Jakšić, Đura - PROZA
„E pa zbogom, pobratime, ja odoh!“ Od to doba retko da je odlazio kući, po vas dan luta po planinama ili se šunja oko manastira, nekada, opet, po tri dana pije u manastirskoj mehani; ljudi su ga već naučili,
koji od nekog vremena slabo s kime govori, a kod kuće se retko kad i bavi, nego sve nekuda po selu i po lugovima luta. — Ah, babo, babo! — jecaše uplašeno devojče... — Učini mi se kao da čujem kako lanci zveče...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali na uveravanju i ostade... Nešto mu iznutra šaputaše: — Živ je on, živ!... Možda još luta dubravom noćas, pa te traži!... Kosa mu se diže uvis... Užasan strah ovlada njime... Nešto zašušta iza njega...
Još mi je bog dece dao — neka su živi i zdravi! — ali on mi je odvojio!... I on, onako blag, onako dobar, on sad luta šumom... bije se od grma do grma!... I ja da ne plačem!... Ta iskapaću oba oka moja!... Aleksa je ćutao.
On premišljaše kuda će. — Ovde nisam siguran! — govoraše on gotovo glasno. — Odavde moram ići, jer ko zna da i on ne luta ovuda!... Idem ja tamo negde... bliže Savi... Pa se diže...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A ona ga sluša, sluša, i pogled joj luta po zraku. Onda ujedanput tresne nožicom i uzdigne glavu: — Luѕcіnіa phіlomela! Pa šta?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali opet, koja vajda kad Ljuba isti onakav. Od tada još lenji. Samo leži i spava. Više mrtav nego živ. Naza luta, prosi, donese mu a on ni da se okrene na nju, a kamo li osmehne, progovori.
Onda ide iz varoši u krajnje, puste ulice, u njive, vinograde i tamo sam peva, luta... — — — — — — — — — — — — — I kad nije pijan opet luta. Naročito kad nastanu noći s punom, jakom mesečinom.
— — — — — — — — — — — — — I kad nije pijan opet luta. Naročito kad nastanu noći s punom, jakom mesečinom. Tada ne peva, već viče i igra, igra, spram mesečine.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I rekao bih: još moja duša luta s njima po planinama. Htela bi ona, s njima zajedno, duboko ispod nogu dole, da ostavi sav ovaj grozničavi krtičnjak što
Afrika
Taj Kain, čiji se dim nije digao nebu i koji sad luta močvarima. Odjednom jedan daleki zvuk, sasvim slab, kao udar prstom u ruku, koji odavna čujem ne dajući sebi računa,
Oseća se da je ovde prava raskoš i sloboda za zverinje koje svu noću mora da luta oko sela, te je Nebinge gradnju svojih domova morao prema tome podesiti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao brod, koji talasi bacaju po moru, na pučini, naš nacion luta. Zašto? Kome smo krivi? Šta je naše zlo? Eto i njega, Rakosavleviča, samo zato što ga je primio u kuću, čeka kazna.
Tužio je nad njim i to veče, pre spavanja. Vikao je, u sebi, kao neka rasplakana baba, da je to nacion, nesretan, koji luta, kao neko pleme izrailsko.
Pavle za pokojnom Đinđom ne manje ot njega, Trifuna, slezi proliva. Sam samcit po svitu luta. Zar da izgubi i familiju i sladost ljubavi onih koje mutna Tisa nosi sa istoga splava i skele ko znaje kuda?
Starac je, videv kako nacion luta, a Gospod ne pomaže, posumnjao bio, u svojim pismima, u Boga. Kad rosijski poslanik, u Beču, Voznjicki, nije uspeo da
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Laćman hoće da se svuče radi frajle Juce, ali otac neće za to da zna; a za laćmana ne dade je, da kojekud po svetu luta. Tako kaže njen otac. Frajla Juca — živa ili mrtva, ili njega — ili nikog. Bila je odvažna.
