Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
U potopu sveti Petar svetom Pavlu ne da ruku, po Jerusalimu sveti Marko uhodi svetog Luku, a o Judi i da ne govorim!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i njemu sve kažem za Musta-pašinog sina bimbašu, i opširno mu javim, nego da on čas pre povede vojsku u Babinu Luku Grmićima, i kažem mu da će ga onde moj jedan čovek čekati.
Dođe nam od Šapca Ostoja Spuž, Andrija Vitomirović iz Drenovca, po s nekoliko momaka. Popa Luku vratimo na skelu, da i onaj drugi top dočeka iz Varadina, što je novosadski vladika dao a Puljević opravljao, i da ga,
Čujem jedan sat od mene gdi puške pucaju, ali sve dalje. Saćem na vodu Ub, nađem Jakova i Luku, a oni se vratili iz teranja, jerbo su umorni, od Šapca ̓itajući i onu se noć tukući.
je i ko drugi od šabačke nahije u ime njegovo napisati Vidajiću i kmetove potpisali; jerbo na moje posle pitanje popa Luku, kaže mi da nije on pisao. Sad sprema se Sirčić, a sprema se Ali-paša Vidajić.
Dučić, Jovan - PESME
RUKA Po mramornim stepenicama koje silaze u more, okružena narodom, lepa žena Pobedioca čeka povratak u luku njegove galije sa purpurnim jedrima. Pored njenih nogu obučenih u zlato leže dva suva dugačka hrta sa žutim očima.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jednom u sumraku ugleda on novoga poljaka Luku; uhvatio nečije svinje pa goni u Obor. — Kuda ćeš to, Luko? — Blagoslovi, oče! — U obor! — A čije su?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ma ko bio oficir, kaže, ima deteta glavu. Ne zna Črnu Goru! Car rosijski, Petar, pozvao je kneza Luku, pre četrdeset godina, u pomoć, protiv Turaka. Zna se ko ih je vrbovao. Ne treba njima drugog vrbovnika.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bila je takva pasja žega da je i muve mrzelo da lete. Draga Padavičarka spavala je na crkvenom ulazu. Videh Luku Crkvenjaka kako je gura drškom od metle, ali ona nije htela da se digne. Onaj matori smrad zatvarao je apoteku.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
desi i meni uoči same Nove godine, ljeta ratnog hiljadu devetsto četrdeset četvrte, prilikom partizanskog napada na Banja Luku.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
244 ZAŠTO ĐAVO OPANKE DERE 245 ZABUNIO SE KAO CIGANIN U LUKU 246 BONIK I BOLEST 247 UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO 248 KUDROV I KUSOV 249 ĐAVOLU SVIJEĆU PALIO 250 VARKA PRED
Onda mu đavo reče: — Sve sam ja ono poderao, dok sam tebe tu viđeo. ZABUNIO SE KAO CIGANIN U LUKU Našli Ciganina đe krade luk, pa ga zapitali što to čini?
“ 78. ZABUNIO SE KAO CIGANIN U LUKU: Zabeležio Vuk St. Karadžić u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836, tumačeći takvu uzrečicu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pa vi sad vidite! Jeste li milioneri? Niste. Čuli ste svakako za pokojnog Luku Ćelovića, koji ostavi onolike zgrade otačestvu i Beogradskom univerzitetu, neka mu je laka zemlja!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
kroz krzno oblaka i na brdu mi se pričini osvetljen dvor ili na kraju padine more te viknem neku ženu, a mislim na luku.
Ona mi prikazuje jutro iako nije prošlo ni veče ulazi zemlja kao jato lađa u luku bez gneva narod jede samo laku hranu i pije rakiju hladnu iz bunara na vrhuncu svetskog doba nastaje ravnoteža
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
ko hoće? Svi hoće. Odabrao je komandir četvoricu i onda im naredio da uzmu sekire, pa da zaobiđu u širokom luku i, kada budu prema živoj ogradi, da pritrče i saseku šiblje.
