Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
i vrane, noćevajući na mesečini, kraj žara, na konju jedući, budeći dobošara, s Lima i Uvca na Povlen i na Maljen, kroz poštu srušenu, kroz mlin do temelja spaljen, svakoj pijaci, svakoj crkvi, svakoj kući, odsečenu glavu
U svakoj duplji izlego se sneg, sva ognjišta je pogasio sneg, ključ i katanac: sneg, Povlen, Maljen, Suvobor, sve pobelelo, u krevetu se budim ko u snegu, kao da sam u nekom drugom vilajetu!