) — „Večiti Juda“, „Večiti Žid“; čovek koji je proklet da ne može nikad umreti ni smiriti se, već mora večno da luta egzekucija (lat.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za svakoga koji izlazi iz reda svakodnevna, naviknuta, koji opčinjen luta nekud van druma drevna. Tražim pomilovanje, dragi care, za one koje su od mladosti rane privolele se carstvu
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kad se kosi. Kad se tovari i vozi đubre. Kad se menja vreme. Osećao ga kako luta, kako ide. Ispaljen na Trusini, u podne, dvanaestog maja četrdeset i četvrte, već je stigao do blizu srca: »Nakve
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Uzeo si jazavcima njihov kukavni zalogaj. (Naši gone jazavce) A seoski dečačić , koji povazdan luta uz rečicu , dete prepušteno sebi , gleda uhvaćenu ribicu kako se otima i praćaka na prutu i pita se : Možda je
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On ne operiše sa maglovitim sistemima i ne luta u metafizičarskim apstrakcijama, no ostaje uvek na zemlji i u najobičnijoj stvarnosti, misleći o prilikama i potrebama
1813. bio je u četi Zeke Buljubaše na Drini. Po padu Srbije pređe u Zemun, luta po Ugarskoj, ide do Beča, silazi do Hrvatske i Dalmacije; 1814.
Rođen u Bosni, on ide u Srbiju, bije se u ustanku, luta po Ugarskoj, Austriji, Nemačkoj, Hrvatskoj i Dalmaciji, uskače u Crnu Goru, bavi se u Bugarskoj i Vlaškoj, u nekoliko
Milićević, Vuk - Bespuće
ispod nogu, a po klupama se viđahu nejasni i zbliženi parovi kojima nijesu mnogo smetali koraci samca prolaznika koji luta po krivudavim stazama.
da ponovo potraži svoju staru naslonjaču, svoje stare snove u polumračnoj sobi, da proživljuje napola uspavan dane, da luta sam oko Une, da zuri u vodu, u planine, u plavičastu daljinu, da ga nose njegovi snovi kao jedna široka rijeka s laganim
pred oštrim, mračnim i ispitivačkim pogledom kaluđerica; kad je smjela da osjeti prirodu, slobodu i mladost da luta sama obalom Une i da udiše šum vode i da se odmara u sjeni lisnatog grmlja.
Radičević, Branko - PESME
Al' i zima ode ljuta, Smeju s' doli i planine, A naš putnik jošte luta Tamo, amo po tuđine. „Oj stazice, kad ćeš vitka Da se doma meni vineš, Oj sunašce moga žitka, Kad ćeš opet da mi
“ Sluga bogme, ali tuđi jada, Tuđi jada, tuđi nakarada. Ja mlidija da je već odavno Potlačena ona guja luta, Što udari na Kosovo ravno Te ojadi Srba po sto puta, Ja mlidija da je rasturiše, Da joj nije ni potroška više.
“ gnjevan poklikuje, Munja seva, goru osvetljuje, Al' sve zaman, kleta nigde puta, On jednako po bespuću luta. Bure nesta — noć je — vedro — tio — Davno danas mesec poranio, Pa već zađe — već je pola noći — Jošte malo i
Da l' još luta, da l' sanak boravi? Zora sjaje — ma gde on se bavi? Eno njega tamo kraj izvora, Gde klonuo od teškog umora, Puno
junak, e ka juče lovi, Pa ne može ništa da ulovi, Pa kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi grmljavina, A on luta gorom kroz planinu, Te pred jednu stigao pećinu.
Jedva zora zabelela mlada, Na mrtvace bistra rosa pada, Kroz mrtvace suzna i krvava Ide, luta jedna ženska glava, Sve pregleda, a traži jednoga, To je Hajka, Ala joj pomogâ.
Slepac, slepac što je bio, Na bezdana nagazio. Jedno čedo njeg' izbavi, Sve rad njega zaboravi, Pa sa njime svetom luta, Vuci viju ukraj puta, Ona vidi, ona čuje, Nesretniku pogleduje, Rad njega se samo preza, Što l' je za njeg' tako
A on luta gorom kroz planinu, Te pred jednu stigao pećinu, Pred nju stiže, pa se i ustavi, Kosa mu se podiže na glavi: Čudna
Tri Srpčića posekao bela, Tisnuo im dušicu iz tela, Do Milete dok zgradio puta, Na nj napao kao guja luta. Hej Turčine, kud si se nagnao? Ta već te je đavo potkovao! Manu mačem vojvoda Mileta, Dočekao Neten-bega kleta.