Od ljutine razmahnuh korbačem. Vikao je nešto komandant, ali ja nisam slušao, već objahah u širokom luku, pa se zaleteh.
— Ja mislim da je to zbog tebe. Čuva te Vrhovna komanda za seme — dira Vojin poručnika Luku. — Jakako, bato. Neće valjda da vodi računa još o tebi, koga svaki patak može da kljune u „rikverc“ — veli pobedonosno
milioni, da nas staru, unište. — Šta misliš ti, „Kipislcauf“, na ovo? — zapita neko iz mraka poručnika Luku. — Ja mislim — veli Luka ozbiljno — da zamolimo popa Momčila za jedno molepstvije, da Bog podari svakome od nas po tri
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Neki su se brodovi spasli u luku Rijeke i na njima je bilo i srbijanskih vojnika i oficira. Patriote na Rijeci okupljali su se, u to vreme, u kući
Pobesneo sam i mal’ ga nisam, nožem, udario. Stigli smo, u svađi, pred luku na Visu. Međutim, bura je tada već bila tako jaka, talasi toliki, da nismo uspeli, do ponoći, da u luku uđemo.
Međutim, bura je tada već bila tako jaka, talasi toliki, da nismo uspeli, do ponoći, da u luku uđemo. Sa stena, na obali, odjekivao je glas onih koji su nam dovikivali: „Brode, drž’ desno!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A za njim, oko devet sati, Sunce je počelo da se zlati. Proleće je tajnu poruku Poslalo u grad po Mladom Luku: Za dva-tri dana, dve-tri noći I ono će nam, sigurno, doći.
” Pođi, onako, u Monako! Poleti, na čaršavu, za Varšavu! Pojaši na konju za Gaskonju! Štap u ruku pa u Banja Luku! Sedi u voz i teraj skroz! Prošišaj, u avionu, vasionu! Tahiti il Haiti tajnoviti: Nije važno gde ćeš zanoćiti!
Prema Liverpulu, Baru ili Odesi Sa nadom da će ga dobar vetar Milju po milju, metar po metar U velikom i svetlom luku Srećno dovesti u rodnu luku!
Odesi Sa nadom da će ga dobar vetar Milju po milju, metar po metar U velikom i svetlom luku Srećno dovesti u rodnu luku!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Tu se digla varoš Horta sa 6500 stanovnika, vrlo lepo uređena, sa izvanrednim izgledom na luku uvek punu teretnih brodova i brodića, kao i na obližnje brdovito ostrvo Piko.
Takav ribarski brod, kad se vraća u svoju luku sa ulovljenom ribom, izgleda vrlo živopisno, sa po nekoliko stotina tako obešenih tunjeva.
Pandurović, Sima - PESME
Hoće li se ikad vratiti u luku Zavičaja davno napuštenog, kuda Turobna se jesen rasprostire svuda, A kišne kapi o prozore tuku U dosadnome,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Najbrojnije su zagonetke: o detetu, o očima, o prstima, o hlebu, o jajetu, o luku, o orahu, o igli, o čunku za tkanje, o situ, o svrdlu, o pušci, o zvonu, o lađi, o dimu, o putu, o snegu, o suncu i dr.
Šta si navalio: zar hoćeš ti sam sve da pojedeš?“ Zabunio se kao Ciganin u luku. — Valja da kad su ga, kao što se pripovijeda, našli đe krade luk, pak ga zapitali što to čini, a on odgovorio da ne
Ćosić, Dobrica - KORENI
sobi, onaj strah je zatisnuo prozore, krckale su grede, nešto je tupo lupilo u prozor i odbilo se, mislio je na Luku Došljaka što je imao da skapa u vrbaku pored Morave; onda je ono opet tupo lupilo u prozor, video je da je to lasta, i
Zaboravio je i tu noć i taj razgovor pred odlazak. Pored majke i sela, koji nikada i ni zbog čega nisu poštovali Luku Došljaka, kako je mogao i smeo on da ga poštuje? Kaje se sada. Bog ga zbog toga Vukašinom kažnjava.
