Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i fajn, — veli Iđošanin, — ali je l’ vam palo na um šta će biti ondakana od naši ušiju kad ovaj top rikne k’o sto magaraca; ta neće tu ostati čitava uveta odavde sve do Iđoša! Aj, jeste l’ to promislili?!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A pod novim jahačem su se ritali, kao čopor matorih magaraca. Ševič je, pred tribinom, nastavio da oficire poziva, sa svog spiska, kao što je husare pozivao, na čišćenje latrina –
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
vi nećete više biti samo suncokret nego i mačkokreti, pa kravokreti, pa konjokreti, pa ćete na koncu stići i do magaraca.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Misleći na to, stigne na vašar. Na vašaru beše mnogo magaraca ali on ne kupi nijednog, ne go bi zastajkivao i, posmatrajući magarce, duboko bi se zamislio, i, najzad, nešto smislio.
— Ne ljuti se, gospodaru — odgovori sluga. — Ja sam išao po celom vašaru, nailazio sam čitave čopore magaraca, merkao sam, tražio i opet, eto, nisam kupio. — A zašto? — ljutio se gospodar sve više. — Zar nisi imao dosta novaca?
— Zar nisi imao dosta novaca? — Ne, gospodaru! Novaca sam imao dovoljno. Bilo je tamo i mnogo magaraca, na izbor, ali ne beše nijednog s paunovim repom. — S paunovim repom?! — uzviknu gazda, razrogačivši oči. — Da...
— Ama, jesi li ti pri sebi?... Pa zar i ima gde na svetu magaraca s paunovim repom?! — reče gazda, zagledavši se sluzi u oči, misleći da je pomerio pameću.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ja za tuđim nikad ne čeznem. 13 Pitao Hercegovac Primorca: — Ima li i kod vas magaraca? — Četvoronožnih nema mnogo, a dvonožnih bez broja, jer više no magarci trpimo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ni Bog nije svog sina, kad mu se rodio, uvio u svilu i kadifu. Rodio se u toru, kažu. da nije bilo magaraca i ovaca da ga zagreju, ako ne lažu, dete bi skapalo, iako je božji sin. A što njegovi bliznaci da ne ostanu? Smeška se.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
svede, primeti jednog duha koji ga za kose očepa i u jednu zvezdu odnese, gdi po večnocvetućej livadi senke pokojni magaraca obitavaju. — U zemlju magaraca?
— U zemlju magaraca? — lepa prilika za razmišlenije, osobito ako s njima simpatiziramo, no budući da je desna čast karaktera Romanovog bilo
svede, primeti jednog duha koji ga za kose očepa i u jednu zvezdu odnese, gdi po večnocvetućej livadi senke pokojni magaraca obitavaju. — U zemlju magaraca?
— U zemlju magaraca? — lepa prilika za razmišlenije, osobito ako s njima simpatiziramo, no budući da je desna čast karaktera Romanovog bilo
nađe se u novootkopanoj varoši Pompeji mloštvo stakleni okna i drugog posuđa.« (Magarac Valamov: »Ha, ha, ha!« Više magaraca: »Iha! ha!«) »Ali vi znate, braćo, da je naše žrebije ići — ne kud oćemo, nego kud nas teraju.
upoznam da me svi za svog prijatelja proglase i na mene navale da im za spomen moje uši ostavim, na koje ja magarac od magaraca tim više soizvolim što sam dovoljno uveren bio da su moje uši i tako svakom čoveku kost u grlu.
Međutim da ne pomisli tko da mi, žitija slavni magaraca pišući, originalno pišemo. Šta može kod magarca biti originalno?
— Prvi je dakle bio: Magarac Valamov, koliko znam, jedan od sviju starog i novog zaveta magaraca koji je govoriti umeo.
— I tako božijom milostju prešavši život magaraca, mislim da je vreme opet k našem Romanu vratiti se, koji je, međutim, na svojej Rozinanti grdnom jednom šumom tiho
našem Romanu vratiti se, koji je, međutim, na svojej Rozinanti grdnom jednom šumom tiho jašio; otkad je pretpohvaljenim magaraca primerom naučen uvidio da su nezadovoljstvo i očajanije takove stvari koje više vreda nego što vrede nanose, premda ko
Roman putujući stazom kud mu je nepoznata devojka odletila, primeti da nauki od slavni magaraca priobretenoj mora malo leđa okrenuti, i da je prinuđen, il’ mu se oće, ili neće, glavu lupati i misliti.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pa onda, ne samo tada, već i dandanas, toliko je magaraca na visokim položajima u državnoj službi da sam ja bio prosto prinuđen postaviti pitanje da li i magarci uče škole.