Silni Bože, de li tad bijaše, Te ne vati groma plamenoga, Ne udri ga 'nako presretnoga? Kô van sebe tić odmila luta, Obnevide, uze loša puta, Pa udari o taj kamen tvrdi, Te se razbi i ljuto nagrdi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
On se sagao, pa ono što ona baci skuplja i ponovo joj pruža. — Jedi, jedi! — nudi je. Strina luta što on i onako nema, pa još sada kupuje, troši; srdita i ne gleda ga. — Neću. Ne gledaš sebe! Dokle ćeš...?
Sâm. Bez igde ikoga. Samo pije i luta po mehanama, bijući Ciganke i druge mehanske žene. Primili ga u opštinu. Ni kmet, ni policija, nešto srednje.
Kostić, Laza - PESME
Šarena glavo selenske guje, okolo zemlje što se koluta, prisojka ljuta po svetu luta, da sunce truje, Lakoma glavo Evine zmije!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Razgleda Mjesec, kad blizu puta grudvica bijela pašnjakom luta i tužno bleji kroz noćni muk. „Be, ja sam jagnje, ime mi Kudra, gdje li je moja Mamica mudra, vreba me šuma i zubat
Gdje god se nađe, tu sreću čara, veselje širi i čuda stvara, prostire svoju čarobnu moć. Tu jagnje luta sa runom sjajnim po šumi gustoj, stazama tajnim i mirno sluša divljine huk, a stari zeka, u sjeni breze, prastaru
društvo kroz gore strane, divljinom strašnom bez staze, puta, nad njima šume prastare grane i kroz noć mrku patuljak luta. Ponekad, opet, u osvit siv, niz klanac neki promakne div.
Sa grane cvjetne pjesma se digla, do Vrapca dobrog ubrzo stigla. I jedne noći, dok Žarko luta sa svojim Žućom tražeći spas, u tuđem kraju, bez topla kuta, odjednom čuše tajanstven glas: „Vi, koje veže
Patuljak Rudar luta po tami, ide po gluvoj rudarskoj jami, pijukom kuca i lampom škilji, pažljivim okom u rude pilji, znakove daje,
JEŽEVA KUĆA SLAVNI LOVAC Po šumi, širom, bez staze, puta, Ježurka Ježić, povazdan luta. Lovom se bavi obnoć i obdan s trista kopalja naoružan.
Po šumi, danas, bez staze, puta, Ježurka Ježić lovi i luta. Veštak i majstor u poslu svom radi i čuva rođeni dom.
Bježim odmah u svijet bijeli.“ Skoči Sivko, pa na vrata, maglu hvata. Luta šumom, vjetar huči, a na panju nešto čuči, oči sjajne, pogled plah.
Devojče luta i kuda kroči putniku svakom zaseni oči. A svirač neki, sanjalo budni sav je od pesme i reči čudnih, skitnica
Nad mačkom nebo pod modrim crepom, kometa luta sa zlatnim repom, a mesec-ribar pučinom plovi, u sjajnu mrežu šišmiše lovi.
A deda-Sima, koraka kruta, dvorištem luta i priča važnim tonom: „Putujem avionom!“ Mnogo nam dedica pamti, valja priznati to, ima godina sto.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
IX BRODAR Bez krmila svoga, bez pravca i puta, Brod zanesen juri, tumara i luta. Pod nemirnim krilom razigrane bure I pena i talas u kovitlac jure...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
da mole da se svako vrati na ulice grada na ulice mračne i one svetle pa ja ih dobro znam uzvraća onaj što luta znam kuda treba bežati kad te gone kojim putem i kojom senkom i kako proći ispod mosta preko balvana skela i memle
glavnu dvoranu dovde je mogla nečija ruka da nas vodi presto od gline tavanice nema između četiri zida jedna ptica luta onda naizgled neumesno na stolicu seda i čini pokrete svojim kljunom ćutanje se više probiti ne da ptica okreće
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Velja još gorko prekori Aksu što se primio časništva. — Šta ću, znate!... Sramota je da naš čovek i drug luta po selima i traži časnike, a drugovi su mu tu pred očima... Ono do duše priznajem...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I, tako, bez reda, mladost uvijam mirom, snegova i leda. I, tako, bez puta, moje milovanje, po umiranju luta. A mir, svud je mir, kad raspnem šta je bilo i priklonim glavu na ono što me čeka; na ceo jedan kraj sa kog se vino
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Sa strahom, s teškom slutnjom u grudi Zabrinut narod luta i bludi Po ulicama, Tiska se, vrvi Okolo Hrama Al ne na prinos pashalne krvi Već da molitvom nadu okrepi: Hoće l
dane Kad ćute polja, njive uzorane, Na tihom suncu kada šuma rudi Ta po vazduhu svila bela, snežna Što tajanstveno luta, bludi Ko vazduh laka, nežna Kao da je ruka nezemaljska prela: To su ostaci Marijina vela.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
U to doba i povetarac staje, jer se i on boji da luta po poljima i šumama tako kasno. Prvo otpočne šaptati gusto bučje sa visokim grmovima...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kroz rukave se po sto puta provlače Košulje, učkur luta ko Ulis, Gaće se takmiče u skoku uvis, Pljušti voda, ko u potoku: Mašina uživa u svom obroku.