je cičala i frktala, svi vetrovi na zemlji protinjali se kroz njen pisak, dva žara letela su na njega i pala preko noža u luku Posle, kad je svanulo, on je na svetloj dramliji urivenoj ispod čela video svoje lice s dugom bradom, sitno a veliko,
Setila ga na vodenicu i na oca Luku, uvek ga mesečina i vrštanje reke na sprudovima podsete na oca, čulo se beznadežno, uspavljivo lajanje prerovskih pasa,
pa se idućeg dana opet vraćao u kratku ulicu s velikom baštom i jedinom kućom s prozorima od šarenog stakla u gornjem luku, i drukčije pitao decu: „Je li, mali, kao ti se deda zove?
Onda se na prstima ponovo došunja do vrata Aćimove ćelije i oslušnu. Čuje samo dva glasna disanja. ...Zvezda hitro, u luku, kao ranjen tetreb pada nebom na Prerovo; Đorđe naglo stade: za umrlim detetom pada zvezda. Skida šubaru.
Tako ga je našla. Sat docnije, on bi skapao na kiši. — Ko? — Mogli su psi ili neke zverke da ga pojedu. Pa mog oca Luku — povisi glas. — I Turčin je slučajno ubio Vasilija Jovčića, prvog muža moje matere. Slučajno sam se tako i ja rodio.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Svašta! — smejali su se putnici iz daleka. Ali čim je nekoliko njih ugledalo repate rogonje, stranci su u širokom luku počeli da obilaze unesrećeni grad. Đisara je bila u pravu!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
po danu, padne najviše svetlosti koju ni košava, kad vitla, ne raznese odmah, noću padaju najgušće tmice i lebde po luku koji zaklapaju Višnjićeva i Jevremova ulica.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Amo milu ruku, Mladosti moje to uzglavlje meko! dugo nam ima do u tihu luku, Ostrvo mira i sad je daleko. Katarke stoje gordo na toj vodi Što znači život...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Jedan od učenika Pitagorinih, vešt u bacanju diskosa, zgrabi Parolosov đon, pa ga hitnu u velikom luku kroz vazduh u dolinu. Pitagora nastavi svoje pričanje. „Iz egipatskih spisa naučio sam mnogo.
Zelje, voće i ribe - sve polete u velikom luku majci zemlji u krilo. Za tren oka ležahu na zemlji ispreturani krastavci, artičoke, narandže, trešnje i jagode, jaretina i
Luk i strele kakve su se donde upotrebljavale na Siciliji, usavrši na taj način što dade luku spretniji oblik, a streli metalan šiljak i masivnija peraja.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
S prozora se pružao pogled na uski zaljev i luku. Na okruglom stoliću uz prozor uvijek je ležao dogled kojim je stric — ko bi ga znao zašto!
To je bila prostrana, niska, grubo zidana prizemnica debelih zidova, nekadašnji lazaret, na rtu koji je zatvarao luku. Na rtu sučelice njemu bilo je staro napušteno groblje.
Koračao je naprijed, sve dalje i dalje, ne čujući za sobom uporno, nervirano zvonce bicikla: u velikom luku zaobišao bi ga biciklist (antipatično lice s prepotentnim brčićima!) i dobacio smušenjaku nešto jetko, uvredljivo.
Zora je okrečila pragove prozora kad je s rta na ulazu u luku zatulio mali čađavi parobrodić. Oprostio sam se s bakom na pragu i pošao uz čovjeka koji mi je nosio kovčege.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Oko broda je sve vrvelo od života i užurbanosti a to je dostiglo vrhunac kada smo ušli u Njujoršku luku. Prizor koji se tada ukazao pred mojim očima bio je nov i zadivljujući.
I rekao sam sebi: ”Mihajlo Pupine, najveće blago koje si doneo sobom pre devet godina u Njujoršku luku bilo je tvoje saznanje, duboko poštovanje i divljenje za najbolje tradicije tvoje rase, a drugo najveće blago koje sada
je putu skoro krf, ali nije bilo one radosti kakva je bila na iseljeničkom brodu koji me je prvi put doveo u Njujoršku luku i kada smo se približavali obali Long Ajlenda.
