Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jednom u malo ne učini ludost. Bilo je nekako na izmaku leta. Opet je bila subota — pazarni dan. Mati sa Magdom otišla na groblje. Padao je mrak, ali nekakav topal, zagušljiv mrak.
I kad za njom i Magdom zatvori kapiju, ona se brzo, gotovo trčeći, ispe gore i kroz prozor otpoče ih odgledati. Vide kako mati joj ide čisto
A ja ne mogu, mori, da te poznam. | I vođen Magdom pođe. Mati brzo, sva radosna što ih on nikako ne ostavlja, nikako ne zaboravlja da prvo njih ne poseti, siđe i istrča
Posle večere, Sofka je legla ovamo dole, u velikoj sobi, sa Magdom, pošto tada, da ne bi Sofka bila sama, morala je i Magda u toj sobi da spava. Posle, ko zna šta je bilo.
Sedi, odmori se. Ništa nije, i ne boj mi se! I ne mogući da izdrži, zajedno sa Magdom otrča Sofkinoj kući. Sofka ničke pade na krevet i, pored svega, oseti blagodarnost prema tetki što, kad ode, Sofka ču
Oko ponoći, kada Magda kao bez duše dotrča k njoj i javi: — Idu mladoženjini! — ona se odmah diže, i pođe sa Magdom. I idući preko bašte čula je kako otud trčeći i jureći svi viču: | — Prijatelji idu!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
nalazimo van očeve kuće, ako ne računamo jedno sećanje iz ranog detinjstva, kada se zajedno s roditeljima i sluškinjom Magdom izvezla na izlet u Donje Vranje, na čivluk.