Jakšić, Đura - PROZA
Šta i šta puta ga je Đ. Maletić javno na katedri ponizio da svojim morskim apoteozama mesta načini! Ne kažem da neže doći vreme sjajnije, ta mi se
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
POPOVIĆ 126 PETAR PETROVIĆ NjEGOŠ 133 JOVAN STEJIĆ 140 JOVAN HADžIĆ 142 ĐORĐE MALETIĆ 144 JOVAN SUBOTIĆ 146 NIKANOR GRUJIĆ 148 VASA ŽIVKOVIĆ 150 MATIJA BAN 151 MEDO PUCIĆ 153 DANILO MEDAKOVIĆ 154 LjUBOMIR
1844. piše Đorđe Maletić u Podunavci: »Dokle ćemo se s mitologijom ograničavati i s tuđim bogovima hramove naše krasiti?
Ali Jovan Hadžić ipak više vredi no glas koji su mu stvorili njegovi ogorčeni protivnici. ĐORĐE MALETIĆ Rođen u Jasenovi, u Banatu, 1. marta 1816. godine.
Umro je u Beogradu 1. januara 1888. Đorđe Maletić bio je poligraf u punom smislu te reči. Radio je na raznim poljima, stalno i obilno: bio je pesnik, i lirski, i epski,
izrađeni su po svima pravilima estetike i retorike, ali mlitavo i bledo, bez ličnog akcenta i bez književnog obeležja. Maletić se rado bavio pozorištem, još 1844. preveo Šilerova Parazita, a pedesetih godina bavio se i pozorišnom kritikom, 1871.
Kao i svi glavni srpski pisci njegova vremena, Maletić ulazi u književnost sa određenim dogmama. On je sav u idejama nemačke idealističke filozofije i estetike, naročito
misiji umetnosti i idealističko shvatanje da treba da »prividnost triumfuje nad stvarnošću i umetnost nad prirodom«. Maletić je često i rado po listovima i časopisima izlagao ideje idealističke estetike i stekao glas prvog srpskog estetičara
(Beograd, 1854, 1868) i Ritoriku (Beograd, 1855—1856), koje su ostale kao školske knjige sve do sedamdesetih godina. Maletić je verovao u idealno Lepo, u večne i stalne estetičke istine, u retorična pravila i šablone i nije hteo drugu poeziju
Od pedesetih godina njegove pesničke sposobnosti očevidno su počele da slabe, i uzalud je Đorđe Maletić, koji je u njemu gledao »dostojnog prijemnika Mušickog«, izražavao nadu da će on »povratiti didaktičku poeziju u celoj
Popović, Jovan Ilić), nacionalan i liberalan, imao je lepog uspeha i ostavio je traga i dobrih uspomena. Đorđe Maletić je u dva maha pokušao da krene časopis: od 1856. do 1858. uređivao je zemunsku Podunavku, a 1858.
Estetičar stare škole Đorđe Maletić već početkom četrdesetih godina se žali što mladi pesnici »u sanjarijama uslade nalaze i u lepoj veštini neukim
više crkvena lica ili birokrati kao u ranijem dobu, kao Lukijan Mušicki, Njegoš, Nikanor Grujić, Jovan Hadžić, Đorđe Maletić, Jovan Subotić, no ili propali đaci, ili čergaši koji se nigde nisu mogli staniti, mahom ljudi koji su izišli iz
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
mudrost i poštenje. Protiv ovakvih neologizama odlučno je ustao Đorđe Maletić u svome članku Kritičeski pregled stihotvorni’ proizvoda g.
Vukašina Radišića, Podunavka 1844, 5b—7b, 11a—12b 15b—16b, 19a—20b, 26b—28a, 30b— 32a, 35b—36b, 40ab, 42b—43b. Iako Maletić ne spominje izričito ovu pesmu, može se verovati da se bar neke njegove reči odnose i na Radišićeve stihove kao što su
da se bar neke njegove reči odnose i na Radišićeve stihove kao što su ovi završni u Priči: „Muza je njegova” — piše Maletić — „više razmaženom, samovoljnom detetu nego boginji kakvoj podobna.
” Na drugome mestu Maletić se ljuti na Radišića što ovaj misli „da je njemu kao stihotvorcu slobodno kovanjem po svojoj volji reči jezik nagrditi i
Obuhvativši i P-ovu recenziju i Subotićev odgovor, Đorće Maletić je napisao opširan članak Nešto o baladi g. Joan. Subotića Sablja momče, cvet devojče u Podunavci za 1843. god., 11.
imala vremena malo i čitanju posvetiti, a sad evo pevam, ali ne vama, nego „braći što razumu čuvstvo“, što naš pesnik Maletić veli, pevam pesmu na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje...
januara 1848, č. 8, str. 30b—31a, ima dopis iz Požuna sa potpisom Učeća se mladež srpska (pisac je verovatno Svetozar Maletić), gde se referiše o tome kako je „na Bogojavljenje...
trebalo ili mogle da uđu; takvi su pesnici Vićentije Rakić, Gavrilo Kovačević, Jovan Hadžić-Miloš Svetić, Đorđe Maletić, Đorđe Rajković, Vasilije Subotić, Danilo Stajić i drugi.