Rakić, Milan - PESME
O, ko zmija luta košuljicu svoju, Ostaviti bedu, nesreću i zlobu, I udarce biča stečene u znoju, I svemoćnu podlost i opštu gnusobu.
TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE Taj ogromni mesec limunove boje Što ko avet luta nad gorama našim, Sipajući mirno hladne zrake svoje, Zašto ga se klonim i što ga se plašim?
JASIKA Nad krovovima nebo sivo, A izmaglica vlažna luta I ko prozračno meko tkivo Pokriva pravce moga puta. Na omorini ljudi, zveri I bile, sve se mrtvo čini.
Pandurović, Sima - PESME
Na bespuću kada ne zna šta je, gde je, U noći po kojoj, samac, bedno luta Bez pravca i smisla, bez cilja i puta, — O, čovek je danas „čovek što se smeje“.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Gle: tu zasta telo naviklo da luta, Kao da se u kam vrže ruka, noga. Prohujalog doba vir me celog guta. Kamena kućo pocrnela od groma S tragovima kiša,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Otac je njome, lepom, ženio njega da se hvali snajom, zar se malo pričalo po selu, Dok ON, Đorđe, luta po svetu sa dukatima...
ceo panađur u Palanci, gde je bio sa ocem; tada su kupili ovu kravu s najvećim vimenom, tu što sada frkće pored njega, luta je i gadi ga se.
Bog. Osluškuje strah u zvucima zvona i Tišini zemlje pod sobom. Sama ruka se pokrenu i načini krst na licu. Tuđa krv luta njegovom avlijom. Čovek je kao mušmula. Najpre iznutra truli. Duša prvo.
Put vodi tamo odakle je jutros izišao kad mu je ona otela ibrik. Starim putem se ne luta i noge ga lako odvukoše među buriće s rakijom.
mu mili po čelu, jer je noć, pa je i lišće crno, iako se ne vidi, crno je, a vetar lako, kao zmija po livadskoj travi, luta jabučarom. I on luta jabučarom. Nebu su teški oblaci, a njemu je tesno pod njim.
I on luta jabučarom. Nebu su teški oblaci, a njemu je tesno pod njim. I u bačvari, gde je od zaranaka, samo što se vratio iz polja
Kvrgavo uvo, pomisli i opipa svoje. Pipa i čelo. Kakvo je? Nejasna slutnja o nečemu što nikako ne uspeva da domisli luta njime, gubeći se u praznini koju je za sobom ostavila noć. Vlažna kaldrma svetluca, šarena od lišća i sunca.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Srebrna ruža nije običan cvet. Od nje se postaje Zlatousti, car priča i iscelitelj, ali i kao patuljak svetom luta. Bole se vrati u svoju ulicu! — Od dodira zvezdine ruke dečak oseti kako tone u san, i užasnu se.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
strahu da će odnekud iskrsnuti Turci, ubiti ga ili odvesti sa sobom, branili su mu da se iskrada iz kuće a naročito da luta Avalom. ipak se iskradao, i lutao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ao, Ero, tvrda vero, Ko je tebe jošte ter'o? Ti si ka'no hitra munja, Što nikada ne pokunja. Ao, Sremče, gujo luta, Svaki junak po sto puta! Crnogorče, care mali, Ko te ovde još ne hvali?
