ljuti, te sam ih opomenuo da se pritaje. —...
Obično je to činio kad je ljut. Nas trojica gledali smo ga oštro, jer se radilo o našoj glavi. Luka prekide ćutanje. — Sila boga ne moli... Da idemo. Komandant nas pogleda.
— Ova dvojica su bolesni. Ići ću ja — reče Luka. — Ja se sada osećam potpuno sposoban — dodaje Vojin. Sa svoje strane napomenuo sam da je prisustvo Lukino ovde
Vojin ne vidi i ne čuje dobro. Predložio sam komandantu da uputi mene. Ona dvojica su se opirala, naročito Luka. Ali komandant prekide naš razgovor i izjavi, kad već mora da se ide, onda da idem ja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
PO MODI 118 HUDA SRPKINjA 120 POSLANICA DRAGU TEODOROVIĆU TRŠĆANINU 122 O LjUBOVI PJESNE NIGDA OSTARITI NEĆE 127 LUKA MILOVANOV 129 NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR 130 MILOVAN VIDAKOVIĆ 132 NADGROBNI STIHOVI 133 U MESTU PRIJATNOM, TIHOJ
Pak evo što serce moje svegda ljupko kreće: O ljubovi pjesne nigda ostariti neće. Pavle Solarić LUKA MILOVANOV NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR Dječici mladoj Igrat se radoj Rad sam da znadem Kakvu da dadem Lutčicu.
Ha! Znam sad, što ću: Pisati hoću Djeci malenu L'jepu, šarenu Knjižicu. 1810. Luka Milovanov MILOVAN VIDAKOVIĆ NADGROBNI STIHOVI Požih ljeta mnoga V sjem ujedineniji Upražljajas vsegda Vo svjatom
O. M., a koji počinje ovako: Cjelija žizni i čist zlago sluha Ne iščet Maurov kopji, ni že luka Ni tulov, Fusče, iže napolnjenih strjel otravljenih...
preveo ju je, po svome običaju, do nečitljivosti verno: Živeć bez mane i čist od poroka, Ne treba koplja maurski’ ni luka, Strelama niti teretna s otrovnim, Fusku moj, tula...
) Pesmu je u svome Opitu... sličnorečnosti) Beč 1833, naveo i Luka Milovanov, i to dvaput (str. 41, 49), kao „prekrasan priklad” da „jesu vrlo ugodni” „sličnoredci” (tj.
u savremenoj srpskoj književnosti, i kakvom ocenom njegova talenta završava Vuk svoj Predgovor gornjoj knjizi: „No Luka se...
— — — No pored sviju pomenuti (a i drugi svaki, koje bi ko našao) pogrešaka može se slobodno kazati, da je Luka bio pravi estetičeski majstor načiniti stihove; i sa samom ovom, ovako posle smrti njegove izdatom knjižicom, zaslužuje
Glas istine 1884, 131b, 132a). I Ljub. P. Nenadović zapazio je Luku Milovanova: „Luka Milovanov” — pisao je on Svetislavu Vuloviću — „pokazao je pesnički talenat, ali posle nekoliko lepih pesama umuknuo
Sabrane ro Slavoljubu Slavončeviću, Zagreb, sv. III, 1852, 47—8, gde je Slavončević (u stvari, Luka Ilić), u četiri knjižice (od 1847—52), štampao množinu kalfinskih pesama, kako ih on dobro naziva, za razliku od
njih još 11 drugih koje Vulović ne spominje; to su: Zaharija Orfelin, Jovan Rajić, Jovan Avakumović, Dositej Obradović, Luka Milovanov, Eustahija Arsić, Mihailo Vitković, Jevtimije Jovanović, Vladislav Stojadinović Čikoš, Sava Mrkalj, Spiridon
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
kô na gorsku vilu, pa povadi' sablju iz korica i podviknu grlom junačkijem: „An banga batalijun gitara jorda Banja Luka, Kadina Voda, Bronzani Majdan sema pirden! Batalijun! Batalij-u-n!
! Oklen si? Kako se zoveš? David: Ja se zovem, slavni sude, David Štrbac, selo Melina, kotar Banja Luka, okružlje Banja Luka, a zemlja, mislim, glavati gospodine, da će biti Bosna. Kućna mi je lumera 47.
! Oklen si? Kako se zoveš? David: Ja se zovem, slavni sude, David Štrbac, selo Melina, kotar Banja Luka, okružlje Banja Luka, a zemlja, mislim, glavati gospodine, da će biti Bosna. Kućna mi je lumera 47.
