Jakšić, Đura - PROZA
Jedan starac, bled kao krpa, diže se od zemlje i zagušljivim glasom povika: — Evo besnih, naoružanih Madžara! Gomila zaneme od straha, izgledaše kao da sanja strašne snove; bleda i čisto besvesna lica lutala po uspravljenoj
Video sam junakâ. Gledao sam malene srpske četice gde, kao plevu, razveju čitave batalijune Madžara... O, veruj mi, dragi prijatelju, da nema pod nebom junačnijeg naroda od srpskoga... ali ni nesrećnijeg!...
“ „Kad je poharao protinu kuću...“ „Kad je ubio ona tri Madžara iz Torde...“ „Kad je pucao na Nađ-Šandora“. Tako su se oni nadmetali u obeđivanju, a svega toga kao svršetak bio je:
Pa sam onde video i Švaba i Madžara — kakvi su to, opet, gadovi! Da te bog sačuva!... Čovek se posle toga ućuta malo, a posle se okrete meni, pa, pošto
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Nakupi 10, 15 li beskućaca, udari u Grabovac valjevski, po̓ara jedan dućan robe nekoga Đorđa Madžara i odnese; i tako sve uzgred zulum je činio do Mačve; po Mačvi, ̓oda i istražuje gde što tursko da nađe.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
i Srbi iz Hrvatske i Slavonije i Srbi iz Banata i Bačke, udružili sa dobrovoljcima iz Srbije, zajednički borili protiv Madžara. Hrvatski Sabor u Zagrebu i Srpska skupština u Karlovcima proklamovaše narodno jedinstvo.
Srbo-Hrvati su se i u najnovije vreme borili naročito protiv Madžara, koji su hteli da im nametnu svoj jezik u administraciji i u školama. Godine 1848.
Hrvati pod banom Jelačićem a Srbi pod patrijarhom Rajačićem udružili su se tada protiv Madžara i tražili su potpunu samoupravu.
U početku srednjeg veka Slovenci su imali vrlo veliku oblast. Pre naseljavanja Madžara u panonskom basenu oni su zauzimali zapadni deo ovog basena, poglavito okolinu Blatnog jezera.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Pa zašto Madžari nose? GAVRILOVIĆ: Mi valjda nećemo u Madžara pamet tražiti? LEPRŠIĆ: Dakle, narodna boja vama nije ništa? GAVRILOVIĆ: Opet vi!
SMRDIĆ: Kao bajagi, Madžari su bolji od nas! LEPRŠIĆ: Upravo, što Srblji imaju rđavoga, to su primili od Madžara. ŠERBULIĆ: Zacelo. GAVRILOVIĆ: Pa zašto ste nji onako falili, a naš narod kudili?
Šeset hiljada, nije šala; a u šancu nije više bilo od dve hiljade šajkaša. Znate li koliko je palo Madžara? Pogodite. NANČIKA: Valjda je palo jedno tri hiljade. MILČIKA: Oho! Petnaest.
MILČIKA: Meni je bilo zbog partije. NANČIKA: Ako Srblji dobiju, prvi će u varoši biti Žutilov; a kod Madžara znaš da je morao ostaviti službu. MILČIKA: Kad su ovi dana madžarski oficiri davali bal...
) ZELENIĆKA: Jeste li ga čuli? NANČIKA: Pravi mađaron. LEPRŠIĆ: Sad je već jasno. ZELENIĆKA: Gori od samog Madžara. LEPRŠIĆ: Kad i madžarsku kokardu odbacuje.
ŽUTILOV, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Novine, preko novina! ZELENIĆKA: Bolje da i i nemamo. ŽUTILOV: Mislim da se mi držimo Madžara. ZELENIĆKA: Šta, kako? LEPRŠIĆ: Kad može srpski vojvoda, zašto ne bi i mi? ZELENIĆKA: Gotovo imate pravo.
ZELENIĆKA: A zar može bolje biti kod toliko mađarona? ŽUTILOV: Kod Alibunara su se žestoko tukli. Madžara je palo nebrojeno, ali su naši morali reterirati. ZELENIĆKA: Ništa, samo ako je mnogo Madžara palo.
Madžara je palo nebrojeno, ali su naši morali reterirati. ZELENIĆKA: Ništa, samo ako je mnogo Madžara palo. ŽUTILOV: Palo i je, te se broja ne zna. Zato od jeda i žalosti svo selo spale. LEPRŠIĆ: Varvari!
Madžari ponova pođu na Tomaševac i dođu u Jarkovac na konak. Srblji to dočuju i napadnu noću na nji. Šta je Madžara tu izginulo, kažu da je za prepovest. Sve su im topove bili oteli.
Mađarone treba potući kao skotove. ŽUTILOV: Dosta smo od nji stradali. SMRDIĆ: Ja sam se više bojao nji nego sami Madžara. ŽUTILOV: A, oni su mnogo opasniji bili. ŠERBULIĆ: Da se svi popišu, pak da pošljemo Servijancima.
Lažu. SMRDIĆ: Govore za onaj šmuk što vaša supruga nosi. ŠERBULIĆ: To sam dobio od jednog Madžara što sam ga iskupio od Serbijanaca. Ali ako ovako jošt potraje, te se ne vratimo kući, otići će bestraga i šmuk i sve.
