Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
da ostariš, da obeliš, da se oženiš, deca da imaš!“⁶⁸ U Lužnici i Nišavi kum, pri strižbi, izgovara sledeće reči: „Da je živo i srećno; da je srećna strižba, da je d’lgovečna; sad na
U Lužnici i Nišavi pramenovi dečje kose čuvaju se u posebnom kovčegu, zajedno sa zdravcem, pelinom i bosiljkom, detinjeg zdravlja ra
⁷⁷ Takođe, dete ne valja ni češljati češljom dok ne istekne godinu dana, veruju u Lužnici i Nišavi.⁷⁸ Dok ne navrši godinu dana, smatra se da ne valja da dete spava između oca i majke, ali u Metohiji ne znaju
U Lužnici i Nišavi smatraju da malo dete ne valja ljubiti za vrat, „da ne bude ljuto (srdito)“. Dete, beleži Miodragović, ne valja lju
(Vuk, na primer, kaže: Srbi žive ponajviše u zadrugama, a jednoglavaca je malo. U Lužnici i Nišavi „gde je u kući samo čovek i žena sa još nedoraslom decom (ili bez dece), obično se za njih kaže: samotinja“,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
K. se mese i o raznim praznicima, seoskim slavama, zavetinama, litijama: u Lužnici i Nišavi (SEZ, 16, 1910), na primer, na Vlasovdan — »za zdravlje volova« (129), na Mladence (131), na Đurđevdan (133