Kada je brod ulazio u Njujoršku luku, ponovo sam video Kasl Garden koji mi je izgledao isti kao i pre petnaest godina, kada sam uplovio istim putem, ali na
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Vetar je silno duvao, te se sklonio iza zida što je luku branio. U onoj vrevi i mešaniji Cveta se, potežući sina za sobom, jedva dovuče njemu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
oblik u starom srpskom pesništvu, Lalić je, u izvesnom smislu, povezao dve vremenski najudaljenije tačke u razvojnome luku naše poezije. Paralelno s promenama u poeziji, početkom pedesetih godina menjali su se roman i pripovetka.
Krakov, Stanislav - KRILA
Postepeno se rep spuštao. Jedan potres zatresao je poplašen tice od platna i žica. Leđa pilotova se u luku. Vrtoglavi, sjajni krug se zab pred aparatom i motor je ponova zabrek zaljka na barometru je zadrhtala.
Oficiri su hitali četama. Drugi dečko sa masnom keceljom gledao je uplašeno u malog poručnika Luku, i njegove žute oči pitale su: — A pare? – Diži se!
Zrikavci su pomamno vriskali. IV Sve je bilo u pokretu. Doletali su aeroplani, no nisu uvek bacali bombe. U luku su pristizale lađe, i donosile nove trupe. Bilo ih je crnih, žutih, a bilo i belih.
Oni gore u zraku nisu čuli jauk zrna koja se rasipala i lutala, da se docnije umorna u zavijenom luku povrate na zemlju. Grmele su i cevi topovske. U zraku se aparati rastavili.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Opet se zalete, ali sada potrča pored stola, udari desno na neku decu koja povikaše, u velikom luku dođe na staro mesto, poče da vrišti i udara nogom o zemlju. — Ne mogu „Ružu“ da umirim, gospodine kapetane.
Ali dozvoli, ne mogu ni ja tako lako da žrtvujem svoje ljude... — S kim se to prepire? — zapitao sam Luku. — Sigurno sa načelnikom štaba. Taj ne može očima da vidi nas artiljerce.
gospodine potporučniče... Pozdravite mi gospodina potpukovnika, gospodina poručnika Luku, gospodina potporučnika Vojina. I sve drugove. I sećajte se vašeg Gruje... Oprošćavajte...
I posilni se čak pritajili. Obuzima me neka muka. Hteo bih da izađem, ali naići ću na Luku. A ja mu se pokoriti neću. Među nama je sve svršeno. Teši me samo što zamišljam da se on sada još više jedi od mene.
Sve me to sada zanimalo. Šrapnel nanovo zviznu, i stotinama kuglica sruči se niz padinu. Posilni Isajlo opomenu Luku: — Gospodin poručnik, sklonite se! — Mene guvernante nisu vaspitavale kao nekoje. — Šta ćeš!...
Produži slobodno. Dok sam ja ovde, nemaš ničega da se plašiš... — Molim, molim — nasmeja se Dragiša i pogleda Luku ispod oka. Luka steže Dragišu za vrat. — Šalim se. Mi odavno nismo imali koga da „zavitlavamo“ pa smo i toga željni.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Glas istine 1884, 131b, 132a). I Ljub. P. Nenadović zapazio je Luku Milovanova: „Luka Milovanov” — pisao je on Svetislavu Vuloviću — „pokazao je pesnički talenat, ali posle nekoliko
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Tako to potraja jedno dva-tri dana, dok povikaše: „Eto, veli Turaka Krajišnika na Banju Luku! Eto i', kažu, kô na gori lista!“.
