Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
De, da se razgovorimo kao ljudi!... Aja! Reč po reč, zajedaj jedan drugog, dok ti luče šamar Ćebu iza vrata. Ošamari ga Đilas. Začas se načini čitava gužva. Svaki dočepa šta mu pade šaka, pa udri... udri!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Odmah posle te pesme udario je Šaca u tamburu i sam zapevao: Čija li je taraba, Čija li su vrata, A čije je ono luče, Što odande guče?
pevnici odgovora — i druga strofa one pesme koju je Šaca počeo: Mamina je taraba, Mamina su vrata, A moje je ono luče, Što kroz pendžer guče!
i pevačko raspoloženje, pa je jednako u sebi deklamovala tu pesmu, ili poluglasno pevušila onu poznatu: Prođi, luče, kad te srce vuče; Prođi luče, i mojim sokakom, I moja je kuća na sokaku.
pa je jednako u sebi deklamovala tu pesmu, ili poluglasno pevušila onu poznatu: Prođi, luče, kad te srce vuče; Prođi luče, i mojim sokakom, I moja je kuća na sokaku.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
—Tvoja mala? —Moja. —Kako je samo slatka! Suzi, dođi da vidiš Makijevu ćerku — pravo luče! »Naša simpatična Suzi odigrat će vam orijentalni ples sa velovima!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
bez mjeseca, Noć skuplja vijeka, u Misli (1844), visoko religioznog i panteističkog nadahnuća, otkriva se budući pesnik Luče mikrokozma i Gorskog vijenca.
Radičević, Branko - PESME
Eto tako juče Dođe jedno luče, Ao kad ga zglenu, Srce mi se krenu, Ova, ova bela Srce je odnela. (1843, dek.) DRAGI Petli poju, eto zore,
Sunce s' ote, uz nebesa ode, Sjajne luče prosu na sve strane, I obasja onu kosu divno — Ma zarašta, moje sunce jarko, Ti pokaza na kosi hajduke, I međ njima
Ao sele, brigo moja, Dela pokri nedra svoja, Da se junak ne pomamim, Da se na te ne namamim Kano juče, Belo luče — Za tobom mi srce puče. Strašne l' noći, strašne muke!
traži, jer ga nema dugo; Al' najviše je došlo po što drugo: Tom srce mlado od milosti puče, Pa došô amo da dočeka luče; Taj opet milog ogrlio keca, Pa došâ amo da koga upeca.
42. Planu ognjem detić pusti, Pa je uze u naruče, Na dušeka tad je spusti; Al' se brani divno luče, Još stidljivo njemu reče: „Ne! — ako nas ko zateče!“ 43. „Kô zateći? Nije nego! Kad su vrata zatvorena.
je, špag mu pati, Da mu katkad vri po glavi; No kad svoje zlato lati, Odma na sve zaboravi; Čini mu se danas luče Jošte lepše nego juče. 88.
okle vi tu?“ — „Pst!... ne zbor'te, čuće mati!... Brže, brže!“, kara luče, Pa g' u sobu sobom vuče. 116. Što će junak, uđe s njome I zatvori laka vrata.
pade, I lep joj se zače danak, Kakav dosle još ne bio, Kô najlepši kakav sanak, Ma se brzo izgubio; Učas nesta luče medne, Pritiskoše tmine ledne.
— Nesta, nesta sunca mila, A to sunce ona bila; Ona sunce, a to amo Čini mu se kâ luč samo, Što jađane luče ita Na ta mesta straovita, Kosturnicu obasjava, De mu sreća mrtva spava, Polomljene kaže kosti Od njegovi svi
“ Taku rečcu vođa kreće, Ma jezikom već zapleće. Ali granu sad unutra, Kano jarko sunce s jutra: Krčmarovo uđe luče, Velji bokal u naruče. Četovođa u nju gledi, Baš careva grada vredi.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
267. Boga moli moja mila dika Da se oblak na mesec navuče, Da se luče kroz pendžer provuče. REČNIK MANjE POZNATIH REČI I IZRAZA Aber (haber) - vest, glas avlija - dvorište akšam đeldi
Sveti Sava - SABRANA DELA
ne skri u zemlji, nego umnoživ ih primi od Boga blagoslov, kojima zbog tebe razumne ukrasi, znanjem prosvetli, i od njih luče svetle sijaju, oče preblaženi.
Božastvenom svetlošću ispunjen biv, oče, božastvene slavi javi se pokojište iz kojeg svetlosti božastvene munje luče podaješ vernima lice prosvetljavajući, pravoslavnom verom tamu jeretičku progoneći vapijaše: Deco, blagoslovite!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„Oh, Šerifo, - džanum Ato, Oh, Zulejko, tanka pasa, Aj, Zaremo, suho zlato Sećaš li se onih časa! „Oh, Fatimo, luče tanko, Oh, Mejrimo - crne oči Oj, Begzado, Đurđijanko, Sećaš li se one noći?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Tvar je tvorca čovjek izabrana! Ako istok sunce sv'jetlo rađa, ako biće vri u luče sjajne, ako zemlja priviđenje nije, duša ljudska jeste besamrtna, mi smo iskra u smrtnu prašinu, mi smo luča tamom
Iz njega se luče besamrtne na sve strane r'jekama sipahu. Ko kad tvorac mogućijem slovom našu zemlju u vjetar razvije i u trenuć
razvije i u trenuć zemni okeani kad se prospu srebrnim strujama u propasti bezdne mrakovite - tako teku izobilno luče sa dobrotom svojom besamrtnom u prostore opširnoga bića.
