Jakšić, Đura - PROZA
Tako su, dragi prijatelju, sudili Madžari Srbima, a tako isto i Austrijanci Madžarima. — Ti li si taj, što oslobođenje vasceloga Srpstva tražiš?...
Dok ne stiže i nov karvan sirotih srpskih begunaca, i iz stotinu grla se zahori: — Madžari! Madžari! Sad je tek nastala prava zabuna. Kola se lomiše, a pod točkovima kola lomiše se kosti.
Dok ne stiže i nov karvan sirotih srpskih begunaca, i iz stotinu grla se zahori: — Madžari! Madžari! Sad je tek nastala prava zabuna. Kola se lomiše, a pod točkovima kola lomiše se kosti.
I sad je slobodan, naveki slobodan! Ne stiže mu hladno gvožđe ni noge ni ruke; ne gone ga Madžari... A i on je sada sasvim miran, ne diže više glasa svoga protivu nasilja i nepravde...
Prokletnici!“ Naša mala, siromašna kućica beše na kraju sela. Tuda su često prolazili Madžari. Moj otac ih nije mogao gledati, obrnuo je glavu od prozora i gledaše u jednu staru zarđanu pušku; pesnica mu beše
je l’ i to božja volja?... Majstor-Simo, jesu l’ i tebe Madžari porobili?...“ „Jesu, brate Obrade“, reče majstor Sima. „Čitav su narod porobili, prokletnici!...
Ali vremena prolaze, a svakim danom sve crnja i gora dolaze!... Pre nas gaziše nemci a sad i Nemci i Madžari... Ti već slabo kud ideš, bolestan si, nije ti ni zameriti...
tamo, opet, na onome kraju što je Galatima okrenut, pod onim suvim bagrenjem, onde je naša ostavljena kućica koju su Madžari tri puta palili, u kojoj sam ljubila i plakala... A ono tamo gde su oni beli drveni krstovi... to su grobovi!...
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Pred njima su se malobrojni Madžari povukli na sever; i Rumuna je tada bilo vrlo malo u banatskoj ravnici. Srpski su se doseljenici raširili čak i izvan
Ali se Madžari nisu ovoga sporazuma nikada držali, i to je bio uzrok teškoćama i pobunama, koje su sve bile ugušene, kao npr.
ugarskom županijom, te da na taj način suzbija madžarske prohteve, ali je isto tako napuštala Hrvatsku čim bi ovi isti Madžari počeli pretiti.
Matavulj, Simo - USKOK
Vele: duga je od nas eto pa sve do Rusije, a u širinu joj stali Madžari i Poljaci i još njekakve vjere. Kako se ono zovu, Krcune? — A ima, čoče, mnogo i Srbalja u ćesarovinu.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Svi smo mi Srblji. LEPRŠIĆ: Madžari prevarili cara i prisvojili svu vlast sebi. Sad je vreme da im otmemo i oteramo i u Tunguziju. GAVRILOVIĆ: Mi nji?
LEPRŠIĆ: Kad je vreme raditi, onda se ne misli. GAVRILOVIĆ: To je zlo. LEPRŠIĆ: Kad Madžari zapovedaju, onda vam je dobro. GAVRILOVIĆ: Zapovedali su i do sad, pak vidim, vi ste se više oko nji ulagivali.
LEPRŠIĆ: Nemojte vi uzimati što roditelji s decom iz mode rade; nego gledajte šta Madžari s nama čine. Ja sam Šandor, to je istina, al’ sam bolji Srbin nego makar koji drugi.
GAVRILOVIĆ (smeši se): A zar takav ne može biti i Pišta? LEPRŠIĆ: Pišta je ime varvarsko, koje su Madžari preneli iz Azije, a Šandor se može pretvoriti u Skender. GAVRILOVIĆ: Skender je turski.
GAVRILOVIĆ: Šta, izgoreo? ZELENIĆKA (smeši se): Jošte nije, nego samo bukti; no njegov dim osećaju Madžari čak u Buda-Pešti. LEPRŠIĆ: Pravo, gospoja ujna! Ovaj izražaj zaslužuje da dođe u novine.
Izabrali su patrijarha i vojvodu. Što ne vičete „živili“? ŠERBULIĆ: Ako nas, međutim, ovde okupe Madžari za protokole? LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Trideset hiljada Serbijanaca dolaze nam u pomoć, i sedam miliona dukata.
ŠERBULIĆ: To je vrlo pametno, jer bi se Madžari jako našli uvređeni. SMRDIĆ: I ja tako velim. (Poskidaju kokarde.) ŠERBULIĆ: Ne bi li bilo dobro da metnemo
) ŠERBULIĆ: Ne bi li bilo dobro da metnemo madžarske kokarde, kao gospodin Žutilov? Ta mi smo i tako Srblji; a Madžari kad vide svoje kokarde, može biti da neće ni istraživati za protokole.
ŠERBULIĆ: Pa zašto Madžari nose? GAVRILOVIĆ: Mi valjda nećemo u Madžara pamet tražiti? LEPRŠIĆ: Dakle, narodna boja vama nije ništa?
“ Šta, opet da seku duvan na glavi? Sram i stid da bude vašim učenima, tako narode ogorčavati! Zar Madžari ne umu posle vraćati, kao što je i bilo svirjepstva pređe sto pedeset godina.
NAĐ: Ali time škodu sebi čine. „Srblji su junaci!“ — Ko o tom sumnja? Ali valjda neće i Madžari leći da im seku duvan na glavi! ŠERBULIĆ: Mi ćemo za otečestvo naše i samu krv proliti.
Budalaština je na svaki način bila: i uvoditi, i cepati. Zato treba da se zaboravi. SMRDIĆ: Zaista su Madžari velikodušni. ŠERBULIĆ: Pošteni ljudi. ŽUTILOV: Kamo sreće da su Srblji takovi. SMRDIĆ: E, Srbin je lud od postanka.
Radičević, Branko - PESME
A ovo sve je s madžarske pakosti. Sunašce jarko još je na visin(i), Pa čudno gleda što Srbljanin čini; Madžari topim' oće da ga satru, Srb na nji pali sirotinjsku vatru. Još de u Srba Srbljanin korači.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
„Moja deca suze liju, Jer ih dušman muči stari, Dušmanski im krvcu piju: Turci, Nemci i Madžari, Što slobodan svuda nije, Zato Srbin suze lije”.
Jakšić, Đura - PESME
Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davnih, stari’, Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Od ljubavi i megdana, Pa se sećaš strašne sile, I strašnijih jošte dana; Ta bojeva davni', stari', Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi, – Kako ste se onda bili, Kako ste se krvavili: Protiv sto si sam
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
se svome on poklanja kralju: „Kranju Ćurđu, roditelju krasni, pusti mene međ' Madžare, babo, da se malo poigram s Madžari!
Vojvode se međ' Madžare šeću, a Madžari igru započeše, prvu igru, trka pešačkoga; kad potrča Oblačiću Rade, on nadtrča tri stotin' Madžara i šezdeset dece
A Madžari igru započeše, drugu igru, kola madžaraskoga; kad zaigra Kajica Radonja, on nadigra tri stotin' Madžara i šezdeset dece Ka
A Madžari igru započeše, treću igru, skoka junačkoga; a kad skoči Oblačiću Rade, on nadskoči tri stotin' Madžara i šezdeset dece K
A Madžari igru započeše, započeše kamena s ramena; kamen dođe Kajici vojvodi: kad se baci Kajica vojvoda, on nadbaci tri stotin'
koplje mu konja privezaše, po grobu mu oružje prostreše; od Madžara unku načiniše, obgradiše groba Kajičina, da Madžari k njemu de dolaze, da mu mrtvu ne pretresu telo. Kuka kralju kano kukavica: „Jô Kajica, moje čedo drago!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Al' po njemu opet nasta onde lukavi i zločesti beg Mihna vojvoda. O zlu poče Maksimu raditi a i s Madžari nešto imaše, neku zavadu za Herdelj.