Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zapita samo za Trifuna i Kumriju. Đurđe onda ispriča da je Trifun pošešuljao i uzeo u kuću neku Mahalčanku, mladu, čijeg su muža ubile potere, na Begeju. To je neka Ličanka, od onih što su sa popom Todorom bili u Hrtkovcima.
Ni nalik na onog bivšeg, matorog, čoveka. Imao je običaj da se proteže. Kaže: nije ispavan! Njegovu Mahalčanku, koju je bio uzeo u kuću, dotle, ni Petar, ni Đurđe nisu bili videli, a senatorske ćerke nisu ni htele da je vide.
To jest Đurđe je pričao da je video tu ženu, jednom, kratko, u prolazu, u Temišvaru, na trenutak, dva, kad su tu Mahalčanku saslušavali, profozi. Trifun je, veli, pretio da će ubiti svakoga, ko na nju ruku spusti.
U susret nekom drugom životu. Čak i ako mu se nikad više ne vrate žena, i deca! Ovu ženu, Mahalčanku, ovu sreću, koju je pod starost susreo, ispod bagrenja, dok je živ, napustiti neće! A puta, natrag, nema!
Ana, žena Đurđeva, predloži to veče da bi možda trebalo ipak videti i tu Mahalčanku, kakva je: je li drolja ili upaljenica, pa hoće da se uda za oficira. Da familija bar zna, s kim ima posla.
pokojnu, koja je završila u Begeju, a kad se sad setio te žene, u Kijevu, klanjao se i gospoži Julijani, kao da su onu Mahalčanku, u gospože Julijane krinolini izvukli iz vode, jadnu, mladu, udavljenu.