Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Reke, naučite se od mene Kako krotak jesam I smeran srdcem! SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI Koliko je maečak oganj, a kolike li velike stvari požiže; tako i čovečiji jezik — mala je vešt u nami, a vrlo golemo zlo čini.
Ne povoditi se ka šiba k svakome vetru holujastom... I ono malo lajno onako smrdi ka i golemo! I maečak kvasčić celo tekne testa može zakvasiti.
S krasotom ženskom mnogi pogoreše. Početak je premudrosti učiti je i držati nepopustno u glavi... da se ne zagasi. Maečak s telom neka se pripne na dud. Eda ikoja lastavica sa svojom pesmom proleće dobro čini?
zagrabiti je i poneti doma, više ne može nacrpsti ni odneti nego koliko je snažan šikati, ja li kolik sasud donese; maečak, golem li, toliko i vode donese. Iz goleme nevolje i mnoga želja proizniče. Podatljiva ruka nikad prazna ne ostaje.
« Te taj, eto, vinograd bio je u Jegiptu izdavna maečak nasađen. Ciglo sedamdeset i s pet loza, da rečem duša. Za četiri stotin godina rasplodi se onde i razmnožen do šest