Obradović, Dositej - BASNE
A kad upaze i uši, onda se dosete lukavstvu, ostave oružje, a popadnu koce i leskovce, opkole magarca, skinu mu lavovu kožu, pak ga nauče pameti.
Dučić, Jovan - PESME
Sutradan su ga prolaznici našli mrtvog kraj puta s dlanom koji je još bio otvoren. Poveli su veselo njegovog magarca koji se celu noć napasao i sad radosno potrčao za njihovom magaricom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
pred svog senatora, kao premijermajor, a ja ću svom starom, Stritceskom, reći da me Paja vodi u Rosiju, sa konja, na magarca, u mobu. Aha! Aha!
Oni su obožavali tog stasitog, visokog, oficira, sa namirisanim brcima, koji nije samo pristajao da sa njima igra, magarca, nego i da ga jašu, kao magarca. Njega su deca Trifunova dočekivala velikom vikom.
visokog, oficira, sa namirisanim brcima, koji nije samo pristajao da sa njima igra, magarca, nego i da ga jašu, kao magarca. Njega su deca Trifunova dočekivala velikom vikom.
Trifunova deca bila su puštena, za trenutak, da se oproste od svog magarca. Ona su plakala, gorko, kako samo deca znaju da plaču, kad izgube nekog, njima dragoga.
jahao, na konju, brđanu, koji je bio krotak i ličio na mirnu mazgu, to jest, pošto mirnih mazgi nema, na mirnog magarca – kakvi su magarci, na brdu. Pred Pavlom je jahao vodič, Hurkin, koji ga je vodio do varoši Jaroslau, u Poljskoj.
Koliko će uspeti, da krivicu, za ponešto, prebaci, na ove u Kijevu, kao džak na magarca. Ma kako bilo, i ako se izvuče, Višnjevskom je odzvonilo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zemljoradnički život ne postoji: treba sve kupiti. Zato svaka kuća ima konja ili magarca za donošenje životnih namirnica i drugih potreba sa gostivarskog trga.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Kola sa čičom i džakom u oblaku prašine zamakoše iza drumske okuke. ČETVRTA GLAVA Neobična krčma bez trećeg magarca — Lovljenje mjeseca. Džabe, baci me u rijeku!
džaka Jureći drumom, čiča Trišo ubrzo stiže pred jednu vrlo staru krčmu, nad čijim su vratima bila naslikana dva magarca, ispod kojih je pisalo krupnim slovima: KRČMA KOD TRI MAGARCA Čiča Trišo izbeči oči na sliku: — Kako to: tri
staru krčmu, nad čijim su vratima bila naslikana dva magarca, ispod kojih je pisalo krupnim slovima: KRČMA KOD TRI MAGARCA Čiča Trišo izbeči oči na sliku: — Kako to: tri magarca, a samo su dva naslikana? Gdje je treći?
magarca, ispod kojih je pisalo krupnim slovima: KRČMA KOD TRI MAGARCA Čiča Trišo izbeči oči na sliku: — Kako to: tri magarca, a samo su dva naslikana? Gdje je treći? — Treći si ti koji ulaziš ovamo!
Sad će se vratiti. Čiča Trišo baci pred svog magarca naramak sijena, ostavi ga s mačkom u kolima i krenu u krčmu gunđajući: — Najprije ću se dobro napiti da rastjeram
— Ura! Imaš pravo, brate naš! — povikaše ona dva magarca iznad vrata krčme. Do ponoći se krčmar i čiča Trišo toliko napiše da su zaboravili ko je od njih krčmar, a ko je čiča
— Bogme nam sada valja propisno lupati glavu dok se nečem pametnom ne dosjetimo — reče krčmar, gazda „Krčme kod tri magarca“, pa i sebe i čiča-Trišu lupi nekoliko puta mokrom čarapom po glavi da se malo razbistre i uzviknu: — Aha, sjetio sam
kao vuk na jagnje, kao vo na kupus, kao lav na magarca, kao Turčin na Beč, kao skakavci na Banat. Držao se slanine sa sve četiri šape i samo kroz nos gunđao: — Dragi moj
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Zato treba novce napred iskati, a ne da ga posle vuku za nos kao magarca. OTAC: Jeste li vi, deco, poludili? MUŽ: Zamazati čoveku oči, pa onda „na, râni globu“.
