Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Crni Đorđe, po drugi put, posle ode s vojskom i Jagodinu očisti. Onoga kneza Maksima, koji je proveo iz Beograda Kučuk-Aliju, kad smo posle s vojskama na Beograd došli, izvedu nam preko Topčidera u
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Što se ne bi napisao kakav lep kapetan?! Eto, na primer, znam ja jednog veoma finog i lepog kapetana... nekog Maksima Sarmaševića. Biće dve godine kako je dobio čin kapetanski.
da mu se i u govoru, i u smehu, i u pogledu, i u svakom ma i najmanjem pokretu ogleda stroga zvaničnost kao što je u Maksima Sarmaševića, našeg lepog kapetana.
— Eto, na primer, kakav beše kapetan Jakov Jakovljević, što je bio nad ovom kapetanijom pre Maksima. Nikad ne dođe u kancelariju izjutra pre dok ne popije u mehani pet-šest polića prepečenice, pa onda zavodni očima, a
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To je bila većina tog sela, te godine, a putovala je pod komandom kapetana Maksima Zoriča. Zorič je bio krivonog, težak čovek, ali lepog lica, sa velikim, okruglim, detinjastim, očima.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Mitropoliti su na svoju ruku činili nekoliko pokušaja: takve su bile škole Maksima Suvorova u Karlovcima i u Beogradu 1726.
1724. Sinod pošlje među Srbe svoga prevodioca Maksima Suvorova, koji se bio učio u Moskvi i Pragu, da organizuje školski rad kod Srba.
dramom, i brzo postao »naš mladi Šekspir«, kako su ga nazivali po omladinskim družinama i u omladinskim listovima. Maksima Crnojevića napisao je još kao vrlo mlad đak, 1863.
Pored toga dao je i Peru Segedinca (1875, 1882, 1887). Duga i mutna narodna pesma o ženidbi Maksima Crnojevića, sa svojim skroz romantičnim događajima i romantičnim koloritom, morala je privući pažnju jednog u tolikoj
originalnost, na prvog prevodioca i popularizatora Šekspira u srpskoj književnosti, i na dramatičara koji je napisao Maksima Crnojevića, jedno od relativno najboljih dramskih dela romantičke škole. STEVAN VLAD.
(Beograd, 1912). 1914. izišao je u Beogradu njegov prevod Maksima Larošfukoa. Kao pisac, Uskoković se razvija i još nije došao do punog izraza svoga talenta.
I Branislav Đ. Nušić je u tome pravcu, idući za stopama Maksima Gorkog, dao mračnu naturalističku socijalnu sliku Iza božjih leđa.
Sremac, Stevan - PROZA
ministar ostavio takvu i postavio baš u nju našeg Maksima, koji već četiri godine kako kuka za Beogradom, jer mu je potreban radi proučavanja i studiranja varoškog staleža, što
Mir! Ustan’te! (Deca ustanu.) — Sed’te! (Deca sednu.) — Tako! Deca skrstila ruke, pa gledaju u Maksima. On nastavi: — Sad ću da vam pričam o, — kako naš narod lepo kaže — »hranitelju« jednom, koga vi svi poznajete, jer
E, pa šta ćete! Svaka novina ima da se bori sa mnogim teškoćama, a mnoge neprijatnosti, to su njena povojnica. Maksima nije razumeo svet, pa nije nikakvo čudo što je čak i baba Stojna, grebenajući vunu, osudila metodu Maksimovu kad je od
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
— Maksimov brat MAGA, Nikolina žena MITAR, kum Maksimov SVETOZAR, pisar i Sofijin srodnik DJEJSTVO PRVO (SOBA KOD MAKSIMA.) 1. SOFIJA I LEPOSAVA SOFIJA (sprema koješta po sobi):Boga ti, Leposava, kako ti nije sramota?
Pa kud će i ona? Jesi li video, kuma Mito, Grizeldu? KUM: Ee, bogme! Takva žena kod takvog muža! Treba i kuma Maksima da vodimo u teater. MAKSIM: Treba, treba, zašto se i onako malo troši. KUM: Za to je vredno i potrošiti štogod.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
čovek koji je mogao svakome da ugove i podesi, nije se slagao s kmetom, kao što ste imali priliku ranije da čujete od Maksima famulusa. Sreta je to čuo pred polazak u kafanu, pa se odmah krenuo da ga vidi.
— »Napred! to će mi biti deviza, dok od ove Vandeje ne načinim Žirondu!« Došavši kući, zateče Maksima gde se naslonio na sto pa hrče kao da struže čuture. Priđe mu Sreta i probudi ga, pa ga zapita je l’ večerao?
Zaprepasti se čovek kad ga onakva vide pred sobom. A zaboravio sam vam ranije kazati da je Sreten već pridobio Maksima sasvim za se.