čuje se, udariti, pod Derviš-agom Pozdercom, preko Poloja, pa na Bronzani Majdan, pa onda već preko sela dole na Banju Luku; a drugi će — nali-de, Mićane, još jednu čašu ocu Soproniji!
konak, večerati, šenlučiti, pa onda, upravo pred zoru kad se dijeli dan i noć, zapaliti crkvu i krenuti na Banju Luku. Tako se u ono vrijeme novtalo i govorilo, i ovo vam je, djeco moja i Srbovi moji, kô jedno istoričesko zbitije.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
— »Kupusu je rečeno da je na Vrtolomiju (11. juna) u vrtu, a na Luku (18. H) u kaci« (ŽSS, 125). Dobro je da se kupus sadi na Cveti, jer će najbolje uspevati (SEZ, 19, 40); isto tako i na
sveto drvo, a zmija je đavolska«, GZM 6, 370), oživljuju ljudi (SEZ, 41, № 12); Bog njome ošine Luku i pretvori ga u vola (ib., № 68); prekrsti njome i odvoji vodu od vina (ib.
Međutim, iako sa takvim moćima, bukva ne može da odoli belom luku, nego se osuši od njega (SEZ, 65, 1952, 333, Popovci). Burjan.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A uokolo čuli se isprekidani oštri glasovi nemirna svijeta. Najposlije parobrod zviždnu, uljeze u luku i pristane uz obalu. Obala uzavrije od sile svijeta. Jurina družina trže se u duši i sve se zgleda: red je rastati se.
varoši čuju se glasovi, kapci se rastvaraju, pijevac negdje na mahove se javlja, a uz odmjereno udaranje vesala žurno u luku plovi ribarska lađa. A na mostu, usred mora mirno je!
— Dakle, kako je sa starim Antom? — upita šjor Luku. Pa izvadi ukusnu kutiju za cigarete i izvadi iz nje jednu. — Molim!
Tako je htija njen zaručnik, a nije bilo ni njoj ža, lako se ovdi mnozi pogospode.“ „Pozdravite vašega oca šjor—Luku! Da mu je na svemu Fala! Neka da materi ča joj je potriba, biće pošteno namiren.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kao da je sve to znao. U njemu se probudio inat, zacenuo se od pakosti, spekao se i zategao kao tetiva na luku, ščepao se koščatim rukama za zemlju i nema tog vetra koji će ga oduvati.
“ Udahnu, njegova surova glasina grunu svom silinom. Bes mu se razli po licu. Telo mu se nape kao struna na luku. „Otišao je onim beslovesnim zverovima koji su nagrnuli u Vratimlje da pogase naša ognjišta i da nas zatru.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Obuzdavam svoju uobrazilju, koja nas je iskrcala na neko divno odisejsko ostrvo, i upućujem je u aleksandrisku luku. ...Vedra a mlaka zvezdana noć spustila se nad Sredozemnim morem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
se u tom uglu još jedan krevet, i uselio se u kuću mali Švaba Hans, koja je gospa Nola, kao i njegova oca, prekrstila u Luku. U slučaju maloga Švabe početni proces u gospa Noli bio je ipak nešto duži i mučniji.
Njen život postade raznolik, bogat smislom i novim voljama. Malog Luku je volela baš kao dete, kao neku dragu igračku, kao nešto što nju mazi.
Ne lažem, dala sam ljubav. Evo i sada, srce mi je, čini mi se, klonulo da umre, zato što Luku gubim, i izgubih... Tuđa kost... Roditi valja ono što ćeš slepo voleti... Slepo ga nisam volela, nisam.
Neka bude što hoće, samo neka je čovek... Da, ali čovek i čovek nije svejedno. A opet. Gledam, gledam Luku... ne! Ono nešto pitomo je u Srbi, a ne u njemu! Lakomislen je Srba, ali nije zatrto u njemu srce... naše srpsko srce...
Gospa Nola ga pogleda, i nešto u njoj kao da potciknu: Čestit čovek, pošten čovek, pomaži! Ona uze Luku za obe ruke i privede ga naslonjači. — Sedi. Dobro de, reci mi kakva je to čast, šta si radio? — Mladić ćuti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Luka izvadi banknotu i baci je na tezgu, govoreći osorno: — Kusur... I ne gledajući Luku, trgovac nabusito odbaci banku. — Nemam sitno.