“ Povede me malo ponaprijed. „Gledaj - kaže - na lijevu stranu, te šar vidi onaj pogolemi te pružaje crnokrake luče.
Po sredini poljah opširnijeh teče r'jeka vode besmrtija; njoj su struje ka prozračne luče, tok je njezin besmrtna ideja, nje bregovi od čista rubina.
ovog svevišnjega bezdne hladne zasute atomom, koje dosad ime ne poznaše do sna hladna i tišine mrtve, ne zefira, ne luče, ne glasa - sad ih moćna potrese desnica, te joj n'jeme iz mračne utrobe podjeknuše svemogućom slavom; smrt iz
Iz hladnoga zemaljskoga njedra istočnici vodah potekoše, sačiniše okean opširni; luče sunca životvornim vidom rastjenija roda svakojega na povrhnost zemnu izmamiše; uzmilješe stada životnijeh po
Evo Adam u plot obučeni sa podrugom u polja edemska. Taruć oči od sna zaborave, pogleduje sjajne luče sunca, pogleduje divnu soputnicu, pogleduje edemsku krasotu, blagodari nebu za milosti.
Do rođenja sv'jeta istinoga, vi presretni poklonici sunca! Vi ste vjerni nebesni sinovi, vas svjetila luče životvorne nose k tvorcu, lučah istočniku; luč je sjajna bogoslovija vam, luč vam žertvu u nebo uvodi, luč vam
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Odričeš li se: psovke, zlobe, bezboštva i bluda? — Klekni, luče! Odreci se vraga paklenoga, a prigrli ovoga, — i pokaza rukom na krst, — koji je za te prolio svoju dragocenu krv!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XLVIII Noć je tija, — mesečina sija, Hajde, luče, da brojimo zvezde. Zvezda mnogo, da ne zabrojimo, Poljupcima da ih beležimo.
Evo nam jarka sunca, — Sad nigde nema tame; Evo se smeši na te, Evo se smeši na me. LXIX Šalaj, luče, Ne od juče, Već luče od lane, Bog i vera — Srce j’ mera — Ja ti ne znam mane!
LXIX Šalaj, luče, Ne od juče, Već luče od lane, Bog i vera — Srce j’ mera — Ja ti ne znam mane! Nit’ se srdiš Kad te karam, Niti kad te ljubim; Ćef mi
Moje lane nije smrtno, Da rastankom preti, Moja druga, moja tuga Ne može umreti. Moje luče ne jauče, Već me ljubi živo, A ja sam je verom, nadom, Životom darivô.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
bistra voda šušti, Tu i onde s grana dole kao kiša pljušti; Ništa se tu vid'lo ne bi — takva je tma mraka — Da dve luče ne ulaze sunčanoga zraka; Okolo ti stoji cvrka — da nestašnih ptica! —, K'o na čudo, il' od straha nekakva tu lica.
Bojić, Milutin - PESME
Kolutave oči svetle, nikad site, A uvela usta grizu tela vruća... ''Dosta! Gasi luče, sprži cveća kite! Svežine mi dajte i svečanost mraka! Smrdi krv i ulje i svilene rite!
iz dubina Mrtvu bih te kleo lud od očajanja, Pio bih u bolu i, pijan od vina, Jecao u ponoć pesmu pokajanja; Luče nove vere hteo bih da dižem Za vekove nove kô znak vaskrsenja, Ja, što kô kraj sfinksa u prašini gmižem, Ja, suludi
No, avaj, danas tuđe ste i strane. Daleko moje odbeglo je juče Jer nikad više zrak zgašene luče U vašem nedru ne može da plane. Tuđi smo, tuđi, moje noći mile.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nabrzo i sâmi Amor na posô svojski se dade, Te larma paklena luče. „Otvori jedanput, more!“ Kmet se očajno derô, kô selo da negde gore. Najposle ispade neko, komotan, iz vajata.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
A i janjci maleni Nikada ne tuže, I boja je vesela U rumene ruže. I sunce nam veselo Šalje luče sjajne, Te nam ljudma kazuje Sve božije tajne.
Šantić, Aleksa - PESME
Moji su očevi buntovnici sveti, Sa dušom oluja što hrli i leti, I krilima zlatne raspaljuje luče... 1912. POVRATAK Mrem... Sa mojih njiva eno drugi žanje...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Poći će pravo iz lukova, strele i munje odzgor — luče s treskom, ka od vrlo okrugla luka oblačna na nameru doletat će na zle ljude.
Imam kod sebe ključeve od smrti.« REKA SVETLOSTI U mudroj glavi božiji svet Taj svet, kojino svoje luče pušta Od oca i sina i svetoga duha (Što je to jedno svojsko im bogatstvo I jedno pronahođenje sjanja) — Za tim velikim