Sremac, Stevan - PROZA
— Da nije avanzovao gospodin Jova? — pita odadžija Aćim šefa. — Avanzovao s konja na magarca! — veli šef. Tako Jova napusti kancelariju i dugogodišnju činovničku karijeru.
Radičević, Branko - PESME
zvezde, vetrine i dugu, Sovu, slavlja, orlove i vugu, Stvori rasta, jezero i more, Stvori ružu, doline i gore, I magarca, pa jošte i jarca, S onim uši, s ovim stvori bradu, I dade im travu i livadu, Pa da onde dobro vide jesti, Jarko
! II Pre međ stokom beše brada U samoga jarca, Ali čuda — evo nađo S bradom i magarca. III Mile đipa, oće da utuče, Miruj more, izešće te Vuče.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
MJESTO U HERCEGOVINI 216 MUDRAC I SELjAK 217 GRBI JE AGA MEMET NO KIJAMET 218 PAS I KRMAK 219 ZVALI MAGARCA NA SVADBU 220 ŠILjALI VUKA NA BABU 221 ZA NUŽDU SE LAŽE 222 LAŽ ZA OPKLADU 225 ĆOSA I UGURSUZ 228 PAMETAN
„Hajde dok prođe pa ću jesti“ — pomisli carev sluga. No onaj čovjek sjaha s magarca, priveza ga pa uđe u hlad. — Pomaže bog! — Bog ti pomogao. — Zdravo, kako si? — Zdravo, hvala bogu, kako ste vi?
Ovaj izvadi maramu i reče da ona ima tu silu. Onda onaj: — Hoćeš da ti dam ovog magarca za maramu? Ovaj se grohotom nasmeja: — Zar za tu kljusinu da ti dam vezenu maramu! Bar kljusadi ima dosta.
Bar kljusadi ima dosta. — Ali nema ovakvih! — prekide mu riječ onaj. — Pazi samo! — reče, pa stade mamuzati magarca, i koliko ga puta udari toliko se konjanika oklopnika pojaviše i svaki pita: šta želi, pa kad izvrši što mu je
Kad to viđe carev sluga, začudi se, ama se i uplaši od silnih oklopnika te odmah pristade i trampiše. On uze magarca i pojaha, a onome dade vezenu maramu. I kad bi na jednoj raskrsnici, jedan ode na jednu, drugi na drugu stranu.
veoma obradovao što je postao takva sila da se nikog ne boji, i da bi se privikao na oklopnike češće puta udaraše magarca i davaše im pojedine poslove.
Tako i učini. Nađe zgodno mjesto, udari dvaput magarca, te izletješe dva oklopnika i obojica grmnuše: „Šta želiš?“ Reče im da će tu noćiti, i dok on spava da ga čuvaju.
“ Reče im da će tu noćiti, i dok on spava da ga čuvaju. Zatim se skide s magarca, veza ga da pase, a sam sjede da večera.
Kako osjeti glad, vidje da nema šta jesti, on brže bolje udari magarca i kad se pojavi oklopnik zapovjedi mu: — Idi pa ubij tog i tog čovjeka, uzmi mu vezenu maramu i donesi mi.
Kad se mladić već nasitio štapa, onda mu tek pade na um da nije više gospodar vezene marame, te odmah udari magarca i zapovjedi oklopniku te ode, ubi onog putnika i donese mu je. Putovao je još neko vrijeme, pa napošljetku dođe i kući.
Putovao je još neko vrijeme, pa napošljetku dođe i kući. Kako dođe, priveza magarca pod jedan ajat pred kućom, pa uđe u kuću.
Kad ti maćeha i njen sin spaziše ispred magarca čitav plast najljepšeg sijena, odmah pojuriše unutra, pa kad tamo vidješe onolika gospodska jela zastadoše kao ukopani.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC: Šta će biti ako se bude u želucu skuvao? Nego bi ja reko da vi toga magarca kupite, i pored sebe držite. Pa kad god vam treba štogod važno pisati, da samo vašu glavu na njegovo čelo metnete.
svaki s punom vlašću zaktevati može, i zato nam niko neće moći zameriti, ako mi iz jedne ljubovi k samopočitaniju ovog magarca, što pase, založimo i gosi puno pravo ostavimo da ga po svojoj volji otkupljuje.
No zato se ona ne srdi, no jošt ga poljubi. Nego, znate šta? Neka ostane jedan namesto magarca, i kad se seljak probudi, neka ga prevari, da ga je volšebnik jedan na to osudio, i sad mu je istekao rok.