Selo mu se zove Melina, kotar Banja Luka, okružlje Banja Luka, a zemlja, mislim, glavati gospodine, da će i njemu biti Bosna.
Selo mu se zove Melina, kotar Banja Luka, okružlje Banja Luka, a zemlja, mislim, glavati gospodine, da će i njemu biti Bosna.
David: Ja se bude zvala, 'ajd kad 'oćeš tako. Bog te ubio, David Štrbac, selo Melina, kotar Banja Luka, okružlje Banja Luka, zemlja Bosna, kućna mi je lumera 47. Tako me slavni sud piše i tako mi pozovke šalje.
David: Ja se bude zvala, 'ajd kad 'oćeš tako. Bog te ubio, David Štrbac, selo Melina, kotar Banja Luka, okružlje Banja Luka, zemlja Bosna, kućna mi je lumera 47. Tako me slavni sud piše i tako mi pozovke šalje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l. može pomoći protiv metilja (»za dva dana i dvije noći ne jede se ništa, pa onda jedi saramsaka — bijeloga luka — što možeš više«, BV, 16, 1901, 280); zna se, međutim, da metilj kod stoke naš narod, inače, smatra neizlečivim
Vuk, Posl., 974: »Da ne jede bijeloga luka, bio bi vrač«, sa objašnjenjem. »Koji ne jede b. l., smatra se za vešticu«, SEZ, 32, 41).
i bela luka (BV, 7, 1892, 399). Kićenje bosiljkom u vrlo mnogo slučajeva ima apotropajski cilj. Na Novu godinu žene meću b.
Bolesnik od groznice ispeče glavicu bela luka, i rano ujutru ode kakvoj v., zatrese je i kaže tri puta: »Ne tresem s tebe rosicu, nego s mene groznicu«.
SEZ, 7, 46, javlja zajedno s belim lukom). Pored porodilje veša se crvena p., glavica bela luka i prsten, »da se dete sačuva od uroka, i da mu ne prilaze veštice i drugi zli dusi« (Karadžić, 4, 118).
t. (ili ivanove trave) devojke gataju o udaji. Od nje na Ivanjdan pre sunca svaka splete venac (sa »glavicom luka češnjaka«) i potom ga baci na krov svoje kuće: »ako se on na krovu zadrži, onda se ona neće udati te godine, a ako
pasulja — kao njegova »večera« (GEM, 22—23, 1960, 151, Petrovo selo); pre večere svako od ukućana pojede malo belog luka i pasulja (GEM, 27, 1974, 409, u Jadru i drugde); »za večeru domaćin prvi zahvati malo pasulja, pa obnese kašiku oko
da blagotvorno utiče na plodnost i obilje (na to ukazuje i verovanje da će porodilja imati mleka ako »jede dosta crna luka i pasulja«, SEZ, 19, 100, Homolje).
supstrat — koja nam može osigurati večiti život — to je jedna na prvi pogled tako obična stvar kakvo je seme od beloga luka. Ali to seme niko nikada nije video niti za njega čuo. Za njega znaju samo vile.
Za njega znaju samo vile. Kao što su grčki bogovi jeli ambroziju, tako naše vile jedu seme od beloga luka, i žive dokle im se život ne dosadi; a kad im dosadi, one to seme odbace, i tako bez bola umru« (Čajkanović, Mit i
Ćipiko, Ivo - Pauci
Doli je otac... A ča ćeš za obid? — Nu mladić ni ne ču, siđe niza stube i preko dvorišta uniđe u dućan. Otac, šjor Luka, razgovaraše s težacima što dođoše po svoje nadnice, ili za kakvim drugim poslom.
—Došao sam, — reče, — da mi isplatite ono nadnice. —Koliko ih je? —Vi najbolje znate. Šjor Luka dohvati iz ladice staru, otrcanu knjigu i prevrtaše listove. — Dakle: Ante Čole — tri nadnice.
— začudi se Marko. — Znaš i sam da je kišilo. Od onoga nije bilo koristi. — Dakle, tri dana! — zaključi šjor Luka, pa izvadi pehar krcat novaca i zbroji svaku nadnicu po šezdeset i pet novčića.
— I stade opet da prevrće po knjizi. — Evo ti! Jure pozdravi i ode. Tako su redom dolazili i drugi težaci, a šjor Luka jednako se prepiraše s njima, nu u zadnju rastajahu se u miru.
