Afrika
„Idi do đavola!“ mislim u sebi i dajem mu je. Istovremeno se radujem da sam primoran da to veče lutam po savršenoj pomrčini kroz selo. Neću biti čovek koji svetli i koga zbog toga svi vide i svi ga pozdravljaju.
Teodosije - ŽITIJA
Gle, koliko vremena po gorama tražeći te lutam, od gladi i plača iznemogla propadam, ža ti živiš ne brinući se za mene kajo da sam tuđa.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sad je kasno, već mi kosa sijedi, gledam Unu, ćuti kao nijema, zalud lutam ulicama znanim, sve je pusto, tebe više nema. Ej, godine, nemjerljive, skupe! Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
PUTNIK Lutam po svetu punom grdnje. Ljudi na saborima na neplodno bilje se tuže. Zveri za trpezom na proplanku kunu lukavost
Prisnosušni, hvaljenije tvoje neka zacari, preuzmi sveljudski sabor! KAVGE Ne pitajte me zašto sam na konju lutam među stenjem, svakoga dana zaboravim po jednu reč i svake noći izgubim po jednu zvezdu i svakog jutra kroz druga
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pomaže bog! — i starac se zaustavi da predahne. — Otkud ti, stari, ovde? — zapita ga podnarednik Trailo. — Lutam tako ne bi li poginuo. Pa me ni dušman neće... Nego kaži ti meni jedno... Ima li pravde? — Ima, čiko. — Dobro...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Moje vruće usne ne žude više živa devojačka prebela tela. Noću kad lutam u senci grada, kraj raspeća, baština i groblja, ne žudim za sinom, ne planem za roblja.
STRAŽILOVO Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje, iz zaseda, mamim, ali, iza gora, zavičaj već slutim, gde ću smeh,
I, tako, bez tuge, oči su mi mutne od neke bolje, duge. I, tako, bez bludi, na usnama mi gorka trulost rudi. Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje, iz zaseda, mamim, ali, iza gora, zavičaj već slutim, gde ću smeh,
iz voda i oblaka, i, kroz neku žalost, tek mladošću došlom, da me ljubav slabi, do slabosti zraka, providna i laka. Lutam, još, vitak, po mostovima tuđim, na mirisne reke priležem, pa ćutim, ali, pod vodama, zavičaj već vidim, otkud pođoh,
I, tako, bez lica, na liku mi je senka jarca, trešnje, tica. I, tako, bez stanka, teturam se vidikom, bez prestanka. Lutam, još, vitak, po mostovima tuđim, na mirisne reke priležem, pa ćutim, ali, pod vodama, zavičaj već vidim, otkud pođoh,
snagom i nadom, ali, svisnuću, to i ovde slutim, za gomilom onom, jednom, davno, mladom, pod sremskim vinogradom. Lutam, još, vitak, sa osmehom mutnim, prekrstim ruke, nad oblacima belim, ali, polako, sad već jasno slutim da umirem i ja,
I, tako, bez imena, sa istom žalošću milujem brda neviđena. Lutam, još, vitak, sa osmehom mutnim, prekrstim ruke, nad oblacima belim, ali, polako, sad već jasno slutim da umirem, i ja,
ruke, nad oblacima belim, ali, polako, sad već jasno slutim da umirem, i ja, sa duhom potamnelim, teškim, neveselim. Lutam, još, vitak, sa šapatom strasnim i otresam članke, smehom prelivene, ali, polako, tragom svojim, slutim: tišina će
I, tako, bez pića, igraću, do smrti, skokom, sretnih, pijanih, bića. Lutam, još, vitak, sa šapatom strasnim i otresam članke, smehom prelivene, ali, polako, tragom svojim, slutim, tišina će
Čuo sam da je na severnoj obali sinulo Sunce, i pođoh tamo. Dve nedelje lutam tako, sedim po stanicama, sa starcima u odrpanu odelu, i ženama, u crnim suknjama, i tešim ih.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Otvori: približi suton kose Da put otkrivam — taj vrat Po kom ću da lutam s dva prsta. Otvori belo jezero šake Da ruke nisu mi dva krsta Da oči nisu mi dve rake.
Popa, Vasko - KORA
bih te oteo U pesmu te oblačim 18 Dan ti bogat u naručju Nosim Mlade jele duž pogleda Sadim Gradovima tvog ćutanja Lutam Rosu ti sa trepavica Berem Noć vitku ti preko pasa Lomim Brižne zore sa krovova Zovem 19 Mladost nam lista Zelena
Petković, Vladislav Dis - PESME
I nek ti vlaga srce pije. Živi u zemlji sramote i luda. RAZUMLjIVA PESMA I na ovoj zemlji život me opija. Po njoj kada lutam moje misli blede, Gube se u nebo, u svet harmonija, U oblak, u zvezde, nevine poglede.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Na pitanje zašto nisam ostao kod kuće ili u Pragu i tamo učio, umesto da lutam po svetu sa malo prtljaga i praznih džepova, govorio sam im da su mađarske i austrijske vlasti popreko gledale na mene
Danju me ni soba ni njeno susedstvo nisu privlačili i milije mi je bilo da lutam beskrajnim avenijama. Kretanje me je zagrevalo, a u isto vreme imao sam više prilika da se raspitujem za posao u
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Navodimo već pominjanu prvu strofu Stražilova, s eho-rimom na završetku: Lutam, / još, / vitak, / sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje, / iz zaseda, / mamim, ali, / iza gora, / zavičaj
Miljković, Branko - PESME
V POČETAK TRAGANjA ZA BIĆEM Lepi moj dane s dušom elegije Kad od Bića senka biva predelima Lutam u suzama strah me obuzima Zvezdani uticaj nada mnom — ko da ih suzbije (!
NIZVODNO Dok lutam predelima svoga sklopljenog oka gde ni jedan cvet nije uzaludan niti izmišljen ona mi ispere glas i smiri ga, pesma bez
Petrović, Rastko - AFRIKA
„Idi do đavola!“ mislim u sebi i dajem mu je. Istovremeno se radujem da sam primoran da to veče lutam po savršenoj pomrčini kroz selo. Neću biti čovek koji svetli i koga zbog toga svi vide i svi ga pozdravljaju.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK: Ali je vreme puno bremena! Puno nesreće!... Tri dana ima Otkako lutam ovom planinom; S obrazivošću mačke divije, Bežô sam s puta zveru, čoveku, Tebe da nađem, ili... smrt! GLAVAŠ: Mene?
Isto mesto. STANA: Pomozi bog, deco! GLAVAŠ: dobro ti, bako, bog dao! STANA: Lutam li ja, Il’ ova staza na put izvodi Otkud ću skoro starim očima Kroz tihi suton varoš ugledat?... Ta Smederevo!...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ovde provodim moje dane u jednoj čudnoj smesi odmora i posla. Do podne lutam po šumi, gde tražim pečurke i ideje, pa kada ne nađem ni jedno ni drugo, ja sednem na klupu ili se ispružim po travi,
Nemiran, lutam po ovoj lepoj varoši, penjem se na njene brežuljke, ulazim krišom u crkve, slušam brujanje orgulja, osluškujem srebrnaste
Stanković, Borisav - KOŠTANA
— Toj sam ja!... Pa od t’j bol, jad dert li je, prokletija li neka — eve na nogu ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s’n da me uvati. A s’n me ne vaća. Zemlja me pije... Noć me pije... Mesečina me pije...