Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
BABA-VUKE 344 ZAŠTO SE DEDA NE POBUNI 347 KAKO JE DEDA POBEGAO U SVET 349 DEDA ZAMIŠLjA KAKO KAŽNjAVA VUKU, MAGDU i JOŠU 352 DEDA SE SEĆA KUMA, KOGA TAKOĐE NIJE VIDEO GODINAMA 355 MAGDA KALABA SIKĆE 358 GOVOR VUKE
Ah, slatko je bivalo u početku, A posle se okretalo na koješta! On ostavi Magdu, Vuku i Jošu, Kolo plahovito-vilovito, Promeni lični opis i nošnju I poče živeti incognito Pod mostom spavati, ići
Smesta te hapsimo, da ne bi nanovo Unesrećio neko žensko čeljade!” DEDA ZAMIŠLjA KAKO KAŽNjAVA VUKU, MAGDU i JOŠU Guši se od ljutnje nesrećni deda, A ljutnja, što je bespomoćnija.
i tri tasta) I u zamišljanju strasnom, vrućem Da ublaži poniženje, umanji muku, Zamišlja kako tankim prućem Šiba Magdu, Jošu i Vuku, Dok mu ja, pišući spev, šapućem: „Pazi, Avdo: žene se više ne tuku!
Na selu joškako udarit znadu, Tu i pop ponekad zakači pošu, Pa što ja ne bih Vuku i Magdu, Što ne bih pameti doveo Jošu?” Glavno je da krivci dođu na tapet, A sve su kazne — mere dvosekle...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| I zaista, Sofka posle nekog vremena kroz prozore odozgo ugleda Magdu. Izišla iz komšiluka i ide onom ulicom koja vodi pravo gore u čaršiju, gde je pazar i gde su ti hanovi.
Mati, pošto je i sama bila umorna od svega, prekinu Magdu obraćajući se Sofki: — Hajde da večeraš, Sofke! Donesi, Magdo! Sofka joj ne odgovori. Ali joj mati ne dade.
bi joj se jelo, već eto ona, koja toliku decu ima, od imanja samo kućicu i vinograd, a muž joj gotovo nadniči — poče Magdu grditi: — A što si joj uzimala? Što toliko parče, gotovo pola tepsije da ti dâ?
Magdin i kad ova potrča ka kapiji i bašti, da ide u komšiluk i tamo po običaju razglasi, đipi ona i gotovo da uguši Magdu, tako je silno zadrža, šapćući joj, da i sama Sofka ne čuje: — Ćuti! Ko zna zašta dolazi!
I ceo dan tamo, gore, presede. Ne siđe, ne pojavi se, kao da odbolova. I tek sutra siđe. Magdu odmah, tobož nekim poslom, gotovo otera u selo.
A međutim, pre, kad je otac ovako dolazio i odlazio, ona je navlaš Magdu zadržavala, znajući kako će posle dva i više dana švrljajući po komšiluku, po varoši, pričati i trubiti o dolasku
Krišom Magdu zamoli da mu dovede konja. Samo ga Sofka opazi. Istrča za njim. — Kuda, tato? Marko se zaradova usled te njene pažnje a
Tada bi đipila. Unezverena izvan sebe od straha, hvatala bi Magdu za ruku i pokazivala joj na prozor i na nebo. — Magdo, vidiš li?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Otprativši majku i Magdu na groblje, i uz zvuke grobljanskog zvona, Sofka se žurno povlači u gornju odaju, zahvaćena nemirom i sladostrasnom
A to je, dabome, glas Magdin. Drugačije je u prednjim polovinama: autor spolja opisuje Magdu, ali onako kako je u tim trenucima vidi, zapravo iz susedne sobe čuje i zamišlja Sofka.
događaja, a od ranog prepodneva pa do mraka Sofka se čas penje uza stepenice čas spušta, čas gleda odozgo na majku i Magdu čas silazi međ njih.
tkanine za uskršnje haljine; drugi put se prikazuje predvečernja vreva na ulici, na pazarni dan; treći put, opet, vidimo Magdu kako s korpom na glavi nestrpljivo čeka ispred kapije; četvrti put ulicom žene odlaze na groblje - i svaki se put Sofka
naspram oca Mite, majke Todore i ćerke Sofke) i takođe ima jednog slugu, Arsu, kao što efendi-Mitina ima sluškinju, Magdu.
Upravo stoga na Todoru, efendi-Mitu i na služavku Magdu, jednako kao i na gazda-Marka i Tomču, retko kad gledamo neposredno, nego pretežnim delom ili sa Sofkine strane ili
Stanković, Borisav - KOŠTANA
STOJAN (pokazujući na kuću): Tamo! Unutra! Kod dade! I njoj je sada Uskrs i svetao dan. (Grleći Magdu): Ovo je moja druga majka, njezino sam mleko sisao. MAGDA (razneženo): Slatko moje dete, kako mi ono sve zna.