J. Dučić LXII IZ „PJESAMA LEILI“ (1-7) 7 S robom i s dugim bambusovim kopljem, Na čijem vrhu spava samrt luta, K'o s blagom svojim trgovac iz graca Prelažah pustoš bez staze i puta.
U vrh, na meku šiljtu, otac sio, Pružio čibuk, i dim se koluta; Njegova mis'o na daleko luta, I pogled bludi sanjiv, blag, i mio.
K'o smoren putnik u dubokoj noći Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj, Al' nigde glasa... nigde stanka nema, Umornu svoju da okrepi moć.
O! k'o zmija luta košuljicu svoju, Ostaviti bedu, nesreću, i zlobu, I udarce biča stečene u znoju, I svemoćnu podlost, i opštu gnusobu!...
Sa strahom, s teškom slutnjom u grudi, Zabrinut narod luta i bludi Po ulicama; Tiska se, vrvi Okolo hrama; Al' ne na prinos pashalne krvi, Već da molitvom nadu okrepi...
gnezda dok se vuku Po plavom nebu oblačići sjajni, „I dokle šušte bajke tamnih šuma, Zar mutnim okom mladunac ne luta Po svodu neizmernom, k ušću druma, S bleskom Pitanja u dnu očnog kuta?
Hoće li najzad stati, već ne tužan, Ili će večno besplodno da luta „Svejedno!... I nek' propadaju dela! (To je sudbina svega.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Već puna tri veka otimaju se sedam naših varoši o Homera, pošto su ga za života ostavili da luta kao beskućnik po belom svetu“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i za pristojan putni trošak njegov i njegovog kolege komite, koji, po rečima Iketinim, negde tamo neprestano i neumorno luta po bečkim periferijama i sve traži one arsenale i važne u vazduh imajući biti bačene objekte. Tako saleti on Iliju St.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zamišljali smo kako bubuljičavi još uvijek beskonačno luta ulicama i plače. Sudbina uplakanog čovjeka produžavala se tako u beskraj, a njegove suze bivale nepresušne.
dima koji se uvijaju, raspredaju, raščijavaju, i misao koja, sasvim slobodna od svake prisile, za njima pustopašicom luta.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Vidim sebe kako tražih puta, Al' sad blato znam gaziti i ja. Vidim snagu kao duh da luta I bol što mi k'o pobeda sija.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sve ostalo bilo mi je još nejasno i podsećalo me na onu srpsku: ”Luta kao guska po magli”. Ovoga puta više mi se sviđala jedna druga poslovica: “Gde je volja, tu je i umeće.
Bio sam zadovoljan i ja i Niven, moj mentor u Triniti koledžu. Tada se više nisam osećao kao guska koja luta po magli; preda mnom je bila svetlost, a osećao sam sve više da se približavam cilju kome sam krenuo.
Ne zaboravite samo da Tindalov stipendista ne sme nikad sebi dozvoliti da luta kao ”guska po magli”, već mora držati uspravno svoju glavu kao labud, njegovo telo mora plivati po bistrim vodama
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Miriše tamjan, zastaje u zasićenome toplome zraku i kao laki oblak što luta zastire detinje svečevo lice i obavija crveni njegov plašt...
Najposle izvali iz svoje putničke torbe svoj ručak. Posle opet luta pored starih, narezanih zidova i posrnulih kula. Prođe kroz neku golemu kapiju, pa se spet nađe u muslimanskom kvartu.
Ilija jednako poboljeva, — dan radi, dva nastajna gubi i, onako bolešljiv, luta po gradu, dok ga najposle bolest ne savlada i posvema prikova na krevet. Ilija gine s dana u dan.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Beše to njegova neuobičajena stvar kao što mu i rabotnici ne behu obični: ne luta sirotinja iz sela, niti obična raja iz nahije, no sve sami navikli na pečalbu Kolašinci.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ti vešto umeš zavejat’ pute, Zato se mnogo uzdamo u te: Kad pakost, zloba pođe da luta, Oh, zavej, zavej vraška im puta! Sméti ih smètom, ne daj kud žele, Neka se vrate u sve nebele!