—Koliko ste mu dali? — reče naglo. —U sve dvanaest fiorini, — odgovori mirno šjor Luka. —A ono drugo? —Kod mene vam je još osam fiorini... —Uvijek ušćinete čagod!...
Neka ih kod mene; sarčićete ih lako! — Bar mi dajte još dva fiorina, potriba mi je! Šjor Luka maši se u pehar i uruči joj novac. Žena pozdravi i ode.
Napokon se šjor Luka diže i pođe po dućanu, pa, ustavivši se na pragu, ugleda Ivu. — 'Ajdemo! — reče zamišljeno. Pri večeri namrgodio se
— 'Ajdemo! — reče zamišljeno. Pri večeri namrgodio se šjor Luka. Ljutio se na neke težake što nijesu htjeli škropiti vinograd, jer im ne bijaše dao potrebiti modri kamen.
— Rade i onako dosta! — reče k'o za se Ivo, sjećajuć se umorne družine. — Dakako! — plane šjor Luka. — Koliko si samo dosada izija za svu godinu hrane, zaleglo bi cijelom selu. Hm, pa da bi zašto! E, dolijalo je...
— okosi se na nj Marko. — Šta? — progunđa Zagorac, zastriže očima i mučke iziđe. Još malo vremena prođe, i šjor Luka zatvori dućan. Porodica, sva na okupu, iziđe u kuću.
Uh, kad pomislim na familiju! — Puno! — začudi se Ivo. — Lipo kaži kako je bilo! — opazi otac Ivov, šjor Luka. — Otišli smo u nedilju po podne da na vrime dođemo. Sutradan šetamo i zastajkujemo pred sudom.
— Ča, dakle ću poć' šest miseci unutra za ono... — Lipi zakon! Istukli mu sina, a njega u zatvor, opazi stari šjor Luka. Ante Rajić čeka da mu Ivo što utješljiva reče; svaki mu kret prati očima.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja sam nastavio sa prepisivanjem jevanđelja tamo gde ga je Dimitrije prekinuo: Luka, Isus pred Pilatom. „Tada se svi digoše i odvedoše ga k Pilatu, te ga počeše optuživati: 'Ustanovili smo da ovaj buni
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
zovu ga ljudi, Tako daleko od Nila, koliko za dan preplovi Prostrana lađa, kad za njom zuji i duva vetar; Ima i zgodna luka, iz koje potiskuju plovci Širokih bokova lađe, kad sveže zgrabe vode.
Za ručak se sedalo oko jedan. Sve što je za nj bilo potrebno, davalo je naše imanje: bašta svo zelje, od prostačkog luka pa do gospodskog karfiola i špargla, voćnjak, najlepše voće, kokošarnik svu perad, kravara sve mlečne proizvode, a
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
PERIOD U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI ZA DECU 2 PESME 9 ZAHARIJE ORFELIN, MELODIJA K PROLEĆU 10 LUKA MILOVANOV, NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR 15 NIKANOR GRUJIĆ, MAJSKA PESMA 16 JOVAN SUBOTIĆ, MATI PEVA ŽARKU 17 JOVAN
NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR LUKA MILOVANOV Dječici mladoj igrat se radoj rad sam da znadem kakvu da dadem lutčicu.
u Beču. Umro je u siromaštvu u Novom Sadu. Luka Milovanov Georgijević (1784–1829), rođen je u Osatu kod Srebrenice u Bosni, a u ranom detinjstvu porodica mu se
Rođen Luka Milovanović Georgijević 1787. Avram Mrazović: Poučelni magazin za decu k prosvešćeniju razume i napravljeniju serdca
Rođen Branko Radičević 1825. Rođen Jovan Sundečić Rođen Đorđe Rajković 1826. Rođen Ljubomir Nenadović 1829. Umro Luka Milovanov Georgijević 1833. Rođen Jovan Jovanović Zmaj Vuk St.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Rajnhart, od gospa Nole prozvani Luka. Šlajferova žena leži daleko, u Nemačkoj. A uz drvenu katoličku kapelicu legao je na poslednji odmor živahni „gospodin
Viknuti ga čovek ne može... Ne znam ja za imena u njihovom kalendaru, ali kad za mene radi ima da se zove Luka, inače mi ne treba... Čudno ime, a čudan i Švaba, Švaba koji ne ume da zaradi! Da se ljudski okući.
Bože oprosti, raduju se kao kerići koji dočepaju komad mesa i jedu ga u svom budžaku. A Luka nema budžaka, eto to vam je.
Ono što za te krajcare kupi, naravno sitnice kojekakve, dalje prodaje... Ne valja to... A mali Luka, verujte da mi baš nije milo da to za Švapče kažem, ali moram istinu govoriti: na tom je detetu Božji blagoslov.
— planem vam ja, gospodine pretsedniče. — To neću dati ja! Ne trpim popove, ni vaše ni naše! Neće Luka u popove, ne dam, i kraj...
Uspeo je da dobije dozvolu za polaganje dva razreda u jednoj godini. U kući je važilo da Luka, mlađi, hoće da stigne Srbu, starijeg, i bude s njim u istom razredu.
Ne dam da ga Švaba osramoti i da i mene osramoti, razumete li!... Pogledajte ih kad zajedno idu. Luka, kao da ga kostima hranim: nije porastao ni pojačao od dvanaeste godine. Bled, sitan, mekće kad govori. Mlad, a starac!
Kamen moraš da jedeš, ako ćeš čovek da budeš. Da nisam ja kamen jela, bio bi Luka danas šlajfer; kao i otac mu, a ne abiturient, kako li se to zove. — Gospođo Lazarić, ne mislite vi tako kako govorite.
— E, jeste, imaš pravo, Luka; uvek ti imaš pravo, đavolski stvore! Vidim da si za posetu kod mene obuk'o i svečano odelo. Dobro, dobro, izvini...
— E, kad su Julica i Paula udešavale tvoj kostim, onda ja više ne smem da se mešam... A sad sedi, Luka, sine, i kaži mi šta bi učio, i kuda bi želeo da ideš. Srba će u Grac, i učiće za doktora.
Dakle Luka-Lukice, kaži šta imaš i gospa Nola pomilova mladića po kosi, očigledno da ga ohrabri da bude iskren i slobodan.
— Slušaj, Luka, mi sad govorimo kao ljudi. Lepo je što si skroman i zahvalan; ali tvoj bivši direktor mi je kazao da si ti mladić
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
recimo, piljarev sin ne bi znao lekciju a doneo mu je danas, juče ili tih dana, dvadeset glavica kupusa i tri venca luka, onda bi ga ovako savetovao: — Vidiš, sinko, ti imaš čestita i valjana oca, pa bi trebalo na njega da se ugledaš.
Peru Vukića dva para gusaka, pet pari pilića i 140 jaja; Milenka Purića 100 glavica kupusa, sedamnaest venaca crnoga luka i deset pari telećih nogu za piktije; Janka Popovića 294 pari kobasica, četiri šunke, četiri švargle, dve slanine i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svi smo se prilepili za zemlju. Jedino je ostao potpukovnik Petar i grizao donju usnu. — Ah, strašno! — progovori Luka, pa se obrati potpukovniku Petru: — Ja mislim, nije preporučljivo da se pravite Kraljević Marko.
— u vojsci su nas naučili kojekakvim tričarijama, niko nam ne pokaza kako se pravi zavoj — ljuti se Luka. — G-r-r-u... g-r-r-ru — prolama se vazduh i jed no teško hrastovo stablo se povi, gotovo da nas poklopi.
— Raskopčajte mu bluzu! Pipamo ga, zagledamo, ali nigde krvi. — Evo na čakširama krv, svlačite ga — povika Luka. Položismo ga na zemlju, ali na njemu ne nađosmo rane... Ležao je on kao mrtav, gotovo bez svesti.
Od muke se nasmejasmo. — To ti je ono: „Bolan zdravog nosi!“ — pokušava da se našali poručnik Luka. — E, nije baš tako.
Posle pola časa pojavi se doktor, vodeći konja za uzdu, a Luka je jahao pozadi njega, kao da ga sprovodi Smeje se i Kralj i tapše lekara po ramenu. — Doktore... mnogo si plašljiv...
Kažu, poginuo od mitraljeza sa aeroplana. — Ovaj se narod ne može krenuti milom, već samo silom! — čujem gde Luka govori iza mojih leđa. Pred jednim mostićem zastadosmo...
A zapregnuta kola u beskrajnom nizu stoje na putu. — Ljudi, bre, što ležite, zašto ne krećete? — pita Luka dosta blago. Jedan ga samo pogleda, ne hte ni da mu odgovori. Drugi promrmlja: — Pa jes, kad bih mogao da preskačem!
Drugi promrmlja: — Pa jes, kad bih mogao da preskačem! — i okrete leđa. Luka zovnu ordonansa i naredi da mu donese jednu motku. Onda siđe na put, da sačeka dok čelni stignu na izlaz.
