Dučić, Jovan - PESME
LETO Iz dubrovačke Župe Okićenu lozom i cvećem od maka, Sreo sam je jednom, jednog vrelog dneva. Na pučini magla providna i laka, U vrućome žitu prepelica peva.
Vaj! I mladost prođe, kô sunce nad gajem! Samo još u meni ti si i sad taka: U kosi ti isti cvetovi od maka. SLUŠANjE Iz Dubrovnika Kada padne veče povrh vode plave, I zasvetle Mlečni Puti iz daleka, Tada kao ptica iz
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Lišće vinove loze opada, pa se proredilo, makova cveća davno nema, samo štrče u visinu suhe glave pune maka, i daju povoda Šaci da se baca u sanjarije i da stvara slatke slike kako će mu skorim, ako bog da, kao zetu u toj kući,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Šala Nečastivog sa ljudima. Predlagao je puštanje krvi, Petru. A kljukao dete, nekim praškovima, i davao mu maka da spava. Nije to, kaže, ništa! Proći će to!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
). Isti drevni običaj bacanja oraha, žita, badema, maka i drugih plodova javlja se u mnogim svadbenim ritualima svih slovenskih naroda.
Veštica zazire i od ovih biljaka: vatrene trave, lovora, luča, maka, pšenice, prosa itd.¹⁴⁹ Mala deca najčešće se štite od veštica pomoću izvesnih metalnih oštrih predmeta — noža,
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ — “Evo me, javore, Al’ ti ne ću doći, Dok mi ne sakrojiš Od maka košulju, Od svile rukave!“ 39. Oj višnjo, višnjice, Digni gore grane! Ispod tebe vile Divno kolo vode.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, 192 id). Koga pojure veštice, on u bežanju treba da iza sebe prosipa m. ili proso (ZNŽOJS, 19, 122). Cvet od maka, kuvan u vodi, upotrebljuje se kao lek od mojasila (GZM, b, 184, 801. »Mojasil se zove bolest kad kome puca koža.
Mak. U narodnoj pesmi (Vuk, Pjesme, 1, 534), u kletvi: »Treću kitu maka bijeloga — Da se smakne s ovoga svijeta!« (etimološka magija). Maslina. U Boki Kotorskoj na Badnji dan ujutru kite m.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
«, pomisli i kao krilata polete s makovim čahurama u naručju. Nad njom je bilo nebo, pod njom zanjihano polje maka, crveno i beskrajno. Nije se pitala kako to, odjednom, leti; kuda leti.
Konačno ih sasvim nestade. Pred zapanjenim pogledom žene sada je bilo samo prazno nebo i zatalasano crveno polje maka. Od razočarenja, od užasa žena kriknu i probudi se. Niz obraz joj je klizila suza.
Gledala ih je kako padaju sa visina na zemlju i pretvaraju se u crvene cvetove maka, ali nijednom nije jauknula. Makova je svakoga dana bilo sve više. Već su čitavo polje prekrili. »Kao makovi u mom snu!
Zatim, pretvorena u najlakši i najnežniji od svih oblaka, nošena istočnim vetrom, i ona pođe putem kojim je devojka iz maka rođena pošla. Polako, sa visina silazila je sve niže i niže, dok ne ugleda poznati predeo i rodnu kuću.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Al ponekad mnogo znače Ceo život preinače Iz korena Mak u štrudli To je jasno Ne deluje gromoglasno Al bez maka šta će testo Čami gorko kisne često Pusto mu je Jedno zrno Evidentno Čak deluje dosta štetno Al kad rodi mnogo