Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
drugog izdanja Karadžićevih narodnih pesama, ometanje pokretanja jednog srpskog lista oko 1830, obustavljanje Serbskogъ lѣtopisa 1835. godine, itd.), ipak su se Srbi kretali napred u svom duhovnom i književnom životu.
Matica srpska uzela je u svoje ruke izdavanje Serbskogъ lѣtopisa, počela izdavati i knjige, i ostala centar književne i naučne delatnosti kod ugarskih Srba sve do današnjega dana.
Radio je u advokatskoj kancelariji Mihaila Vitkovića i sam postao advokat. 1832. primio je uređivanje Serbskogъ lѣtopisa, potom je postao sekretar Matice srpske, koju je stavio na sigurnu osnovicu.
Njegov rad je posredan. To je bio kulturni radnik i inicijator, »duha narodnog buditelj«. Kao urednik Serbskogъ lѣtopisa, Serbskogъ narodnogъ lista, Serbskihъ narodnihъ novina i Dragolюba on je bio od jakog uticaja na razvoj srpske
postao je direktor novosadske gimnazije. Od 1830—1831. bio je urednik Serbskogъ lѣtopisa 1837. otišao je u Srbiju, na poziv kneza Miloša, i tu devet godina izrađivao zakone.
U oba pravca on je imao puno uspeha. On je više no iko učinio, naročito preko Serbskogъ lѣtopisa, kojem je i u stvari bio glavni pokretač, da se Srbi upoznaju sa slovenskom prošlošću, da steknu pojam o suvremenom