Miljković, Branko - PESME
Taj san je u noći produžetak dana i puta. Šta si ptica ili glas koji luta pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog na vrhu Lovćena s čelom punim sunca, tamo gde ne postoji vreme, gde jedna
Petrović, Rastko - AFRIKA
Taj Kain, čiji se dim nije digao nebu i koji sad luta močvarima. Odjednom jedan daleki zvuk, sasvim slab, kao udar prstom u ruku, koji odavna čujem ne dajući sebi računa,
Oseća se da je ovde prava raskoš i sloboda za zverinje koje svu noću mora da luta oko sela, te je Nebinge gradnju svojih domova morao prema tome podesiti.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
HASAN (u sebi): Ona je to Što mudrom Sulji umlje okači, Te sad kô pijan luta planinom. Golim rukama zmiju hvatajuć, Al’ pre će naći žaok škorpijin, Nego što s grudi sina divijeg Rumenu ružu
Bojić, Milutin - PESME
Bog istine samo pepelištem luta, Gde misao ljudska smrvljena se zgara; On je uvek tu, kad groblje se otvara I prosipa suze od kuta do kuta.
Kao čelična ruka stisnuta, Kô s neba grumen zvezda sronjen, Moj narod dahće, dršće, stremi I divljim okom besno luta. Nemi. Sluktanju predan On čeka gnevno udar jedan, da plane... I planu, prasnu. Zakrvaviše se stare rane.
To velika duša pokojnikā luta. Stojte, galije carske! Na groblju braće moje Zavi'te crnim trube. Stražari u svečanom opelo nek otpoje Tu, gde se
Poljana je ista I vedra i mlada, a nebesa čista. No tvoj pogled luta, jer on Prošlo želi. Izvan duše svoje ti se sreći nadaš; Sadašnje ne pojmiš, a zbog prošlog stradaš.
Nastasijević, Momčilo - PESME
2 Veštica zima na našem nastani se bregu, skameni goru i vodu, i tici krila. Te sura poljem luta zver, i gavran sam crni se po snegu.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Pogađao je, znao je zašto ona sada tobož tako ide, luta, kao da je nešto zaboravila da ponese. I, s neiskazanim bolom, gorčinom, koja mu je palila grlo, išla na nos, mislio
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bolesnik ječi, a kad mu muka dotuži, s nategom nadigne se na ruke, i ispijenim očima, kao da nešto izgubljeno traži, luta mu pogled po kući, pa, iznemogao, opet nauznačice pada. — Teško je mladu umrijeti! — veli Ždrale preko zalogaja.
Da, negda je nije smio u oči pogledati! ...Našavši goveda i kobilu, sagna ih Rade bliže kolibe i, ispustan, luta planinom. Sjutradan probudi se željan za ženom i kućom, ali ipak traži izliku da još u planini ostane.
se između dvaju bijesnih momaka u gomili svijeta, čisto obezumi, njene oči, trepavice, trepte, a poplašeni pogled luta uokolo, kao pogled uhvaćene ptice u dječačkim rukama. Radivoj drži je čvrsto jednom rukom, a drugom se noža maša.
* Ujutro, čim se je probudio, bijaše mu prva misao da iziđe, da luta poljem. Iskreno se tomu veselio i već promišljaše kako će i danas sprovesti dan u nehaju i posmatranju.
Pogled joj luta uokolo, prašta se s morem i s poljem, pozdravlja u duši i svjetlost i sjene; — sluša glasove vjetra i jeku dubokih uvala.
A Marijine se zjenice šire, kao nečim se zanijele, i pogled joj luta po nemirnoj pučini, nad kojom kriče galebovi. — Koliko mora valja prić' ? — upita najednom kao iza sna ...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kô smoren putnik u dubokoj noći, Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj Al' nigde glasa...
Orošen ljube cvet, I gusto gorsko granje pećine čuva neme, Čarobni čuva svet. Tu mutan, mračni pogled sumorno gorom luta, Prošlosti traži sled, Al' sve je tako tužno... i s travnog svoga puta Tuđinac hitam bled.
Vek za tavnim vekom u večnost će saći, A razum će ljudski po mraku da luta; Odgovora neće na pitanje naći Ni Istini celoj prolaza i puta. I slutiće večno.
me je stala, Desila se sa mnom greška jedna mala, Te tumarah dugo bez pravca i puta, Kô što grešna duša po večnosti luta. U meni je neko depeširô drugu I na smrtni slučaj izjavio tugu. Bilo nas je dosta - duša mi se trese!
