Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Magda, odozdo, kao da je na taj glas odavno čekala, naglo uđe. | — Magdo! — zanoseći se poče Mita — Magdo, Magdice! (Prvi put što je tako oslovi, zbog čega Magdi noge poklecnuše od radosti.) Naša Sofka hoće da nam ide!