SMRDIĆ: Trebalo bi potući sve one koji su započeli. ŠERBULIĆ: I ja kažem. Da smo se držali Madžara, nikad bolje. Ali oni ,,ne, ne“, dokle nas ne doteraše u Serbiju. SMRDIĆ: da gubimo na banknotama.
Radičević, Branko - PESME
— Juriš, Srbe, sve su zmije, U Madžara vere nije! IZ ZAOSTAVŠTINE LIRSKE PESME DEVOJKA DRAGOM 1. „Pravo, brate, to se skoči, To bijaše pravi skok,
Još de u Srba Srbljanin korači. Madžara bije i moždi i tlači, Pa ako tu mu čas samrtni dođe, Sa sveta barem pevajući pođe.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Neke su čak spominjale interes Evrope, da osamnaest miliona Madžara i Austrijanaca, pozitivnije vrednosti nego mi, budu spaseni. Opinion je napisala da smo mi uzrok mnogom zlu.
Na Baranju, sa ugljem. Mogli smo je dobiti, prošle nedelje, a što bolje, pomoću samih Madžara, komunista, radnika, ugljara. Mogli smo je, kroz godinu‑dve, velikodušno isprazniti i vratiti.
Bezopasni su, jer nemaju veza sa Nemačkom. Ali niko neće da vidi da je to gori elemenat od Madžara, kraj svega kupusa koji tako divno sade. Niko ne zna madžarsku propagandu kod njih. Pogledajte ih u Češkoj.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zar on jedan da gazi toliki narod po svom ćefu. Danas ćemo sigurno naići na njega. Pa pazite: za Despića dvesta, a za Madžara — sto!... Svi se zgledaše, jer nisu znali da je ucena povišena. Kapetan produži: — Ima li koji iz vojske?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Ti bi taki, jaoj, pao Ne s visine tvoje prave, Već bi pao u ljubavi, U štovanju — kod Madžara. »Starmali« 1882. NA GROBU FILIPA VIŠNjIĆA o podizanju spomenika mu Na ovom groblju sedela j’ vila Četrest punih,
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
VUK: Mnogo si kazao! ISAK: Il’ bolje reći, ja sam učio! RADAK: Šta? ISAK: U Madžara sam morô gledati Nadute žabe praznu mešinu Gde mehuriće od sapunila Dolamom zlatnom besno ogrće; Arpada sedog to
Ilić, Vojislav J. - PESME
Il' ako se pesma i zahori stara, To je protiv Švaba i protiv Madžara. Svi čekaju samo da zatutnje zvona I topovske paljbe sa Neve i Dona. Pa dnevni žurnali... Čega nema tuna!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dobar kralja kobak sukobio, sukobi ga vojvoda sibinjska, — s sobom vodi tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa. Kralj mu božju pomoć nazivao: „Božja pomoć, vojvodo sibinjska!
Nas je malo, a mlogo Madžara: što nas ima? dvanaest vojvoda! Nije šala tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa!“ Al' Kajica besedio
Nas je malo, a mlogo Madžara: što nas ima? dvanaest vojvoda! Nije šala tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa!“ Al' Kajica besedio kralju: „Kralju Đurđu, roditelju krasni, neću, babo, zametati kavge, a tako
međ' Madžare šeću, a Madžari igru započeše, prvu igru, trka pešačkoga; kad potrča Oblačiću Rade, on nadtrča tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa, Madžar-Janka od Erdelj-krajine.
A Madžari igru započeše, drugu igru, kola madžaraskoga; kad zaigra Kajica Radonja, on nadigra tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa, Madžar-Janka od Erdelj-krajine.
A Madžari igru započeše, treću igru, skoka junačkoga; a kad skoči Oblačiću Rade, on nadskoči tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa, Madžar-Janka od Erdelj-krajine.
igru započeše, započeše kamena s ramena; kamen dođe Kajici vojvodi: kad se baci Kajica vojvoda, on nadbaci tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa, Madžar-Janka od Erdelj-krajine. Al' besedi vojvoda sibinjska: „Mili bože, da luda kaura!
Što bi snage, kamenu predade“. Kad Kajica razumeo reči, on otima kamen od Madžara da belegu svoju posvedoči; kad se baci Kajica vojvoda, od belega dalje odbacio.
kralju, da se promenimo: daj ti meni dvanaest vojvoda, gole, bose, u košulji tankoj, ja ću tebi tri stotin' Madžara sve na konjma, pod oružjem svetlim, i daću ti šeset Karavlaa, i daću ti na svaku godinu za života tri tovara blaga“.
“ Gdi je Madžar okom pogledao, tu Kajica strelom udario. Zla Kajici sreća pristupila, te ne gleda strele u Madžara, već on gleda nišan za oblakom: zape strele od Sibinja Janko, i ustreli vojvodu Kajicu na zlo mesto, baš pod sisu
Da je kome stati pogledati šta vojvode od Madžara rade! Tako kralju bog i sreća dade: od vojvoda niko ne pogibe, razma glavom Kajica Radonja; od Madžara niko ne
Tako kralju bog i sreća dade: od vojvoda niko ne pogibe, razma glavom Kajica Radonja; od Madžara niko ne ostade, razma glavom od Sibinja Janko, i on beži Vršcu na krajini.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
milokrvno prihvati k sebe i dade im pod vladu Srem štono i tako od pre njihov bijaše, al' kroz Turčina s bojem pade pod Madžara. I taj kralj opet im ga povrati natrag.