Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” On babe poznaje iz Podgrađa: „Zdravo da ste Vuko, Magdo i Joško! Ma... šta se s ovim starcem događa? Pa... nije valjda... dotle došlo?” „Gde sam to, međ zverima ili ljudima?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Magdo! — ponova je zovnu mati. — Čujem, snaške! — Istrča Magda, a već joj bile umrljane ruke i zasukani rukavi od sudova što
Neke prolazeći pored Magde zapitkuju je: — Hajde, Magdo! Ode li i snaška Todora? | — Nije, nije! Sad će — odgovara im Magda, tupkajući papučama.
Mati, pošto je i sama bila umorna od svega, prekinu Magdu obraćajući se Sofki: — Hajde da večeraš, Sofke! Donesi, Magdo! Sofka joj ne odgovori. Ali joj mati ne dade.
— Pa nisam mogla, snaške — poče da se brani | Magda. Kada odoh kod nje, ona me jedva dočeka: „Sedi, Magdo! Od kad se nismo videle!“ I onda daj rakiju, daj ovo, daj ono, i odmah ovo parče mi nudi.
Čak je bila odavna spremila, odavna uvila u peškir. „Na, Magdo! Ovo je za Sofku. Od čistog je, mutmelj brašna. Samo jaje i mleko.
Odmah poče da se skida i raskopčava, naredivši Magdi. — Hajde nameštaj, Magdo! — I produži jednako da se skida, razvezuje šamije, da joj lice i pun vrat sa modrinama, gde je jače bilo stegnuto,
izmučenim od starosti, od usamljenog sedenja i bdenja u svojoj sobičici, dugim a još jakim glasom poče: — Ama ti li si, Magdo? A ja ne mogu, mori, da te poznam. | I vođen Magdom pođe.
i, tobož od radosti, zbog njihova dolaska, glasom malo drhtavim, ali ipak da se ne primeti, jer sramota je, vikala: — Magdo, Magdo! Brzo spremaj! Evo nam gosti! A Magda tamo sva smušena. Ne zna kuda će.
od radosti, zbog njihova dolaska, glasom malo drhtavim, ali ipak da se ne primeti, jer sramota je, vikala: — Magdo, Magdo! Brzo spremaj! Evo nam gosti! A Magda tamo sva smušena. Ne zna kuda će.
On se trže, iznenadi, i to usrdno: — Gle, Magda! Zar ti, Magdo, još ovde? — Ja... ja... još... još — mucala je ona čisto uvređeno. — Tu sam, kuda ću ja, gazdo! Tu sam ja!
I sam da je došao, pa bi ovako bio dočekan, a kamo li još sa njenim domaćinom; stoga samo odozgo viče: — Magdo, donosite!
I čim dođe ovamo u kujnu, kod Sofke i Magde, samo što bi u stanju da naredi: — Magdo, odvedi Sofku kod tetkinih. Ona neka ostane, a ti se vrati.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Okusi što Bog dao! Nemoj, na ovaj sveti, Božji dan! (Pruža mu čašu.) Okusi, gazdo! TOMA (krsti se, uzima čašu): Eh, Magdo! (Pije.) Nego hajd! Hajd, srećan ti dan i Hristos voskrese! MAGDA (ljubi ga radosno u ruke): Vaistinu voskrese!
Meće na sofru pored ostalog jela i pića i nudi ponizno Tomu): Ne ljutiš se, gazdo, više onako na mene? TOMA Pa Magdo, kako... MAGDA Nemoj, slatki gazdo, nemoj da se ljutiš što smo mladoga gazdu...
Znaš koliko sam te služila pa mi nikada reč ne reče a kamo li da se naljuti. TOMA (malo toplije): Jeste, Magdo, verno si me služila. MAGDA Služili smo, gazdo. I sada te služimo. Živimo u tvojoj kući.