JAKOV: Pola moja, pola vaša. MARKO: Zar mi nismo braća? (Vežu ga i odvedu magarca.) POZORIJE 2. JAKOV (sam): Sad zamenjujem magarca. E ništa. Među ljudma svašta biva.
MARKO: Zar mi nismo braća? (Vežu ga i odvedu magarca.) POZORIJE 2. JAKOV (sam): Sad zamenjujem magarca. E ništa. Među ljudma svašta biva. Ali otkud to biva, da magarca toliko preziru?
) POZORIJE 2. JAKOV (sam): Sad zamenjujem magarca. E ništa. Među ljudma svašta biva. Ali otkud to biva, da magarca toliko preziru? On se nije nikada opio, nije jelo povraćao, nije nepristojno govorio, ne pije rakiju, niti puši.
Sad mi se otac rasrdi, dozove jednog koji je kao volšebnik poznat, i plati mu skupo da me u magarca pretvori. Osam godina opredjele mi rok, gdi ću ja u vidu magarca moju sudbinu oplakivati.
Osam godina opredjele mi rok, gdi ću ja u vidu magarca moju sudbinu oplakivati. I tako na nesreću moju i do tebe dođem. SELjAK: Hm, hm! Šta mi nakaziva!
I tako na nesreću moju i do tebe dođem. SELjAK: Hm, hm! Šta mi nakaziva! Ali, kako se može čovek u magarca pretvoriti? JAKOV: O, čiča! Ti si prost, Nisi čitao Mrazovićev Magazin za decu.
JAKOV: O, čiča! Ti si prost, Nisi čitao Mrazovićev Magazin za decu. Ne u magarca, nego u zmaja i u aždaju pretvoriće te, samo ako oće.
JAKOV: Ja i ne kažem da si ti kriv. To neka sud presudi. SELjAK: Ja, istina, da sam te tukao; ali sam te tukao kao magarca a ne čoveka. JAKOV: Ali sam u magarcu bio ja. To će sud izviditi. SELjAK: Znaš šta je, dijete!
SELjAK: Zbogom, i oprosti što sam te onako zlostavio. Kukavče, što se nisi kazao! Ali još nešto. Črez tebe sam mog magarca izgubio i jošt tri dukata. Nije pravo da i ular izgubim, zato, dečko, daj mi to natrag.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Tako je jedan učio magarca da ne jede, pa kad ga je naučio, magarac crko! — bavi se bakuta folklorom dok izvodi prednje upore.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Zar vi ne znate da je on u Mesecu bio? MARKO: E, vidio ćurku, pak hteo da joj prišije magarca. JELICA: Zacelo, tatice; ima jedna mašina na kojoj se ide. MARKO: No, komedije; i to da čujem!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
zla mu mati, sjutra ću ga ucmekati i zovnuću Jednog starca, da odere mog magarca.“ Sivko miče uvom živo, sav razgovor prisluškivȏ, pa mu dođe vrlo krivo.
Kovač kuje od vazduha čavle, prejeo se obećanja Pavle. Baba brije sa rešetom starca, vuk napamet pojeo magarca. Pljusak lije niz vrbine debla pa je voda od vlage nazebla. Od vatre se plamen opržio pa je ranu sa dimom zavio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I čim nas kao rezervu hitno upućuju, znači da je situacija ozbiljna. Jer vi znate za ono narodno: ne zovu magarca na svadbu da igra... te i mi. Drugo je ono kad nastupaš — pipaš, rešavaš se hoćeš ili nećeš. A ovde nema.
— Je li, sunce ti tvoje, pa zar tako?!... Zar s konja na magarca!... Iz artiljerije u pešadiju, koliko da promeniš komandu! — viknem ja.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Svaki bi se derao na svakoga, i niko nije hteo da sasluša mirno nikoga. Na kraju krajeva, vuk bi pojeo magarca. Sećam se, na primer, onoga što se, dok sam ja bio tamo, desilo dva‑tri puta Turcima.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Jednog dana gazdi lipše magarac. Gazda pošalje slugu na vašar da mu kupi drugog magarca i obeća mu nagradu ako mu nađe magarca po volji. Sluga pođe.
Gazda pošalje slugu na vašar da mu kupi drugog magarca i obeća mu nagradu ako mu nađe magarca po volji. Sluga pođe. Putem je mislio o svom gazdi i molio se Bogu da ga nauči na koji način da gazdu svog odvrati od
Vrati se gazdi bez magarca. Gazda ga srdito zapita gde mu je magarac i zašto nije kupio. — Ne ljuti se, gospodaru — odgovori sluga.
