Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I sam duh retko te domaše. Bežiš od ruke, uma bežiš Od hitlenog; k sebi misli mamiš. Katkad im svetliš k’o višeg života Svetilnik; javljaš staze k besmertiju; Pružaš na slave vekovečne Hramove
1842. Nikanor Grujić VARALICI NADI Kud nas mamiš s umiljatim licem, Zavaravaš oči od namera Sa tobožnje ljubavi pogledom, Što nam laskaš s podmuklim osmejom I šapućeš
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Znali su, znali! Sladak je život od dukata, i znaš to i ti! Muka svakojaka da dukat tražiš, mamiš, moliš, zoveš, nasiluješ, a kad ga već imaš, onda još vazdan brige da postane m oj, m oj!