Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
se može i koliko je bog dao; napija se u zdravlje domaćina Davida, koji je s Trudom stekao svoj pošteni dom i u domu mahala i zahire, te može danas uljudno dočekati odabrane goste svoje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Odatle je mogao da vidi čak i selo, koje je, pre, bilo turska Mahala, a sad bilo naseljeno njegovim Rascijanima. On je bio jako naklonjen tim svojim vojnicima.
On je bio jako naklonjen tim svojim vojnicima. A selo Mahala, gde su se bile smestile njihove porodice, i nije imalo izgled pravog sela. Nije nimalo ličilo na sliku Temišvara.
Ulevo, u daljini, nazirale su se palisade, i šumica bagrenja, i u njoj selo Mahala. Sunce je bilo odskočilo i na travi zablista rosa. Na nebu nije bilo ni jednog jedinog oblačka.
Ona je polazila na Begej drugim kolima. Na toj čatrnji, kao na nekom čardaku, u ladoležu, otkuda se sva Mahala videla, bilo je inače postavljeno nekoliko mindera, i stolova, sa džezvama i šoljama, i Trifunovim čibucima.
Oglašene su po celom Potisju i po crkvama, pa se smatraju kao svetinja. Mahala ima da izdržava oko tridesetak invalida, da ih hrani, pa je greh tražiti, sad, neke, zaostale, poreze, na neki
Sutra, preksutra, poći će i on, da se ukrca na deregliju, na Begeju. Ni jedan Isakovič neće više ostati u Temišvaru. Mahala je, eto, još dan, dva, tu, u bagrenju, sa njegovim veteranima, invalidima, rođacima, kumovima, i njegovim uspomenama.
Ona je bila tu, pred njim, i ležala je mirno u bagrenju, na sto‑dvesta koraka. Mahala je bila još tu, ali za njega – koji odlazi, sa čitavom svojom familijom – kao neko priviđenje, koje zaostaje za nama.
od kože – neka žena, u žutoj, svilenoj haljini, do zemlje, povisoka – a iza nje, mlada devojka, u zelenom, koja im je mahala rukom. Na kući su bili upaljeni svi fenjeri, a u prozorima su gorele sveće.
Ljudi su se bunili i vikali: Suhim kola vozimo, Dunavom lađe vučemo. Garsuli je, u Pavlovom snu, tražio, da Mahala preseli u Vijenu neku zimsku baštu, cveće, lonce, stotinu, hiljadu lonaca.
Prema tom crnom kaputu, trčala je sad i sva Mahala. Samo su dva husara odjurila, prema Temišvaru. Kad je otrčao do čoveka, koji je ležao na travi, Pavle vide, oko sebe,
Gde to, Pajo, ima? Valjda ohrabreni dernjavom tog čoveka, i ostali se proderaše na uvo Isakoviču: Nećemo da se Mahala premešta! Toliki ljudi boluju pesak vukući! Tolika stoka manjkala! Propiščalo u nas materino mleko kojego jesmo sisali!
Regulirali i lani. A sad ponova! Vele, Mahala ne valja! Dovlače užeta, da premeštaju kuće! Da zidamo kuće, sve na liniji! Da budu kao na konopcu! Pravo! U front!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Imena gotovo svih mahala u Mavrovu su sa aromunskim završetkom, kao Dabeska (15 kuća), Trimčeska (20 kuća), Kičikoska (4 kuće) itd.
U Žrnonici se jedan kraj još i sad zove Popovska mahala. Mentalitet ovih poislamljenih veoma iznenađuje: njihove žene i njihova deca još uvek dolaze i traže leka u Bigorskom
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Opet se osetih kao da neko preko mene prebacuje ono idiotsko stakleno zvono. Možda je Rašida mahala rukom? Možda bih je video još jednom? Možda bi se nešto dalo učiniti? Vraga! Sulejman me je brzo razuverio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
ih je bila podavila i utegla, zajedno sa celim grudnim košem, tako da su dobile, iako plitak, ali još dopadljiv oblik. Mahala je neprestano lepezom po kojoj behu išarane tičice i jaganjci, a u čijem je dršku bio učvršćen mali sat.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
da, da. Ali zato, sjećaš li se, lugareva Dragica dugo ti je mahala iza niske ograde u cvijeću. Kad si već zavijao iza okuke, ona se naginjala daleko nad put, lomila se u pasu, i kad si
nad put, lomila se u pasu, i kad si se posljednji put okrenuo, vidio si još samo njezinu dugu mršavu ruku, koja ti je mahala. Zar nisi poželio da se još jednom vratiš za korak-dva natrag, da je još jednom ...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Bio je sin neke prosjakinje Naze. Ona je umrla odmah čim ga je rodila. Mahala ga očuva a i sama ne znajući kako. do šesnajeste godine nije se znalo kojima najviše dolazi, ali kad uze sedamnajestu
STANOJA Cela ga je čaršija i donja mahala znala. Kad dođe pazarni dan, uzajmi ma od koga dva- tri dinara, pa trguje sitnurijom preprodajući je.