— S paunovim repom?! — uzviknu gazda, razrogačivši oči. — Da... Ja sam hteo da te obradujem pa da ti kupim magarca kakvog niko nema: s paunovim repom — odgovori mudri sluga. — Ama, jesi li ti pri sebi?...
— Ja sam doista tražio ono čega nema na svetu — odgovori mudri sluga uzdahnuvši — ali kao što nema magarca s paunovim repom, tako nema ni ružna života s lepim svršetkom — završi on, okrete se i ode za poslom.
Jednog jutra dozva k se bi mudrog slugu. — Ja sam ti — reče mu — obećao nagradu ako mi kupiš magarca po volji. — Evo ti — reče — nagrade što si mi s vašara doneo priču o magarcu s paunovim repom. I bogato obdari slugu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pijesak u more sipati. Plašiti mečku rešetom. Po vazduhu ribu loviti. Praviti od komarca magarca. Preko pogače hljeba tražiti. Presipati iz praznog u šuplje. Ribu učiti da pliva. Sâm pod sobom drvo podsijecati.
u nekakvoj vrleti sjekao veliku bukvu za drva, pa kad vidi da će bukva da mu padne niz brdo, on odozgo priveže svoga magarca, da je zategne uz brdo; ali bukva padnuvši niz brdo odnese i magarca za sobom i svega ga razbije niz nekakve stijene,
da mu padne niz brdo, on odozgo priveže svoga magarca, da je zategne uz brdo; ali bukva padnuvši niz brdo odnese i magarca za sobom i svega ga razbije niz nekakve stijene, da mu ni kost s košću zajedno ne ostane.
sjekiru na rame i pođe kući, a kad u putu sustigne nekakvog čoveka, zapita ga nije li onud đe putem viđeo njegova magarca; čovek pak, koji je odnekud gledao šta je on sa svojim magarcem uradio, odgovori mu: da je malo prije onud prošao i
ga nije na vješala doveo, a kad ga objese onda ga zapita vidi li što, a on mu odgovori da ne vidi ništa osim jednog magarca i na njemu čitav tovar poderanijeh opanaka; onda mu đavo reče „Sve sam ja ono poderao, dok sam tebe tu viđeo“.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
im se jedan kiridžija, zvan Antraks, sa svojim magarcem, isti onaj koji je docnije u poznatoj parnici o senku tog magarca polučio svetsku slavu. On im ponudi da svu njihovu robu natovari na svog sivonju. Nomofilaks prihvati taj predlog.
Nomofilaks prihvati taj predlog. Roba sa teletom posla kući, a sva ostala roba bi natovarena na magarca, jagnje položeno preko samara, a obe korpe obešene s jedne i druge strane.
sa svojom dugom palicom ispred sviju, za njim iđaše Hipokrates između oba senatora, za njima Antraks, vodeći svog magarca na ularu, levo i desno od magarca oba roba, pridržavajući njegov samar da se pod teretom ne preturi; ribar Milon
sviju, za njim iđaše Hipokrates između oba senatora, za njima Antraks, vodeći svog magarca na ularu, levo i desno od magarca oba roba, pridržavajući njegov samar da se pod teretom ne preturi; ribar Milon koračao je, kao zaštitnica, iza cele te
Jer čim Antraks opazi majmuna, ispade mu iz ruku ular na kojem je vodio svog magarca, a oba roba, koja su sivonju pridržavala, otskočiše u stranu.
događajima, već shvatiše odmah šta im valja činiti; oni pokupiše sa zemlje uprašeno zelje, voće, meso i ribe, obuzdaše magarca i počeše ga natovarivati.
