Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Šta, zar ti opet ne da s mirom? — upita Spasoje. — Ne mogu nikud da se maknem od njega! Kao da ga sam đavo nanese — kud god pođem, jali će me sresti, jali stići...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— ču se iz kujne glas jarosne gđa Perse... — Šta će sad ovaj lonac ovde kad mu tu nije mesto!? Čim se samo maknem korak iz kujne, odmah se napravi vašar!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Odjednom kroz rupu na sobnim vratima, ču se tvoj tih, drhtav glas: — Teto, tu li si? Nisam mogao da se maknem od silna, neugodna, i teška, pomešana sa bolom i saučešćem, osećaja.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
“ — Ako ih kod kuće ostavim, ne smem nikud da se maknem. Kako čujem, ovaj je poaran, taki me groznica vata, šta je s mojim novcima. A, ovo treba da prestane.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Nemci su me bar puštali po dva sata u šetnju oko barake, a ona ni da Čuje: kud god se maknem — idem i ja s tobom! Evo sad, oće da je vodim negde na Novu godinu!
Bogami! Što je najgore, gde god se maknem, natrčim pravo na ono njihovo čuveno pitanje koje me mazne pravo u dijafragmu: „Gde ćeš za Novu godinu?
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Pa idi u sobu, lezi. GINA: Ne mogu, ne mogu da maknem. SARKA: Da te povedem? GINA: Neka, idi ti u svoju sobu pa ću ja već lako. SARKA (prilazi joj).
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zapitah jednoga zašto ne sedne. — Teže mi je onda. Zabreknu noge, pa ni da maknem — odgovara pešak, vadeći iz marame križani duvan.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
gnoja i sukrvice, saćeš da vidiš, potprištilo se, pocrnelo, ukočilo mi celu nogu, seva u prepone, ne mogu da se maknem! Kad pritisnem prstom, ostane belo, a, kad pustim, opet polako poplavi. Saćeš da vidiš! ISLEDNIK: Tu nemaš ništa!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U MAGLI Magla vlada svetom (il se sprema). Od nje se više odvojiti neću. Čim zavesu maknem: već na mene sleću Dimljive latice cveta koga nema. Evo bežim kroz nju, iz nje, ali sporo. Manje mi se noge kao u kornjače.
I gle: stojim sada — drvo, sa obranim plodom. Mre u zglobu volja da se maknem s mesta. Šta da radim s rukom i u njoj sa slobodom? Zatočeni: ora je — prhnite iz tela!
Ne znam da li da bežim? (Ja se pomalo bojim Na ovom pesku gde ležim.) Da li da krenem Bogu? Ili okrenem vragu? Da maknem nekud nogu Il stojim u svom tragu?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kao da ima oči koje prodiru kroz mrak, kroz zidove, kroz stvari, da me vide svuda, apsolutno svuda, gde god se ja maknem, da mi se podsmevaju, prete mi i podsećaju me na one tri proklete petodinarke.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jednome vojniku iz vrata kulja krv. Prilegoh uz njega. Ne smem da se maknem, da ne bih odao znake života. Koliko vidim, nema metra gde ne leži mrtav ili ranjen vojnik. Moji bolovi su sve jači.