Jakšić, Đura - PROZA
Golema vojska stiže od srodne slovenske krvi, i kad je pobedila Madžare, njeni vođi pohodiše mračne tamnice i, gde nađoše brata po krvi i po jeziku, pustiše ga slobodna.
Pred nas su izlazili s belim krpama, a pred Madžare, kao pred jednovernu braću, sa litijama. Gostili su i nas i njih... Ćesarskim đeneralima potkazivahu Madžare, a
Gostili su i nas i njih... Ćesarskim đeneralima potkazivahu Madžare, a madžarskim nasilnicima izdavahu Srbe, te ih tako i jedni i drugi smatrahu za mirne stanovnike i verne saveznike.
On je uzdahnuo, a ona je klela Madžare tako groznim kletvama da kad biste ih vi čuli, vi ih nikad zaboravili ne bi, dobri čoveče!
Samo daj, bože, zdravlje, a lasno ćemo za to!... Ta kad smo pobedili Madžare na toliko mesta, pa kad je ono Bašahid goreo... He!...
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ali su se u prvoj polovini XIX veka vezali za Madžare i počeli su veličati „junački madžarski narod... Madžare, koji se uz nas kao braća bore već 800 godina za ustavnost“.
Ali su se u prvoj polovini XIX veka vezali za Madžare i počeli su veličati „junački madžarski narod... Madžare, koji se uz nas kao braća bore već 800 godina za ustavnost“.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NAĐ: Zaista luduju. (Izvadi novine.) Gledajte, molim vas, ko tako piše: „Mi ćemo Madžare u Tunguziju, mi ćemo i istrebiti; Srblji su veseli, kupuju duvan na listove.“ Šta, opet da seku duvan na glavi?
NANČIKA: Pst! Mi smo rodoljubice. MILČIKA: Zar vama nije po volji kad vašoj kćeri kur prave? NANČIKA: Mi moramo na Madžare da mrzimo. MILČIKA: Pa zašto ste vi s onim obrlajtnantom toliko razgovarali se?
I ovaj joj sad piše kako ona vrlo dobro čini što mrzi na Madžare. ŠERBULIĆ: S Madžarima korešpondirati, to baš nije lepo! LEPRŠIĆ: Gospoja ujna, zar tako treba? ŽUTILOV: Cudaršag!
Radičević, Branko - PESME
pa uzjaši, Lati pušku te potpraši, A potrgni sablju golu: Diže zlotvor glavu olu, — Juriš, Srbe, juriš, more, Na Madžare, na zlotvore!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
zemlje harače, i opklade hiljadu dukata; ako li ga odmah ne pustite, vjera moja tako mi pomogla, dić ću na vas Srblje i Madžare, svu ću vašu zemlju poharati, poharati, ognjem popaliti“.
Kajica ti na noge ustade, pa se svome on poklanja kralju: „Kranju Ćurđu, roditelju krasni, pusti mene međ' Madžare, babo, da se malo poigram s Madžari!
Pustiću te međ' Madžare, sine, al' tako ti uleve od kralja i tako ti leba carevoga, nemoj, sine, zametati kavge! Nas je malo, a mlogo
“ Kralj ga ne sme otpraviti sama, već s njim posla Oblačića Rada; obe ljute zmije od krajine. Vojvode se međ' Madžare šeću, a Madžari igru započeše, prvu igru, trka pešačkoga; kad potrča Oblačiću Rade, on nadtrča tri stotin' Madžara i
vojvode jedan na drugoga, pa se dobri doitiše konja, bojna koplja zemlji položiše, za britke se sablja prevatiše, međ' Madžare juriš učiniše, pognaše se po polju Beljacu. Da je kome stati pogledati šta vojvode od Madžara rade!