IV Posle, u nevreme, pre večernje, oglasi ga zvono. Umre on, Mita. Ubrzo, iz komšiluka i drugih mahala, počeše ispred naše kapije, u gomilicama i u novo obučene i duboko zabrađene, da promiču žene i idu k njemu, da mu
Cela mahala i deo čaršije razleže se od njihove piske i zapevke. Prolaznici sami sebe pitaju i odgovaraju: — Umro?! Bog da ga prost
! Bog da ga prosti! I, krsteći se, žurno odlaze, da ne slušaju naricanje. A ono se nadaleko čuje. Evo, ma da je njegova mahala treća od moje, čujem ga, već čak i do mene dopire.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dosta je... Pa i oni imaju valjda majke... Bila je pribrana kada sam polazio. Ispratile su me do stanice. Sestra je mahala rukama sve dok im se nisam izgubio iz vida. Tačno u određeni dan vratio sam se u komandu. Naiđoh prvo na Aleksandra.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Poleti kao tica pokraj mahala ka njihovoj ulici. Modrina zore i svež, još vlažan vazduh, poče da ih šiba. Tek se svanjivalo.
Više amama opet je nastajala čaršija i čuvena ciganska mahala, sa visokom, starom sahat-kulom. Otuda su već dopirali zvuci ćemaneta, dahira i bubnjeva koje su tamo Cigani, svirači,
Sve se kapije crnele, ispunjene ženama, osobito devojkama, koje su iz sviju krajeva varoši i mahala sišle. Polako i umorno je išla. Daleko ispred nje igrali su i vili se čočeci, praćeni, opkoljavani gomilom dece.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Plačko u čudu raširi oči: pravo prema njemu letela je riba s crnom prugom na leđima, i mahala perajima kao rukama, zovući: — Požuri, Plačko, požuri! Pozvani smo na svadbu morske zvezde!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
mračnog prostora: „Išli bi putem širokim, golim, čija je jedna strana bila ozidana zidovima, usečena ulazima mahala, dok je druga bila gola, ojendečena, i od koje su se pružale bašte, njive, polja, sela.
Majka mu, čisto pribojavajući se, išla je bliže, uz onu stranu puta gde su bili zidovi, ulazi od mahala, jer otuda bi se čuo pokatkad kakav glas, iz koje kuće videla svetlost, dok s ove druge strane sve se gubi u pustoši“.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Eto, da vam dokažem... — Dokaz! — gledala me prezrivo i mahala glavom. — A šta vi mislite... mi živimo od vazduha? — i ona klimnu glavom. — Oprostite! — Izvukao sam novčanik.
Očajno sam ispružio ruke prema Arleti, koja je trčala pored vagona. Iz očiju su joj tekle suze. Mahala je rukama govoređi: „Dragіcha, Dragіcha chéri!“ - Voz ubrza. Ona zastade.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Je li ovo selo Strupino? — Ne. Ovo je Bidža-Mahala. — A selo Strupino? On ravnodušno sleže ramenima, stavi nož u usta, pa poče da vuče zategnutu jagnjeću kožu.
Komandir je polegao, a ruke prislonio na vrat konju. — Gde me vodiš? — Donji Požar. Pred nama se ukaza selo Bidža-Mahala. — Tuku li ovaj prostor? — Ne znam... možda. — Zaustavićemo se iza sela reče mi.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
GRKLjAN (rasplakano): Stari smo, gazdo! Za hleb ćemo bez nje da pomremo i izginemo!... ČETVRTI ČIN Ciganska mahala. Sniske ograđene kućice.
Šantić, Aleksa - PESME
Gle, mahala stara sva od nje zaruđe, Kô da u požaru izgara cijela! I u tvoju baštu sada, evo, uđe I šedrvan osu. S mramora bijela