) Kao bengalski tigar bori se za moje ime. No Azok prolaze ne zna, i zalud borba je luta, Ustani, Kasime, dakle, i ti mu otvaraj puta.“ 2.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zavirimo malo u tu perspektivu! Vi ste sami pisanu reč nazvali duhovnim čedom koje luta po prostoru i vremenu. Kada se ta reč otštampa, ona se ustostruči, a pisac postaje ocem stotina i hiljada takve dece.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Milan je vaš, ali je i moj. — Starac luta sam oko univerziteta, umori se, sedne na neku klupu, i kad svet ne prolazi, kuka i jauče da je valjda i Bogu teško.
Niko je nije slušao. niko je nije cenio i ništa od nje očekivao. Po čitav dan, leti i zimi, luta ona kroz zabran, beži od sobe i od onih koji su u sobi. — Hladno je, Lesko, idi kući — reći će joj neko.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Životinja je grizla zemlju... Dragiša se zaplaka. Nije mogao više da posmatra samrtne muke svoga vernog druga, i ode da luta besciljno, po varoši i logorima. Doneli su najzad odnekud i hleb. Ali na svakoga vojnika po osmina samo.
Ali ja ne mogu da se otrgnem od jedne misli, koja mi izaziva strašnu sliku... da će ovaj živi čovek, koji luta kao avet po ovome vetru, koji još govori, misli, da će i on sutra ležati iskeženih vilica.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Dečaku se činilo da u šumu školjke sluša šum mora. Sedefna ruža je verovala da to nebom luta oteta njena tajna. Više, sve više penjao se Mesec. Nežno, sve nežnije šumela je školjka.
— patuljak se osmehnu, a u njegovom oku kao da zasvetle parče neba. Radana to podseti na priču o Princu oblaka koji luta nebesima, a kad se sunce počne spuštati ka zemlji silazi i usamljenim dečacima postaje drug u igri.
Šantić, Aleksa - PESME
Uvrh, na meku šiljtu, otac sio, Pružio čibuk, i dim se koluta; Njegova misô nadaleko luta, I pogled bludi sanjiv, blag i mio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U prvoj dvaput ponovljenim u Markovom odsustvu: „Sad navali, luta Arapijo!“ snažno je istaknut strah koji je izazvala Markova pojava i koji je izražen rečima: „Sad ustupi, ljuta Arapijo!
“ Bježi jadno momče Prijepoljče; dostiže ga Miloš na kulašu, te i njega kucnu šestopercem, sedam se je luta premetnulo: „Drž' se dobro, momče Prijepoljče!
junak Miloš od Pocerja, cvili Miloš kako ljuta guja, jer se Miloš nije naučio podnositi muku i nevolju; cvili Miloš kako luta guja, privlači se na pendžer tavanici, te on gleda junak po sokaci, ne bi l' koga znana opazio, al' prilazi poštu
Anđelija luta i prokleta, ona planu kako vatra živa, pa odvede nekovana dora, te dovede bolesnu Dojčinu. Veli njojzi bolani Dojčine: „
Veli njojzi bolani Dojčine: „Anđelija, moja vjerna ljubo, je l' mi pobro dora potkovao?“ Pisnu Anđa kako luta guja: „Gospodaru, bolani Dojčine, bog ubio tvoga pobratima!
Rajko pade, Margita dopade, pišti ljuto, kako zmija luta: „Braćo moja, srpske vojevode, kako biste, kako preminuste, a kako li roblje ostaviste!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I toliko vremena se luta, pretuca ružen i bijen po ulica i po bunjišti go, bos, dok se ne seti što je zgrešio. I tako pak se povrati na prvašnje
i pljunu na njega siromaha znajući ga od pređe kako je u velikom poštenju pred carom bio, pak se pobudali, te go i bos luta se po sokaci.
Kade to jadni im otac začu i vide ih što se od njih učini, napokon ih k sestri poslao, ispuni se jeda i luta čemera velike tuge i žalosti uze gaskati i plakati jecajući, derati se gorko, s naricanjem izgubljena se zatrena i mnogo
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
što lepo rekao tada poštar i telegrafista Pajica, Edison nazvani — bila je sudbine jednog rđavo adresovanog pisma koje luta iz mesta u mesto, pa se, crno od silnih žigova, vraća pošiljaocu s onim hladnim, zvaničnim i nemilosrdnim natpisom: