Upotreba reči mala u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— govoraše bogataškim ponosom zaneseni krčmar. Ali kad ode i vide, a on se, bled kao krpa, vrati natrag. Mala gomilica gledala ga je, porugljivo smešeći se. — Ljudi, što stojite? Pomagajte! Izbavljajte!

Sto dukata! Čujete li vi? Ja sam upropašćen čovek! Šta stojite! Ja ću zvati policiju u pomoć... Mala gomilica ćutaše, niko ne reče ni reči; ali strašnom hukom govoriše talasi, koji sve većom silom prodiraše u varoš,

Prokletnici!“ Naša mala, siromašna kućica beše na kraju sela. Tuda su često prolazili Madžari. Moj otac ih nije mogao gledati, obrnuo je glavu

Tek, svakako mislim da će mi danas doći; nego ti, mala moja Grlice — tako su me svi u kući zvali — otrči do Sime berbera, poljubi ga u ruku i reci mu da donese svoje makaze i

Šta li je to proždrla? — mislio sam u sebi. Približim se žbunu... Sirota mala veverica je ležala, sva u krvi.. — U mene se koža naježila, žmarci me podilaziše, slutio sam da će mi se neka nesreća

1871. BELA KUĆICA Davno je to bilo, al’ tek ima još ljudi koji se sećaju kako je naša mala Srbija u ono vreme izgledala. Putovi kako je bogu volja!

Niže škole, baš preko Turskoga Potoka, kad se mine kuća Nikole Belića, usred zelenog luga, podizala se jedna mala kućica. Ona se razlikovala od ostalih time što je bila okrečena, bela kao sneg!

Obradović, Dositej - BASNE

u sebi: „Ja se toliko mučim, vodu i drva noseći, pak jedva toliko mi dajy jesti da od gladi ne poginem; a ona pogan mala sa svojim ulagivanjem toliko dobpa uživa! Nek' der se i ja počnem ulagivati, ne bi li što bolje bilo.

Zato neka deca ovi stih Ovidijev dobro nauče i nek se bolje njim polzuju: „principiis obsta, sero medicina paratur, cum mala per longas convaluere moras: Početku protivstoj, pozno se lekarstvo gotovi kad se zlo črez duga usili zakašnjenija.

96 Krtina i mati njena Mala krtina počne jednom govoriti materi svojej: „ Mamo, ja vidim smokve”, pak opet: „Meni zamirisa tamjan, a zatim: „Mamo,

Primečanije Mala, no prepolezna o praznikah knjižica, gospodinom Joanom Muškatirovićem, peštanskim senatorom, ostavljena i izdata,

Ovo je mala vešt, koju ja po vozmožnosti mojej miloj roda našega junosti spriopštavam; ali će služiti za iskru čistoga nebesne

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Raznosi vetar stogove sena, ona sad spava, Mala baklja pšenice u vetru pucketa Sve, šýmom i drhtanjem, vatru podražava Ona je praznik, nedelja usred leta Kroz krov

Sve se puši, činije, kutlače! Ja ga posadim u čelo trpeze! I lepo mu kažem: Ako ti je ova kašika mala! Ako ti je i ova velika mala! Ako ti je mala i ova najveća! Najbolje bi bilo da jedeš lopatom! 2.

Ja ga posadim u čelo trpeze! I lepo mu kažem: Ako ti je ova kašika mala! Ako ti je i ova velika mala! Ako ti je mala i ova najveća! Najbolje bi bilo da jedeš lopatom! 2.

Ja ga posadim u čelo trpeze! I lepo mu kažem: Ako ti je ova kašika mala! Ako ti je i ova velika mala! Ako ti je mala i ova najveća! Najbolje bi bilo da jedeš lopatom! 2.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” i odemo dalje. — Kažu mi: kad je mala voda, onda skače preko kamenja, koje se mlogo iz vode vidi, i brzak pričinjava, te se bukovi bele.

, mirno, pristojno, postojano FENDRIK, nem., zastavnik FERMAN, tur., pisana sultanova naredba FILDžAN, tur., mala šoljica za kafu, bez drške FIRŠT, nem., knez FRAJKOR, nem., dobrovoljački odred, dobrovoljac HAZNA, tur.

, lekar HOTJA, rus., makar, iako HRANITI, slov., čuvati ČAUŠ, tur., pandur ČETOKAIK, tur., vojni čamac, mala ratna lađa ČINOVNO, Rus. slov., pristojno ČITLUK SAJBIJA (SAHIBIJA), tur.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Siromah Sima! Sad će imati posla! A to je jedan pošten čovek. Nije bogzna kakav gazda. Ima nešto baštine i mala, petla i radi kao mrav sa svojom Stojom, pa ima svega dosta u kući.

Dok eto ti pomoli se na vrata Tiosav; i u nega za pojasom mala puška i nekaka dugačka nožina. Pogleda Trpka, nasmehnu se jedva primetno, pa upita: • Kako, ćir-Trpko?

— Sve je to lepo i korisno: ali, opet, ti si, eto, sama u kući, pa ti je zauvar makar i mala pomoć i olakšica... — Ta Ognjan će mi sad o Petrovudne izučiti i ostati kod kuće...

rečenice) ljulj — urodica u pšenici Maklja — nož sa drškama na oba kraja, služi za deljanje drveta mal — imetak, blago mala ručanica — doba ručanja (oko 10 časova), užina masa — imanje bankrotiranog trgovca ili prezaduženog sopstvenika, od

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Zaptio sluh, pritajao dah, rešio se na sve: što je — tu je!... Krv mu jurnu u glavu, i kao neka mala nesvestica pomrče mu svest za časak... Naskoro dođe k sebi.

svojim krovom i na svojoj postelji, da možemo bez straha zagrliti i poljubiti svoje čedo, a da ne pomislimo da će ona mala, plavokosa glavica pasti od noža turskog; digosmo se da možemo biti ono što je bog hteo, stvarajući prvog čoveka —

Stanko oči moje!... — zapevala je Petra padajući sinu oko vrata i ljubeći ga... I ljubiše se i grliše se... Ona mala dečica obisnula oko pasa njegova vičući: — Čijo!... Čiko!... On je ljubio sve... Srce mu se razigralo u grudima...

(silav) — pojas za oružje sinija — nizak okrugao sto za ručavanje slota — nešto ogromno, vrlo veliko srebrnjak — mala puška, pištolj srebrom okovan srma — čisto srebro, srebrni novac stinuti se — ohladiti se, stegnuti se subaša —

Dučić, Jovan - PESME

270 ČOVEK I PAS 271 CRNA PESMA 272 SRCA 273 PRIČA O JAKOM 274 NA STENI 275 MALA PRINCEZA 276 VEČERNjE 277 JEDNE VEDRE NOĆI 278 DUBROVAČKA JESEN 279 RAVNODUŠNOST 280 LjUBAV 281 DELO 282 PREHISTORIJSKA

I zašto ne osta tvoja knjiga mala Kô grob siromaha, grob bez istorije, Kog u svetom miru oskrvnula nije Ni bezbožna grdnja, ni bestidna hvala!

Penuši se talas i mirno celiva Slano crno stenje na rubu obala. Vidim vrh zvonika; to crkvica mala Viri iz maslina, topola i iva. Opet noć bez mira.

) Minuše za zastor od spavaće sobe. A oprezno tada za njima, u času, Dva mala i bela Amora s kamina Napraviše jednu nevoljnu grimasu... Dok mrak s kišom pada, setno, vrh džardina.

Od toga u opnama jajeta pod njim prenuše se i slatko zatreperiše tek začeti životi... Tri mala nova srca zakucaše uzbuđeno i udariše neodoljivo u pomrčini. Oni udariše veselo kao tri nova časovnika.

da se otvore one krvave ruke, visoko u nebu; izgleda da obuhvataju u svoja naručja sve prostore u toj ledenoj noći. MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao

MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža,

čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, — mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.

Glasovi tih zvona bili su mirni i svečani kao glasovi davno pomrlih sveštenika. VEČERNjE Mala, snežna seoska crkva, na rudini, pokraj grozničave zelene reke.

Zatim joj je našao mala usta, raspaljena u rumenoj groznici, i pritisnuo na njih jedan poljubac, samo jedan, ali beskonačno dug i krvav.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Svaki čas je zapitkivao i momke i agenta: Što nema lađe? Da li ima kaka depeša? Je li voda tako mala? Vuče li kaku teretnicu, itd.

ali podebeo nos, osrednje smeđe oči, rehave obrve, okrugao obrijan podbradak i čisti, masno-žuti, ali ne mršavi obrazi, mala usta s poverljivim konturama, velike ruke, aljkava uniforma, a kao sneg bela košulja i kao mleko čista sablja — sve to

II Naša škola bila je u jednoj prostoj daščari. U njoj je bila jedna povelika soba za djecu, jedna mala za učitelja i jedna kuhina u kojoj je i familijaz spavao. Glavna soba, upravo škola, bila je niska, kao i cijela kuća.

Tako sam ja nju učio. — Od tebe se, oče, — reče vladika — ima i mator čovjek čemu da nauči. — A kako ti se zove mala? — Mara — Da je blagoslovena! Poslije ručka mnogo se štošta vladika s popom razgovarao.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Ne znaš ko je deblji, pop ili popadija. I jedna i druga popadija izgleda mala, široka a temeljna kao ona figura na gospodin-notaroševom stolu, u kojoj gospodin notaroš drži trafiku, a to je jedna

— Ko bi to i pomislio da vam se to dopada?! — Ne, ne, milostiva, verujte. To je moj ideal. Jedna mala kućica i baštica.

s plačem; a iznad toga jedna fotografija cele porodice: pop Spira i gđa Sida sede, a izmeđ njih stoji s albumom u ruci mala Jula u kratkoj suknjici i dugačkim hozlicama sa šlingerajem, pa izgleda k’o mali gaćasti golub; i slika dobroga cara

Juca je bila mala, okrugla, rumena i zdrava kao od brega odvaljena, a Melanija visoka, vitka, i bleđa u licu, a uvek se tužila da joj

Sva pretrnu; srce joj jače zakuca, a obraze prođe mala rumên. — On je zacelo! — mišljaše u sebi, i hitro doterivaše kosu i odelo na sebi.

Tako je brezobrazan... — Kakvi su oni — veli gđa Sida zevajući — taki im je i mačak. Nastade mala pauza. — Juco... jesi l’ još na pendžeru? — Jesam, mamo! — Otvori malo šalukatre!... U sobi je k’o u rernu...

Kao mala gruda snega kad se otisne, mala i neznatna, s vrha brega, pa na podnožje stigne kao ogromna lavina koja zatrpa čitave

Kao mala gruda snega kad se otisne, mala i neznatna, s vrha brega, pa na podnožje stigne kao ogromna lavina koja zatrpa čitave kuće, — tako je i taj glas od

— smeje se Nića. — Pa ako me dobro podmažu i podmite, možda ih neću izdati i prikazati, kako mi je i ’nako mala pláća sprama velike brige i glavobolje i sekiracije moje! — S drage volje, Nićo! E, fala, fala.

Erža se stidi, ali igra, i jednako se izvinjava Proki da ne zna ništa, a Proka joj odgovara podskočicom: Ja sam mala, ne znam ništa, Metite me kod ognjišta, Di kuvari vatru pire, A na mene ruse šire! Iju-ju, iju-ju!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Bila je sitna, mala... Nikad nije smela sama da ostane, a još manje napolju sama da zanoći. Pričinjalo joj se: kako uvek idu za njom Turci da

— i nudi žene kad se ove iskupe oko nje rastvarajući im svoje zavežljaje, bošče pune trava, korenja, bilja. Mala, zgrčena. A sva u krpama i dronjcima. Sa isušenim, skupljenim nogama, te ne može da ide, već se vuče.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

u velikoj kući, gde mu je gvožđarnica, osim dućana ima samo dve sobe: jedna gleda u dućan, a druga je preko kujne — mala, gleda u avliju, pa ako uđe klavir, neće se moći više nijedan krevet smestiti. — Izvolite sesti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Ovaj ovde gospodin video ga lično. — Gde ta video i ko je taj, Boga mu nije to mala stvar. — Ko sam da sam. Eno vam pred zgradom Poslanstva njegovih stvari i diplomatske arhive, sve je uvezano,

maglom i njome odvojen od onih ostalih pravih ranjenika oko njega, što su mu se u onoj njihovoj skromnosti činili neka mala božanstva, on je osećao kako strašno prlja lepotu onih rânâ muški stečenih i kako bi sav onaj sram što mu je onako

O jadna, mila moja mala, oprosti mi, jer malo posle ona i tebi neće verovati.“ A ona ga je svojim vlažnim široko otvorenim očima gledala

— Je li, a piše li ti mala Žana iz Klermona? — Mala Žana iz Klermona? Pa nju je već prihvatila mlađa generacija. — Lažeš. Još te juri po Parizu.

— Je li, a piše li ti mala Žana iz Klermona? — Mala Žana iz Klermona? Pa nju je već prihvatila mlađa generacija. — Lažeš. Još te juri po Parizu. — Znaš li šta?

Dabogme, ovo je vreme prolazna zima, a proleće ide... — Proleće je u Klermonu. — Živela okrugla, mala, slatka Žana iz Klermona! — U Klermonu se rodio Paskal i tu se rodio prvi Jugosloven posle Kosova.

U situ je bilo žita. Na stolu je drhtala mala dojana svećica. Jedan kraj badnjaka štrčao je iz peći. Pozvaše ga da džarne, celiva ga i izgovori neke reči.

Afrika

polju, i ja sam rekao da se od mene ne očekuju velike pomoći, jer sam hteo samo da gledam, a prašinu od žita ne trpim. Mala je radila i, prolazeći pored mene, stalno me gledala. Upitao sam je gde spava; ona mi je rekla: „Nad kujnom!

Šaljemo još po dve-tri devojke iz kuća kroz koje smo prošli, i evo je puna mala prostorija, njih i dečaka kojih se u početku niko ne stidi.

Ja po ceo dan gledam odozgo ova dva mala crnčeta, golišava, toliko lepa, umilna i vesela. Ne viču, ne plaču nikad, ne diraju ništa.

Idemo kroz selo gde sve spava; stoka oko drveta, po dvorištima, uznemirena snovima. Nigde nikoga, sem što dva-tri mala majmuna, odomaćena, skačući između koliba, nalik na ljude, pritrčavaju da nas vide.

od ovih on ima četiri žetve na godinu. Najčešće zemlju rade sasvim mala deca, toliko je ona plodna i tako je lako obrađivati.

neću otići da je vidim, bilo bi mi žao da to bedno devojče ne postane ipak onoliko lepa koliko je sad njena sestra. Mala je s ocem bila ostala uz put u Ferkasandugu, tako da joj ne mogu lično izraziti svoje nade.

Kola su tako mala da jedva mogu stati sve moje stvari na njih, i pre no što pođem treba da se oprostim sa svojim crnim slugama.

Predeo je bio beskrajan, a naša kola na njemu: mala pokvarena igračka. Šofer je radio na rasklopljenoj mašini a svi naši crnci bili su oko njega.

On ne poima kontrastne atribute za istu stvar. Ako su dve čaše, onda jedna nije mala a druga velika, već je jedna velika a druga samo počinje da bude velika.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Tim, tim, tim!... Pošten čovek! Kala, kala. (Pogledi u Jucu.) Dušo Juco, idi u tvoja soba, imam jedna mala špekulacija. JUCA (odlazi). POZORIJE 3. KIR JANjA i PETAR JANjA: Tu ti pismu dao kir Dimu? PETAR: A?

Svaka devojka, prvo i prvo, mora da pazi na svoj štelung. Koja na to ne gledi: mala, visoka, suva, debela, ona nije ništa. Da treba pravo ići, to znaš; no najlepše ćeš pravo ići ako ugneš krštine unutra.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

On se beše naselio, prosto, u najveću kasarnu, nad malom pijacom, pored crkve kapucina, gde je Temišvar izgledao kao mala slika Vijene. Zbog raskošnog života vojske, varoš je bila dobila nadimak „malog Beča“.

Bila su to mala, brza, crna, putnička kola, tako reći samo jedan sanduk, postavljen crnim, svilenim velurom. Sanduk, koji je visio sa

“ U daljini, zaista, bila su se ukazala kola, koja su se približavala. Izgledala su mala; igra konjskih nogu, i točkova, bila je brza i sitna, kao igračka, ali su se bližila.

Imala je lice belo, kao u Turkinje u haremu, a lepo, kao u bule. Mali nos, koji je štrčao ružičasto, mala usta, u kojima se jezik, kad bi pevala, valjao. Osmeh veseo. Ali su se naročito njene oči pamtile, dugo.

Iako se čudio, šta ga snađe, Isakovič se upusti u tu igru, kao da mu je to neka mala sestra, koju nema, ali koju je našao.

Gospoža Šmerc, jedna mala starica, odevena u crnu taftu – koja je, kad bi izlazila u varoš, metala šešir, pun ruža, na glavu – mirisala je sva

Imaju bezbrižan život, dok su ždrebeta, lepši nego život jaganjaca, koje ljudi kolju još dok su mala deca. Imaju sretan bračni život u ergelama, na širokim poljima, na zelenim utrinama.

Trebala bi mu samo mlada žena. Božič mu onda doviknu, da je to bar lako. Eto mu Francl, domaćinova sobarica. Ta mala sobarica, plava, vrlo mlada, sa crnim šeputom od velura, oko vrata, lepuškasta kao lutka, baš je kroz trpezariju

Isakovič je crveneo, kao i mala sobarica, od takvih razgovora. On je pokušavao da se provuče kroz vrata i nestane iz trpezarije, a da se, pri tome, na

Vikao je, da je njegova žena, zaista, progledala njihovog saputnika i da treba zatvoriti vrata, na sobi, gde noćas ta mala sobarica spava. Kapetan je slika i prilika zavodnika žena.

U trenutku kad mala sobarica Valdenzera htede da iziđe na vrata, Isakovič ugleda šafolj, koji je bila, da ga iznese, uprtila, pogrbljena.

Pričao je, posle, bratencima, da je ta mala sluškinja bila, sva, kao od porcelana. Kad joj uze šafolj, i kad joj opet reče da ide, on joj pomilova lice, kao što bi

Teodosije - ŽITIJA

Jer govoraše — da mi kako ova mala i privremena počast onu veliku i večnu ne oduzme? Ili da mi ne reče Avraam, ili još tačnije — Bog Avraamov: „Dobra si

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Čakavski dijalekat, koga uostalom brzo nestaje, ograničen je na nekolika mala jezična ostrvca u severnoj dalmaciji i u južnoj Hrvatskoj, na jadranska ostrva i na srednju i zapadnu Istru.

Ova su plemena ostala mala i broj njihovih članova se nije osetno uvećavao u toku vekova. Naprotiv, raška plemena, naseljena u zelenoj dinarskoj

su se razvile najtešnje veze između bratstava u Katunskoj nahiji, koja su se prva počela pokoravati jednom starešini. Mala katunska plemena su se udružila i priznala za opšteg starešinu cetinjskog vladiku iz plemena Njeguša, iz bratstva

Oni od vladičinih rođaka koji bi se istakli u ratovima postajali su vojne starešine. Mala teokratska država trajala je tako više od 150 godina, i tek je docnije postala civilna monarhija.

Najzad, jadranska pristaništa senjske obale su mala, primitivna i gotovo bez trgovinskog značaja. Lički reljef je sličan crnogorskom.

Tim je posavskim katolicima bliska mala grupa katolika koji su poreklom iz Dalmacije a doseljavali su se u Bosnu u toku XIX veka.

Za zemljoradnju su jedino pogodna mala karsna ulegnuća I vrlo retke doline, koje su kratke, duboko usečene i uvek uske.

i Mune) i zovu ih Ćiribircima — kao i severno od karsnog jezera Čepića, u Istri (sela: Šušnjevica, Brdo, Jesenovik i Mala Kraska).

Ova je mala Republika „imala stvarniji i značajniji uticaj na opšti pokret evropske civilizacije nego države sto puta naseljenije“.

Nastanivši se u varoši ovi su Dinarci vrlo brzo stekli mala bogatstva, prilagodili su se načinima i ukusu gospara, starih porodica, i smatrali su za osobitu čast da budu primljeni

Sa kosovskim stanovništvom su i dva sela iznad Gračanice, Badovci i Novo Selo. To su mala zemljoradnička sela, zbijenog tipa, sa malim kućama od ćerpiča, pokrivenim slamom ili ćeramidom.

Ovo je mala oblast, a i kao takva nije jednostavna, već je podeljena u nekolike geografske celine, u kojima se narod razlikuje.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Noge na sebi nose čitavo jedno magare. Magare za sobom vuče mala kola, a kola voze jednog srditog čiču i jedan zavezan džak. Svaki čas čiča se okreće i nešto ljutito razgovara sa džakom.

Prodavac kolača natisnu niz vašarište, a njegova mala šatra zakači se za nečija kola i otpraši na sasvim drugu stranu.

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

KNjIŽEVNOSTI Ljubivoje Ršumović JOŠ NAM SAMO ALE FALE Sadržaj NI PET PARA 2 AKO VIDITE AŽDAJU 3 ŠTA JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE 7 TUŽICA JEDNOG ZMAJA 8 BILO JE PROLEĆE MESEC

ŠTA JEDE MALA ALA Mala ala može da smaže iz cuga maltene pola Malog Mokrog Luga. Nije retkost videti alinog klinju kako se

ŠTA JEDE MALA ALA Mala ala može da smaže iz cuga maltene pola Malog Mokrog Luga. Nije retkost videti alinog klinju kako se prikrada Malom

Nije retkost videti alinog klinju kako se prikrada Malom Lošinju. Mala ala, kada joj hrane fali, može da smaže celu državu Mali. U podne prosto hoće da prsne ili skrcka parče Male Krsne.

U podne prosto hoće da prsne ili skrcka parče Male Krsne. Mala ala, u suknjici na faltu, za večeru pojede ostrvo Maltu. I uopšte, deca iz te mafije proždrljiva su iz geografije.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Imam uvek tu i po dve-tri stotine dinara mojega ručnog novca, i sve je tu, čak i novac je tu. Razbijena je samo ova mala kaseta, koja je inače zaključana i u kojoj ja držim svoja pisma. Iz nje je, vidi se, ukraden jedan deo pisama.

jednog profesora univerziteta, proslavljenog naučnika, velikog naučnog pisca, i sve to žrtvovati, dozvolićete da nije mala stvar. PAVLE: Ja mislim da je žrtva i veća, jer to dvoje mladih izvesno vezuje ljubav, a vi bi i to razorili.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Ti, Slobodane, na tebe mislim! - Novak je sada stajao između katedre i table, a njegova mala glava oštro je odudarala od tamne pozadine.

- Šta mislite, deco, gde spava vrana? - upitao je, a oštri dečji glasovi počeli su da seckaju tišinu na rezance. Ona mala još je mlatarala nogom po vodi, iako je Tisa bila hladna i muljevita ispod svetle, drhtave kože, nalik na živu.

Iznad nas, u tamnoplavom nebu kakvo se viđa na slikama Van Goga u poslednjoj, već ludačkoj fazi, leteo je avion. Mala crvenkasta, ludo hrabra tačkica koja se uputila nekamo.

- reče okrenuvši mi leđa. U tom pitanju bilo je toliko usamljenosti da za trenutak osetih kako gubim dah. - Ti, mala ludo! - priđoh joj i zagrlih je s leđa. Ramena su joj se tresla kad sam joj prislonio usne na obraz. - Ti, mala ludo!

- priđoh joj i zagrlih je s leđa. Ramena su joj se tresla kad sam joj prislonio usne na obraz. - Ti, mala ludo! - ljubio sam je po očima, obrazima, i svuda.

barskih ptica, promukli i otegnuti, dizali su mi kosu na glavi, a trske mi sekle kožu na listovima nogu i rukama. Mala veštica je trčkarala pored mene kao da čitavog života nije ništa drugo radila već se provlačila kroz ševar.

- Zašto ćutiš? Čini se da te je ona mala smotala baš sasvim? pomakao se i ja sam seo do njega. On je vrhom sandale nešto kao šarao po asfaltu, a oči su mu

- Izvini, na tri jednaka dela: i mala Turkinja je umešana. Rekoh da baš sad idem po nju. Bakutan će me manje podozrivo primiti u kuću ako budem u društvu

Kakve noge! Jesi li video ono ispod suknji? Ono? Ono? Kladim se da mala ima komisionske grudi! Šta, šta si rekao? Ništa. Kupi nove uši, Rašo Vojvodiću. Nove uši? Bože dragi, Tomo!

Ima na klanici kakvih hoćeš. Za tebe bi svinjske bile sasvim dobre. Uši? Prekinite o ušima, budale! Ona mala nema samo dobre noge, znam. Kako možeš da znaš? Kako takvi kao ti to mogu da znaju? Onako kako muškarci znaju.

Trebalo mi je pet minuta dok nisam shvatio da plače. Ta mala luda! Kroz pola sata, kroz sat, u redu, sve ovo će se završiti i mi ćemo se naći na skeli. A onda, a onda?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Uđu u kanapu. Tu je jedan stari bilijar, već iskrpljen, stolice dosta stare i otrcane, pa četiri mala zelena stola, i jedan veliki. Ima već i društva. — Daj, Saro, dvaput kave. — Odmah. — Hajd’, Sofro, sedimo.

Dosta to da posle smrti Uglješine ništa nije ostalo, samo jedi a kuća, i ta mala. Sad tek, kao udovica, morala se mučiti gospođa Tatijana; bila je prava „mučenica” Tatijana”.

— Pa ko bi me ovde na čardi namalao? — Nemajte brige, selo nije daleko, onde je baš sad jedan moler, mala crkvu, pa će vas baš sasvim dobro namalati. — Pa hajd’ nek’ bude.

— Pa hajd’ nek’ bude. Birtaš odmah sedne na konja, te upravo u selo po molera. Našao ga baš u crkvi gde mala. Kada je moler čuo kakvog muža ima malati, obreče da će odmah sutradan doći, samo neka mu kola pošalju.

Gospodar Sofra već stoji u svoj svojoj veličini, i moler ga mala. Više puta je taj dan stajati morao: prvi dan ga dovrši, a drugi dan izgladio. Sasvim je pogođen.

Svaki sto, svaka klupa mu je onde mala uspomena. Pera, kad ima vremena, tu je i danju i noću. Kad nije kod kuće oko živadi, on je tu. Lađare sve u oko poznaje.

— Sala je obična birtija gde se pije i težaci nedeljom igraju; sad je za bal udešena. Mala sala. Patos lepo oriban, duvar okrečen, ukrašen zelenim grančicama, zimzelenom; četiri ogledala, nejednaka, jedno

U ćošku je jedna mala tribina, na koju se penje malim lestvama. Tu je već i banda, ili orkestar. Jedne hegede, po nuždi i „prim” i „kontra”,

Nešto ga bode u desnoj džigerici i u pleći. Uhvati ga jeza, pa mala groznica; mora leći. Opasna stvar, jer za starce groznica je gotova smrt.

nach Parіs) — u Pariz; nah London (nem. nach London) u London nadžak — mala ubojna sekira nemeš — mađarski plemić, vlastelin; nemeškinja — plemkinja noblbal — bal za otmen svet, plemstvo Oj,

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pošto mu je bilo stalo da ih što pre krene, potera konja do užadi i dade naređenje šajkašima da kreću. Nastade mala gungula u čamcima, i ljudi poskakaše da još jednom pogledaju svoje.

Krvavim prstima, za koje se lepilo perje, čupali su plave glavice, pribijeni mesečinom uz zidove, osećajući kako se mala, vruća tela trzaju nekoliko trenutaka u šaci.

sve to, pogledom uprtim u njeno ostarelo lice sa zboranim podvaljkom i visećom kožom pod ušima, bradicom koja beše vrlo mala i jabučicama crvenim koje su se videle pod belim praškom, rasutim po celom licu, punom crnih, nameštenih mladeža.

Vide zvezdano nebo, vide šume, na drugoj obali, dva mala ostrva nasred vode što su se crnela. Bila je potpuna tišina.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Veštica zazire i od ovih biljaka: vatrene trave, lovora, luča, maka, pšenice, prosa itd.¹⁴⁹ Mala deca najčešće se štite od veštica pomoću izvesnih metalnih oštrih predmeta — noža, viljuške, makaza — koji se stavljaju

¹⁷⁹ Osim gvožđa, od metala se često koristi i srebro, odnosno kao amajlije mala deca nose srebrni talir, minđuše i razne srebrne „džidžare“: sabljicu, puščicu, leptir itd.

(K-Lj, NB, br. 66) — Nije pamet u godinama nego u glavi. (K-Lj, NB, br. 490) — Mala deca mala briga, velika deca velika briga. (Vuk, br. 2953) — Veća glava više glavobolje. (Vuk, br.

(K-Lj, NB, br. 66) — Nije pamet u godinama nego u glavi. (K-Lj, NB, br. 490) — Mala deca mala briga, velika deca velika briga. (Vuk, br. 2953) — Veća glava više glavobolje. (Vuk, br.

Nizak socijalni položaj deteta vidi se i po njegovom oblačenju. Deca, posebno leti, idu gotovo gola. Mala deca su mnogo lošije, neuglednije obučena nego odrasli pripadnici patrijarhalne zajednice.

On ne postupa tako zato što ne voli svoje dete, već zato što po propisima važećim u ovoj kulturi mala deca i briga o njima spadaju u tzv. ženske poslove, pa su samim tim i nešto što je „nečisto“.

“²⁴ I mala pomoć deteta na selu veoma je dragocena i po svom značaju velika. Milićević kaže da u seoskoj porodičnoj zadruzi deca

U igrama predstavljanja, dramatizovanja, učestvuju uglavnom mala deca, zatim ženska deca i grupe mešovite po svome sastavu.

Kako su mala deca i deo prirode i deo ljudskog sveta, ona su istovremeno „i ovde i onde“, van uobičajenog sistema klasifikacije; ona

godine). Uzorak od 200 ispitanika (9 seoskih I 101 gradski) izabran je tako da dobro reprezentuje karakteristična mala sela Levča, relativno udeljena od grada (50—60 km), kao i gradsko stanovništvo koje makar jednu ili dve decenije već

Grđić Bjelokosić, L., Iz naroda i o narodu, Prosveta, Beograd 1986. Grim, J., „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica (1814)“, u: S.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

neuke, za one koji se spotiču preko praga, koji čašu ispuštaju iz ruke, za one što uvek u prikrajak stanu, koje svaka mala stvar razdraga, s kojim se svaki radosno sretne, za one koji idu zamišljeni kao da nose kapljicu na dlanu, za one koji

se ne vraća sa daljnih obala; ali da mu, grešniku, svakoga jutrenja i večernja za spas zvone zvona velika i mala.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest, a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli a kazaljke su ponovo stajale na šest i

I Gregori je osetio da se događa nešto čudno, pa je pokušao da je na brzinu odvuče u Vilu Borgeze, ali se mala Odri neprestano okretala tražeći me po sali.

Gazilo se do kolena kroz ljušture semenki. Ali mala Odri me je spasavala – nisam primećivao ni taj grad, ni njegove bioskope, ni stanovnike, ništa.

I tako, umesto nas, genijalaca, koji smo godinama pretili Evropi, u Pariz ode mala daktilografkinja. Ispratili smo je na železničku stanicu sa cvećem i nategnutim šalama. Bila je bleda.

Tražim se po trotoaru. a ne mogu da se nađem. To je Helen. Pat. Megi. Lu. A ovo je mali Pjer. Mala Žoržet. Mali Tom. Mala Pat. Mala Helen. Mala Megi. I njihova deca me gledaju takođe kroz dvogled izvrnut naopačke.

Tražim se po trotoaru. a ne mogu da se nađem. To je Helen. Pat. Megi. Lu. A ovo je mali Pjer. Mala Žoržet. Mali Tom. Mala Pat. Mala Helen. Mala Megi. I njihova deca me gledaju takođe kroz dvogled izvrnut naopačke.

a ne mogu da se nađem. To je Helen. Pat. Megi. Lu. A ovo je mali Pjer. Mala Žoržet. Mali Tom. Mala Pat. Mala Helen. Mala Megi. I njihova deca me gledaju takođe kroz dvogled izvrnut naopačke. Bogzna šta im je sve napričao o nama.

Francuzi! — Da prošetamo? — kažu uspeli momci. Zašto da ne? Dok Helen, Lu, Megi, mala Helen, mala Lu, Megi i mali Tom nakupuju neke sitnice — svirale i papuče. Šetamo, a mene hvata strah za Beograd.

Francuzi! — Da prošetamo? — kažu uspeli momci. Zašto da ne? Dok Helen, Lu, Megi, mala Helen, mala Lu, Megi i mali Tom nakupuju neke sitnice — svirale i papuče. Šetamo, a mene hvata strah za Beograd.

Šta sve nismo činili do tada da se spasemo otrovne lepote aprilskih noći? Lutali po gornjem delu grada, stizali pred mala kamena groblja obasjana mesečinom, hvatali se za zidove i od njih tražili pomoć, želeći da zaboravimo piskove lokomotiva

Potrebno je samo prići stolu i kazati: »Hoćeš li sa mnom?« To je sve što treba da se učini! Mala devojka u staklima Pufkovih naočara postaje sve veća i veća.

Bilo je potrebno čitavo malo lukavstvo da se stigne na vreme do partnerke za ples: čitava mala taktika da bi se brzina denfovala, a na lice navukao ravnodušan izraz u trenutku kad se prsti dotaknu devojačkog

Matavulj, Simo - USKOK

— Valaj, zgodniji i od Krcuna, a njegova rasta i skoposti — reče Markiša. — Nako što je plav! Oko principa zavrže se mala prepirka, jer Krcun, Pero, pristav, Anđe, Gorde i one tri pretržnice tvrđahu da su ga viđali, ali se ne mogahu složiti

Smeđi brčići dijeljahu mala okruglasta usta od prava nosa; obrazi mu bjehu takođe okruglasti, a čelo prostrano i ravno; oči plave, velike; na

Od Srba odvoji se dvije stotine ljudi pod vođstvom kneza Draga, te u najvećoj vrleti osvoje odmah prednja mala utvrđenja.

— Pa zato!? — E, pa to nije mala stvar! Grdno je to kad se nječije junaštvo smanjuje. — Pa ti nijesi bio u tome boju!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Naklonost, poznanstvo, to su malene stvari. Umeti govoriti, to je sve. Šta mislite, pedeset, to jest, i pet, zar je mala šala? „Ja bi onu. Ja bi onoga. Gledajte, brat Simo.“ Zašto ne?

) Cela istina! Ala je ovaj drugi smrtan; no jošt se nada. (Prstima kuca karte po redu.) Venčanje zacelo; - mala zabava. Devojki velika radost, i novci u kući. MATI: To je.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Zmajeva pesnička radionica je jedna mala, uvek bučna i uvek uposlena vodenica podignuta na širokoj reci druge polovine XIX veka.

to je, recimo, trenutak kad se lažigaće zamenjuju dugim pantalonama (Prve hlače); potpuna predanost kakvoj igri (Mala Fema); tvrdoglavo čuvanje poklona (Ne da Đuka jabuka); prvo naučeno slovo (Mala); iskušavanje prve cigarete (Kako bi);

hlače); potpuna predanost kakvoj igri (Mala Fema); tvrdoglavo čuvanje poklona (Ne da Đuka jabuka); prvo naučeno slovo (Mala); iskušavanje prve cigarete (Kako bi); razmaženost (Materina maza); odnos dečaka prema devojčici (Narav se menja); pusti

deo, otkriva u prizorima, monolozima, slikama: Zar svaka seljačka kuća u ovom oskudnom potplaninskom kraju nije jedna mala brodolomna lađa koja odnekud uzalud očekuje svog spasioca-čudotvorca, pita se, u priči Dvije ustaljene ruke, slabašna

Mogla bi se sačiniti prava mala enciklopedija seljačkog iskustva i ponašanja od zaokruženih fragmenata i opisa kojima obiluju ove priče.

Do dugo u noć sjedili smo na mlinskom pragu i gledali u pun mjesec, nas dvojica, velika i mala bena, a okolo su regetale žabe pa uz tu kreketaljku nisi znao jesi li još na zemlji ili zajedno s mjesecom roniš kroz

Ustao je ded da ne kvari red. Sinčić reko: - Of! I seo ko grof. U tom se smislu izdvajaju još Fifi, On, Tri mala voza, Mamine Tašne i tatini džepovi, Svađiice.

Kas kroz kukuruza klas, veliko skakanje kroz kokoške i kokodakanje. Igra koja je dala ovakva mala poetska otkrića nije bila ni bezazlena ni laka.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Naskoro zatim umro je u Beču. Glavni književni rad njegov je njegova mala istorija srpskog naroda, koja je 1765. izišla u Mlecima pod imenom Kratkoe vvedenіe vъ ïstorïю proishoždenïя

Našto mrtvi slovenski jezik, koji razume samo jedna mala manjina i koji je tuđ i nerazumljiv narodu? Učiti taj jezik znači gubiti dragoceno vreme, a »samo prostota i glupost

On je nešto radio i na poeziji. 1800. štampana su u Budimu dva njegova mala speva, jedna oda o prosvetnom napretku kod Srba i Stihi kakovыmь obrazomъ lюbovъ u braku sohraniti možno.

KNjIŽEVNA VREDNOST. — Čisto književna vrednost romana Milovana Vidakovića je mala. Njegovo delo je mešavina preteranog fantaziranja i neprekidnog moralisanja.

marta 1838. Davidovićev čisto književni rad je neznatan. Kao đak publikovao je 1812. u Budimu dva mala spisa: Spisaniя učiliщna od I. Jagta, i Nastavlenie kъ blagonravію od Ajzenmana.

Prvi njegov ogled u tome pravcu bila je Laža i paralaža (1830), mala komedija karaktera, u kojoj se ismeva lažno i površno tuđinsko vaspitanje, sa mnogo lokalnog, čisto srpskog, sa lepo

Nije obuhvatio onako široku galeriju poroka i slabosti ljudskih kao Molijer (Sterijina je zbirka tipova mala), ali je u nas stvorio komediju karaktera i naravi, i držao je na dobroj visini.

Tako je u julu 1814. izišla Mala prostonarodnьa slaveno-serbska pєsnarica, prva knjiga Vuka Karadžića. Ona sadrži 100 lirskih, »ženskih«, i 8 epskih,

Iskrice su mala knjiga, ali bogata sadržajem, puna jakih misli i blagorodnih osećanja. U 33 »iskrice«, većih i manjih aforizama, Tomazeo

Ti prvi radovi Atanackovićevi, čija književna vrednost je vrlo mala, odgovarali su ondašnjem književnom ukusu i imali su uspeha. Podunavka je o njima 1846.

U vremenu od 1877. do 1888. izišlo je pet svezaka njegovih pripovedaka. 1902. izišla je u Mostaru još jedna mala zbirka Poslednje pripovetke. 1879, izdao je putopis S Drine na Nišavu.

On piše sa planom, vrlo pažljivo i vrlo savesno, i pojedine njegove pripovetke u pogledu finoće izrade su mala savršenstva.

Milićević, Vuk - Bespuće

na istom mjestu, kako ih je on ostavio: i krevet od stare orahovine, pokriven grubom šarenicom, tkanom kod kuće; i mala gvozdena peć sa izlizanim strijelcem; rasturene fotografije po zidovima i nejasne u tami; i patriotske slike i jedna

i prijekora, on se trza i stresa kao šibljika, ustaje i, u papučama, oblačeći kaput, diže zavjesu i otvara prozor. Mala, blijeda svjetlost rasipa se po sobi; mlaz svježine i hladnoće udara spolja; tanka magla prekriva polje i rijeku; naziru

U drugoj sobi, na stolici sa laktovima o stolu i rukama na licu, ona je plakala jednim tihim plačem. Mala, prosta lampa prosipaše lijenu svjetlost na njezine kose koje su bile napola pale i na fino rumenkasto meso lijeve

Sremac, Stevan - PROZA

sa jednim kraljevsko-srpskim beamterom, da je s njim bio »per-tu«; a i našem Jovi dopalo se sve kod Švabe, i njegova mala ženica Katika, a još više voleo je da čuje kad Švaba stane da govori srpski, ili kad se kao malo naljuti pa psuje

— More, kakva krv! — veli Jova. — Druga je muka ovde! Mala plata, a skupoća velika, a pošten čovek ne može da avanzuje.

— Ne, bez sve šale — veli Jova — imao bi’ za nešto da te zamolim. Mala je stvar, tebe ništa ne bi koštalo, a meni bi bilo spomoženo. Nije mnogo... lako će ti biti da mi učiniš...

Gazda Radisav je — kako već rekosmo — držao kafanu i mehanu. Eno je na uglu ulice. Mala, čista kafana, sa četiri-pet stolova i sa verthajmovom kasom, u kojoj pored novca i hartija drži uvek gazda Radisav,

i hartija drži uvek gazda Radisav, za svoju dušu, i po jedan dobar, izbiran komad užičke pršute, pečenice nazvane. Mala kafanica, ali dobro radi. Tu dolazi raznovrsna publika.

Radičević, Branko - PESME

Bože, Bože, do neba ti fala! Eto amo idu deca mala, Tek što majka od sise odbila, I pustila iz svojega krila, Pa već, brate, taki sokolići, Već se uči biti

“ Što će baba, nije fajde, Već je u kut sela, Pr „Dela, bako, dela!“ „Dva deteta, kô vi mala, Majke svoje ne slušala, Pa zato i Bog pokara“, — Tako zače baba Mara.

Na svoju vernu on je stiska grud, Ne ćuteć de joj svaka drkće ud, On žarko ljubi njena usta mala I ne vidi odunda ruže bežuć.

Ali puče jedna puška mala, Puška mala, al' još manja šala: Na nju Ture ščeka Milutine, Zamrsi mu mozak u tikvine; Zveknuše mu prazne

Ali puče jedna puška mala, Puška mala, al' još manja šala: Na nju Ture ščeka Milutine, Zamrsi mu mozak u tikvine; Zveknuše mu prazne bakračlije.

Jošte gledni starca Milutina: Grdne rane dopao starina, Leva mu je salomljena ruka, Al' je mala to za njega muka: Starac klikće: „Blago li ga meni! Divno l' dedu i sebe zameni!

Pod Turčinom doro mi se slegâ, A Milenko ustavio zeka, Pa Turčina na mač britki čeka; Turčin gađa, puca puška mala, Ali puška misli da je šala, Baš u glavu Turčin Srbu zgađa, Zgađa dobro, no loše pogađa: Opali mu tu divnu kićenku

Ta pusta je volja u Srbinja. Jedna mala dolina se vije Kroz kamenje i kroz provalije, Travom, cvećem, žbunjem okićena, Za pesmice divno ugođena, I za vrulu

Nad izvorom gust lad on pravi; „Zbogom, mesto, voda veli, moje!“ Jer ga mora sad da ostavi; „Blago meni!“ mala tica poje, Jer je nema niko da rastavi: Sa ticom bi vesô pevô jako, A sa vodom tužan bija plakô.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Do dugo u noć sjedili smo na mlinskom pragu i gledali u pun mjesec, nas dvojica, velika i mala bena, a okolo su regatale žabe, pa uz tu kreketaljku nisi znao jesi li još na zemlji ili zajedno s mjesecom roniš kroz

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Usta joj behu mala i tanka, k’o paricom prorezana, oči svetle, tihe i čiste... A još kad se bolje zagleda ona nežnost i finoća bele i

Bašte naše behu razdvojene potokom, preko koga se prelazilo na nameštane, oveće, kamenove. Tvoja mala kućica, skoro zidana, prizemna i mestimice okrečena, skrivaše se u dnu bašte i od nje se viđaše samo krov sa novim

V Beše početak zime kad na glas teške bolesti moje stare majke opet dođoh. Iz gostinske sobe viđaše se mala svetlost. Uđoh pravo tamo. U prvi mah ne mogah ništa da raspoznam zbog male svetlosti, pare i dima duvanskog.

Samo, ona ti sad beše — da li se meni tako učini? — tako mala, skučena i propala u zemlju kao da se bojala od nečega i zato skrivala. Tvoja bašta i dvorište bejahu čisto goli.

Crna joj kosa u dugim kurjucima pada niz leđa. Oči velike, crne i pokrivene dugim, tamnim trepavicama; usta mala, puna, nabubrela, ali ne crvena već tamnorujna kao od velike vatre, oprata, pogorela.

Zatim odoh ka trešnjama koje su bile u sredini vinograda i oko kojih je bila mala ledina. Po granama i oko stabla bilo je obešenih i poređanih ženskih haljina.

Vidiš li? STARI DANI Šta ima sad tamo da vidite? Ništa. Prosta, mala varošica, opkoljena vinogradima i brdima. Sa udaljene stanice dovezete se kroz vinograde.

Da li što je bilo sve pretrpano? A i soba im nije bila ona velika gostinska, već druga, ova mala, u kojoj se ručava, večerava, pokrivena starim, izlizanim pokrovcem i masnim jastucima.

Prostrana, nameštena i uvek otvorenih vrata i prozora. Sproću ove bila je mala soba u kojoj su sedeli, spavali. Od te sobe pružao se drven, suv doksat, krevet, po kome je svagda bilo gomilice

U tom uveliko svanulo i ona je prvi put dobro videla i razgledala sve, naročito sad svoju, novu kuću. Kuća je bila mala, sniska. Oko kuće bila je prostrana bašta. Bašta je bila lepo uređena sa čistim, zasađenim alejama.

Kostić, Laza - PESME

pođite do javora, pobratima onog bora, što ga stuži i cacyši neiskazom veljih muka Kosovkina bela ruka, te je njemu ruka mala grdne jade zaveštala; a kad guslar po njim gudi, iz javora jade budi, iz tamnice jadi lete da se braća jada sete, da se

Trepetljike zvekom zveče uz tamburin udaraj, po poljani bude cveće uz mirisan uzdisaj. A na svakom cvetku paja jedna mala čista kap, je l' to magla uzdisaja, što se slegla u tu kap?

Sprovedimo mu samo bisage do male one lađe zemljane! Nepomična je lađa mala ta, nepomična, al' svoje putnike najstrašnijom brzinom odvozi. Sprovedimo mu prtljag, braćo, taj.

ljubavi pregoleme po svom telu i odelu, po pokućstvu žensku celu, striz po strizak, niz po nizak; sad baš kipa kiti mala što kazuje boga Bala, Filišćanu znak pobožja: — pade slika sa podnožja; delila se grozom strese, obazre se, u grlu joj

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ja sám, koliko ih u glavi imam, mogao bih jednu knjižicu napečatiti, kao što je mala pjesnarica. Ima ih vrlo lijepih i udivitelnih, nego su po većoj časti sramotne.

Kako su ove novine veoma retke, a naročito njihovi dodaci, to je u nauci nastala mala zbrka oko prvih objavljenih narodnih pripovedaka.

Priđemo li s te strane našoj narodnoj priči, naša ljubav za nju naići će na ne mala iznenađenja. Ovo, naše vreme, kao nijedno ranije, u stanju je da uspostavi prisan kontakt sa starim bezimenim

Kad je bilo na po puta, bogme đevojka odvojila bješe, jer pusti nekaka mala krila ispod pazuha. U to ukori jedan drugoga, te priošinuše i obodoše konje, i pristigoše đevojku.

I tako je Usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te Usud uzme motiku i stane kopati; onda i onaj čovek uzme motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Bog s nama, tako ni Turci ne govore! LjUBA: E majka, to nije zabadava. Ona oće da je nevina, nježna; vidiš kako je mala i sitna, pak joj takav i razgovor. I ja sam počela tako govoriti, ali me je baba ispsovao zato.

ANICA na pendžeru škripi zubi. ADVOKAT: Drugog spasenija nema u ovom slučaju. FEMA: Ali, gospodine, cela će se mala smejati kad čuje da se Fema s Anicom pomirila. ADVOKAT: Ništa, ništa, razumete li? Ja vam kažem.

ADVOKAT: Ništa, ništa, razumete li? Ja vam kažem. A ja mislim da sam ja bolji nego cela mala. He, he, he, gledajte me kako se rumenim. FEMA: Ne mogu, gospodine, kako ću se s takvom flandrom pomiriti.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Ovde. Sada. (18. II 1992) AVE MARІЅ ЅTELLA Zdravo zvezdo mora, Zdravo mala vatro, Uljanice božja U sve nižoj noći, Što svetliš na nebu A zariš u duši Ko žižak blizanac Na dnu ogledala; Onaj ko

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

kućama, lezbosi pred pozorištem, peškiri u dragstoru, siledžije na zadnjoj platformi trolejbusa — sve je protiv tebe, mala moja, svi bi da te dovate, svi bi hteli da se uvere da nemaš ništa pod majicom, nego da ti grudi stoje onako, same od

i još mesar kazao kevi: „Gospođo, video sam vam sinoć malu na televiziji, pa baš kažem ženi: pogle, kolko je izrasla mala iz komšiluka! Oćete li od buta ili od bubrežnjaka? Suvih rebara — nestalo!

Pa, profesionalni šetač kakav sam ja, muva se prilično po varoši, a ta mala je neprestano bila napolju: često sam se pitao spava li uopšte to dete kod svoje kuće?

Pre neki dan videh da moja mala Ana nosi onu široku trapezastu haljinu bez Struka, i učini mi se da je ne nosi bez razloga!

još jednu grmljavinu, a ljubavnici se vraćaju da još jedanput kažu jedno drugome da se više nikada neće zabavljati! Mala Anči mi je tako, najmanje pet godina, zviždala ispod prozora ili mi nameštala zasede na ćošku i pričala svoj život u

Toliko mi se spava, nemate pojma! Probudite me jedino u slučaju da se mala Ana vrati. Inače, ujedam! Autor GLAVA I Ana susreće pisca ove knjige i čavrlja s njim u ogromnim količinama.

punoj promaje i budnih nastojnika, dobijajući hronični bronhitis, a o distoniji neurovegetativi da se i ne govori. Mala je pokupila strašne reči, a? Jer, uopšte uzevši, naši su klinci, znate, potpuno bez lovijanovića.

A svađate se — možete samo u kupatilu. Koješta! Posle sam otišla do svog čamca. Još kad sam bila sasvim mala, matori me je nedeljom vodio na reku.

Pošto su mi nabacili komplekse da smo strašno mala, mada simpatična zemljica, ispričah im priču o zecu: — Dakle, taj zec — počeh — maznuo je nešto više ružica nego što

da onaj iznad njega mora danima bogomdano pravo da ga masira, šetajući se duž crtaćih stolova: „Opet ste zadocnili, mala moja!“ Bila sam bolesna i autobus je kasnio, a umrla mi je i tetka! „Neka se to više ne ponavlja!“ Neće, obećavam!

Kraljevstvo i, uopšte,tako propadne stvar sa gostovanjem na Ostrvu, ali sila je ona, Svetlana — izvući će se već mala Svetlanica! Eto sa kakvim svetom treba da provedem još pola godine, ukoliko, naravno ne budem okinula razred.

finom gospodinu i rukovao se s njim i bogzna kako, a zatim je, pokazavši glavom u mom pravcu, kazao da sam „slatka mala divljakuša“! Kako to da shvatim?

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

І 34 BORANjA 35 ČUDO U GLAVAČIĆIMA 38 KLjUČ OD KUĆE 39 І 40 KUĆNO SUNCE I SNEG-ČEDO 41 KUĆNE DUŠE MIRIS 42 MALA SOBA, BUNCALICA 43 MALA SOBA: ISTJERIVANjE STRAVE 45 BAJINA BAŠTA: BOLNICA 47 ČITAJUĆI DANILA, SVETI MARKO 49 SVETI

U GLAVAČIĆIMA 38 KLjUČ OD KUĆE 39 І 40 KUĆNO SUNCE I SNEG-ČEDO 41 KUĆNE DUŠE MIRIS 42 MALA SOBA, BUNCALICA 43 MALA SOBA: ISTJERIVANjE STRAVE 45 BAJINA BAŠTA: BOLNICA 47 ČITAJUĆI DANILA, SVETI MARKO 49 SVETI SAVA: URANAK 53 PRETRES

VASIONA 189 SONETNI KVINTET ŽUTIH DUNjA 190 І 191 II 192 III 193 IV 194 V 195 *** 196 GROM O SVETOM SAVI 197 *** 200 MALA PUSTOŠ POD NEPOJAMNIM POJMOVNIKOM BEOGRADSKOG NEBA 201 *** 202 SVETILAN U ZNAKU SVETLOSTI O SVETOM ĐORĐU 203 U

Ruj-stidnica zuji o vretenu. Veje perje - zujac u refrenu. Zaleluja kućne duše miris. MALA SOBA, BUNCALICA Bunca zdjela podbjelom. Grcav smijeh kuvara. Isparava vonjavo težak vonj iz odjeće.

šporeta, gdje djevojče bolesno buncalicu mrmolji: Smuk mi pije očice, siđi, sveče, s ikone među moje koščice... MALA SOBA: ISTJERIVANjE STRAVE Baca lonac kljukove: kulja para sobicom. Razmile se stràvčići: dvoji, troji, četvori.

Izvuci se, krtice: plamti lampa leptirom, bijel-luka češnjevi ljuskaju se s vjènčića. - Mala soba, buvara. U buvari bỳvčići. Zukte muve zlatnjače.

Diše pšeničnik, mek kao sunđer. Mladicu kupa ribar kaluđer. Tihuje ovde mala bolnica, ljupko krečena. Lice sušice, pečal, prokaza - seja ognjica. (Odiše zrakom prah od dušice.

- Kyća naša mala u zvuku traje, mada raspadnuta; a miris njen mi, crnilom od zala, došumiv krepak, zlati se i brčka od jutra ranog

*** MALA PUSTOŠ POD NEPOJAMNIM POJMOVNIKOM BEOGRADSKOG NEBA Kafana „Marina“ nalazi se, idući s padine Dorćola prema Dunavu, u

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, carica! ALEKSA: Morate jošt znati da je njena zemlja vrlo mala, da joj prihodi nisu ni kao moji. Und kurz und gut: ja sam preduzeo sebi samo devojku uzeti, a ona je udovica.

Jelica: Pa kako je gospodin baron bio na balu i igrao s caricom kad je tako mala? Mita: E, u carskom dvoru znate da su svi velikaši, pak nije nikakvo čudo što je i carica bila velika, ili, kao što

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

DEČAK 305 SVI POD KREVET, GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) 310 PRIČA O PALOM DEČAKU 314 TRI PISMA 317 MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE 323 MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE 324 DRUGAR VJERNI 326 NA OBALI UNE 328 RĐAVO

GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) 310 PRIČA O PALOM DEČAKU 314 TRI PISMA 317 MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE 323 MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE 324 DRUGAR VJERNI 326 NA OBALI UNE 328 RĐAVO ORUŽJE 330 PISMO 332 TUŽNI

Vučica ide čupavog lica, nečijim tragom oprezno njuška. Prošla je mala Crvenkapica. Starino lovče, gdje ti je puška?

Iskra mi zlatna u vodu pala, tamo je zgrabi ribica mala. Uzalud bi mi trud. Od toga dana nisam na miru, udicu bacam po svakom viru u dan vjetrovit, ružan.

Divovski klobuk pečurka širi, ispod nje mala kućica viri, u njojzi život veselo vri, stanuju tamo patuljka tri, patuljak Rudar, patuljak Lovac i brat patuljak

Oluja ide, drveće puca, oblak se vuče crnji od gunja, a mala Rada na vrata kuca. „Otvorte ljudi, bojim se munja!“ Uzalud zove sirota Rada, u maloj kući tišina vlada.

! Jutros ga rano pojeo vo.“ Kad stigli kući, panika prava, u sobi divna curica spava, a kuća mala, sređena, čista, sija ko rosa s ružina lista. Blista se patos, prozori, zid. Sva tri prljavka spopadne stid.

Brzicom oštrom ko munja šiba pastrmka smela, vatrena riba. Podno bregova zaravan mala, tu Japra nije potočić više, strmoglav juri u badanj uski: evo ti mlina starine Triše.

Načini Žderko u dobru mom Kosovo pravo, pokor i lom!“ I najzad, bruka da bude veća, tu je cedulja mala: „Odlično pričaš, majstore Tošo, svaka ti, brate, hvala.

Ti možda ne znaš, bakin anđele lep, dedica Jovan — već je odavna slep. MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE Bilo mi je dvanaest godina, prvi put sam sišao do grada iz

Ti možda ne znaš, bakin anđele lep, dedica Jovan — već je odavna slep. MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE Bilo mi je dvanaest godina, prvi put sam sišao do grada iz mog sela, tihog i dalekog, kad

Eh, dječačke uspomene glupe! Mala moja iz Bosanske Krupe! Jesi li me spazila il' nisi, zbunjenoga seoskoga đaka, svjetlokosog i očiju plavih, u

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ova je dvospratna i pred njom jedna klupa i više stolica. Nekoliko mladih ljudi stoje i razgovaraju. — Ovo je moja mala, — kaže žena za devojčicu koja joj se baca u suknje. — Kako se zoveš? — Huana. — Da li si valjana, Huana?

Ima li i slike vaše matere? — Da, da, evo ovde su moji roditelji; tu sam i ja sasvim mala. Smešno? — Ličite više na oca. Je l̓ ovo vaš brat na slici pored vas, ili...? — Ne, moj verenik. — Blizu venčanje?

Njegove oči su pune suza: — Mala je bolovala već tri dana i moja žena se već razboljevala što nijedan doktor ne može doći na ostrvo i što ćemo je tako

Devojčica je bila neprestano u bunilu i vrućici. Treće veče žena se razvika: umire, umire! Skočim iz postelje, vidim: mala stisla zube, prevrnula oči, poplavila; umreće sigurno.

— Savršene devojke. Idu već u školu. O, nemojte! — Zašto ne; za konfete. — Kako se kaže, Ivona? Mala se toliko zbuni da, otvorivši šačicu, umal ne ispusti novac. — Nemojte ih mučiti.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

ove trke, Zadovoljno suče raščešljane brke; Pa skupio decu i grožđe im daje, A pesme se hore — i vesele traje, A deca se mala oblizuju samo — Ta deca smo, deca — a šta drugo znamo!

Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada, Mala jedna tica živi od starina, od vajkada. Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, niti beži od

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

4. Kada čoveku svaka plata izgleda mala životna razmena tesna i prava na trajanje uska i bezukusna samoga sebe treba da sabije natrag u ljupki oklop puža

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: A zar ja znam? Znam da ovde u dvorištu ima ona mala kuća, dve sobe i kujna, što je pokojni Mata zidao pre osam godina. Znam da u toj kući još od početka sedi ta tetka.

TETKA: Pa, videćemo! DANICA: Ja bih tako volela da se vratimo u onaj stari stan. Bila je, istina, mala kuća, ali smo imali bašticu, a posle, ne znam, ali mi se tamo dopadalo, možda i zato što sam skoro celo detinjstvo

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pri susretu sa vojnicima naročito sam ih posmatrao, da bi me pozdravili. U početku, to je bila mala razonoda za mene i kao neko zadovoljenje za sve one pridike koje mi je održao komandir.

Oči već staklasto sjajne, ali još vlažne, zurile su nepomično negde iznad naših glava. A iznad desne obrve videla se mala rupa, oko koje je bio crven venac od krvi. Skidosmo šajkače. — Druže...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Znam, nego ste izvesno žalili?... nastavi Ljubica zapitkivati, tako radoznalo, kao što mala deca raspituju za nepoznate im stvari. — Žalite jamačno i sad? — E, ne mogu doveka žaliti... svemu ima kraja.

I celo joj lice detinje, nežno... mala ustanca skupljena, rumene se tanke usnice, misliš sad će da zaištu lutku. I gleda naivno, kao da je malo u svetu

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

povorke poprasnuti - porasti posigrati se poigrati se prevrlija - koji se prevrće (igra rečima) pregačica - mala pregača, kecelja pređa - vuneni, pamučni ili laneni konci, raspoređeni po dužini i sastavljeni upredanjem; 2.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Jedva su ga spasli naši napoličari i moja dobra, mala, nežna, baba Jula. Sestre moga oca nisu bile srećne: jedna je umrla mlada, a druga je bila nesrećno udata, u Zagajce,

Prekoputa katoličke katedrale, bila je srpska Saborna crkva, sa dvorom vladike, od mramora, i mala škola mog srpskog učitelja Berića, kod koga sam učio četiri osnovna razreda.

Na jednoj staroj barci vozim se dakle do brodogradilišta ribarskih čamaca u Žurkovu. To je mala kamenita uvala, sa kafanom, jednim finansom, sa lupom dasaka i struganjem borovine, ispod stena, na kopnu, i pod jednim

Nego onaj mali dodatak u težini, na desnom ramenu, puška manliherka, koja je težila, čini mi se, 3¾ kg. Ta mala razlika u opterećenju dovodila nas je, posle 30 do 40 kilometara, do pravog besnila.

Svi su bili ljubazni prema njemu. Samo, kad uzjaše konja i povede bataljon, mala deca u Nišu trče za bataljonom i pogađaju.

U vozu nije bilo osvetljenja i videle su se samo senke. Mala deca ležala su, na podu vagona, oko naših nogu. Iznuren, nisam mogao oka da sklopim.

Pred veče je pred Operom prepuno. Prekjuče su ispratili Pučinija. Maestro je izišao na mala vrata, sav obasut cvećem. On je skoro sed, ali je još uvek vrlo lep. Mučile su ga samo gospođe.

Poslednji je dan u ovoj godini. Pred veče je stigla mala, crna lađa, koja obilazi ostrva. Rekoše mi da će zanoćiti kod nas, jer će, noćas, biti čuda.

Sav je kraj zasađen kupusom. Po blatu, drvene, grdne obuće ljudi ostavljaju trag, koji je kao mala lađa od blata. A nad zelenim poljima, beo povez žena, koje se vraćaju u sela, lebdi po mraku, kao daleka, mala jedra.

A nad zelenim poljima, beo povez žena, koje se vraćaju u sela, lebdi po mraku, kao daleka, mala jedra. Lica su sva u komadima. Nosevi, vilice, čela su četvorouglasti, i crni. A oči mokre na danu, i uvek mutne.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Mušica, onako kako je mala, uluči trenutak pa mu uleti u nos. Car skoči pa stade da kija, ali mušica ne iziđe iz nosa.

sve dečica sama, Na njima krila i sjaj oko glava — Lete i mašu na njih ručicama: Kom oko vrata tračica krvava Kom rana mala ko rumena ruža Na belim grudma.

I dokle mati na grudi stiskava Čedo — zvezdama mala jata brode Anđelske duše nevinih žrtava. JOVAN PUSTINjAK 1. Ribizle Surovi asket što je mesto kruha Jeo skakavce — što

Žega, Kada se znoji I u hlad bega— Ali na gumnu vršaj stoji! Svi su na poslu — žetveno doba— A ona, mala — grozd u ruci— Sedi i grozdić boba. Kad iznenada, vijor...

Pritrčaše mu ko bez duše Pitanjima ga obasuše— Al mala davaše znake Ručicama obema Da je gluva i nema... — — — — — — — — — — — — — — — — — To beše davno al od tada Misli se

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Čime sam mogao učiniti toliko zla? — primetim u strahu. — Ostario si, a ne znaš ni ono što znaju i mala deca po ulici...

To će biti mala srebrna statua Eskulapova, koji će u rukama držati takođe srebrni divit, oko koga se prepleću dve pozlaćene zmije sa

” Ministar ga premesti. Ali, na žalost, zemlja mala, a rđav glas daleko ide, te ga tamo još gore dočekaju i, šta se drugo moglo raditi, već to čudovište što piše pesme,

Ta mala neprilika što je pretrpe ovo dobro društvo, ne ostade jedina. Prođe neko vreme, pa se pojavi jedan mlad čovek, koji izd

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

LjUDSKA NESTALNOST Mala Kosa neobično voli svoju teticu. S njom jede, pije, spava, zabavlja se... provodi cele dane i noći.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Ali šta ako je tatina plata mala plata, Ako ni za hranu ne može dospeti? — Ako je tata dobar tata, Treba ga i sa malom platom voleti.

Dok ima sunca, kostiju i vode, Može se živeti na ovom svetu. FENEK Fenek je mala lisica. Da bi je Video, otidi do Arabije, Ili, još bolje, do Sahare.

Dugo je ona, dugo zvala Al niko ne prozbori ni jednog slovca. Moja ulica je čudna i mala Krotka i tužna, kao ovca, Ni dva tramvaja tu ne bi stala Ni dva tramvaja, ni tri osnovca.

Snaga izdala, pamćenje vetri, A babe dobro poznaje: nekada Bio je veren s njima, sa sve tri! Mislio je: brak je mala usluga, Što se daje nakratko, pod dejstvom Trenutnog osećaja, i od supruga Oslobađao se, već sutradan, bekstvom.

Teško je uhvatiti zakon ženstvu... Svak bi hteo starost u tihoj luci, Kod kuće, ne u inozemstvu... Samo, bolje je mala para u ruci Od muškarca koji je uvek u bekstvu...” „Gle, kako joj je zena zaiskrila!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Jaje evropske jegulje je malo, providno zrno prečnika od prilike jedan milimetar. Iz njega se izleže mala, kao staklo providna larva, nešto malo lakša od vode, što čini da se ona odmah počinje lagano dizati ka površini vode.

Ta je stišljivost vrlo mala: jedan litar vode, izložen pritisku vodenog stuba od jednog metra visine, smanjuje se za 4 milionita dela svoje

sviju strana; pošto je pritisak proporcionalan površini na koju deluje, a ova je kod svake pojedine čestice mikronski mala, svaka od njih u stanju je podneti svoj deo pritiska, a sve skupa podnose celokupan, integralni pritisak na organizam

U velike vrške uvek se stavlja i po koja mala, gusto opletena, za hvatanje sićušnih organizama, koji bi ušli u veliku vršku, ali bi, pošto je ova retko opletena, iz

je vrlo prosta kad se radi na maloj dubini, odmah ispod površine vode: to je, kad su u pitanju sitni organizmi, obično mala konična kesa razapeta na metalan okvir od vrlo guste mreže i spletene od tankog i jakog svilenog konca.

Okrugla vrata, pritvrđena jakim čeličnim zavrtnjima, nisu propuštala ni kap vode. Sa jedne strane kugle bila su dva mala prozora sa prečnikom od 20 santimetara; oni su bili od cilindričnog kvarc-stakla debelog 7,5 santimetara.

Aparat ima oblik šuplje metalne kugle čiji je prečnik svega 45 santimetara. Na kugli se nalaze tri mala staklena prozora od debelog kvarc-stakla, jedan, na samome dnu kugle, služi za snimanje, a druga dva za propuštanje

bi po njihovom nahođenju i možda po zdravoj ljudskoj logici trebalo da bude, ali se ponekad stvari dešavaju i drugojače. Mala bretonska ribarska varošica Pempol, iz čije smo se luke ovoga puta otisnuli na okeansku pučinu, čuvena je kao gnezdo i

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

prizri i va mnoga vameni, sija ne po dostojaniju bo tebe pohvalu prinesoh, n po sile malago mi razuma, temže i mala vazmazdija čaju.

Na moja mala prinošenja pogledaj i u mnoga ih uračunaj, jer tebi ne prinesoh pohvalu kako priliči, već koliko je moguće malome mi

Rakić, Milan - PESME

Svi Grci nazad! — Evo veče pada, Sva raznobojna, mirno teče Sava, I tamnomrka nad njom, Mala ada, Ko cvet vodeni nad talasom, spava...

Ah, zbogom, Gospo: evo veče pada, Sva raznobojna, mirno teče Sava, I sivomrka nad njom, Mala ada, Ko cvet vodeni nad talasom, spava... III Sinoć sam, Gospo, pio razna vina, A sve u čast i slatko ime vaše.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ali ti je malo po svijeta te si svojom zlošću otrovala, no si otrov adske svoje duše i na ovaj kamen izbljuvala? Mala li je žertva sva Srbija od Dunava do mora sinjega?

VOJVODA BATRIĆ Turci braćo, — u kam udarilo! — što ćemo vi kriti u kučine? Zemlja mala, odsvud stiješnjena, s mukom jedan u njoj ostat može kakve sile put nje zijevaju; za dvostrukost ni mislit ne treba!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

mogla da načuje, kad su one bile nasamo i mislile da ih niko neće čuti, još manje se bojale da će to Sofka, onako mala, razumeti, a kamo li upamtiti; ili, što je i sama, kad je odrasla, svojim očima videla.

Sofka, jednako osećajući na sebi njegovu ruku i grleći mu kolena i široke čohane čakšire, i tada još, onako mala, pa je već znala da će to ma- | teri činiti radost i sreću, mazeći se oko oca, počela bi da odriče i da se pravda: —

Tetke, strine utrkivale su se kod koje će Sofka, još onako mala, biti u gostima; kod koje će što duže ostati i biti gošćena i čašćena, i to toliko kao da je ona kakav star čov|ek.

nesreća nije dogodila, da, kada tom nesrećom budu rastavljeni i nemajući kada o čem drugom da misle, bar ih ona, ovako mala, ima onda u dobroj uspomeni po njihovom dobru, po ovom njihovom gošćenju, čašćenju, i kao takve, bogate i dobre, pamti ih

pogledom, uvek kao u prkos, na ravnodušnost naprćenom donjom usnom, zbog čega joj je uvek oko krajeva usta bila kao mala senka.

Oko nje, po podu, bila su poređana deca, mala, još na sisi, koju matere nisu mogle, zbog čestog dojenja, kod svojih kuća ostaviti, već su sva bila ovde pokupljena i

Marko ju je vodio. I sam valjda osećajući da će kuća, naročito ona mala, jedino okrečena sobica, | na Sofku učiniti težak utisak, išao je ispred nje kao hoteći sobom da zakloni kuću.

Toliko je to išlo, da je ona mala, pitoma Milenija, sigurno ne mogući više da izdrži tamo po dvorištu i po kutovima najezdu tolikih njih, koji su je

U kujni svetluca mala lampica što je na stoličici blizu vrata. Gori ona tiho, mlako, šireći od sebe zadah prolivena gasa.

Pandurović, Sima - PESME

Sami, u kutu teškog, crnog vlaka. Mala jeza zime, ili straha, minu Telima našim pri odlasku mraka, Kada hladno sunce sa visina sinu.

Voda se morem svud oko nas pljuska, Preliva sumnjom i prostire svuda. Nas nosi sudbe mala, trošna ljuska. ODBLESCI U Dunavu se stari grad ogleda: Opale kule, crna gradska platna; U njima prošlost izumire

I dok mukom ćuti moja mala soba, Ja osećam radost snage, radost moći; Osećam da sam, u to mrtvo doba, Čedo moćnih snóva, vidovite noći, I da

masa što se kreće Kao val; veselje što raste k’o plima, Radost koja sija na licima svima; I u tome sjajnom hýku mala scena. Glavna lica: jedan p e s n i k, jedna ž e n a. — Ah, kakva sreća! I vi ste na balu. — Slučajno, Gospo...

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ Kako mu se mali kaza, on ga je dugo gledao pravo u oči. Mala Elvira, kao da zaštiti brata, zagrli ga rukom. Ostala djeca mukom gledahu gospodu.

O njima se u opšte mala briga vodila. Na Pavlov dan, toga ljeta, djeca kriomice saviše po kitu cvijeća, pa pođoše ranije no obično k učitelju.

Tako skoro u jednoj kući na Ceklinu, pitam: „Kamo ona mala?“ — „Malu zovu majkom već“, odgovori mi njezina ista mati, smijući se. — Ja se prekrstih.

Petre ovdje ti! Luka, Marko, ti Čevljanine sjedi, sjedajte. Što ću vam ja, kuća mala, a vas mnogo. Može vam biti!“ Serdar je sve to izasuo onako u dušak, ne čekajući ničijeg odgovora.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Svaka baka pod svoj kotao puše. — Bašta je prvi ambar. — Ako je i koliba, naša je. — Svak’ je od svoga mala gospodar. — Teško onom ko u svojoj kući služi tuđa gospodara. — Tuđa kora zube lomi. — Svak’ je u svojoj kući kralj.

— Svaka voda s potočića jaka. — Pade Pliva u Vrbas pa izgubi svoj glas. — Svaka voda k moru teče (ide). — Od mala malo. — U malo može biti dosta, a u dosta malo. — Kap po kap ide sve do kap. — Mali vo uz velikog ore.

— Dva loša ubiše Miloša. — Veća glava, više glavobolje. — Velika drveta dugo rastu, ali za čas padnu. — Mala sjekira veliki dub povali. — Sokolove pojedoše vrapci. — Đe velika zvona zvone, tu se mala ne čuju.

— Mala sjekira veliki dub povali. — Sokolove pojedoše vrapci. — Đe velika zvona zvone, tu se mala ne čuju. — Đe veliki konji igraju, onđe malijema trbusi pucaju. — Gde se bivoli kupaju, tu žabe crkavaju.

bio neki glasoviti junak i veliki hajduk imenom Ramo, pa kada je veoma ostario i počeo već o štapu hoditi, pristala bi mala djeca za njim, govoreći mu: „Adže Ramo, dobar ti si“! — a on bi im na to odgovorio: „Hvala bogu, jer ne mogu“!

Sluga joj odmah donese veliki grozd, u kojemu je unutra bila skrivena mala zmijica, koja je ujede i zada joj suđenu smrt.

Kažu da macaruli noću idu u društvu, i svakome navrh glave gori mala svjećica, a oni plještu rukama i podvikuju. GROBNIK „Grobnik“ postaje u grobu od veoma grešnog čoveka.

“ 5 (Kad ostanu dva igrača) Eci, peci, pec! — Ja sam mali zec, Ti si mala prepelica — Eci, peci, pec! 6 Dva se petla pobiše, Na popovo ognjište; Jedan veli: „Iš!“ Drugi: „Da žmuriš!“ 5.

(Čovek vuče ovna za vunu) 37 — Ja doveka natrag hodim i repove napred vodim? (Mutavdžija, dlakar, strunar) 38 — Mala baščica sitnim trnjem ograđena? (Oči i trepavice) 39 — Manje od zrnca, brže od zeca?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ I tako Bog uredi, te u sviju ljudi postane na tabanima u obadvije noge kao mala dolina. I tako ostane i do danas. H. ŠTA JE NAJGORE NA SVIJETU? ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN.

mesto nje stoji manja, i tako je je Usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te Usud uzme motiku i stane kopati, onda i onaj čovek uzme motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan.

” I tako Bog uredi, te u sviju ljudi postane na tabanima u obadvije noge kao mala dolina. I tako ostane i do danas. 19. ĐAVOLjA MAŠTANIJA I BOŽJA SILA. Krene jedno jutro carev sin u lov.

Kad je bilo na po puta, bogme đevojka odvojila bješe, jer pusti nekaka mala krila ispod pazuha. U to ukori jedan drugoga, te priošinuše i obodoše konje, i pristigoše đevojku.

Nasmije se otac put njega, no i uzdahne govoreći: „Jadno dijete! što ću za ovaka mala dva jaja uhvatiti?” No ono mu odgovori da će mnogo i mnogo uhvatiti.

Ne postaja malo dođe i jedna mala vaščica, stane se oko nje umiljavati, a ona joj odlomi parčence pogače pa je uzme na krilo, počne je milovati, i hraniti

Kad tamo a to mala kolebica, nepočišćena i u njoj vatra raštrkana i već se zgorela. Ona lepo uzme metlu pa počisti kolebu, vatru skloni, i

Sveti Sava - SABRANA DELA

A to, ako bi i bilo teško, treba po mogućstvu odstraniti. GLAVA 10 O svetim postovima velikim i o dva mala posta, svetih apostola i Hristovog rođenja Tako je u proste dane godine, a u dane svetih postova nije tako.

Amin! STUDENIČKI TIPIK (IZVODI) GLAVA 10 O svetim postovima velikim i o dva mala posta, Svetih apostola i Hristovog rođenja Tako je u proste dane godine, a u dane svetih postova nije tako.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Ionako te merka u dekolte! CMILjA: Nisam ja mala! IKONIJA: Ako su ga i pustili, neće dugo! Što dikla — navikla, brzo će on ope dupe na kiblu!

) IKONIJA: Veseli Anđelko, Bog da mu dušu prosti! CMILjA: Noliki čovek, pun života! MILE: Baš mala pratnja! Nikog iz društvenih organizacija! STAVRA: Laka mu crna zemlja! IKONIJA: Očajan dan za pratnju! Mnogo pada!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ova moja nikad nezaboravljena i neprežaljena mala sestrica u petoj godini vozrasta pokazivala [je] osobitu krasotu i ostroumije i da je živila, bila bi sovršeno podobna

Kažu za nekakva mitarstva, po vozduhu, tri velika, a trideset mala; da je i nji[h] toliko, mlogo bi i[h] bilo, al’ opet bi se ko nadao da će se kadgod kurtalisati; no njima nejma ni kraja

Gdi bi[h] god vidio najmanju devoj|čicu, mislio bih u sebi: ovo je mala mati čelovečeskoga roda. Od onoga nezaboravljenoga dna i do danas, kako gdi vidim dete pri sisi, spomenem se moje

kažnjavali u školi finik — smokva, drvo, cvet firgaz — palica od tankog pruća za kažnjavanje dece u školi forteca — mala tvrđava fortuna — sreća, sudbina ftori — drugi po redu ftornik — utorak had — podzemni «donji svet» u kome žive

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

poželje da mu je bućnuti u vodu, pak se prosušiti u „ajeru“, pa opet pljus, i sve tako dokle ga od te pomisli ne uhvati mala ježnja... Pa onda se sjeti e je slušao da ta rijeka otiče u more, a more da je široko kao nebo.

je nada se, te sleti tica i poče trčati nezgrapnijem dugim nogama, a kako trči, povija joj se tanki vrat i na glavi mala perjanica. Od njekuda pritrčaše k njoj njekakve sive i kusaste kokoši, koje činjahu: gr-grgr-gr. Bakonja uđe u kujinu.

To mu bijaše uživanje da sluša kako klopoću ona dva velika na stjenama i dva mala pred njim. Ako se noću koji ustavi, onda bi se vra odmah probudio; ako se dva slože u kucanju, onda bi se docnije

Poslije toga oslobodi se čak da ponudi i Srdaru svoju službu. — Baš mi tribaju mala klišta. Ajde i’ donesi iz vignja! — reče Srdar. Bakonja svrnu u novu mađupnicu, gdje nađe Bukara sama.

— Ključ je ponija Jerković! — Jeto ti sad! — veli gvardijan... — Ajde u viganj, pa donesi šta triba da razvrnemo mala vrata. Fra-Brne, držeći se za trbuh, zamliječi očima, pak će im: — Ja, braćo, ne mogu više! Jedva sam i dovle dopra!

Za njim ode i Duvalo. U tome se Lis vrati sa oruđima, te on, Mačak i Bujas počeše razvraćati mala vrata. Fratri se šetahu oko dvorišta. — Domaća, domaća i domaća izdaja, drukčije ne može biti! — veli Tetka.

Pa odnijelo ispred njega veliko kandilo i tri mala; pa odnijelo ispod njega zlatnu kutiju u kojoj se hrani presveta oštija; pa odnijelo starinsku pričesnu čašu, svu od

Ta to je prava blagodat. Bakonja hoćaše poigrati. I opet ga uhvati mala vrtoglavica od pomisli: kako se sve to dešava preko noć!

— Sad viđu kakva je guba! Nemoj se, Ive, žestiti, da ne učiniš kakvu ludoriju! Ajdemo k Baleganu kroz mala vrata! U tolikoj gorčini, Bakonji slatko pade to neočekivano ponašanje Bujasovo, te mu prijateljski stište ruku i ćutke

Razumi se, triba najprije da se mala navikne šta ja ne dolazim, da joj se kaže... — Ma na šta sve tolike pripreme i ta tvoja zebnja?

Najljepša joj bijahu usta, mesnata, ali ipak mala, nješto naprćena. Doduše, razdjeljak vrane joj, njekada bujne kose bješe se proširio, te se rumenjaše koža, ali pored

Srdar je zaludu tražio svakijem načinom da ga razgovori. Malo ga je dirnulo: i što se „mala“ udala, i što je Vrtirep opet otišao na parohiju, i što se Mačak uklonio, i što se Bujas obukao, te je i njemu blizu

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

O bolje da si kud bilo Pošao i da je pala Ko druge — zemlji u krilo. Ovako: o tvojoj niti Živeće teška i mala Toliko koliko i ti. SA USPOMENOM NA JEDNU PANONSKU SOBU Krevet u duborezu.

Ćosić, Dobrica - KORENI

“ Oči su mu se smejale. Sigurno sam pocrveneo. Tola sasvim tiho, šištavo zvižduće i prutom požuruje volove. — Dok su mala, i muška deca nose đinđuve — reče Đorđe zgrčen iza Tolinih leđa. — Samo su sitne ptice šarene. Gavrani su crni.

Razmekšalo se i pogospodilo; zelen kaput nosi. Usne mu se podrugljivo skupiše. — Zašto nećeš za dobro svoga sina? — mala, zabrađena, srdito mu prinese lice pod bradu. — Ovako će da se zatre... — šapnu i, preteći, zatrese glavom.

Gde to beše?... Mala radnja u dvorištu na Sen Mišelu. I Elen. Gde li je sada ona? Oči padoše na krevet. Ovu čegru je majka tkala.

Jurnu po sobi. Mala mu je. Ne, sve je ovo selačka idila i prošlost. Naš život treba da bude nešto sasvim drugo. Moj život nije Aćimov

Nisi morao to da mi kažeš. Neće oni biti tvoje sluge. Jok. Svet je širok. Srbija će biti mala mojim sinovima. Popi nekoliko krupnih gutljaja rakije i vrati se do korita. Pazi kako namiguje ovaj desni!

Obuze ga čudno vesele. Uze sviralu iz torbe, produva je, poče pesmu, mala mu je i suviše spora za njegovu radost, pa se razigra i zavitla u kolu, dugom, sitnom, bez kraja.

I svi beže odavde gde jesu. I svi neće ono što jesu. Bežite Vi, mladi vetrovi, jer jeste mala ova zemljica i jedinoj reci koju ima. I ta reka od tuge žuri da pogine u dunavu. Što se osvrćeš?

Anđa je dojila preživelog bliznaka Aleksu i žalila se da joj je mala gladnica počupala grudi. Šta bi Aćim rekao? Uzeo je dete u naručje i osmehnuo se sumnjivoj nadi.

I ti, Simkina osveto, kao i tele, nećeš znati ni ko ti je otac ni ko ti je deda. Ti, nesrećo mala, da znaš: oni što će da te cupkaju na kolenima i da Ti tepaju najviše će te mrzeti.

“ Ponekad mu dete ne bi ni odgovaralo, zaneseno igrom. „Čija si ti, mala?“ nastavljao je, stideći se. „Tatina.“ — „A, kako ti se zove tata?“ — „Šta se tebe tiče?

Kad mu je devojčica koja je bila najglasnija u igri na njegovo pitanje: „Mala, gde ti je kuća?“ odgovorila preko ramena i prezrivo: „Šta si ti, bradonja?

Đorđe sede na krevet i uze Adamovu ruku. Vlažna i topla, suviše mu je mala za njegovu nežnost. Nikad, nikad više, šapuće damarima, klonulo, bez trunčice snage. — Sad mu je bolje.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Brzina kojom je devojčica učila zbuni staricu. Još je više iznenadi da mala zna i ono što ona nije znala. »Od koga li je sve to naučila?

Majka svih reka osmehnu se tek rođenoj kćeri i podiže palicu ka zapadu, kad mala tvrdoglavica reče: — Neću na zapad! — Ti onda teci na jug, a možeš i na sever!

— reče i pomilova po obrazu najmlađu kćer, kad ova odseče: — Ne ja! — Pa, kuda ćeš? — zabrinu se Majka svih reka. Mala svojeglavica je ćutala.

— reče Majka svih reka strogo i odluči da pripazi na tek rođenu kćer. Mala reka se nevoljko poče spuštati ali od toga časa sve reke i rečice, svi izvori i potoci budno su stražarili.

Ko da pobegne od takve straže? Zamrlja od tuge, mala reka je ćutala, a dani su se krunili kao zrnevlje kukuruza. Majka svih reka već poverova da joj je najmlađa kći

Preko čitavog neba, sva blistava, kao šareni luk, putovala je mala reka. Jedan kraj luka doticao je vrh planine, drugi je nežno zaranjao u more, ali ona sama nije pripadala ni planini ni

« pomisli mali čistač pretvoren u kapljicu, ali se seti Srebrne ruže, i zadrhta: mora je naći, mora, mora! Mala plesačica prilazila mu je sve bliže. »Valjda im to nije carica?

Nailazila je jesen i ona se za nju ubrzano pripremala. List tada odluči da priupita sunčanu zraku. Ali mala lutalica nije htela ni da zastane.

Taško Oraško pljesnu dlanovima i četica se umiri. — A sada pozdrav! — reče Taško Oraško, a mala četa uglas viknu: — Dobro veče, i dobro te našli, stari! — Još bolje mi došli!

Kada je otvorio oči, oko njega je sve bleštalo. Činilo se da u svakom komadiću leda gori po jedna mala sveća. »Verovatno sanjam?« — pomisli princ ugledavši u kocki leda crvenu žabu, i zbog nečeg se seti crvene zvezde.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

I dalje je prepoznavao: neko je, evo, protrčao, to su mala, bosa stopala, još trapava, a u tragovima tih stopala ostaje prah vedrine.

i budilo u njemu sjaj neke nesaznane vatre, mada je dosadni Velestinac jednako opominjao da u svemu tome, moguće je, ima mala zamka sudbine. Riga od Fere nije slušao Rigu Velestinca. U leto 1796.

Dositeju se, razboritom i u groznici, nikako nije napuštala mala prostorija iz koje je, i kad je ležao, mogao da posmatra vreme kako prolazi dok ne prolazi.

To je bio prizor u kojem je najviše uživao: čokote sa lozom što dozreva pod dobrim suncem oduvek je doživljavao kao mala bića obdarena vedrinom.

za kujnu, kao što je nadgledao i podrum u koji su, iz Karlovaca i Zemuna, iz Feneka i Vrdnika stizala, kao poklon, mala burad sa vinom. Bavljenje sopstvenim domom nimalo ga nije ometalo u bavljenju drugim poslovima.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

243 CXXVII DOLAP 244 CXXVIII U KVRGAMA 247 CXXIX MALA PRINCEZA 249 CXXX SUNCE 250 CXXXI GOLGOTA 251 TREĆE DOBA (Posle 1900) 255 CXXXII PUSTITE ME KAKO JA HOĆU!

Kad dorasteš, kad razmisliš, Kaz'će ti se samo!“ J. Jovanović Zmaj V SIROČE Malena sam... i tica je mala, Što se nebom u zrak zavitlala; Lako j' tici, tica ima krila, Aoj krila, - kad bi moja bila!

Da sam cvetak, kao što sam mala, Ja bih srpskom svetu mirisala; Pa bi došle Srpkinjice mile, Mnome bi se lepo okitile, Met'le bi me za te grudi bele A

Malena sam... i zvezda je mala, Što se tamo gore zasijala; Lako j' zvezdi, ima svoga sjaja, A ja imam samo uzdisaja.

Da sam zvezda, kao što sam mala, Na srpskom bih nebu zasijala, Izišle bi Srpkinjice male, Pa bi zvezdu željno pogledale; A zvezda bi govorila

Jabuka ćuti ka' nojca ista... Tvoja je dika zvezdica mala, Što tiho, lako nebom se njija; Nojca naiđe - zlato se mrači Al' tvoja zvezda sve ljupče sija! M.

Na štapiću ide, kleca, Jad ga tišti, jad golemi; Za njim trče mala deca, On ih moli: Oprost'te mi! Oči su mu pune suza, Reči su mu pune jada, On se seća doba snage, On se seća doba

I zašto ne osta tvoja knjiga mala K'o grob siromaha, grob bez istorije, Kog u svetom miru oskvrnila nije Ni bezbožna grdnja ni bestidna hvala!

M. Rakić CXXIX MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao

M. Rakić CXXIX MALA PRINCEZA Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža,

čije su kose imale boju mesečeve svetlosti, čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao miris žutih ruža, - mala princeza je umorna od života, i ona je tužna.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

treperi, koso očešano Sunčevim zracima, ali vrhovi Brutijskih Planina, bolje pogođeni tim zracima, zablistaše u njima. Mala jedna lađica sa belim jedrima isplovi polagano iz krotonske luke. Pitagora je proprati pogledom.

Kad stigoše pred Demokritovo imanje, jedan oveći vrt koji se spuštao prema moru i mala jedna kućica, nađoše onde baštenska vrata zaključana. Oni zakucaše - niko se ne odazva. Zakucaše još jedanput.

Njegova iskustva su mu pokazala da ta mala primesa srebra čini zlato čvršćim i žilavijim. A tu tajnu svoga pronalaska ne htede nikome da oda, već je prećuta.

Kako je živa četrnaest puta teža od vode, Toričeli je zamišljao da se ona ne može popeti više od rifa i po. Ta mala visina omogućila mu je ovaj opit koji je 1643 izvršio uz pripomoć svoga prijatelja Vivijanija.

Njutnova biblioteka bila je, prema skromnim sredstvima kojima je raspolagao, mala no odabrana. U njoj se nalazila dela Euklida, Dekarta, Viete, Šotna i Valisa, a zatim predavanja Njutnovog učitelja Barova

Našao sam se u velikom dvorištu zgrade. Okrećem se na sve strane dok, naposletku, ne primetih dva mala suterenska prozora sa gvozdenim rešetkama kroz koje je izvirao tanak dim.

„Sada ću“, reče on, „da vam pokažem koliko jake električne struje može ova mala mašina da proizvede“. „Da bih bio u stanju da tačno izmerim količinu elektriciteta koja u određenom vremenu proteče

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ona je pisala o maloj kćeri njihovoj koja je o sebi govorila: „Ja nisam više mala Boba. Ja sam velika Slobodanka Nikole Glišića. Moj tata je u ratu, a ja stanujem u Vatrogaskoj ulici.

— Mi jesmo, ali kobilu što nema konjovoca svu raznese. U tom sam ja zalazio... Na samom zavijutku gde nastaje mala zaravan okretoh se i ugledah Nikolu na istom onom mestu gde smo se rastavili. Mahao je kapom i pozdravljao me.

Pa, bogami. Pogledaš u prvog komšiju, on boluje od iste muke. Ako nije žena, a ono je ćerka. Eto mala Lela što stanuje do crkve, devojčica, veli videću je sutra na prozoru, okopilila se i ceo svet zna da je apotekarovo;

Na patosu preko puta mene, žmuri komandant, natmuren, strog, strašan, a pored njega uvrnuta mala lampa čkilji i pomalo osvetljava njegovo crno lice i retke, mačorske brkove.

Tada je pored njega uvek mala, mila sestra Pound da ga povrati iz grča. I naslonjen na njeno rame i dokle ga ona miluje svojom punačkom, golom rukom,

Pored jedne trese se i cvokoće zubima u naslonjači prvi hugista, koga je opet spopao patriotski grč, i mala sestra Round umiruje ga nežno.

Samo je doktorova soba u odvojenom paviljonu još osvetljena i dežurna mіѕѕ Round, je kod njega. Mala vižljasta, anđeoska mіѕѕ Pound, sa zlatnim kovrdžicama na vratu i zaobljenim svojim trbuhom u kome nov život jedan sprema

Jest, ništa drugo od njega ne traži mala, nesebična mіѕѕ Pound, neka se ne boji i ne uznemirava. I ljubi mu rumenim i vrelim usnama čelo koje se vedri.

U naručju njenom, mrtvo najmlađe dete i svećica mala, voštana dogorevala je nad žutim, tankim kao igla njegovim nosićem.

moli: „Tatice, tatice, tatice, mili tatice, ne dam te, ne dam, nećeš umreti“, i grli me, steže, pritiskuje na svoja mala prsa, na kojima je bela košuljica već sva mokra od suza.

kad sam bila mala ... ovako ... oh Bože, nekad, ne znam ni ja, tako nešto mahnito, ne sećam se više, ničega se ne sećam, naslućivala

sve moje ljiljane, diši, udiši jako, živi, raduj se, živi! Kad sam mala bila, a ono je san bio šta li, onda sam zamišljala, radovala se, zaplakala najedanput ...

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

A pred njom mala čistina sa četiri kržljava bagrema, koja su se s proljeća razlistavala štedljivo i suzdržano. Stan je bio uzdužno

disanja od pognutog položaja, uzastopno širile i sužavale; i u tom širenju i sužavanju bila je kao neka prijetnja i jedna mala jeza.

Kao potvrda može da posluži ova mala refleksija: svi mi gotovo uvijek više ili manje stiliziramo svoje duševne patnje; svi mi znamo da njima nije strana

A u tome, priznat će se, postoji izvrsna mala poteškoća. Čovjek. Gorostasna tragična figura na pozadini agonično raskrvavljenog horizonta, na samom razmeđu između

A tamo, daleko, daleko nad krovovima, vidi se ipak jedna mala kapica vedrine koja obećava da će sutra možda biti lijepo vrijeme. Možda čak i vedar, sunčan dan...

XXVl Jedne godine u kasnu jesen bane u naše mjesto mala talijanska pozorišna družina. Vraćala se s turneje po jonskim otocima, gdje je doživjela niz neuspjeha i nedaća.

Jedno ugodno filantropsko iživljavanje, jedna prava mala strast. A u isti mah, i jedno gospojinsko društveno natjecanje.

Dodijeljena joj je, douše, mala ali veoma važna uloga: ta u stvari se radi nje, sirotog nezaštićenog odvjetka slavnog soja, i događalo sve ono što se

spontanog zaborava, momenat praznine, koja je, kao takva, bezdimenzionalna, u isti mah i beskrajno velika i beskrajno mala, i koje se zato, kao elementa nepostojećeg ne možemo sjećati. Prisustva imaju svoje dimenzije i svoje granice.

Postoji ta mala žežena istinica koju sam ispekao kroz kušanje života: ima u slabosti neka njena specifična, baš njoj svojstvena snaga,

Preko uličice, u uzanom Egidijevom dvorištu, iz koga je zauvijek nestala Kalpurnija, njena najmlađa sestra, mala Alda, izrasla je u djevojku. Kao da je ranije nisam uopće bio primijetio.

Provincija! A čudno kako i najveći ljubavni zanos, i najjaču zagrijanost može da smjesta rashladi neka sitnica: mala neukusnost, mali lični miris od nedovoljne soanjiranosti, najmanja ljaga smiješnog.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Sakupi se veliki zbor pred kancelarijom. Kapetan razgleda provaljeno mesto; rupa beše mala: izgledaše da se ne može kroz nju ni glava provući. Ljudi se čude, zevajući i protežući se.

S leve strane grudi, na čistoj beloj košulji, zijaše mala krvava rana, ulepljena usirenom i zapečenom krvlju. — Što ti je čovek, brate — reče neko iz naroda — kâ da si zaparao

Stanka zapali sveću, pa sede na pod, po kome behu prostrte neke prljave ponjave. Do te postelje stajaše mala četvrtasta peć, sandučara, dobro zagrejana, od čega sva sobica beše vrela. Đurica stade da se svlači.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ova je voda veoma skupa. — Pa neka je! Platiću ti. Ostavio mi je babo, hvala bogu, dosta mala i para. Imam, hvala bogu, oklen platiti. — Dobro, dobro, kad je tako.

mesto nje stoji manja, i tako je usud svaku noć radio, a kuća mu se svako jutro smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolebica, te usud uzme motiku i stane kopati: onda i onaj čovek uzme motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan.

Petković, Vladislav Dis - PESME

1904. POZNANSTVO Milostiva gospo, pardon po šest puta! Suknju malo više drži ruka mala, Pa se žipon vidi i cipela žuta. Oprostite, ali — podveza vam spala.

1914. KRV I DOBROTA Tu, na ratištu, te jeseni kobne, Našlo me pismo, njene zlatne reči, I moja mala, prastara dobrota. Kratkim pokretom sve odaje grobne I san leševa, onako sirota, Zakloni sobom da zemlja ne ječi.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

visokonaponske provodnike sa kalemom velikog prečnika a dovoljno razdvojenim da bi raspodeljena kapacitivnost bila mala, čime se u isti mah sprečava velika koncentracija naboja u bilo kojoj tački.

Godina 1898. i 1900. ponuđen je vladi i možda bi bio i usvojen da sam ja jedan od onih koji ”kuca na mala vrata”. Tada sam zaista mislio da bi moj izum okončao rat zbog svoje velike razorne moći i isključivanja ličnih

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

radosti; učitelj je klimao glavom, a popa se našao u čudu i obojica se složiše da je seoska škola u Idvoru već suviše mala za mene. Krajem te godine moja majka je uspela nagovoriti oca da me pošalje u višu školu u Pančevu.

Nedostajali su mi horizonti banatskih ravnica u uskim ulicama u Pragu. Moja mala spavaća soba na tavanu, jedino što sam mogao sebi priuštiti, teško je odudarala od života u beskrajnim banatskim

želeo je da u njegovom hotelu budem na kompletnom pansionu, ali je moja ušteđevina od samo deset dolara, bila tako mala da sam morao biti veoma oprezan. S druge strane, od ranog jutra do mrkle noći, boravio sam u centru grada.

Izgledalo je da se sve lagano kreće, kao neko kome su odbrojani dani. Budimpešta mi je izgledala nekako mala, a lančani most, zbog koga mi je zastao dah kada sam ga prvi put ugledao pre jedanaest godina, sada mi je izgledao kao

Izgledalo je da se sve lagano kreće, kao neko kome su odbrojani dani. Budimpešta mi je izgledala nekako mala, a lančani most, zbog koga mi je zastao dah kada sam ga prvi put ugledao pre jedanaest godina, sada mi je izgledao kao

U njima sam sada prepoznavao mnoge znake starih engleskih tradicija. Pitao sam se kako je bilo moguće da jedna mala nacija, na jednom malom ostrvu u severnom Atlantiku, postane vodeća svetska imperija intelekta i kolevka velike

Bila je to mala knjiga velikog autora. “Vaše znanje matematike još nije dovoljno da bi se prihvatili Maksvelovog velikog traktata o

” U duhu ove misli shvatio sam da me je Maksvel kroz svoja dva mala klasična dela ”Materija i kretanje” i “Teorija toplote”, doveo u kontakt sa tvorcima nauke o dinamici, a da mi je

Kada smo prolazili mimo pravoslavne crkve, koja je izgledala mala i jadna, moja majka je rekla: “Zar sv. Sava ne bi bio postiđen kada bi došao ponovo na zemlju i video ovu divnu nemačku

Ali i tako mala, ona nikad nije puna, izuzev svadbi ili na parastosima u pokoj duše umrlih bogataša kada narod očekuje da se dobro

Titula je bila duga, ali bez obzira na to, za nju je bila vezana čitava mala istorija. Sa zadovoljstvom sam prihvatio ovaj posao i brzo se vratio u Evropu ponosan kao petlić.

” Pored ovoga, postoji i čitava jedna mala priča. Kada je Najagara Pauer end Konstrakšn kompanija uložila prigovor na iznos honorara koji je Roulend zahtevao za

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ilija sedi i puši i, mesto da gleda u vatru i da ga veselo plamen razgaljuje, gleda sada preda se, u zemlju. Kad stiže mala s bremenom, obeseliše se, a već je i vreme, jer je suton pao i studenije je.

U kući nađoše još dva starija radnika ukonačena, domaćina i troje mu dece. Mala soba pri zemlji služila je svima: u njoj se kuhalo, jelo, spalo i pralo prljavo rublje.

— Za čas ućuta, pa opet nastavi: — I nadnica je mala. Mog'o bi' svu u hlebu i vinu potrošiti... Prevario sam se!... Eto, k'o mišljah: gradi se naša, 'rišćažka crkva, biće

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ovom prilikom, razume se, ne mogu nabrajati ko je, kada i kako beležio, ali dužan sam napomenuti da izdvojena mala rukovet pesama – što je možda slučajno, možda i ne – sva potiče iz zapisa koje je Ivan Jastrebov, taj veliki prijatelj

Uostalom, koliko nogu stvarno ima mala noćna životinja iz naše dosetke? Sudeći po ruskom jeziku, ima četrdeset, jer se zove sorokonožka.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Ne mogu prosto da verujem! PERA: Pa pravo da vam kažem, gospođo: on je dosad bio samo siromašni činovnik, mala plata, a znate kako je, ženske koštaju, pa kud bi tu siromašan činovnik sa malom platom, baš i kad bi hteo?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

hartijom”, pa svetlost koja prodire nije samo žuta, nego je „mrka”; soba je velika ali vlažna, u njoj svetluca „mala lampica što je na stoličici blizu sobnih vrata”, a gori „tiho, mlako, šireći od sebe zadah prolivena gasa”.

Tako, recimo, još sasvim mala Sofka primećuje da joj majka stalno kupuje nove a skupe haljine, i ne zna otkud i čemu.

bliski ljudi imaju prema njoj; recimo, iz pažnje, nežnosti, ljubavi koje joj svakodnevno još kao devojčici ukazuju. Mala Sofka, međutim, u očima drugih ne vidi sebe bez oca, i vidi oca koliko sebe.

Otuda mala junakinja dobija podsticaja da samu sebe u nemom razmišljanju, pa i u intimnim željama, počne doživljavati - što se vidi u

]”; (2) „Upravo soba, hodnik i kujna, i ona druga mala soba, ostajući širom otvorene, postanu kao jedno: osvetljeno, puno, toplo, a opet što je najdraže, što najviše čoveka

„Šta ima sad tamo da vidite?” - pita on retorski čitaoce već u prvoj rečenici, pa odgovara: „Ništa. Prosta, mala varotica, opkoljena vinogradima i brdima”.

To nije ni moć piščeva - mada ni ona nije mala - da rekonstruiše atmosferu i istorijske prilike prekrivene velom zaborava.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Odmah je tu iza njega mala zaravan, na njoj dva novija prostrana konaka i kladenac, a iznad njih se izdiže visoka i strma planina pod šumom i sa

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Vole te bolni, vole te gladni, Srcu t’ i ruci klikuju: hvala! K tebi se žure, šireći ruke, Gdegod te vide dečica mala. Voli te kuca, voli te cica, Vole te pčele, znalice cveta; Za tobom trče pilići mali, Kanarica ti na rame sleta.

Sirotinja j’ tu krajna, nevolja teška, grka, — Na odru bolna majka, a uz nju mala kći... Zaboravila studen, nevolju, glad i jade, Toplo se Bogu moli da majka ozdravi. „O, hoće, draga, hoće!

(Možda još i sad u pola znamo Pod ovom travom koga imamo.) Dugo je vila ovdena čala Kraj grobna krsta drvena, mala, I kad već drvo trulež zapleni, Dolazi kamen da ga zameni: Kad već i nami crvotoč preti, Tada se Srbin Višnjića

Dok mi mača izoštrimo Protiv opštih âlâ, Naša mala, bliža ala Nas je progutala. Oj, Milošu, Star-Novače, Imate l’ unuka?...

Sa vrhova, kamivala Što otkine to je njeno, I to nosi kao plevu, Kao seno. Stada sjuri u ambise Kao da su tičad mala. — Grom sa neba, to je šala. A pastira? A pastirku? A na ruci njeno čedo? — To gledati Bog ti ne dô!

A da bi nam Đuri zamenika dala, I budućnost sama, i ona je mala. »Starmali« 1882. GERMAN JOVANOVIĆ arhimandrit bezdinski Ko je god poznavô Srce tvoje pravo, Tvoju dušu belu U

Još jedared mrežu hiti, pa je izvuče, A u njojzi koprca se mala ribica. To ne bila prosta riba, svakidašnjica, Već je bila zlatopera i zlatorepa.

se prekrstiti, — čudno i jeste: Gde je bila krovinjara stara njihova Tu sad nađe lepu kuću, lepšu ne treba; Nit’ je mala ni velika, al’ za život raj — Stara baka izgleda ga već na prozoru: (I ovaki i onaki) „Šta sad učini!

»Starmali« 1881. LEPTIRICA Na stolu je mirno sveća gorukala, A po sobi leti leptirica mala. U nestašnom letu veselo i smelo Na duvar poglêda, na svetlište belo; Obrnu se k sveći, nehotice, čilo, „Gle, još

Eto nešto novo. Što je novo drâži. Sad u toj novini zabavicu traži. Veseli se tome kao nekom daru: Njena mala senka igra po duvaru. Malena je senka. Ostrag gori sveća. Al’ što bliže k sveći, a senka sve veća.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

“ Moja lepa frajlice, žao mi je što ste mene radi ta vaša mala ustanca zaoštrili. Ja na modu nimalo ne vičem, nego na zloupotreblenije, na preterivanje ili, kako vi zovete

Nije to šala, ma šere, ja sam gospođa vilozovica. Kažite mi, ma šere, koja je jošt tako srećna? Nije to mala briga, ma šere, da znam s kim ću se mešati i u čije ću društvo odlaziti.

VASILIJE: Ah, moji lepi dvanaest hiljada! EVICA: Ujo slatki, nemojte ga puštati, nije mala suma. Naterajte ga da nam vrati, daćemo i njemu štogod, je l’ Vaso? VASILIJE: Sto forinti. Samo da nam da.

Miljković, Branko - PESME

kažemo dodirnemo rukama Ne napuštaj me svete Ne idi naivna lasto PARALELNA PESMA Hajdemo proste vode hajdemo to je mala šetnja do nepoznatog i natrag uvežbanim navikama najobičnije reči mi nabavljaju sve što mi treba i ne treba.

se penje slična praznim vodoskocima zvezdi crnoj ko sklopljeno oko hajdemo proste vode hajdemo to je mala šetnja do uvežbanim navikama šta njena zlatna ludost misao koja se premešta iz jednog sveta u drugi kad velikim

Krakov, Stanislav - KRILA

U malom vrtu se senke izdužile. Žene u prozračnim haljinama valjale se po travi mekoj kao sag iz Teherana. Mala plavojka stajala je kraj mora, i propuštala sunčane zrake kroz sebe.

Trbušasti pukovnik, oficir Počasne legije, stisnu za trenutak debele, dlakave nozdrve. — Sergije, Sergije... Mala Noelija doletela je pijana radošću.

— Hajde, toliko te čekam... Njena soba je bila mala i zaparna. Sedela mu je na kolenima, i raskopčavala njegovu bluzu sa krilom na rukavu.

— Cherі, nosićeš me na svome aparatu, je li? Ja hoću da letim. Sve je obećao. Mala Zizi je imala čedne plave oči. Za usta se to već nije moglo reći. Voleo je zbog njenih zagrljaja.

Veliki admiral davao je gozbu. Orkestar na palubi svirao je savezničke himne. U salonu su ludovala dva mala orkestra. Po stolu se prosulo cveće. Mnogo generala. Plave knjeginje. Plemenite bolničarke: vojvotkinje, baronice.

— Za pokoj naših duša. Niko se ne nasmeši. I u mraku se osećalo kako su sva lica ukočena i zaleđena. Mala čutura obišla je celim krugom, i došla opet u one prve ruke.

Poneše i njega, ranjenika sa juriša. Mali zeleni kamioneti sa crvenim krstom stajali su na još zaleđenom putu. Jedna mala Engleskinja sa licem mršavim i sitnim, i šišanom kosom pomaže da oficira smeste u kola.

Od rukovanja mu je pocrvenela ruka i utrnulo rame. Mitford je bacao cveće na binu, a mala pevačica slala je poljupce. Dušku su metli škotsku kapicu na glavu, i dve crne trake dirale su ga po vratu.

Duško se smeškao. Ivona, Iveta... sve se to mešalo po njegovoj glavi. — I njega, i njega, — vikao je Mitford. Mala nije oklevala. Na stepenicama se debela Marija pogađala sa kapetanom iz mesne komande.

Petrović, Rastko - AFRIKA

polju, i ja sam rekao da se od mene ne očekuju velike pomoći, jer sam hteo samo da gledam, a prašinu od žita ne trpim. Mala je radila i, prolazeći pored mene, stalno me gledala. Upitao sam je gde spava; ona mi je rekla: „Nad kujnom!

Šaljemo još po dve-tri devojke iz kuća kroz koje smo prošli, i evo je puna mala prostorija, njih i dečaka kojih se u početku niko ne stidi.

Ja po ceo dan gledam odozgo ova dva mala crnčeta, golišava, toliko lepa, umilna i vesela. Ne viču, ne plaču nikad, ne diraju ništa.

Idemo kroz selo gde sve spava; stoka oko drveta, po dvorištima, uznemirena snovima. Nigde nikoga, sem što dva-tri mala majmuna, odomaćena, skačući između koliba, nalik na ljude, pritrčavaju da nas vide.

od ovih on ima četiri žetve na godinu. Najčešće zemlju rade sasvim mala deca, toliko je ona plodna i tako je lako obrađivati.

neću otići da je vidim, bilo bi mi žao da to bedno devojče ne postane ipak onoliko lepa koliko je sad njena sestra. Mala je s ocem bila ostala uz put u Ferkasandugu, tako da joj ne mogu lično izraziti svoje nade.

Kola su tako mala da jedva mogu stati sve moje stvari na njih, i pre no što pođem treba da se oprostim sa svojim crnim slugama.

Predeo je bio beskrajan, a naša kola na njemu: mala pokvarena igračka. Šofer je radio na rasklopljenoj mašini a svi naši crnci bili su oko njega.

On ne poima kontrastne atribute za istu stvar. Ako su dve čaše, onda jedna nije mala a druga velika, već je jedna velika a druga samo počinje da bude velika.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Zatim je na celoj timočko-moravskoj liniji nastupila mala pauza u ratnim događajima. Mi smo se spremali na odbranu, a Turci su dovlačili potkrepljenja iz dubine svoje velike

belih crva, oči ispijene, usta široko razjapljena, a iz njih i u njih kuljaju rojevi muva; na slepom oku vidi se crna mala rupica koju je kuršum prožegao, oko nje zapečena krv. Smrad da te uguši...

i ostraguša, daleko beže i vrani gavrani, kao i sve druge tice, i sve živo, a ostaje samo pustinja, i u njoj samo ova mala, pakosna zverka što se zove — čovek... Išli smo dalje.

Nemoj da mi umreš, mamo moja slatka! tebe tvoj Stojan voli... i miluje... milus... milus... I ova mala prilika nasloni glavu na moje grudi, jednom me rukom strasno zagrli i steže, a drugom me milovaše po obrazu.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

X Devojčice, nemilice mala, Što si moje srce okovala? Nije ono sirotanče krivo, Što sam tebe na mom krilu snivô, Željan bio, pa te zagrlio,

— Al’ vidim ti po licu, Gle donô sam ti prvu Prolećnu ljubičicu. Nežna je, skromna, mala, Duša joj miris leva, A miris radost budi, A radost pesmu peva.

Primi i pesmu ovu, Prikloni k njima lice, — Ta pesma ova mala Sestra je ljubičice. HHI „Može l’ sunce sjati I u crnoj noći?“ Odgovor će dati Tvoje crne oči.

A za pesmu ne brini se, Ta ne umire; Ta ja umem jošte pevat’, Bolje nego pre. Eto nama mala sveta, Eto nama stan, Sve milina, mesečina, — Ne treba nam dan. LVІІ Jesen bila žalostiva, — Sačuvaj te Bog!

LVІІ Jesen bila žalostiva, — Sačuvaj te Bog! — Sedi bliže, ljubo moja, Blizu srca mog! Mala soba, kâ sred groba, Ja u sobi sam, A kako je samovati To još dobro znam. Samovati, bolovati, Jadovati... oj!

Samovati, bolovati, Jadovati... oj! Al’ si strašan, al’ si dobar, Čudni Bože moj! Mala sveća gorila Tužno, žalosno, Crna me je slutnja stisla Kad sam pogledô.

Tražim lica svoje dece, Što su rano u grob pala, — Spojila se, —- a kroza njih Smeši s’ sestra moja mala. Kliknem: Oče, majko, ljubo, Druzi, deco, sejo moja! I suze se moje suše Na svetlosti toga spoja.

Oni mole, tako svojski, — Ja moradoh obećati. Topčiderska crkva mala, Al’ je puna svetla nada: Kako ne bi bila nada, Srbin vojno, srpska mlada. Haj, kako je sunce toplo!

To bi bila poslednja mi, Verujte, ne mala; A dobrima prijateljma Napred velim: Hvala. LXIII Oker, karmin, ultramarin, To su samo blede šare, Da su suze

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Pred nama se nalazio neprijateljski položaj, tako-zvana Kamenita Kosa. Bila je to jedna mala uzvišica, kao neki stepenik, na čijem su se bedemu nalazili bugarski rovovi.

Mi ćemo sada izvršiti prelaz preko Crne reke. Reka se nalazi odmah iza ove okuke. Iza nje nastaje mala ravnica, a zatim se diže brdo. Neprijatelj je na vrhu.

Svakome od ovih mesta dali smo naročito ime, da bismo se lakše snašli. Osmatračnica je bila kao mala tvrđava. Krov je od debelog, izolučenog lima.

Bio je ograđen bedemom od zemlje. Kroz jedan prorez na prednjoj strani štrčala je mala topovska cev. Oko toga otvora zemlja je bila kao ispečena, od silne vatre prilikom paljenja.

Dragiša nastavi. — U pet časova bili smo na pristaništu i odmah ušli u lađu. Bila je to neka mala lađa. „Jonija“ se zvala. Nas nije bilo mnogo. Do pedeset. Posle četvrt časa digli su sidra i krenuli smo odmah.

Brava škripnu i vrata se otvoriše. Preda mnom se ukaza žena, mala, iskrivljenih ramena... Zubi su joj štrčali iznad usana, a jedno joj oko belo i stalno otvoreno. Jadna i žalosna...

Ispod toke provirivale su kovrdžice crvenkaste kose. Oči su joj bile plave kao spomenak. Usta mala, kao neki pupoljak, a zubi kao biser.

Ispeo sam se žurno i pružio ruku Arleti. Iako je njena ruka bila u kožnoj rukavici, osetio sam koliko je mala i topla. Povukao sam je snažno da ona gotovo istrča i naše se grudi dodirnuše. Zapahnuo me je prijatan miris.

Nemoj da si smešan. Nego ti si ljubomoran. Časnu ti reč dajem, Poleta mi je pričala kako mala neprestano govori o tebi... Aha, to li je... E, sad ću ja nju da mučim. Odbio sam odlučno da idem na sastanak.

Osetio sam izvesno fizičko uzbuđenje, ali sam mislima bio u onom malom parku, preko Izera, u onom skrivenom kutku, gde mala Arleta grize usne i verovatno pati što nisam pokraj nje. Društvo je bilo veselo.

Bilo je zaista sve to grubo sa moje strane. Priznajem. Ali ovom prilikom stekao sam i jedno dragoceno sa znanje... Ta mala Arleta je ljubomorna... Ona je plakala. Bio sam beskrajno srećan, i jedva sam čekao kada ću je nanovo naći.

Ona se trže. Po nekom čudnom ženskom instinktu, zapita me: — Ali u vaš stan dolazi druga... Možda Francuskinja! — i mala Arleta poklopi lice rukama. Nisam osporavao... Jedva sam savladao sebe i rekao hladno: — Dao sam časnu reč.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Prem je mala, niska, prosta, Bila b’ opet meni dosta Da u njoj se razveselim. Mog detinjstva spomen slatki, Sna i mečte obraz glatki,

Kad je došlo da se igra Šaljivoga jastučića, Bacila se mala kocka Da u ruke jastuk dade Ili momku il’ devojci. Kocka pala, kocka zlobna, Na pečalno Cvet-devojče.

Međ gorama u dolini, Pokraj puta netrvena, U lisnatih drva tmini Uzdigla se siva stena Dvorca mala, čudnovata. U šušnjakma okol’ njega Od slavuja gusta jata Pesama im slatka nega Prolazeće redom zove, Da pod drvam,

Mogla bi biti i Orfelinova”, zaključuje on. N. Radojčić je docnije napisao još dva mala a lepa rada u kojima izučava moguće književne uzore n podsticaje — „koren”, kako on kaže — Plaču; ti radovi su: 1) Plač

43—4, jer onde jedanaestogodišnja mala Ljubica, pošto je jednoga dana bila u društvu izvesne gospodične S. i vratila se odande ogorčena, beleži u svoj dnevnik

121). Pesma je prvi put štampana u celini na drugoj strani naslovnog lista Vukove knjige Mala prostonarodnja slavenoserpska pesnarica, Beč 1814, bez potpisa autora; o tome podrobnije v. Ljub.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

STANIŠA: Povodi? JELISAVETA: Još mala bejah, vrlo malena! Tek jedva znadoh reči tepati, — Pa su mi, kneže, sedi grofovi, Hercezi silni stranih dvorova,

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Torovi prekrili pola polja, a staje se okupile oko jednog zaravnjaka kao mala kasaba. Glas se Reljin širio. „Šta toliko teslaišeš! Što si se toliko digô, nijesu na tebi toke i ilike Relje Kneževića!

— oćera nesretnice i oprosti me napasti. — Od svega mala i imaća ostade mi još jedan prasac, dobar, debô prasac, ali zijanćarast i nesreća jedna!

Zadušnice — dan posvećen mrtvima; božja služba za pokojnika zaptija — žandar, stražar zbitije — događaj zeka — mala zelena puška zeman — vreme; vek, godine zijanćarast — koji pravi štetu; prema zijanćer — štetočina zorli — jako,

— čak, štaviše paša — titula visokih dostojanstvenika i vojnika pezevenk — pokvarenjak pendžer — prozor pećanka — mala puška izrađena u Peći pinta — „strinska mera za tečnost; politrenjak“ plandište — hladovito mesto gde planduje,

Bojić, Milutin - PESME

Tuđi smo, tuđi, moje noći mile. XXX Večeras, mala, čuj kraj jedne priče: Bio je jedan džin svemoćne vlasti, Orkan je rob mu bio s puno časti A on je more šibao što

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

narodnih pesama, pripovedaka, zagonetki i poslovica, koje je Vuk Stefanović Karadžić sakupio "sa toplih usana naroda". Mala prostonarodna slavenoserbska pjesnarica, 1814; (I-IV), Lajpciško izdanje, 1823-1833; I-IV, Bečko izdanje, 1841-1862);

Kad se ponovo vratio detinjstvu i svetu, koji ga je u početku zaokupljao, dao je u Bašti sljezove boje (1970) mala, u dva ciklusa povezana pripovedačka dela od trajne vrednosti.

Jakšić, Đura - PESME

Zar na moje staro rame Pada ruka usijana? Je l’ to ljubav, je li šala, Te je tvoja ruka mala Na ramenu sedog starca Zadrhtala, zatreptala? Il’ si došla, zluradice, Da me varkaš, da me jediš?

Družba j’ mala... Pet stražara... U svakoga puška tanka, Duga puška belgijanka, A gotova da zapara, Da zarije sa tanetom Il’ sa

Nastasijević, Momčilo - PESME

SAN U PODNE Topal sam ćuv, prolećem ti podunem. Đurđevska noć nad pupoljima tako, pupi mi pupila, mala. Plameno mi se izvijaš u cvet. Po kosi rojem ti pale zvezde, il’ zraku sunca u vitice oplela.

Topli sam ćuv s proleća kad podune, Pupi mi pupila mala. Đurđevska noć nad pupoljima tako, Pupi mi pupila mala. Plameno da se razviješ u cvet, Pupi mi pupila mala.

Topli sam ćuv s proleća kad podune, Pupi mi pupila mala. Đurđevska noć nad pupoljima tako, Pupi mi pupila mala. Plameno da se razviješ u cvet, Pupi mi pupila mala. Miris da pjani, sagoreva plam, Pupi mi pupila mala.

Đurđevska noć nad pupoljima tako, Pupi mi pupila mala. Plameno da se razviješ u cvet, Pupi mi pupila mala. Miris da pjani, sagoreva plam, Pupi mi pupila mala.

Plameno da se razviješ u cvet, Pupi mi pupila mala. Miris da pjani, sagoreva plam, Pupi mi pupila mala. U celovu ti prezrele breskve slast, Zlatan prah za snom da ostane, Pupi mi pupila mala.

U celovu ti prezrele breskve slast, Zlatan prah za snom da ostane, Pupi mi pupila mala. Varka ne varka, ja ljubim! Ja ljubim! Varka ne varka, sagoreće me moj plam!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

veći, bolji, pametniji od ostalih svojih vršnjaka i drugova, već što je znao kolika će to biti uteha, radost i kao neka mala sreća za njihovu kuću: za babu, za mater, za stričeve i celu rodbinu.

Nosi mu testiju sveže, hladne vode sa česme. I kako Mladenu slatko pada ta mala testijica, pokrivena mokrim peškirom, koju mu baba donese da se rashladi. — Na, pini, rashladi se!

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

verovanju, javljaju ale: na »uvrtima« (gde se okreću stoka i plug pri oranju i gde se »ne seda, niti se ruča, niti se mala deca vezuju u ljuljke«) i »po branicima na vodoplavnom zemljištu«.

na Badnji dan i zavijena »u čistu belu maramicu, uz koju se privezuje crvenim koncem jedan stručak bosiljka i po jedna mala grančica od svakog voća u bašti«, pa se to, posle osvećenja, čuva sve do jesenje setve, kad domaćin onaj crveni konac

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Evo para, Rade! — veli pijani kovač .. . I broji ih... — Eto ti ih... Ali neka ti ne bude žao, mala ti vajda od njih... Gazda nakastio da te raskući... Pa ne bi bog!... —Ko veli? — presječe ga Rade i diže se.

— „Ko može, i konj mu može!” Ja slušam ča svit govori, i, virujte mi, ni me stra'... Ako ča i bude, biće mala stvar. Govorim tako i dici; a oni su za pravo reći i predali... Ele, zivnulo i nas. Okolo svi oni ...

— Ma treba jesti! — Isto ne pitam u drugoga. Pružim se na žalo, gledam u more kako mala riba veliku ždere; kunjam po dva—tri dana, dok bog i sveti Nikola ne providi čakod. — A ni vam bolje bilo u svitu?

Amerikanac se okrete i pođe k vratima. — Mala, — javi se najednom — mala! No, dođi amo! Ne boj se! U dućan uniđe kći staroga Ante.

Amerikanac se okrete i pođe k vratima. — Mala, — javi se najednom — mala! No, dođi amo! Ne boj se! U dućan uniđe kći staroga Ante. Ivo odmah upozna bivšu Jurinu vjerenicu.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Eto, došao je ovde tvoj sluga Dorotej, kao da si ga sam poslao. I učinio je da se u mnoge vrati plamičak vere, mala svetla tačkica što šeta zenicom obznanjujući da se u duši ponovo razgorela vatra životodajna.

Najpre je bila mala gizdelinka, mršavo devojče bez sisa i kukova, štap bez ogranka. Čim je počela pupiti i nadolaziti kao hlebno testo kad

Tamo gde je stajao maločas uzdiže se gromada oblutaka, belih kao sneg i na njoj mala zelenoljubičasta jelka sa iglicama od bakra ili bronze.

je uneo u sve to strasti, rešenosti i upornosti da je ubrzo Laušev odred konjice pod Kirčom postao sjajna vojska, mala, složna i odlično uvežbana skupina vojnika kojoj su u ratnim pohodima poveravani najteži zadaci.

ne mrzim, bila bi mi u tom trenutku čak i lepa: meki osmejak koji joj je ozario lice, svetlucanje vlažnih beonjača, mala okrugla brada što jedva primetno podrhtava. Makarije Ta žena preteruje.

U Makarija je ušao božji arhanđel, govorili su. Bila je potrebna samo mala neznatna nit pa da iskaz obrnu u suprotno: u Makarija je ušao Satanin sluga.

Verujem da se mali snebivao i da se lomio između žele i zaveta čednosti, ali ga je mala uvela u stvar na način koji je bio neodoljiv, pa se njegov otpor jednostavno raspao. Artemije Pre svega trulež.

Šapuće mi na uvo svakojake budalaštine ta mala nezasita kučka, a kad joj ne odgovorim, ujede me za uvo. Trpim, neću da pokažem da me to boli, ali kad bol preraste,

svetlucanja sa bilja, buba, kamenja, vode i vijugajući odasvud kao šarke dogmizale ovde i izbljuvale to zrnevlje, okamenjena mala sunašca. Ovaj pesak greje. Najednom mi više nije hladno u izveščaloj težinovoj košulji.

Čovek je prosto bio sićušni mrav u ovom nepreglednom belom prostoru, samo mala, ružna i nemoćna trunčica. I bajka se smrzla kao ledenica pod strehom.

Našli su nas. Najpre njih troje: vižljasti sebar, njegova mlada žena i njihova mala kći. Zatim će da dolaze i da odlaze, i da dolaze i da odlaze.

Ilić, Vojislav J. - PESME

O, još se sećam na taj dan, Kad mi je venac dala, Pa prvi pozdrav, prvi san, Minerva moja mala. I suza mrači pogled moj, I duša moja strepi, I sav bih život dao svoj Za časak onaj lepi!

Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada. Mala jedna tica živi od starina, od vajkada. Ona peva cele noći, ona peva celog dana, Ne plaši se od kobaca, kiti beži od

“ 1890. ELEGIJA JEDNE ZALUTALE DEPEŠE Grozno je i strašno, muke me je stala, Desila se sa mnom greška jedna mala, Te tumarah dugo bez pravca i puta, Kô što grešna duša po večnosti luta.

Smućeni, nagi streme, i dečica vrište mala, Kroz tavne odaje hori se njihov plač, No zaman! Svirepom rukom izoštren i hladni Nad njima seva osvete krvavi mač!

Spojiše čopora oba, I onda iđahu tako, ćuteći do neko doba, Dok, najzad, stigoše reci. Tu mala pastirka sede, A sveži poduhnu vihar u njene obraze blede, I ona uzdahnu ti'o.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ova mala priča, slobodno komponovana iz autentičnih podataka kao što su i ostale priče mojih pisama, ima opštije značenje: ona

ime privuklo toliki broj slušalaca, da se prizemna sala, u kojoj je trebao da održi to svoje predavanje, pokazala kao mala; jedan deo auditoriuma stojao je na Vratima i u arkadama lepoga zdanja.

retko ali najočiglednije vidi onda kada ona pri tome zakloni malo Sunce; onda se ona prešeta preko njegove ploče kao mala crna bubica.

Sem Merkura, Venere i Plutona, sve planete imaju svoje pratioce, kao i Zemlja što ga ima. Mars ima dva mala meseca. Jupiter njih jedanaest, od kojih su ona četiri koja je našao Galileji velika nebeska tela; upoznaćemo ih

Toliko je ogromna vasiona! U toj vasioni je naš Sunčani sistem, čijoj smo se veličini maločas divili, jedna mala zbijena gomilica sićušnih nebeskih tela.

Nekad pune, sada su te zgrade prazne. Tu smo, kao mala deca, najradije boravili, sakrivali se i igrali lopova i žandara ili od dvokolica, koje su se, inače, zaprezale pred

Ceo naš vozni park morao je biti mobilisan: i teške karuce sa krovom i one lake, mala putnička kola i ona kojima gospodar upravlja. Potrpasmo se u njih kako smo znali i krenusmo kući.

Usijana para gvožđa nije mala stvar, a tek kolika je usijana para platine. Da dobijemo približan pojam o tim temperaturama, valja zamisliti prvo onu

Frajhaus beše, dakle, jedna mala varošica koja je imala nekad i svoj vlastiti sud i svoju crkvicu, i u kojoj su neke porodice proživele, kao

natiče, izvezena su, o tom nema više sumnje, od snega, ili pravilnije rečeno, od mraza, jer njihova debljina veoma je mala.

No razlika između te dve kategorije planeta mnogo je veća nego samo položajna. Spoljne planete su, u stvari, mala sporedna Sunca. To ćemo odmah uvideti čim se upoznamo sa Jupitrom koji je, i onako, prvi na redu.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Radovan u Novom Sadu 1876, Golub u Somboru 1879, Zmajev Neven 1880, zatim Srpče u Beogradu 1881, Đače u Nišu 1888, Mala Srbadija u Beogradu 1889, Knjižica za đake srednjih škola u Nišu 1893, Spomenak u Pančevu 1893, Lasta u Beogradu 1894,

Neda Žarko mleka, Treba za sebeka! VIDA I ZLATAN SAN JOVAN SUBOTIĆ Zaspala je mala Vida, Njoj dolazi zlatan sanak, Da se malo poigraju, I po cveću provitlaju.

oči, A miš odnekuda na leđa mu skoči, Lav se trgne brzo i miša uhvati, I ljutito poče na njega vikati: „Zar ti, mala rđo, kod tolikih međa!

Konstantin Marinković: Otkrovenije Amerike od Kampea 1811. Umro Dositej Obradović 1814. Vuk St. Karadžić: Mala prostonarodna slaveno-serbska pesnarica Stefan Živković: Priključenija Telemaka, sina Uliseva (prevod Fenelonovog djela

1834. Pavao Stamatović: Mladij Srbljin u vsemirnom carstvu (prevod) 1839. Dimitrije Isailović: Mala čitančica za načalno upražnenie mladeži u nižim, normalnim školama knjažestva Srbie (u Beogradu) 1840.

Jovan Maksimović: Božićne priče 1886. Umro Jovan Subotić Umro Đorđe Rajković Pokrenut list Mala Srbadija u Beogradu 1887. Umro Đorđe Natošević 1888.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Cela pozornica, iza kapije, bašte i kuće, sva je presečena novim zidom. Više kapije, u početku zida, stoje mala vratanca, kapidžik, a ostali zid je prav, pola od cigle a pola od letava, obojenih, posle oslobođenja, narodnom bojom;

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

bio je još i nekako skresan: brada mu skresana da je skoro i nema, ramena mu skresana kao da je riba trebao biti. Mala stopala; sitan glas; tanke ruke izmučenih prstiju na kojima su poslednji zglavci kao oglodani, od tvrdih dugmeta,

„Majka mi je bila tamo odnekud iz Sandžaka, pa eto tako ponešto još kažem kao ona, mada sam sasvim mala ostala siroče.” Majstor Kosta oseti da mu nešto raste iz srca.

jedne noći, da odnekud iz njega, kao da je on raskršće, vode tri staze, rastu, dužaju, a po tim stazama njegova deca, mala kao što su, svi osnovci. Jedno drugo kao da ne poznaju, njega, kad ih vikne, ne čuju.

Niko od ukućana nije prišao da što pita ili predloži. Posle dva dana vratio se stari u blagodejanje, sa dva mala sandučića stvari i s bogojavljenskom vodom. Slabosti su naglo ophrvavale novog blagodejanca.

Rasplače se i Milica, zaplače i mala Stanojla, kao da zna za tugu roditelja, i po kući se razlije neka blagodat. Tako je Boško uvek umeo i druge usrećiti i

Govorilo se po varošici da je Turkinja; pa Jevrejka. Boško je tvrdio da je Talijanka, i pozivao se na crkvene knjige. Mala i nežna, kože bolesno bele, kose vatrene, očiju nekako prevešenih i skrivenih, neradnica, probiračica, nova mlada je

Nola je osećala da čuva nešto od čega zavisi sad i njen život i život njena oca. Dođe posle godinu dana među njih jedna mala, kao leptir laka devojčica.

Zarada „šlajferova” je uvek mala; on stvarno malo i naplaćuje; ne trudi se da ima više, nekako kao da naročito želi da bude siromah. Zove se Rajnhart.

i „mala polja” napoličarima, a adica da se preore za baštovanluk, moj deo pod arendu Protićevima... E tako, sad znate, i možete

Je l' te, s golim ispovestima se išlo kod Pavla, a Pavle je novac davao, a ispovesti čuvao! To nije mala stvar, gospodo! — Branku se oči zasvetleše. Dva druga skočiše na noge da traže reč. Branko učini rukom da treba čekati.

” A što se tiče neke prisne porodične sloge, nije, moj Pavle, ni kod nas slavno. U tri mala sobička živimo četiri generacije.

I tako se približili pisanju. Nastade mala pauza. Ko će da počne. Pavle stade lupkati prstima po stolu kao da svira u klavir, što je uvek značilo da je malo

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

— Kakav je lep krpež kad čovek uzima na veresiju aljine, a konte ne plaća, kad devojka, koja je inače mala, štikle naručuje, kad čovek svoju ćelu parokom pokrije i proče i proče.

Pređe nego što dalje čudesa ovog viteza vidimo, po zapovesti Horacijevoj, koga mlogi pohvaljuju, mala čast čitaju, a još manje razumedu, trebalo bi mojim čitateljma pokazati otkud ove palate u tako usamljenoj šumi, tko je

»Ali, zaboga, knjiga je malena«. E, zar se, opet, sve velike udaju? Ima stotinu stvari koje se tek male dopadaju: mala usta, male noge, male uši, mala brada, mali jezik, to jest kratak jezik, mala lula, pak zašto se ne bi i mala knjiga

E, zar se, opet, sve velike udaju? Ima stotinu stvari koje se tek male dopadaju: mala usta, male noge, male uši, mala brada, mali jezik, to jest kratak jezik, mala lula, pak zašto se ne bi i mala knjiga kom dopala?

stvari koje se tek male dopadaju: mala usta, male noge, male uši, mala brada, mali jezik, to jest kratak jezik, mala lula, pak zašto se ne bi i mala knjiga kom dopala?

mala usta, male noge, male uši, mala brada, mali jezik, to jest kratak jezik, mala lula, pak zašto se ne bi i mala knjiga kom dopala?

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

“ A steći maturantsku svedodžbu nije tako obična i tako mala tekovina. Ta je svedodžba zvaničan dokumenat, izdat od nadležne državne vlasti, kojom se čoveku priznaje zrelost.

A šta smo mi, jedna tako reći mala zemlja, tek nekoliko okruga, pa sedam padeža. Pa zar to nije, molim vas, bes kad se ne prostiremo prema svome guberu?

Ja sam dotle znao da je čigra mala naprava od drveta, na dnu zašiljena a u vrhu proširena, koja se pod udarcima biča divno okreće, a ako je ne udaraš,

da im navedem, ali mislim da je dovoljan i ovaj da ih ubedi kako je hemija korisna nauka, jer ja mislim da bi se ova mala lekcija mogla vrlo korisno da upotrebi u životu, na primer: kao vrlo praktično sredstvo za redukciju činovnika.

Pa, eto, ništa. I tvojoj učiteljici, kad, je bila mala, rekla je njena učiteljica da je glupa guska, pa, eto, ona je danas učiteljica.

Kod šeste ljubavi doterao sam do poljupca. To je ujedno bio moj prvi poljubac, a prvi poljubac dođe mu kao neka mala matura, posle koje dete prelazi u više razrede, gde se uči viša matematika ljubavi sa svima poznatim i nepoznatim

— To je, znate, zato tako jeftino što je moj princip u radu: mala zarada, ali što veći obrt. Jer, najzad, lekar koji je lečio vašeg prijatelja, pokojnog Andriju, zaradi na njegovoj smrti

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ali komandant ne dozvoljava, već naredi meni da idem u crnogorsku komandu i zatražim stan preko njih. Mala je varoš, te je odmah nađoh. Hodnici su bili puni naših oficira, koji traže razna obaveštenja.

Na samoj granici crnogorskoj nalazi se mala varošica Tuzi. Naš vođa ode da se javi načelniku sreskom. Načelnik je pozvao ljubazno i nas ostale i ponudio kavom.

Petrović, Rastko - PESME

istog nerazlučnog i besprimernog mehanizma u ovom životu, čiji je jedan deo, ili jedan rezultat, možda vezan u drugom. Mala svest, s pretenzijom na slobodnu volju, koja je ostvarena u čoveku, ne mora biti jedinstvena u prirodi: mogućnosti su

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Brzo! Ne opraštaj se! Težak i dalek je put pred nama. Skoči mala brbljivica na repić Zračku i putovanje opet poče. Oblaci su zajedno s vetrom leteli na zapad.

Znao sam da ćeš doći! — ispravi se gordo Cvetić, a mala skitnica zadrhta. Je li moguće da je sto godina prošlo? Da je sto godina svetom lutala?

jedan, pa drugi put, a iz vode koja se tamnila u dubini, kao beličaste ribe pljeskavice, počeše da iskaču nekakva mala stvorenja i, kačeći se za srebrnu užad mesečine, penju k obali. Kako su svetlela, majko majčice!

— omače se Starcu s usana, a Srebrno devojče se nasmeja i reče: — Naša buduća kuća. Tu ćeš mi biti ženik! Luda mala! Kakav mladoženja? Zar ne vidi da je star i da mu oko suvih cevanica vetar igra? — Pogledaj se!

— Šta? — osmehnu se dečak. Bila je tako mala, tako stara, jedva se njom mogao počistiti prag ili otirač ispred vrata. Ali, bila je ustrajna.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Ona je za sve kriva. E, za tu reč baš ti ovoliko hvala! Ona, još kad Koštan beše mala, dete... I ona onako malu uči je da igra i peva. I nauči je! Sad, eto, radi nje, svi ćemo da izginemo.

Šantić, Aleksa - PESME

1908. POGREB Povija se žito. Mirno, u dnu sela, Uskom starom stazom, što na groblje vodi, Za ubogim odrom mala pratnja hodi — Preplanula lica i snuždena čela.

sve se smeje i veseli, Samo moje srce smejanja ne želi. Mala zvonca zvone, sjaju dole cvetne, Kao u bajkama zbore tice sretne; No taj govor meni nimalo ne godi, Ja svud bedu

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

poredi sa opisom Alkinojevog dvora u Odiseji i, naročito, opisi uzbuđenja prema spoljnim znacima — opisi koji su prava mala remek–dela. Od svih ovih opisa ovde možemo da navedemo samo dva, kratka, koji ilustruju poslednju pomenutu vrstu.

65 SENjANIN TADIJA Još zorica ne zabijeljela, ni Danica lica pomolila, od Senja se otvoriše vrata i iziđe jedna četa mala, za trideset i četiri druga; pred njima je Senjanin Tadija, barjak nosi Komnen barjaktaru; otidoše brdu u

66 ŽENIDBA STOJANA JANKOVIĆA Još od zore nema ni pomena, udbinska se otvoriše vrata, i iziđe jedna četa mala, za trideset i četiri druga, pred njome je Lički Mustaj-beže; ode beže u Kunor planinu da on lovi lova po planini.

što ste kupovali, nemojte ga gladi pomoriti, već sve ono roblje raspustite, neka ide kud je kome drago; to je, braćo, mala zadužbina otkupiti roblje od Turaka, pa držati da kod nas robuje, — već nek ide kud je kome drago“.

od daidža dalbulana — veliki bubanj danaske — danas danica — v. danickinja danickinja — mala puška izrađena u Gdansku (Dancigu) darma — vrlina, zasluga, pravda darovnica đorda — sablja dobivena kao dar dahija

Stefana Prvovenčanog na desnoj obali Ibra, blizu Kraljeva žura — sitan, žgoljav za — do, oko: I iziđe jedna četa mala, za trideset i četiri druga zaburmano, pa se odburmava — zavijeno, pa se odvija zavrći se — zametnuti se zagleduje

„oko 17 km severno od grada Bileća“ Kosančić Ivan — ličnost nepoznata istoriji (prezime po reci Kosanici) kosijer — mala kriva kosa kojom se obrezuje vinova loza Kostadin beg — Konstantin Dejanović (v.

kr’at — konj zelenko arapske pasmine krdisati — uništiti, razbiti krepost — snaga, jačina krisnu — skoči Krsnica — Mala i Velika Krsna, u blizini Smedereva krstat, krstaš barjak — zastava na kojoj je izvezen krst Krušedol — manastir (i

odelo kteti — hteti kćeti — hteti ku — koju kubure — korice za pištolje kuburlija, puška iz kubura — pištolj (mala puška koja se nosila u kuburama, kožnim kesama na prednjem delu sedla) kuga — opasna bolest od koje je u Evropi u XIV

obučen u talijansko odijelo zovu Latininom, makar bio koga roda i zakona“ latinski — talijanski, katolički Levant — Mala Azija lever — vojnik koga car plaća Leđan — v. bel.

stenovit lonca — skup, zbor, dvorana za primanje lud — (znači i:) mali, nejak: dvoje đece ludo lula od tumbaka — mala čašica, poveliki naprstak od mesinga lulu pije — puši ljevaka — leva ruka ljevše, ljevši — lepše, lepši ljeljen — jelen

„Nadžak je“ — kaže Vuk — „s jedne strane kao mala sjekirica, a s druge strane ima dugačke uši.“ našarati knjigu — napisati pismo nebog — ubog, jadan Nebojša — kula na

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

BILO JEDNO TUŽNO MORE Bilo jedno tužno more Voda dole nebo gore A u vodi ispod pene U samoći čami vene Jedna mala bela školjka Jedna ruža bez pupoljka Bio jedan tužni alas Mračan kao mračni talas Srce mu je htelo pući U malenoj

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Tako je sad mala družina, na veliko Jovančetovo zadovoljstvo, imala svog „Amerikanca“i svog „Rusa“. A zar je lako naći takvu hajdučku

Dva mala istraživača skameniše se u mjestu. Jovanče samo što okrenu glavu i ukočeno se zagleda u Mačka kao da nijemo pita: —

opomena tajanstvenog „Čovjeka iz Jame“, ostavljena u đačkom logoru, nije bila samo obična šala ili prazna prijetnja. Mala družina, svi izuzev Lunje, nije ni slutila šta im se sprema.

— Ih, pa kako toga da se ne sjetim! — začudi se Jovanče. — Tamo u onoj divljini sigurno nikog nema. Ubrzo mala povorka krenu preko podzemnog jezera. Naprijed je išao Mačak s fenjerom. Posljednji je bio Jovanče.

Poslije mnogo provlačenja, posrtanja i padanja, mala povorka konačno izbi na izlaz poviše Ledenice. Duboko u klancu ispod njih srebrno je bljeskao potok, uokviren u zelenilo.

— Dobro, a kako je ova mala naučila svu tu mudrost? — Ehe, to je kod ženskog svijeta drukčije — zavrti poljar glavom. — Žensko ti se s tim rodi.

Još ovako mala, kao ova Lunja, ona odmah zatreperi čim se u blizini pojavi nešto novo i neobično. — Lunja je, znači, dušu dala za

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

SMRT I ŽIVOT U JEZIKU STOJI Koliko je maečak oganj, a kolike li velike stvari požiže; tako i čovečiji jezik — mala je vešt u nami, a vrlo golemo zlo čini. Otvoren je grob njino grlo; sa svoji jezici lagahu, sudi im za to, bože!

Rođenje plaho i bolestljivo, Smrt preko mere strahovita, A po smrti tamo Neskazani se sukobe snahodi ... I mala briga prelamaje te, Mala bolest dole sobara te, I prosta plašljiva reč Zagrmi ti u ušiju I srdce ti prestravi.

I mala briga prelamaje te, Mala bolest dole sobara te, I prosta plašljiva reč Zagrmi ti u ušiju I srdce ti prestravi. I to će ti se zdesiti...

A žetva bi posle tuštena i mnogoklasovita, puna zrna motriocu skrivenosti svakoj... Te eto, mala ona od loze izrastlica, u veliki i vrlo rodan vinograd rasplodi se; tolika širina iz njega bi, da mu grane preko reka

I krošto to bi? Kroz veliki inat i svadu popovsku, s pizme rad među sobom i ne mala rat među njima zapodede se, nego baš i dušmanska!

I to za divno čudo s Bogorodičine sile zgodi se videti te i mala deca i žene posuktaše se za Tatari s kamenjem terati ih i š njima se pomešaše tukući ih i goneći.

Tamo svi jedno Židovi, a obaška na inat razdeljeni među se dosta put vojujući biše se! Tako i mi, kolicmina, s mala rad posla, razlika jezika, podretla li, i s nahije inače prozvane, — delimo se, vadimo jedni s drugim i mrzimo ka na

(I jesmo na učiteljstvo ljudsko od samoga spasa Hrista naređeni.) Kupac eto i zaradi telesnoga mala pridobitka svuda hodi i brodi i nigde ne zgreva svoga srdca po zemlji, po vodi i u mnoge bede sotoga dopada.

Bog venca nikom na prazno ne daje. Suzami ka iz kabla s vodom. Što ne može morska dubina zagasiti, to trne mala suza. Pored suha drveta i sirovo gori. Vid konja plaća.

U zlu i lenu dušu ne ulazi — veli se — mudrost. Tušta imena vešta mudrinja u sebi ima. Bolja je mala čast s pravdom i mirnija, negoli golema s nepravdom i nemirna. Na svoju vodenicu vodu navraća.

I mala čast s dragovoljstvom poštenija, negoli gozba golema s garezom. Mal dobitak s mirom i s pravicom pače merovom s hilom i

Ako Arapin izmeni svoju crnu kožu i ris šarenu pegu sa sebe, tako i vi ako uzmožete koje dobro učiniti naučeni zlu. Mala zvezdica može li sunce prosvetljati, ili potok izvor napunja? Dva dobra ni dva života nikako čoveku ne mogu biti.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Kao što je Mane bio mali majstor, tako mu ni kuća nije bila velika. — Kuća mu je bila u Jeni-mahali. Mala ali lepa bela kućica s povećom baštom, sa doksatom obraslim u ladoležu, hmelju i ninovoj lozi.

A Manča je bio već na glasu kao momak i igrač. I mala Zona je još tada primetila da najviše mahalskih devojaka gledaju i uzdišu za Mančom, pa je i ona počela pomalo gledati

istom zakonu valjda su i Manču sve devojke gledale i sve se zaljubile u njega, a za njima, po tom istom zakonu, pošla i mala Zona!...

I mala Zona nije znala šta je to; nije ni slutila šta je to što se s njom zbiva, ali je i ona pošla za gomilom, za starijima nje

preko dana, ili izvadi svoje džepno ogledalce (koje je na poklopcu jedne sedefli-kutije, koja joj služi još i kao neka mala „šparkasa“), pa se dugo ogleda u njemu i prći svoje rumene usnice i mali nosić.

kako onaj govedo kada se, etet, napase od travku zanovet... brljiv stado’, Zone! — He!... Mane ućuta. Nastade mala pauza. Mane se maši tabakere i stade praviti cigaru. Pušti me, otima se Zona. — Ostani jošte malko!

— Što iskaš, što ti treba? — Iskam, trebe mi srma-mustaći... Lele, — trže se mala — posmešila sam se! — zamuca zastiđeno devojče i pokri šakama pocrvenele obraze.

Devojke pazariše, pa i odoše. Ostadoše opet sami. Opet mala počinka. — Bre! — poče hadži Zamfir — iskvari se mnogo svet! Batisaše se i selskije!...

Sve lepša od lepše, a među njima najlepša mala Ajša, najmlađi i najomiljeniji čoček, koja boluje od sevdaha. Zato se i odvojila i povukla u ćošak, i odande jednako

— svećnjak šamdud — dud iz Šama šebek — majmun šeftelija — kajsija šeš-beš — igra, zabava šilbok — stražar šiše — mala boca šnjevati — sanjati štiflete a la frange — cipele francuske mode