Malo zatim releji javiše da su čelni na izlazu. Luka dohvati motku i viknu: — Komordžije, kreći! Onda priđe onoj vatri pa poče bez milosti da ih tuče.
preneraženo, neki pritrčaše kolima, a drugi, bunovni, ne shvatajući šta se dešava, pokušavali su da beže uz padinu. Luka viknu: — Ordonans, pucaj! Komordžije stadoše kao ukopane. Okretoše se i žurno strčaše kod svojih kola.
kola zaškripaše, bičevi fijuknuše... Ali konji iz jednih kola ni da krenu. — Ispreži, brže ispreži! — naređuje Luka. — Preturaj kola u reku! Pešaci poskidaše puške, pa upreše leđima. Kola se nakrenuše.
Pri svetlosti lampe videsmo da je potpukovnik. — Ko ste vi, gospodine? — zapita Luka, već nadražen. — Ja sam komandant kolone... — U ime komandanta divizije naređujem vam da odmah krenete kolonu!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
MARIJAN I SREBRENKA Na samoj obali mora živeo je ribar Luka s unukom Marijanom. Talasi su im gotovo do postelje dolazili. Šta da se o vetru kaže?
Zorom, kada se mesec i sunce razmenjuju, odlazio je starac Luka na pučinu da digne u suton bačene mreže. Oj, kako su se zlatile ribe kroz tanka okca mreže!
Otkuda pesma o Marijanu i Srebrenki? Kada je ribar Luka pronašao svog unuka kao što nakon bure pronalazi izbačene školjke i rakove — dečak nije imao hrabrosti ni da pogleda u
Groznica ga je tresla, sav izlomljen bio je čamac, a mreže beznadno uništene. Ali, mudar je bio ribar Luka: ne pokaza da žali čamac, ne reče unuku tešku reč. Uze ga u naručje i unese u kolibu, šapćući: — Ne žalosti se, sine!
Vremenom se ribar Luka, obogatio i sagradio veliku kuću čiji se krov crveneo izdaleka. Ali, i starac i dečak produžili su da spavaju u kolibi
Pred naletima vetra i talasa ona im se činila bezbednijom... A onda, iznenada, opazi starac Luka da mu se unuk pred zoru iskrada, prikri se i pođe za njim.
Šantić, Aleksa - PESME
U izdrtom suknu, pod murvom kraj puta, Prekrstio noge na rapavoj ploči, I tu lomi komad hljeba otvrdnuta I glavicu luka uza nj slatko smoči.
1918. ZORA Golubovi prvi lete preko luka. Ne znam šta je, srce s njima bi mi htelo! Kao da me davnih dana jutro srelo, Kad sam trčô majci raširenih ruka I
I svud iz neba, s vrhova i luka, Zvoni i zvoni: ''...Osana vo višnjih!''... Sja sunce, zlatno kô klasje kad dozdre; Bik riče ispod jela
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Rasrdi se vila Ravijojla, pak odskoči u Miroč planinu, zape luka i dve bele strele: jedna ud'ri u grlo Miloša, druga ud'ri u srce junačko. Reče Miloš: „Jao moja majko!
86 Luka (Lazarević) rođen je u Svileuvi (u šabačkom okrugu). Pre ustanka bio je sveštenik, a u ustanku vojvoda, zapovednik konji
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
svih svetaca koje je čitao u nekom starom kalendaru, načetom od miševa, pa počinje da ređa: — Sveti Petre, i sveti Luka, i svete Časne Verige, i sveta Petko, i sveta suboto, i sveta Bogorodice Trojeručice, i sveta Stonogice, nosite ovoga
Stric je našao pero divljeg luka. Pjesnik tek što ga omirisa, već se namršti. — Phi, od ovoga bi samo dobio volju da se svađam.
Nikolica je dijelio svoju porciju s kujom. Žuja jedino nije htjela da jede luka, samo bi omirisala svoj dio i ostavila. — Boji se da ne pokvari njuh — tumačio je Stric.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Poći će pravo iz lukova, strele i munje odzgor — luče s treskom, ka od vrlo okrugla luka oblačna na nameru doletat će na zle ljude.
Onde, na stupcu imaše prilika spraljena na obraz svetoga mučenika Teodora. Pak zgleda ga neki Arapin, Turčin; iz luka sa strelom streli k njemu, te ga zgodi baš u rame! I taki pljusnu krv teći iz ramena obraza Teodorova.
(Luka) CAREVO PISMO Dobru majstoru ne razbira se kakav mu je život, nego to pitaju kakva mu je majstorija, je li dobra i lep