Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
kad se šapurika mlela i jela i od šapurikina brašna česnica i vesilica pravila; o skakavcima i pacovima i o Talijanima majstorima što imaju nekakvu svirajku pa umeju njome da ih izvabe iz sviju kuća i ambarova, pa ih izvedu za sobom, a pacovi trče
Matavulj, Simo - USKOK
Izabraše mjesto za Jankovu kuću između kneževe i Mrgudove. Janko dade nasnovu i pogodi se s majstorima prekotrupce za četrdeset i pet cekina. Stijepa postavi za nastojnika i sinove mu za argate.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U Starim i novim majstorima on slika taj isti kontrast između onoga što je nekada bilo i onoga što je sada u zanatlijskom redu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
sagni se pod ponoćnim zvonjavama bistrim i teškim kao da ti zvezde padaju na šlem, u šumi velikih ruža posedi s majstorima neka ti nežnim dletom promene lik. Onda u planine! Do divovskih čaša punih leda i studenih čardaka magle.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jetrve (kraljica, despotica i vojvotkinja) nose same majstorima ručak, i to po redu: danas jedna, sutra druga, prekosutra treća, — kao što je običaj u svakoj patrijarhalnoj
No eto ste tri brata rođena, u svakoga ima vjerna ljuba: čija sjutra na Bojanu dođe i donese majstorima ručak, ziđite je kuli u temelja: tako će se temelj obdržati, tako ćete sagraditi grada“.
sa planine vila: ev' mi jesmo tri brata rođena, u svakoga ima vjerna ljuba: čija sjutra na Bojanu dođe i donese majstorima ručak, da j' u temelj kuli uzidamo: tako će se temelj obdržati, tako ćemo sagraditi grada.
Nemoj sjutra na Bojanu doći, ni donijet ručak majstorima, jer ćeš svoju izgubiti glavu, zidaće te kuli u temelja“. I Uglješa vjeru pogazio, i on kaza svojoj vjernoj ljubi:
Nemoj sjutra na Bojanu doći, ni donijet majstorima ručak, jera hoćeš mlada poginuti, zidaće te kuli u temelja“. Mladi Gojko vjeru ne pogazi, i on svojoj ljubi ne
Nešto me je zaboljela glava, — tebe zdravlje! — preboljet ne mogu, no ponesi majstorima ručak“. Govorila ljuba Uglješina: „O jetrvo, gospođo kraljice, nešto mene zaboljela ruka, — tebe zdravlje!
— preboljet ne mogu, no ponesi majstorima ručak“. Al' govori Gojkovica mlada: „Ču li, nano, gospođo kraljice! Ja sam rada tebe poslušati, no mi ludo čedo
Veli njojzi gospođa kraljica: „Idi, kaže, moja jetrvice, te odnesi majstorima ručak, ja ću tvoje izaprati platno, a jetrva čedo okupati“.
Nema šta će Gojkovica mlada, već ponese majstorima ručak. Kad je bila na vodu Bojanu, ugleda je Mrljavčević Gojko; junaku se srce ražalilo, žao mu je ljube vijernice,