Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
februara stignem u našu vojsku u Grabovicu jedan sat do Valjeva, i odma odvojim najbolji̓ 200 momaka i sa Lukom iz Kutišice pošljem stricu na Svileuvu. Sutradan, 27.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Na jednoj strani zapovednik vrhovni vožd, Kara-Đorđe, s vojvodama: Lukom Lazarevićem, Stojanom Čupićem, Milošem Pocercem, Jakovom Nenadovićem, Cincar-Jankom, CincarMarkom, Jankom Katićem iz
jula, oko velikih zaranaka, dovedoše KaraĐorđu jednog Turčina što se sam predao. Kara-Đorđe je baš nešto govorio s Lukom, Jakovom i Čupićem, kad mu javiše. — Dovedite mi toga Turčina! — zapoveda on.
Tu, baš na samom Mišaru, pogibe Sulejman, Kulin... Sukobi se s Lukom... I potegoše jedan na drugog kuburlije, ali slagaše. Oni potegoše sablje i Kulin skrši Lukinu sablju do balčaka...
Turci se skleptaše oko bogatog takuma na konju, a Kulin se naturi za Lukom. Međutim, Lukini ga momci dočekaše vatrom iz pušaka i oboriše na mesto. Pršte turska vojska...
Oni slušahu njegovu živu priču s najvećom pažnjom. — Pa šta je bilo s Lukom? — upita pop Miloje. — Zar pogibe? — Ko?... Vojvoda Luka?... Ne gine taj lako! — reče Stanko.
Dučić, Jovan - PESME
Prošle su zvezde i sati; I talasi pod lukom mosta; A svu noć ja čekah da svrati Nekog svog neznanog gosta. Sva koplja jutra duž neba, Sva platna dana po dolu..
Digla si sto mržnja da stražare, kao Sto crnih jedrila, sva pred tvojom lukom... I tako mom dahu prinela si rukom Cvet tvog bića krupan, otrovan i zao.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Razgovarali su se o ovogodišnjoj letini i jeli prženice namazane mašću i belim lukom, tek da se kol’ko tol’ko zabave do večere.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
kakvu tuluzinu — sve, jednako drhteći od zime, sa onim istim plačnim izrazom lica, skuplja i zajedno s parčadima hleba, lukom, paprikama i drugim što je naprosio, meša.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Šta, zar i bumbare jedu? — pita ga Krečar. — Salatu prave od nji’ sa lukom i zejtinom. Šamika je sad prvi čovek u varoši. Posle tri nedelje spremi se opet na put, — u Košicu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Vještice ne jedu bijeloga luka, i zato se mnogi o Bijelim Božitnjim pokladama namažu bijelim lukom po prsima, po tabanima i ispod pazuha“, pa im one ne mogu ništa nauditi.
“¹⁶¹ Kao i od drugih zlih bića i nečastivih sila, i od more se ljudi brane belim lukom. Poznato zaštitno sredstvo, koje spominje Vuk, jeste i metla naopako okrenuta i stavljena iza vrata spavaće sobe.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
nalazio riječi za ovo čudno razigrano stvorenje o kome ide i raste priča kao o curi hajduku, barabar s Lazom Škundrom i Lukom Labusom, a kad tamo pred kuću — nema tu ni cure ni hajduka, nego nešto ...nešto ...
Kostić, Laza - PESME
gladi čelo vilinih guslica — vilinski beše sa žice zvuk: milinom zvuka vila se bela silno zanela, zamahnu luk, lukom je gusle besno prevukla — žica je pukla. Kad take žice pucaju rodu, je l' čudo što glasovi stranputicom odu?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu je i pismo, od mrlja vri: „Primite poklon! Rudara tri.“ I potpis ima: pijuk rudara, strijela sa lukom i kotva stara.
— starina viče, na noge skače s velikom bukom. — Ako ti spremim, brka mi moga, opanak svoj ću pojesti s lukom! Neću da lovim, neću da spremam, milosti nemam!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
I ovde tek, na planini s našim imenom, zažalih za lukom zlatoslemenog grada; jutrom ga sad u izmaglici nazirem kako sjajem daleka kopna spaja i znam, stareći, dok sedim u
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Probudimo se noću i smešimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom. I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom. Beograd, Braće Nedića 29, 1920. STENjE Danas sam bio tako veseo!
Sa osmehom jutarnjim jednom i vi zaigrati, sa srebrnim lukom, u bezdan nebesa biserno sivi, sa Šara, sa Velebita, sa Fruške gore.
STRAŽILOVO Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje, iz zaseda, mamim, ali, iza gora, zavičaj već slutim, gde ću smeh, pod jablanovima samim, da
I, tako, bez bludi, na usnama mi gorka trulost rudi. Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje, iz zaseda, mamim, ali, iza gora, zavičaj već slutim, gde ću smeh, pod jablanovima samim, da
Mesec, što kotrlja, večerom, prazni svet svoj žut? Ona magla, i dim, što stresa, lukom srebrnim, kad razdire noć, na svetli, neznan, Mlečni Put, što se gubi u zvezdanim pustinjama crnim?
