Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jurišić, krvavim očima, pogleda tamo prema planini. Čitav okean prostora i slobode širio se pred njim i mamio ga. I na jednom on oseti: kako ga obuze neki čist, svež, silan talas, neko nejasno-slatko osećanje nečega svetlog, ono
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pana je bio sad mrtav, u Rosiji, već trideset i četiri godine, ali je eto, i mrtav, mamio ljude u Rosiju. Kako su ljudi Vlaškalina stigli, od Titela do Tokaja, to valjda samo Bog zna, ali je Vlaškalin, u proleće
Kraj sve buke i huke, taj glas je, neprekidno, ponavljao se, kao da ga je sve dalje zvao, mamio, prožimao mu telo. Oseti kao da je, sa saona, sišao, pa da i on juri na snegu, veliki, porastao – juri, juri, nekud, u
Ševič isto tako. Preradovič isto tako. Horvat se bio povukao u šanac Krilov. Njegov brat, Mihailo, sačekivao je i mamio doseljenike, tamo. Isakoviči su bili odbili da idu tamo.
Matavulj, Simo - USKOK
Opaka je, pa će ga biti! Neće to đavolje jabuke on pojesti, no će mu sve ona grabiti!... Janko je mamio dijete, a ono čas gledaše njega nepovjerljivo, čas se pogledom obraćaše tetki, pa valjda na njen mig, otide k uskoku.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Raskriven, surovo izložen suncu i svačijem pogledu, on je još uvijek mamio moje srce, zvao me u neki još neistražen kutak, sad nemilo ogoljen svjetlošću, obećavao...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ne verujući u nj, mi smo ipak jedno drugom stezali ruku do bola koji je mamio vrisak, pripijajući se sve više, sve toplije, sve prisnije.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
i planduju. Nije mogao da izdrži. Bila je ta noć topla, upečatljiva, mesečevom svetlošću prelivena. Mamio ga je dugi put, nepoznati ljudi i krajevi, pa, kad se u seminariju sve smiri, on se spusti preko zida dvorišta u
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ne može braniti veran svoju ljubimicu pastir, Jasnu vrulu ima — nestala su vremena U kojima je Orfej zelenu mamio šumu, Riku lavova, besna tigra davio Pesmom i svirkom svojom, i potoke žuboreće Onemio, podizao zidine gorde grada: