Jakšić, Đura - PROZA
Tako su, dragi prijatelju, sudili Madžari Srbima, a tako isto i Austrijanci Madžarima. — Ti li si taj, što oslobođenje vasceloga Srpstva tražiš?...
Divna studija za uvenčane živopisce pređašnjih vekova! I Madžarima se sažalilo, te iz čistog saučešća zapališe hiljadu tomaševačkih kuća.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Istina? LEPRŠIĆ: Zar ne čitate novine? Na Rakošu, ako bog da, podelićemo s Madžarima kolače. ŠERBULIĆ: Živio!
ZELENIĆKA: To, drugim rečma, znači: što Srblji ginu i što im se sela utamanjuju, to ne valja, dakle: ne valja ni što se s Madžarima biju i što svoju narodnost traže. GAVRILOVIĆ (sleže ramenima). ZELENIĆKA: Vidite!
ŽUTILOV: Ja bi reko, da se složimo s Madžarima. Od Srbalja, vidim, neće biti ništa. ZELENIĆKA: Šta, gospodine Žutilove, vi, koji ste bili ogledalo rodoljubaca!
(Zavjesa) DJEJSTVO ČETVRTO 1. ŽUTILOV (sam) ŽUTILOV: Opet je pametno bilo sa Srbljima držati. Pod Madžarima nisam za deset godina toliko dobio koliko sad za ovo kratko vreme. A jošt da mi Gavrilović toliko ne smeta! 2.
ŽUTILOV: A zna li on da je mađaron?... Sutra se mora u odboru zaključiti da sve što je pod Madžarima rađeno, nikakve sile nema. Procesi se uništavaju. U mladoj vojvodini treba sve iznova početi.
LEPRŠIĆ: I ja se čudim. Srblje uvrediti — uvrediti zmije ljute! ŠERBULIĆ: Tako nam treba kad nismo držali s Madžarima. LEPRŠIĆ: Mnogi nam se smeju i nazivaju nas fantastama. ŠERBULIĆ: Tako nam treba.
GAVRILOVIĆ: Zaboga: kako će se kasa deliti kad nije naša! ŽUTILOV: Ja znam, vi bi voleli da padne Madžarima u ruke. 10. ZELENIĆKA, PREĐAŠNjI ZELENIĆKA: Gdi je taj odbor? Šta se čini to? LEPRŠIĆ: Šta, gospoja ujna?
od pet forinti, umesto da svakom dadu fraj kvartir i kost, i da mu jošt plate što je volio pobeći nego ostati pod Madžarima. SMRDIĆ: Vidim ja, rodoljubije se ne uvažava.
ŠERBULIĆ: Vrlo lako. LEPRŠIĆ: Kako se počelo raditi, zacelo. SMRDIĆ: To je naopako! ŠERBULIĆ: Bolje da smo i s Madžarima ostali. GAVRILOVIĆ: Pa zašto niste? SMRDIĆ: Znam da bi vama po volji bilo. GAVRILOVIĆ: Zašto meni?
Mi valjda nismo bolji od Serbijanaca? NANČIKA: Pravo kažeš. Ta mi smo bolje živili s Madžarima nego i sa Srbljima. ŽUTILOV: Gledaj ti samo da devojka pođe.
I ovaj joj sad piše kako ona vrlo dobro čini što mrzi na Madžare. ŠERBULIĆ: S Madžarima korešpondirati, to baš nije lepo! LEPRŠIĆ: Gospoja ujna, zar tako treba? ŽUTILOV: Cudaršag!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Štampa im je, možda, nepoštena prema drugima, no beskrajno poštena prema svojima. Ja sam odrastao među Madžarima, i često se smejem onome što se kod nas o njima misli.