»On je kazao!« beše najjači dokaz i onih u Grčkoj u staro vreme i našega Maksima danas što je iz Sirogojna. I ovaj bedni Maksim iz Sirogojna, Sreza zlatiborskog, Okruga užičkog, beše blagodaran Sreti
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
O ovom poslu ja sam već čitao bio nekoga Maksima Peloponisiotskoga knjigu na vlaškom jeziku i znao sam je kao naizust, i mogao sam se o tom dišputati da se zemva poda
Na isti način dobroga mojega blagodetelja, gospodara Maksima Kurtovića iz Trebinja u [H]ercegovini, Tu sam najpre poznao; i on me je vsegda rado viđao i na svom kvartiru dočekivao
Po petmesečnomu odsustviju dođem u Korf i nađem tu dva pisma koja me vesma oskorbe. Pervo — od Maksima, gdi mi daje na znanje da na tri meseca po | našem rastanku začnu se velika smuštenija u Albaniji između pomesni[h]
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ta maksima — „budi ono što jesi!” — eliptična i naoko besmislena, kao što su gotovo sve maksime u kojima se kondenzira jedno cjelo
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
(Ženidba Maksima Crnojevića) Jô Kajica, moje čedo drago! Diko moja svagda na divanu! Sabljo britka svagda na majdanu! I kreposti među
o Marku; opise megdana u pesmama: Banović Strahinja i Marko Kraljević i Musa Kesedžija; opise bitke u pesmama: Ženidba Maksima Crnojevića, Ženidba od Zadra Todora, Bojičić Alija i Glumac Osman–aga.
vojvode Prijezde, Bolani Dojčin, Smrt vojvode Kajice, Sekula se u zmiju pretvorio, Bitka na Krbavskom polju, Ženidba Maksima Crnojevića, Margita djevojka i Rajko vojvoda, Ivo Senković i aga od Ribnika, Smrt Senjanina Iva, Ženidba Milića
Tamo pre i potpunije spada pesma koju Zogović ne navodi, Ženidba Maksima Crnojevića, u kojoj je nekadašnja periferija nemanjićke države središte za sebe, ali u procepu između Mletaka i
koliko je ona — kao pesimistička vizija — bliska drugoj stravičnoj pesimističkoj viziji samoga starca Milije, Ženidbi Maksima Crnojevića.
51 ŽENIDBA MAKSIMA CRNOJEVIĆA Podiže se Crnojević Ivo, te otide preko mora sinja, i ponese tri tovara blaga da on prosi lijepu
Podiže se Crnojević Ivo, te otide preko mora sinja, i ponese tri tovara blaga da on prosi lijepu đevojku za Maksima, za sina svojega, milu šćercu dužda od Mletaka.
Latina nek mi sretu u polju svatove: neće biti ljepšega junaka u mojijeh hiljadu svatova ni u tvojih hiljadu Latina od Maksima, od mojega sina, sina moga, mila zeta tvoga!
Al’ eto ti dijete-Maksima, srebrn stolak nosi u naruče; u sto sjede Crnojević Ivo, da s’ odmori, da mu čizme skinu. Kako sjede u srebrna
Kako sjede u srebrna stola, oči mu se odmah otimaše, te Maksima pogleduje sina. Ta da vidiš jada iznenada! davno Ivan dvore ostavio prosit snahu tri godine dana, iza njega bolest
snahu tri godine dana, iza njega bolest udarila u Žabljaka, u postojbinu mu, mučna bolest, one kraste velje; na Maksima kraste napanule, te mu b’jelo lice nagrdile, bijelo mu lice našarale, iza krasta lice pocrnjeno, pocrnjelo i
lice našarale, iza krasta lice pocrnjeno, pocrnjelo i odrpavilo; kunem ti se, kako tamo kažu, grdnijega u hiljadi nema od Maksima, sina Ivanova.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
naše srpske prosvetitelje nam prve, i mi smo ih po dužnosti s počitovanjem milovati: trojicu svetitelja: Savu, Arsenija i Maksima.
Te onde š njome rodi to blaženo dijete mu Maksima krasnoga. Dokle malo poduraste taki ga dade na knjigu učiti mu se i on kako bistroumljiv i hitlen bijaše naskoro podobro
Po bratnjoj smrti i opet Maksima, ako je i kaluđer, poče ga kaniti kralj i sva gospoda nudeći ga neka prihvati te oficije despotske da im ne prelazi
i ubojica, Vuk, ni Mađar ni Srbljin, opora, surova ljudina, te njemu pokloni kralj onu despotinu i on kako onamo dođe, ta Maksima i progna odonud. Indi, što da čini prepodobni Maksim?