Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Zeka. — I meni! — reče Nogić. Stanko je sagao glavu i ćutao. Bio je veoma uzbuđen. Srce mu je naglo lupalo, kao da bi i ono htelo napolje iz grudi... Misao za mišlju proletala mu e kroz glavu... — Pobratime! — viknu ga Zeka.
— Hvala bogu! — Ako, ako!... Zdravlje, najprije zdravlje, pa onda drugo. Miloš ne odgovori ništa. Srce mu je burno lupalo. Da je Kruška hteo oslušnuti, on bi čuo kako lupa. — A je l̓? — upita Turčin. Miloš prenu. — Šta?
— Šta je? — Neko nas traži — reče Stanko. I nasta tajac... Minuti su prolazili kao večnost. Stanku je lupalo srce... Sa strane se razmače šiblje i promoli se Devina glava. — Tu ste? — upita on.
Zbogom! — Zbogom pošao! On žurno uze šaru, pripasa fišekliju, pa zamače u lug. Srce mu je lupalo burno, naglo; čisto ga je samo napred pogurkivalo. On je osećao krila pod nogama: leteo je, nije išao...
Nadao se ljutom boju stoga što je znao da će Turci svom silom nastati da probiju šanac... Srce mu je lupalo. Neka laka drhtavica obuzimaše snagu njegovu. Da je bio nasamo, pustio bi zube da cvokoću do mile volje, ali ovako...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
blagodareći pospešnom vetru, na pop-Ćirinu kuću baš kad su izašli da se šetaju, a rešeto je užasno zablebetalo i lupalo, da je Melaniju formalno ućutkalo, i ova ne mogaše do reči doći. — A, a, to se ne može izdržati! — viče Melanija.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Srce mu je lupalo kao ludo kad u mračnoj ulici ugleda njeno bledonarandžasto svetlo; nekada je svake noći svraćao da se tu nađe sa
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Srce mi je lupalo u prsima; činilo mi se kao da ću izda[h]nuti. Poležao sam kao u nesvesti. Kad sam se po nekoliko opet u sebe vratio,
Krakov, Stanislav - KRILA
Prozor je bio zatvoren i nikoga u sobi nije bilo. Duško je drhtao i dalje. Srce mu je sitno, plašljivo lupalo. — On je, on je... Nije se prvi put ta senka javila kraj njega. Jaukao je noću u snu, vikao i skakao pomamljeno.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Srce mi je lupalo od uzbuđenja i nestrpljenja. Sada ću, govorah u sebi, da čujem prvo predavanje profesora Konrada Cindlera koji će me