Pri tome se, u nedostatku konja, upregnu u njih, za uveseljavanje celog razreda, dva najveća magarca iz skamije. ISAK NjUTN Veliki pronalazač u oblasti matematike, fizike i astronomije, besmrtni Isak Njutn, rodio se,
„Ovo je Anaploterium. Sličan konju, ima bolji izgled od predhodnih. Bio je veličine našeg magarca, kopita mu behu razdvojena kao kod naših preživara, a imao je dugačak rep koji se pri kraju sužavao i koji mu je - jer
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Braćo moja, igra se priroda zaista, to mogu da utvrdim. Nekome da velike uši, kao u magarca, no retku pamet. Ali ne možemo biti svi jednaki, kao klinci iz fabrike. — Ne možemo zaista — slaže se narod.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I ZMIJA 216 ZEČEVI NIJESU NAJSTRAŠIVIJI 217 ZEC I ŽABA KORNjAČA 218 PAS HTIO GRADITI KUĆU, PA NE HTIO 219 ZVALI MAGARCA NA SVADBU 220 SASTANAK MAČAKA I MIŠA 221 KRAVA I VO 222 LAŽ ZA OPKLADU 223 JEDNA GOBELA U KAO, A DRUGA IZ
Poslije čovjeka stvori bog magarca i reče mu: — Ti ćeš se hraniti najgorom hranom, pa i nje nećeš svakad biti sit; ime tvoje biće rug među ljudima, kojima
ZVALI MAGARCA NA SVADBU Drijemao magarac nad praznim jaslama, dok neko zakuca na vrata od obora. Kad li ko je — dolećela lastovica
Svuci sve sa sebe, pa se zamotaj sav u mrežu, i uhvati vrapca, pa ga svega operušaj osim krila, zatim uzjaši na magarca, pa ga goni između obale od puta i kolnika, i tako ćeš se kroz mrežu vidjeti, al̓ nećeš biti go; na magarcu ćeš
Zavikaše mu onda sva trojica: — Vrati se, vrati, vidimo tvoju vjernost; ne žalimo toliko tebe koliko tvoga magarca. A on njima: — Duše mi, mudriji je on no vi sva tri.
Brže car pošlje sluge po Nasradina. Tražili su ga dugo, niđe ga stići. A Nasradin svaki bi dan uzjahô magarca pa išao nekud po Stambolu, kud on hoće, a taj dan pustio Nasradin magarcu na volju, da ga nosi kud magarac hoće.
Jedva u neka doba nađu ga carske sluge i kažu mu da ga car odmah zove sebi. Nasradin okrene magarca, pa upravi carskome saraju.
Ele, kako mu nedrago, Nasradin sjaše s magarca, priveže ga za avlinska vrata, pa pred cara. Kaže mu car šta je i kako je i zašto ga je zvao.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
KALENIĆ: Hoćete li da čujete moj odgovor? (Vadi hartiju iz džepa.) Moj odgovor je upućen na adresu onoga magarca koji je napisao to u novinama (Čedi.) Šta mislite, da li da ga nazovem konjem ili magarcem, šta mi savetujete?...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ala ga razumeš! — dobacuje „Fikus“. Ljubisav „Husar“ zaleteo se da preskoči magarca, ali ovaj poče da se rita. Fjodor ščepao magarca za uši i podigao mu glavu da ne bi udarao nogama.
— dobacuje „Fikus“. Ljubisav „Husar“ zaleteo se da preskoči magarca, ali ovaj poče da se rita. Fjodor ščepao magarca za uši i podigao mu glavu da ne bi udarao nogama. — More, šta ga moliš!
— More, šta ga moliš! — dotrča „Đevrek“, dohvati magarca za jednu prednju i zadnju nogu, obori ga i iz mesta preskoči. Onda se pokloni, bacajući masnim rukama poljupce.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— reče najzad djevojka. — Pojmo! — odgovori Jure. Uputiše se na izlaz. Začudiše se kad opaziše da mazge ni magarca nije na starini. — Kud su se stanili? — zabrinuto reče mladić. — Da nijesu, po vragu, umakli u zabranjeno?!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Iduće jeseni se pokaza ključ za prošlogodišnju nerazumljivu odluku da Pavle, posle mature, tako reći siđe s konja na magarca, a i ključ za mnoge druge stvari.
— Tata će nam kupiti lepog malog magarca koji je od detinjstva lola, i uvek se šali, uvek žmuri. Posle dečakove smrti, Jelena Harisijades se prosto skamenila.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Njini su služitelji novinari, pismopisci paskvilanti, i gdikoje vucibatine koji se od tog rane, prave od komarca magarca i često celu varoš straom ili radošću za nos povuku.