Ja sam tebi bolju sudbinu želeo. — Dušan se nasmeja, noge mu se omakoše, on se dohvati za Luku i, grčevito stegnuti, poleteše niz padinu. — Ako, sveca vam detinjeg! — veli kroz smeh potpukovnik Petar.
— Sumnjam... stigao ga je Luka — veli Živadin. — Nego se on ljuti i preti. Najzad ugledasmo Luku gde se žurno vraća. — Kod komandanta je još... — Nije moguće... — Jest.
Ipak, ipak, zemlja je čvrsta... — Pobratime, zamisli sad... — Dodirnu Dušan Luku po ramenu. — Marš! — odgovori mu preko ramena Luka, sav ustreptao, i valjda zanesen jedinom mišlju da se samo dohvati
— Pobratime, šta misliš kad bi se ovaj krevet sručio na tebe — pita odozgo Dušan Luku, koji je ležao pod njime. — A pobratime, šta misliš, kada bih ja ovako digao noge, pa te izbacio iz tvog kreveta!
Vuku kao ale! — pričao je Dušan. Uto se Živadin glasno nasmeja. — Pazi ga, on ne veruje — i Dušan munu Luku: — A mi smo prošli pored njihovih štala. — A gde su? — pita ljubopitljivo Sredoje. — Blizu...
— Pobratime, jesi li ti naučio da plivaš? — pita Dušan Luku. — Ja jok... Šta će mi, kad je moj Isajlo odrastao pored Morave! Ako treba, uzjahaću ja njega...
Jedno vreme idu za nama, onda projure pokraj nas, odmaknu daleko napred, pa se u širokom luku, levo i desno, vraćaju nazad. Ova patrolna služba torpiljera zanimala nas je.
Po bivaku se proneo glas o pismenoj ostavci posilnoga poručnika Luke. I svi sad dolaze da dirnu Luku. A on naručuje kave, da bi tako kaznio svoga posilnog. Ali sledećeg jutra, Isajla nestalo iz bivaka.
Evo sad odmah! — komandant diviziona priđe žurno. — Molim vas, dajte mi jednog od ovih vaših mladića — on pokaza na Luku i mene — da ode žurno do moje pete baterije i dovede je najhitnije ovamo.
Još iz daljine ugledasmo kako nam žuri u susret neki oficir. Poznadoh Luku. Komandant diviziona mahao je rukom i pokazivao na jednu stranu, kuda treba da skrenu topovi. Bila je tu neka njiva.
Petrović, Rastko - PESME
U stanju da pođe za pukom, Banda kroz polja kad zasvira, Zamišljeno da živi o crnom Luku, o hlebu i na senu: O, na trulom plašću iza manastira!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čitav dan i svu noć se dečak smešio, a kada zora zakuca na prozor i san prevari ribara Luku — istrča Marijan na obalu i zagleda se u prugu mesečine na vodi. Ko zna koliko je tako gledao?
Ali, očistivši trg metla se ponovo diže uvis, pa se u blagom luku spusti kraj nogu malog tršavka. Ovoga puta niko i ne pokuša da je otme.
Njegova, najednom, buknu i otkide se s neba. Šta je se tiče nebo! Do đavola i večnost! U svetlom luku pade Zvezda kraj Čobaninovih nogu. — Je li to moje Čobanče? — upitala bi se druga zvezda, ugledavši starca sede kose.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kada svoja pitanja završava ovako: Je li Đorđa caru opravio? Je l' Jakova na kolac nabio? Je li Luku živa ogulio? Je l' Cincara na vatri ispekô? Je l' Čupića sabljom posjekao? Je l' Miloša s konjma istrgao?
Je li Đorđa caru opravio? Je l’ Jakova na kolac nabio? Je li Luku živa ogulio? Je l’ Cincara na vatri ispekô? Je l’ Čupića sabljom posjekao? Je l’ Miloša s konjma istrgao?