1920. ŽIVOT Sve to ne zavisi od mene. Setim se kako beše lep, nad vodama dubokim nekim, kao Mesec beo, sa lukom tankim i mekim, jedan most. I, vidiš, to, uteši me. Ne zavisi od mene.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
se gata: s varicom, sa božićnom slamom, sa badnjakom, sa česnicom, sa polažajnikom, sa plećkom, sa orahom, sa crnim lukom, s prstenom, po vetru, sa sitom itd.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Inokosni Vrtirep nije s večere ni ulazio u sobu, no bi šetao trijemom, pijući rakiju i mezeteći je bijelijem lukom, kao što čine hajduci.
Ćosić, Dobrica - KORENI
u prozor, video je da je to lasta, i prvi put je bila lasta, pijuknula je razljućeno i žalosno, a u velikom ogledalu s lukom sedeo je neki starac koji je naglo oronuo i obema rukama jedva držao bradu.
Lakše bi mu bilo da joj je rekao da to uradi s Tolom. Samo da ne bude s Mijatom. Gološijanom. Jardžijom. Kao baba s Lukom vodeničarom. Istukao je zato što nije mogao da joj kaže. Ona će, sigurno, s njim, sada, dok je on ovde.
Slučajno sam se tako i ja rodio. Mogao sam da se ne rodim. Trebalo je da svi mi s Lukom uginemo na kiši, u vrbaku. Zbog toga su ga mati i otac ostavili. I sada mi, Katići, slučajno živimo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Digla si sto mržnja, da stražare kao Sto crnih jedrila, sva pred tvojom lukom; I tako mom duhu prinela si rukom Cvet tvog bića krupan, otrovan i zao.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
istom četkom doteruju, izlaze sa ženom do Kalimegdana, pa posle obično svrate na koje deci vina sa ražnjićima i crnim lukom sitno iseckanim. Dakle, u onoj prepisačnici, na njegovom stolu, šoljica od kafe, jutros popijene; tacna je odvojena.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Navodimo već pominjanu prvu strofu Stražilova, s eho-rimom na završetku: Lutam, / još, / vitak, / sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje, / iz zaseda, / mamim, ali, / iza gora, / zavičaj već slutim, gde ću smeh, / pod
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
I ja sam bio ljut, te sam ušao u zemunicu i legao na poljski krevet. Rešio sam čvrsto da više sa Lukom ne govorim. Pozvao sam svoga posilnoga Stanimira i naredio mu da zatvori i moju flašu sa vermutom.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Sremac, Zona Zamfirova). B. služi kao lek od različitih bolesti. »Koštica od b., šljiva I jabuka sa belim lukom u komovici pije se od groznice« (SEZ, 13, 1909, 341). Kora od b. skuvana u vodi lek je od zubobolje. B.
Kad ko ima vatru, meće mu se (zajedno sa krompirima, ili limunom, ili c. lukom) na čelo (GZM, 12, 1900, 150; ZNŽOJS, 11, 266). Pržena k.
apotropajon (važno je u tom pogledu što se ponekad, npr. SEZ, 7, 46, javlja zajedno s belim lukom). Pored porodilje veša se crvena p.
Protiv groznice uzima se ljuta p., s belim lukom i sirćetom (ib., 340), ili s nišadorom, u rakiji (ib., 341). P. se privija na gutu ‹= krajnike› (ŽSS, 274), na prišt
Pre nego nevestu (da bi je zaštitili od svakog zla) izvode »muškarca okićenog lukom i vencom paprika« (GEM, 42, 1978, 372, okolina Zaječara). Pelen. U narodnoj pesmi p. je znak nesreće i žalosti — v.
Srbiji i Crnoj Gori, mazali su volovima i kravama na Todorovu subotu »vrat i grudi kuvanim kukuruzom, pasuljem i belim lukom« (GEM, 37, 1974, 167). P. je i lek od ujeda ose i psa (stavlja se »na ujedeno mesto«, GEM, 27, 493, Jadar).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Čim se gde sastanu razgovoru kraja nema. Švapčaju, i sve nekako prepodobno. A s malim Lukom, da vidite, đavolski župnik samo na mom jeziku razgovara.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prema svetlosti fenjera ugledasmo unezverena lica komordžija. Idosmo još malo, i onda zastadoh sa poručnikom Lukom. Otprilike negde na sredini klisure. Komordžije zašle pod brdo, naložile vatru, i baš se spremaju da legnu.
— A sad marš tamo, pa mi skuvaj kavu. Vraća se malo posle Isajlo sa šoljicom, koju stavi na stočić pred Lukom. — Nja... Hoće čovek u Solun... Ženske... — Ne pada mi to na pamet, očiju mi.
Video sam svoga posilnog, koji je obavijao vlažan oblog oko mojih grudi. Lekar je razgovarao nešto bezbrižno sa Lukom. Čujem kako govore da je kriza prošla. U grudima mi zaigra od zadovoljstva što sam ja još živ... Lakše mi je.
Šantić, Aleksa - PESME
Već je na kraj staze. Sada brvno vodi Preko uske reke što krivuda lukom; Starica ne strepi, ona napred hodi, I slobodno hvata za doruke rukom.
1911. BAJKA Ležô sam na žalu. Još u modrom visu Imalo je nebo jednu zv'jezdu zlatnu, I nad lukom druge vidjele se nisu. Po rastrtu moru, kô po meku platnu, Padali su prvi galebovi.
Planu more, posta kô crvena svila. Pogorješe jedra, sve zasja! I lukom Plovio je labud, a zora je bila Obgrlila vrat mu ružičastom rukom. 1911.