Roman ublažavaše sudbinu ovi životinja, no kad dalje progledi, opazi mazgu Valamovu i magarca Muamedovog gdi se sa Sanho Panzinim živinčetom tako strašno u dišput pustili, kako gođ naši jurati pri izobiliju vina
On ljubopitan budući, dokučiti šta ova tri jošt za života svog slavna magarca — raspravljaju, približi im se i tu čuje gdi magarac Valamov sljedujućim načinom goviše godina u skitanju i leventanju,
Roman ublažavaše sudbinu ovi životinja, no kad dalje progledi, opazi mazgu Valamovu i magarca Muamedovog gdi se sa Sanho Panzinim živinčetom tako strašno u dišput pustili, kako gođ naši jurati pri izobiliju vina
On ljubopitan budući, dokučiti šta ova tri jošt za života svog slavna magarca — raspravljaju, približi im se i tu čuje gdi magarac Valamov sljedujućim načinom govoraše: »Tako mi moji ušiju, braćo,
Istina, ja dobro znam kakvo breme na uska moja ramena polažem. Znam kakav je teret magarca jednog dostatočno opisati, i ako jednakost karaktera nešto malo i odlakšanja pravi, to opet ovo rodoslovije ili
Nemci dіe Ehe zur lіnken Hand zovu), ovo pak mloge druge nezgode toliko kalabaluka prave da je biografiju jednog magarca tako isto trudno napisati kao gođ meru ljubovi jedne žene koja je četiri muža promenila.
Međutim da ne pomisli tko da mi, žitija slavni magaraca pišući, originalno pišemo. Šta može kod magarca biti originalno?
« Gospoža je htela kazati kako se žene s mnogim muževma slažu. No ja sam zaboravio na predmet moje povesti, sirječ na magarca Muamedovog.
ovde samo toga radi navodim da potvrdim sistemu oni filozofa koji se tvrdo nadaju, posle smrti svoje, do vola ili do magarca stići. »Molim, g. auktor, kakva je to sistema? Ja sam veliki ljubitelj sistema.« I ja, ali samo na papiru.
Ko može posumnjati da ovakovi filozofi po svojej smrti u magarca ne prelaze?.— Buridanov magarac jest samo idealni magarac, premda gdikoji sa svom silom duše dokazivati pašte se da
Ovaj filozof predstavio je sebi jednog magarca, ili, školski govoreći, preobratio je svoje suščestvo u magarca, između dva plasta sena stojeća, i bio je tvrdo uveren
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i njihovim osobinama, plemenitosti konja, marljivosti mrava, vernosti psa, oštroumnosti lisice, filozofskoj strpljivosti magarca, — on je sve to sa takvim oduševljenjem govorio, toliko nam je gustirao, da čovek čisto dobije volju da postane životinja.
Sećam se da sam jednom u Makedoniji video konja i magarca upregnute u ista kola, te su morali ići u korak. I koliko je puta siromah konj pokušavao da napravi veći korak, da pođe
Petrović, Rastko - PESME
Molim se Gospodu, svom glasu, ovoj čaši, Za prijatelja, mrava, magarca, kutiju, petla, Molim se udaljenome onom vojniku koji jaše; Iz ove skrušenosti, svem, što je dlana svetla, Molim se, ne
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kako li je samo naoružan, sve zvoni! Lazar i Stric na kraju su jedva uhvatili magarca i za ular ga poveli kroz Prokin gaj.
— Nek na nj misli magarac — progunđa umorni Stric. — Izreka veli: ujeo vuk magarca, a ne: ujeo vuk Strica! —A ti bar viči „ku-ku-ku-ku“dok ja ne iziđem iz Gaja — zamoli ga Mačak.
Mačku odumriješe noge. — Vuk! Doručkuje ili magarca ili Strica. Kako bi sad Mačak rado strugnuo, kad bi samo vladao nogama!
Šta je sad to? Začuđeni Stric zagleda se u svog magarca i progunđa: — Što zuriš u mene, budalo?! Pao, pa pao, što se to tebe tiče!
Stric skoči sad još više poplašen. — Šta je sad ovo?! Batine s neba padaju ili... Dječak popade magarca za ular. — Ti si se na mene ritnuo, priznaj!
— pobuni se Stric. — Ama nijesi, brate. Magare ima četiri noge, a ti samo dvije. Taman si za pola magarca. — A zajedno s tobom sam čitav čitavcati magarac!
Ono, istina, američki kauboji jašu konje, a Stric je obično jahao magarca, pa je zato i bio red da nosi običan slamni šešir, jer ni njegov Sivac nije bio baš naročito gizdav.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
je Milisav, opet u krugu svojih, u kafanici „Kod prepečenice“ — da će to biti ono štono naši stari rekli: „Pojeo vuk magarca“, čim se to tiče bogataške kuće. jer evo, brate slatki, sasvim prosta stvar!